Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ни цврчак не цврчи, ни из земље не дија више топла пара... све се ућутало, све одмара сањиве очи, све спава. Само једно момче у селу не беше заспало...
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Сунце је поигравало по углачаном бакарном посуђу и кухиња је била пуна бакарне сањиве светлости. Мамина коса, такође. Она се смешила мешајући компот од јабука, а онда ме, испрживши јаја са шунком,
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
« »Рекоше да је много лепа и млада... Сад право из школе« помисли он и подиже напред своје велике сањиве очи. Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим димњаком, издизаше мало у
Беше поцрвенео од срамоте, па не зна куд ће очи. Гојко превалио своје велике сањиве очи, па не може да се начуди, а Љубица оштро одговори : — Школски одбор има свога деловођу, а ви у школи немате
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Дете се тргне, отвори сањиве очи, и кад угледа над собом бледо лице мајчино, зажмури опет и умири се... Заспало је...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
На крилу одмора свога Ромула вечни град спокојно, тихо је дрем'о; А квирит стоји млад, И с чудне статуе те, сањиве не своди очи, И гледа бајни рад...
Попа, Васко - КОРА
се одмори ТАЊИР Зев слободних уста Над видиком глади Под слепом мрљом ситости Месечарски зев Усред зубате плиме И сањиве осеке Презриви порцулански зев У златном кругу досаде Стрпљиво очекује Неминовни ковитлац ХАРТИЈЕ Аурелу
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
тоне... вечно тоне... И ритмично струји, к’о шум меких крила; Преко моје душе, сањиве и боне, Снова неког Бога расипље се свила („У мајске вечери“) Поезија Рада Драинца, за разлику од Радојка
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Друге беху црне кô крила грифона, Кô дан божјег суда, слатке кô плод палме, Ведре као подне, дивље као зебра, Сањиве кô ритам осионске псалме. Од страсти су моја усахнула ребра.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
На крилу одмора свога Ромула вечни град спокојно, тихо је дремô, А квирит стоји млад, И с чудне статуе те сањиве не своди очи, И гледа бајни рад.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ево: опет доба сневања; Сад се збивају ствари необјашњиве: Блескања даљна, потом тврда севања, Зелена и роза обнажују сањиве. Тужан пролећем, тек весео у јесен, У зебњи каква снег ће поља открити, Да ли струкови биће опет превити.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Сад је видио само тамне крошње згуснуте сутоном, сањиве лијеске, заспале брегове. Ноћ више није била страшна, била је само замишљена, тиха, а понекад и тужна.