Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Лука Марковић из Орашца крагујевачког, да се он — Лука — баш у ту недељу женио, и Црни Ђорђе са сто друга дошао му на свадбу, ручао, пак после запалио хан у Орашцу.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
И опет је весеље код куће Пуркове. Слегло се све Зарожје на свадбу. Ту ти се пева, игра, пије, мећу пушке. Подне већ увелико превалило.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
” И једно време одујми од Алексе. Пита га Крушка: — Море, па тај твој Алекса још ће и свадбовати Станкову свадбу на наше очи. Шта радиш ти? — И њему ће одзвонити! — Кад? — Биће... И он је отезао с дана на дан, предомишљајући се.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Е, бога ми — додаде поп Ћира — сад ви треба код нас; на вас је сада ред! Па, извол’те на свадбу. Још неколико недеља — а јавићемо вам — па ћу имати родитељско весеље у кући... свадба моје кћери...
Африка
Видећи да би било узалудно молити моје пријатеље да ме оставе да сачекам свадбу, изнуђавам бар обећање да ми по вечери даду вође који би ме ту довеле.
Н. већ спава. Он се за тренутак само пробуди кад уђем, и кад му кажем да сам видео целу свадбу, и да сам радостан што живим, он ми кратко одговара: „Утолико боље!“ и продужава да спава.
То је био исти сетни осмех жене која доцветава, исти покрет старице која је канише за свадбу. Младић говори са њом, наговара је тихо, без нагоњавања без нестрпљења.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Да го шиљим у Атина, да пошљим у Америка, мора да иди, кад оћи папу. ДИМА: Е, кала. ЈАЊА: Да буди свадбу, не свадбу, да ти дјавол носи српско проклето обичај! Да буди, не да буди.
Да го шиљим у Атина, да пошљим у Америка, мора да иди, кад оћи папу. ДИМА: Е, кала. ЈАЊА: Да буди свадбу, не свадбу, да ти дјавол носи српско проклето обичај! Да буди, не да буди. Што можи да буди код кир Јању, кад оћи да пропадни!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Глас Павлов је умирио ајгире, као неко чудо. После се причало да су фратри били проклели ту свадбу, и да је коње поплашио фратар, који је био дигао фењер, и ајгире засенуо. Што, дабогме, није било.
Тог последњег дана, међутим, кад је добио своју куртку, чизме, и попону, као да се облачи за свадбу, пред вече, дотрча Агагијанијан, сав срећан, да јави да су Исаковича Руси нашли, на свом списку, као свог официра,
Теодосије - ЖИТИЈА
милостиње и због тога имајући светилник свој угашен немилосрђем праведно се не удостојише да с Христом жеником уђу на свадбу и у брачну ложницу, у радост и весеље, него још и дрско уздајући се у чистоту и пост зваху: „Господе, Господе, отвори
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
па ме пита: „Ама, зашто је то господин Спасоје наједанпут одложио венчање своје кћери, кад су све, све позивнице за свадбу штампане? Има ту нешто!
СПАСОЈЕ: Неће то бити тако згодно. Знаш да сам колико јуче одложио свадбу и казао Вукици да не купује још венчану халину, па не могу сад тек. Него ако би могли што друго. АГНИЈА: Знаш шта?
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
младих дана. Од дана у недељи најпогоднији за свадбу су „срећни дани“, посебно понедељак и недеља. Доба дана погодно за свадбу јесте преподне, када дан напредује.
Од дана у недељи најпогоднији за свадбу су „срећни дани“, посебно понедељак и недеља. Доба дана погодно за свадбу јесте преподне, када дан напредује.
нити смије јести од онијех јела што се готове за свадбу“, пише Вук.⁷ А кад једно од њих умре, онда се врши ритуално „отклапање“ оног живог (тј.
⁶⁶ На стрижбу се кум позива на нарочит, свечан начин, слично као на свадбу или на крштење. Обавезни реквизити при стрижби у врањском крају јесу хлеб и со.
речи: „Да је живо и срећно; да је срећна стрижба, да је д’лговечна; сад на стрижбу да играмо а кроз неколико година на свадбу, да Бог дâ!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Личило је то на покретну свадбу — ускоро су и он и девојка били засути кишом конфета, флаше су додаване од руке до руке, грмели су транзистори и
Матавуљ, Симо - УСКОК
Весело као на свадбу кренемо се с владиком опет у Приморје. Он с једнијем дијелом војске узе Будву; гувернадур Вуко Радоњић с другом
Крцун га затече на одмарачи, сјетна, замишљена. — Јанко! Хајдемо сестри на свадбу. Ја идем одмах, али, ако хоћеш ти са мном, ја ћу те причекати да презалогајиш! Владика рече да узмеш коња.
Обично на двије-три недјеље пред свадбу дођу ка вјереници тројица од рода вјереникова и донесу јој платна за кошуље, свиле за вез, двије боце ракије и један
Крцун се осмјехну. — Кад се женио наш поп Марко, било их је равно три стотине!... Дакле, дан пред свадбу сви сватови дођу кући жениковој, и све их браство дочека.
Поп је отишао часком у село. Боже мој, колико се о теби говорило! И нагађали смо да ли ћеш доћи на свадбу. Ја сам тврдила да хоћеш, а њеки говораху да нећеш! Како си? Јеси ли се обикао у манастиру?
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Али једно има да буде по моме, иначе свадбу растурај! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ти мени да претиш? Видиш ли ти овај штап? ХАСАНАГИНИЦА: Боље ти је да ме чујеш до краја.
Године пролазе, није ни она, је ли, у првој младости. Хтео не хтео, морам да правим свадбу. Ко мене пита? А, умал да заборавим! Донех ти ове ножеве. Видиш, овај је с дршком од седефа, овај попрскан златом.
Да ме заблесне, да ме засени! Нема стида ни пред светом! Намерно прави овако скупу свадбу! А ди јој је младожења? Ефендијо, ја младожењу не видим... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Као да говорим зиду. Јес ли оглувео?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— А, господинче, — предусрете ме. — Камо чича-Марку ракије? Тако ли ти? Чекај, да ли ћу да ти играм на свадбу. Ућутках га дуваном и уђох у виноград. Жене ме једва дочекаше и осуше грдњама: где сам био? што не радим?
док мајка и отац иду у сватове, а друго да се и она, Нушка, тога дана проведе: да из наше баште преко зида гледа свадбу и оро што ће се играти целога дана. И Нушка је гледала цели дан.
Ето, зато су ме, кад је настала ноћ, силом са свадбе довели кући, затворили капију, а отац и мајка отишли на свадбу, а мене и Нушку оставили да спавамо. Зато сам и био љут на Нушку. Бацао срдито орахе и кестене што ми је давала.
Одупре се о стабло ногама, издиже, наслони на зид, пригрли ме, и, тако сакривена иза мене, загледа се у двориште, свадбу: у оне столове до зида, људе око њих, старојка, свекра и остале званице који се, већ загрејани пићем, завалили,
Или, кад је каква свадба у комшилуку, а он као увек код куће. Тад и мајка му изиђе, оде тамо да гледа свадбу, а Мита, осећајући како долази и спушта се ноћ, слушајући са свадбе како грнета и дајре удара, узвике својих другова,
Само једном. А то је било, кад му се та, баштованова кћи, удавала. Силом је он Аритона нагнао да јој оду на свадбу. Купио јој и дар, скупу басму, и поручио: да од те басме не прави себи одело, већ кад добије дете, мушко, прво, да
То је хтео, и хтео је још да јој оде на свадбу. Отишао је с Аритоном увече. Дочекали су их. Чак је и она изишла, руковала се с њим. Мита није могао више.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
МЈЕСТО У ХЕРЦЕГОВИНИ 216 МУДРАЦ И СЕЉАК 217 ГРБИ ЈЕ АГА МЕМЕТ НО КИЈАМЕТ 218 ПАС И КРМАК 219 ЗВАЛИ МАГАРЦА НА СВАДБУ 220 ШИЉАЛИ ВУКА НА БАБУ 221 ЗА НУЖДУ СЕ ЛАЖЕ 222 ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ 225 ЋОСА И УГУРСУЗ 228 ПАМЕТАН КАДИЈА 233 БИСТРА
још већма што узимају ђевојку од цара, а не од говедара, и с највећим весељем вјенчају момка и ђевојку и проведу свадбу; па онда даду овоме цару лађе и војску, те отиде преко мора и нађе своју земљу.
ЗВАЛИ МАГАРЦА НА СВАДБУ Дријемао магарац над празним јаслама, док неко закуца на врата од обора. Кад ли ко је — долећела ластавица на сву
Кад ли ко је — долећела ластавица на сву прешу, те рече магарцу: — Бржај да идемо; послали су ме по те на свадбу. Упита га син: — Што ће рећи да тебе зову стара а мене млада не, кад бих ја боље и запјевао и поиграо од тебе?
61. ПАС И КРМАК: Забележио Вук Врчевић и објавио у својој збирци народних басана, 1888. 62. ЗВАЛИ МАГАРЦА НА СВАДБУ: Забележио Вук Врчевић. Објављена у издању Српског ученог друштва, 1868. 63.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ПИЈАДА (Љуби): Оцес ли и мене звати у сватове? ЉУБА: Зар јошт питаш? СТАНИЈА: Девојка иде на цвеће, а не на свадбу. ПИЈАДА: Засто не би исла на свадбу? СТАНИЈА: Зашто је срамота. ПИЈАДА: Е, срамота, да.
ЉУБА: Зар јошт питаш? СТАНИЈА: Девојка иде на цвеће, а не на свадбу. ПИЈАДА: Засто не би исла на свадбу? СТАНИЈА: Зашто је срамота. ПИЈАДА: Е, срамота, да. СТАНИЈА: Јес’, ви немате срамоту.
СТАНИЈА: Кажи: моја је мајка проста, луда; не уме моду, неће да седи гологлава, па је отишла, да не срамоти свадбу. НЕША: Ти остави друге, нека чине како оћеду, а ти по твом обичају.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: Млоги љубовници по романима нису толико за свадбу марили; но ја ту другојачије осећам. АЛЕКСА: Јер благородније чувствујете сладост љубови.
МАРКО: Право имате. Тако и свето евангелије говори. АЛЕКСА: Всјачески. Обаче ја мислим да би нужно било продужити свадбу докле ми новци не присну; ја се бо у овим хаљинама и у оваковој оправи отњуд венчати не могу.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Маскиран зека у псећи фрак! Сад видим и ја: свету је смак!“ На свадбу крчмар креће код знанца, оседла краву уместо вранца, па на пут крену у пуној слави, кроз маглу јаше на брзој крави.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Само се на вас чека. Сељаци застадоше неодлучно. — Одбиј! — наређује војник. — Што, бре, одбиј, не идемо на свадбу, већ у рат. — Тако је наређено... Тамо идите, па чекајте. Неке вагоне дотераше пред станицу.
И чим нас као резерву хитно упућују, значи да је ситуација озбиљна. Јер ви знате за оно народно: не зову магарца на свадбу да игра... те и ми. Друго је оно кад наступаш — пипаш, решаваш се хоћеш или нећеш. А овде нема.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
га је на благајни, метну му пријатељски руку на раме, па одговори: — Реците му : сањам оно што си и ти сањао пред свадбу своју. — Е, ја нисам ништа сањао, рече Веља. Биле су кратке летње ноћи.
Само се Веља нипошто није хтео примити кумства, ни чути за ту свадбу, те окумише председника Ђокића. Веља још горко прекори Аксу што се примио часништва. — Шта ћу, знате!...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
81. Около двора јасење, У овом двору весеље, Млади се Петар жењаше, Сву браћу зове на свадбу, Сва браћа њему доходе, Петар им вино служаше, Браћа му чашу примаху, Све добре часе спомињу; “Све ти, брате, у
“ Ђевојци соко говори: “Добар је адет у Босни; Добри су момци Бошњаци; Поздравио те твој драги: Да му ти идеш на свадбу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Не мари... ево сад лично... Батали та бапска посла, па сутра да ми дођеш на свадбу. –И он му опет протресе руку живо, плаховито. Болесник се горко осмохну и привуче га ближе к себи.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Узео девојку. И као у неки инат, као да се први пут жени, тако велику и сјајну свадбу правио. Узео истина мало старију, заосталу, али чувену са своје раскошне лепоте.
Он после прошевине престао да иде од куће у хан и село. Сигурно сада кућу и све журно спрема за свадбу. И онда целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.
су околни комшијски зидови начичкани суседима, особито девојкама, које су доведене да тако преко зида гледају Софкину свадбу. На капији улаз је већ био закрчен. Већ и туђи момци из целе вароши почели да долазе, и хватају се у оро...
јаке, а опшивене модрим ширитима, допирале чак до врха ушију и чиниле да им се јаче виде њихове оштре главе, а сада за свадбу навлаш кратко, чисто ошишане, и то не глатко, подједнако, него како где, као на басамаке.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Кад човек тоне, и за врело се гвожђе хвата. — Кад гори кров над главом, не мисли се на свадбу. — Бијен се прети. — Кога су и лани тукли, тај и ове године зна како боли. — Жежен (опарен, опечен) кашу хлади.
— У оном ђе нема мачака. 5 Питао магарчић оца: — Што те оно данас зову на свадбу? — Биће нестало дрва. 6 Питали пса: — Зашто много лајеш? — Другога заната не знам.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
још већма (што узимају ђевојку од цара, а не од говедара), и с највећим весељем вјенчају момка и ђевојку и проведу свадбу; па онда даду овоме цару лађе и војску, те отиде преко мора и нађе своју земљу. ВІІ. ЕРО И ТУРЧИН.
стане звијукати около мртве шћери, она сједе, а отац је загрли и одмах нареди да се сјутрадан приправи што треба за свадбу. Кад шћер ово дочује, узме очину сабљу те сама себе лијеву руку осијече, а десну у огњу изгори.
У јутру слуге приправљају свадбу, а један од њих докаже цару како му је видио шћер без рука. Отац јој потече и кад је види, опет брже боље за бајалицу,
још већма што | узимају ђевојку од цара, а не од говедара, и с највећијем весељем вјенчају момка и ђевојку и проведу свадбу; па онда даду овоме цару лађе и војску, те отиде преко мора и нађе своју земљу. 49. МЕЂЕД, СВИЊА И ЛИСИЦА.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Истина, мало је старији, фарба бркове, ал не може се и јаре и паре одједном! Човек треба да буде реалан! За свадбу, замислите, спрема штампане позивнице, златотисак, надам се да сте чули!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Да не би њега, могуће је да би Бакоња ту свадбу одгодио, па и покварио. Али му Срдар не даде премишљати, но учини да с тим похита.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
поново клону на сто, и сто закрцка под тешком гомилом увек истих ноћи и истог кревета, мучилишта оног ораховог; пред свадбу га је Аћим довукао из Паланке, за њу и њега.
“ Тад су му се очи замрсиле у очеву браду, и није знао друго до: „Вукашину ће бити жао ако му не дођемо на свадбу.“ „Срам те било.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Позвани смо на свадбу морске звезде! По гласу Плачко познаде Смејачка, али на свадбу некакве звезде није му се ишло. Баш којешта!
Позвани смо на свадбу морске звезде! По гласу Плачко познаде Смејачка, али на свадбу некакве звезде није му се ишло. Баш којешта! — Имам ли и ја црну пругу на леђима? — упита изненада.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
одлази он у „Златно буренце“, у оно време познату и бохемима омиљену кафаницу, у којој Икета изведе ону чувену свадбу Милије Филозофа кад је одиграо улогу свештеника, а којом су се смејуријом онда, неколико дана, занимали престонички
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
трже се сам, па, да би тај незгодан израз заговорио, он окрете: — А што сте се, децо, тако накинђурили, кô да ћете на свадбу? — Па да ви’ш, побро, и погодио си — одговори Ђурица.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
НИЈЕСУ НАЈСТРАШИВИЈИ 217 ЗЕЦ И ЖАБА КОРЊАЧА 218 ПАС ХТИО ГРАДИТИ КУЋУ, ПА НЕ ХТИО 219 ЗВАЛИ МАГАРЦА НА СВАДБУ 220 САСТАНАК МАЧАКА И МИША 221 КРАВА И ВО 222 ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ 223 ЈЕДНА ГОБЕЛА У КАО, А ДРУГА ИЗ КАЛА 226 ДЈЕВОЈКА ЦАРА
ЗВАЛИ МАГАРЦА НА СВАДБУ Дријемао магарац над празним јаслама, док неко закуца на врата од обора. Кад ли ко је — долећела ластовица на сву
Кад ли ко је — долећела ластовица на сву прешу, те рече магарцу: — Бржај да идемо; послали су ме по те на свадбу. Упита га син: — Што ће рећи да тебе зову стара а мене млада не, кад бих ја боље и запјевао и поиграо од тебе?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Тако, рецимо, када ефенди Мита у XИ глави наређује да почне спремање за свадбу, изговара и ову заповест: „- [. . . ] А ви сада, тамо по кући, спремајте и удешавајте.
Исте је врсте и једна Софкина сликовна инверзија, ваљда најоштрија у роману: нове, тек за свадбу купљене ћерамиде на кући, доживљава она као своје сопствено месо.
Петровић, Растко - АФРИКА
Видећи да би било узалудно молити моје пријатеље да ме оставе да сачекам свадбу, изнуђавам бар обећање да ми по вечери даду вође који би ме ту довеле.
Н. већ спава. Он се за тренутак само пробуди кад уђем, и кад му кажем да сам видео целу свадбу, и да сам радостан што живим, он ми кратко одговара: „Утолико боље!“ и продужава да спава.
То је био исти сетни осмех жене која доцветава, исти покрет старице која је канише за свадбу. Младић говори са њом, наговара је тихо, без нагоњавања без нестрпљења.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Живели!... Живели! — Здравствујте, браћа! Расположени су као да иду на свадбу, а не у смрт. Трубе су трештале, потковане цокуле уједначено трупарале. — Живели браћа Руси!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
деца грање лиснато — Кнез Ђурђе вихар беше ужасни — Па се са муњом вихар ожени И на темену моје старости Безбожну свадбу грозно славише. Изломише ми старост лиснату, Одвојише ме с децом рођеном...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— Па — осмехнувши се равнодушно — пита за Стојмена. Траже Јованку за њега. А и за еспап што ће требати за удадбу, свадбу, на вересију да узме. — А, за то, нека већ узме — одахнувши прекида га баба.
Он јединац. Имања доста имају. Добар. Боље... — Па јест, синко! Шта ћеш? Сиротиња. Куд ће бољу прилику да нађе? А за свадбу гледаћемо и ми да штогод учинимо, дамо... И тих дана било је за Младена најмучније, најтеже. Не за њега.
младим женама и девојкама Јованка иде из амама где је, по обичају, ишла да се окупа и спреми за сутрашњи дан, за свадбу, за венчање. Одмах затим, чим поче да пада мрак, виде оно спремање за свадбу.
Одмах затим, чим поче да пада мрак, виде оно спремање за свадбу. Од њега, из дућана, још јуче све су узели што је требало.
је цео тај крај вароши где је била њихна улица, одакле се чула свирка, песма, заједно и он са њима се веселио и терао свадбу и да ће овамо, за свој рачун, одвојено и он се веселити, пити.
где је већ увелико ишло пиће, весеље, и што више привукла кући, тамо, ка њима, почела му је причати: како су и шта за свадбу од њих узели; колико чаша, колико столица, сахана, судова; колико из које бачве вина им је дато, колико ракије.
ако би је узео, ово мало што се има, што се затекло у радњи новаца, морало би да се, пошто она ништа не доноси, све на свадбу утроши, и радња би стала и после, ко зна када и како би се могло да дође до тих новаца, да се опет почне рад,
Младен је све видео, осећао, знао. Као нико до тада, више него отац, тако је он прошевину, свадбу своме брату учинио. Дарови били су први. Невести читава низа од дубли. А већ спремање јела, пића, вечера.
И за то се знало. Знало се да, ако дође на славу, свадбу и, ако се хоће да он и даље остане, да се, не он колико његови, проведу, веселе, јер кад би он ишао, морали би и они,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
објављена веровања која се разликују од оних у »Речнику« или их у нечем допуњују — поглавито су везана за славу, свадбу и мртвачки култ. У Гружи (где се нове званице на славу позивају ј.
мећу своје погаче једну преко друге испред свекра, а он своју поврх њих (за успех и плодност), у четвртак пред свадбу погачом се позивају сватови, у суботу се месе обредни к.: »грабена погача« и »баница«, младожења држи сито са к.
Ћипико, Иво - Пауци
Ознојио се, јер је махом ишао, у хитању није ни гуњца, опточена скерлетом, са себе снимио. —Прославићемо данас свадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је за собом у колибу.
Иза обједа, да убије најжешћи кријес, проспавао би. Она тада долажаше к њему у наручје. Слављаше свадбу, о којој на јави ни мислити није смио...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Са свих страна пристизале су поворке, долазио је цвет племства да увелича краљеву свадбу. Колико је моје изненађење било кад сам угледала младожењу и младу пред олтаром док је архиепископ вршио обред
Старији су смркнути, млађи готово радосни. Неколицина њих, голобрадих, поскакују као да се спремају за свадбу. Они нису искусили на својој кожи шта значи рат.
монаси који су одмах после свечаности сишли к мени у подрум, да уживају у мојим мукама док ми потанко буду описивали свадбу. Зачудо, ја сам одједном осетио неку чудну утрнулост.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Од лањске године већ је друкчије и не сервирам шлаг у кафи. Препоручивала сам госпа Ноли, за свадбу, али нисам имала част да се мој рецепт прими. „Ми ћемо служити само црну кафу” — каже она.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Месец збуњено склизну низ западну ивицу неба, поручивши како не би смео да заобиђе свадбу ливадског свица. Звездама од разочарења стаде дах.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
дозива Тодора везира: „Слуго моја, Тодоре везире, да ми идеш бијелу Леђану, моме тасту, краљу Мијаилу, да ми с њиме свадбу уговориш: када ћемо поћи по ђевојку, колико ли повести сватова; да ми видиш Роксанду ђевојку: може л' бити за цара
Тада рече Тодоре везире: „Пријатељу, Мијаило краљу, није мене царе оправио да ја пијем по Леђану вино, већ да с тобом свадбу уговорим: кад ће царе доћи по ђевојку, у које ли доба од године, колико л' ће повести сватова; и да видим Роксанду
Кад се царе виђе на невољи, даде њему цуру на срамоту. Сједе Арап свадбу уговарат: „До петнаест бијелијех дана, док отидем у приморје равно и сакупим киту и сватове“.
50 ЖЕНИДБА ВЛАШИЋА РАДУЛА Кад се жени Влашићу Радуле, запросио лијепу ђевојку, прстен даје, свадбу уговара: „Ова свадба до петнаест дана, док ја одем двору бијеломе и сакупим господу сватове“.
Ја кад Иван благо похарчио, Латини му дадоше ђевојку, ђевојачки прстен прифатише. Пријатељи свадбу устоваше: свадбу кажу у години првој, док отиде здраво до Жабњака, и роди му вино и вшеница, и сакупи хиљаду сватова.
Ја кад Иван благо похарчио, Латини му дадоше ђевојку, ђевојачки прстен прифатише. Пријатељи свадбу устоваше: свадбу кажу у години првој, док отиде здраво до Жабњака, и роди му вино и вшеница, и сакупи хиљаду сватова.
Ја кад тако свадбу уредише, земан дође те ти дому пође, а прати га нови пријатељу, пријатељу дужде од Млетака, и прате га два дуждева
лијепу ђевојку, јал’ је води, јали је не проси: ти ми проси милу шћеру моју, ти је проси, и ја ти је дадох, и ми онда свадбу устовасмо, и ти каза до прве године, док ти роди вино и вшеница, и сакупиш хиљаду сватова; ево прође и девет
увод, ИИИ, 2 усанути — усахнути: Десница ми не усала рука устовати (свадбу) — уговорити утва — дивља патка која има златно перје по трбуху утећи — (значи и:) претећи, престигнути: А кадар сам
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу! Хахаха!“ смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је потапка по гојним плећима, од
— Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо... Ели се, Мичо, девојке воде преди свадбу у амам, ели после свадбу?... — Пре свадбу, — одговара Миче Шебинче — ја си тол’ко знам и пантим...
— Ћу те питујем, ако, демек, знаш да ми кажеш ништо... Ели се, Мичо, девојке воде преди свадбу у амам, ели после свадбу?... — Пре свадбу, — одговара Миче Шебинче — ја си тол’ко знам и пантим... У наш варош, — тај си је адет...
Ели се, Мичо, девојке воде преди свадбу у амам, ели после свадбу?... — Пре свадбу, — одговара Миче Шебинче — ја си тол’ко знам и пантим... У наш варош, — тај си је адет...