Употреба речи свака у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Више сам пута по њему моловао апостола Павла, и свакоме се допало то мудро и озбиљно лице; свака цртица на њему беше пуна израза; свака је приповедала о вечном мраку подземних тамница, о мучној самоћи, која се у

по њему моловао апостола Павла, и свакоме се допало то мудро и озбиљно лице; свака цртица на њему беше пуна израза; свака је приповедала о вечном мраку подземних тамница, о мучној самоћи, која се у влажноме хладу каменитих сводова проводи...

Знам толико да у Србији мало која паланка наша нема „шарене каване“, а свака кавана има и шарених гостију... Ено, па их гледајте!

себе и драгога. Ала су слатки ти часови заноса, где се свака кап крви наше заклиње пред свемогућим да љуби, где је и она румен на невиноме лицу само љубав, где ти и суза о љубави

У белој кућици изгледало је све тужно и жалостиво. За разбојем седи Јелица и тке платно, а свака јој је жица орошена сузама — низ блеђано лице саме се котрљају, а она им и не брани; кадикад само што дубоко уздахне,

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Зато добро погађа неки Италијан говорећи: „Нон è белла цхе детести уна брутта: Нема лепе која мрзи на ружну”, — зашто свака завиди лепшој од себе.

67 Чавка и остале птице Кад птице изберу орла за цара, договоре се да се у уречени дан саберу, и да се свака од њих, која је за што, покаже.

Онда птице, познавше њену мајсторију, почне свака своје извлачити перје. Онда чавка остане чавка. Наравоученије Нек се нико не издаје за оно што није, нек се не чини

мораћемо допустити да се и свако зло за нужду може учинити, пак онда | збогом с овога света и правда, и поштење и свака друга добродјетељ!

С бољима и вреднијима не сравњавати се, но настојати и свака способна средства употребљавати за моћи с временом њима уподобити се.

За колико осећамо сладост јела и пића? Само док нам кроз грло прођу, пак ту ти им конац. Свака радост у којеј срце, разум и душа участија нејма, бесловесна је, и како брже дође, тако је и нестане.

Разумно, дакле, својељубије мати је добродјетељи, а из лудога самољубија рађа се свака будалаштина и злоба. „Ко се одвећ хвали, они се завали," — лепа пословица! Хоћеш ли да познаш, вели, ко је будала?

А како ово не смета, свака словесна душа природно жели што добро чути и научити, уразумљавати се и просвештавати. И колико се већма просвештава,

Оно је добар погађач који погоди пре него се ствар случи; а кад се већ што догоди, свака бака може о том прорицати. Кажу за Шпањоле да ако ће ко од њих и просјак бити, опет је поносит и високоуман.

кад зна да с чистосердечним и поштеним људма има дела, онда је и сам незлобив како јагње, и ту му је мрска и скаредна свака притворност и ухиштреније.

Познато је да римски император и росијска императрица за интерес царства својих с Турци војују, но ништа мање, свака благоразумна и человекољубна душа благосливљаће имена њихова, које је вечни Промисал за орудија своја изабрао, за

и не да му прогледати; обаче среброљубије у овом је отлично и горе од прочих: што друге страсти имаду, по вишој части, свака своје време, подрже човека као нека врућичина, пак и пусте, имаду снагу своју и слабост, младост и старост, глад и

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

глава, и цела пијаца, кроз снег који не престаје да пада, гледа је како чека ко ће први да је пљуне, сад, кад свака курва сме да је опсује, да јој се наруга, да је прстом покаже, да је снегом, да је блатом, да је кундаком тресне.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Моја мати, јошт четири наше жене, сестра и сва деца ударе у запевку и плач. Кажемо им да ћуте, но свака своје што боље има да спрема у торбе, да се бега у шуму, а да се ману запевке, које одма и учине и оно вече одма сви

То је било 9. маја, лицем на летњег Св. Николу 1804. године. Сад с леве стране Топчидера поставимо логоре, свака нахија башка.

наши̓ војника доста сабаља, ножева крвави̓ и пребијени̓, кундака у пушака такође испребијани̓, изломљени̓ и од Турака свака пљачке добијене. Ту ми је врло жао било што и ја нисам могао у бој стићи.

Оне ракетле, што сам из Беча донео, почнемо бацати, свака војска доспе на своје определеније, но Цинцар-Јанко не погоди на јалију отворену од Саве, како би одма могао доњу

— а могла је скоро сва војска видети, јербо је Ужица у равни, а около брда као венац куда наша војска стоји, и скоро свака војска другу види, — на глас топова још боље охрабри се војска и жестоки бој удвоји се. Турци одбијају, наши наваљују.

” Залупаше добоши, развише се барјаци, полетише војске свака своме старешини. Гледају Турци и питају Милана и Јакова: шта ће оно сад бити?

ваља да од сваке нахије по један советник буде, зато Божа одма написа од његове — Карађорђеве — стране заповест: да свака нахија собере од старешина, буљубаша, калуђера, попова, кметова и од простог народа целу скупштину, и да између себе

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капетан. — Теби је, чини ми се, свака година Добра, а? — Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа... Ха, ха, ха!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

, итд. Па иако су те кућице изгледале сиромашне, по спољашности својој, опет је свака била пуна као кошница. Сваки, па и онај најмањи кућерак, имао је xпане довољно за сву породицу и усев; сем тога, имао

Умео се увући свуда; хтео је да зна све, волео је да му је свака стварца у Црној Бари позната... Знао је сваког Црпобарца по имену; знао је сваког младића, ишао је кућама сељачким,

Чак су и некаквим друкчијим језиком говорили. Свака је њихова реч — пословица. Онако данас не говори један научар како је тада говорио ратар.

Што више грдише Станка у кући њеној, она га је све више волела. Он беше свака њена мисао. Повучена у самоћу, она се разговарала с њим и дневе и ноћи. Она је знала да Станко није крив.

Свако чељаде знало је и радило свој посао, а он је био господар. Мислио је да је у његовој кући свака његова реч светиња — па је тако и било. Једном речи: прави домаћин свога времена.

— Добро... И кад се врата за њим затворише, Турчин се спусти на диван, управо сурва се... Свака му се длачица на телу најежила од љутине. „Више се не може лијепим ништа”, мислио је он.

— Ко ће ићи ономе у кућу? — Па ти, бато, — рече Младен. — Их!... Како ћу? Круну полише сузе. Она, као и свака мајка, повуче своме детету. — Па шта ћеш кад одеш тамо? — упита она. — Да је доведем. — А ако је не дадну?

— Ти би хтео да сатреш турско семе!... Где ћеш то учинити кад сваки од њих има бар по пет жена!... Нека му свака роди по сина, па ето ти балинчади као гада!... Кад бијем, да бијем какве паше, везире, или бар бегове!...

тај ће стећи једно уверење: да се у то доба говорило неким особитим језиком, да се владало ванредном прибраношћу. Свака реченица из уста њихових била је пуна духа. Нека ми опрости историја и сви славни Немањићи, али ово доба, доба од 1804.

И ближећи се атару свога села, и успомене му беху бујније. Свака стаза, сваки жбунић беше му по једна успомена из прошлости...

— Не богми се!... Кад ти кога хвалиш, он вреди! — рече Станко. Позваше их те заседоше за совру, коју тада скоро свака кућа имађаше. Жене дођоше те се поздравише, па онда донеше ракије „да се посленици прихвате” — како рече Алекса.

А кући треба домаћин, а не хајдук... Зар не чујете како пушка грува; зар не осећате како крв мирише свуда, та свака је травка њоме заливена?!... Тамо ја идем где се крв пролева и барут мирише, мене ће овде угушити дим у кући!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Сваки удар срца, смрт нечег што живи! Свака жеља стрепи да ће нешто стрти! У овај новембар чамотни и сиви, Не постоји Живот другде нег у Смрти.

А ти што сазда сунца и плод оранице, Био си само Слутња, болна и стравична: Јер свака Истина духа знаде за границе, Једино наша Слутња стоји безгранична.

Све су очи засењене Тихог мрења том лепотом; И свака ствар што се крене, Зажуди да умре потом. Вај, зна само дух човека И за живот и за мрења: Две обале усхићења,

И као да лежи иза брега тамо Болно наслућена моја страшна тајна: Јер свака ствар коју душа дирне само, Као она сама, постаје бескрајна.

НЕПРИЈАТЕЉ Мој непријатељу са два ока жарка, С ножима у отров замоченим, где си? Ти пред чијим духом падне свака варка, И о штит чији се разбију сви беси! Лепи, силни, грозни!

Тишина је мати љубави; и така Као голубице од себе их вине, И опет у руке враћа јој се свака. ПОСЛЕДЊА ПЕСМА Бол је дао овој љубави горчину, Лепоту и тајну; мрачна сумња моја: Сав простор и ужас; коб и

Сваки шум да сећа твог ћутања; свака Тмина опомене на светлост твог гласа; Да је срце пуно све твојих корака; Да на свачем лежи сенка твога стаса.

што гину, Теби су пружене њине чисте руке: За Твоју су они пали величину, На Твој знак принели све сузе и муке. Свака беше за Те рана која тишта, А свака реч ехо Твога страшног слова: И сада Ти кличу само с губилишта, И сад су нам

Свака беше за Те рана која тишта, А свака реч ехо Твога страшног слова: И сада Ти кличу само с губилишта, И сад су нам гробља већа од градова.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Смејала је се. — Не, ви не знате да играте. Морате код мене учити. — Свака лекција од вас биће ми драга — ја ударам гласом на „вас”. — Добро. Онда је прво: немојте да ласкате. — Хоћете, тј.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

да мора да тражи кога да јој пише у род, него седне сама па пише; по три дана може да седи и да кити писмо, толико је свака писмена! А док није он, исти Трифун учитељ, дошао, било је муке и невоље доста кад је требало што написати.

! Та није ме у три вармеђе било!« Но како свака ствар на овом божјем свету има своје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих страна писмености, свет

У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет, без којега је свака приповетка досадна. Још одмах тога истога дана, у исто доба кад у поп-Спириној, сазнало се и у поп-Ћириној кући да

Аја, не иде! Мисли се шта да ради. Како су били комшије — трећа четврта кућа — како би било, сети се гђа Перса (као свака забринута мамица која има кћер на удају, а опасност тако близу) — да пошље часком Ержу каквим било послом, да разгледа

Био је леп летњи дан, ова данашња недеља. Јутрење свршено, излази свет из цркве. Обе попадије се враћају с јутрења свака својој кући.

« Сва јој је мораста изгледала, али јој није дала приметити да се љути. Растадоше се љубазно, и оде свака својој кући. Ах, како је лепа недеља у селу! Лепа од ранога јутра па све до понедељника ујутру.

Ту ће свака свога видети, а све ће видети Тиму, нотарошевог писара, који у селу живи као мали бог са својих тридесет форинти месечн

а паор Шваба диг’о руке, а упро свој благодарни телећи поглед у небо, па вели: »О, боже, овакога монарха дај да получи свака нација!

Чисто веле: дај само нек је више каноненфутера! Сад им је свака жгеба и наврта добра; нема више унтауглих! Ено и Перин онај муцало, нема предња два зуба, а не уме сексер крајцара да

Вид’ла сам, вели, »свака чуда, али тога покора — никад!« А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа Сиду, било је и само

— Господин-Перо, какву кафу волете, слађу или обичну? — О, госпођице Меланија, из ваших руку свака је ствар преслатка. — Ух, — хукну госпођа Сида — та је л’још коме овако врућина? — Ви фурт шмајхлујете.

Него овако лепо на дану, ту се свака покаже баш онаква каква је; ту не помажу много никакве вештине и апотеке. Јуца је била мала, округла, румена и здрава

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Паре нека стоје код мене. А ја ћу да пишем владици и чим он одобри, венчаћу вас. Она радосно, збуњено као свака испрошеница, пришла да му целива руку, али он је, грозећи се, одбио. — Нека, жива била. Иди сад. Она пошла.

старе жене, праћене слугама с фењерима који су им осветљавали пут пошто се од силне кише и мрака ништа није видело. Свака је од њих по нешто носила. Нека восак, свеће, тамјан, нека чисто, бело платно у које ће се мртвац увити. — Умро?

И пошто га, испод иконе, на белом чаршаву полако, нежно наместише онда га свака, прекрстивши се, целива у чело, запали му свеће више главе, и после се поређаше око њега да седе, чувају га.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Ал’ тек је опет лепо читати. — А јесте л’ читали Видаковићеве романе? — Нисам, а и нећу, јер је то већ свака читала. — Па каква сте ви онда Српкиња, фрајлице?

У вароши Г. има Љуба једног негдашњег друга, који има две сестре, једна је лепша а друга умиљатија. Свака има по две хиљаде форнити. Лепа се зове Јулка., а умиљата Милка.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Јер ја волим све жене света и сласт да их заводим најслађе ми је пијанство живота, и јер свака има бар нешто што она друга нема. А моја вереница има само оно своје, и за оно њено ја сам се закачио.

Тако је, свака ми се капља крви буни кад помислим: да је овака иста моја младост отишла негде у неповрат. Зашто је она отишла у

Африка

На улици разговарају црне жене између себе. Како је Дакар вавилонска кула, то је свака друкчије очешљана и свака друкчије одевена.

На улици разговарају црне жене између себе. Како је Дакар вавилонска кула, то је свака друкчије очешљана и свака друкчије одевена.

Уче се свему тајном фетишерству без којег је свака наведена вештина непостојећа и немогућа. Јер стрела не убија зато што је оштра и отровна, већ што је праћена нарочитим

Његова крв била је без престанка само огорчена, љута, болна. Свака звер око њега могла је живети слободно, безбрижно и страсно у овој клими: тигрова мачка, пантер, антилопа и чопори

У средини су житнице, дворишта, тремови. Свака породица живи издвојено у пејзажу тропског биља, букетима зеленог растиња и жуте саване, као на острвцима.

Оне имају изглед чудноватих кртих кула које су повезане између себе зидовима, тако да свака породица живи за себе као у неком градићу.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

У каковим сам се аљинама венчала, у тима н данас одим. Нити марите за мене, Нити водите бригу о мени, него живим као свака последња у вароши. ЈАЊА: О шкиљи! Не водим брига за тебе! Што ти фали код кир Јања?

ЈАЊА: Па тако, на ову начину, може и жена удата да узми? МИШИЋ: О, дакако! ЈАЊА: Врашко свет! Како си савија на свака хунсвутарија. МИШИЋ: То је лепо, по мом расужденију, измишленије. Ником се не шкоди, а може се многима помоћи.

КАТИЦА: Ја сам баш несрећна на овом свету! Свака се зна штеловати и унтерхалтовати, само ја јадна морам да кукам. ЈУЦА: Зашт не пазиш како друге раде?

ЈУЦА: Истина, и ја сама млого не знам; но мислим да ће и толико за тебе доста бити. Свака девојка, прво и прво, мора да пази на свој штелунг. Која на то не гледи: мала, висока, сува, дебела, она није ништа.

ЈАЊА: Кир Јања, имаш уво да чуиш? Кир Јања, имаш памет да разумиш? Проклето свака шпекулација сос млого интерес и мало капитал! Уу! (Стресе се.) десет иљада! Ух, ух, ух! Оћи да ми увати шлогу...

Црњански, Милош - Сеобе 2

Те звезде су, при опсади града, мамиле војске у унакрсну ватру топова и биле су чувене по томе. Свака од тих звезда била је и сама, као неки свет за себе, а све, заједно, као неко острво.

Ђурђе, рокћући, стигао, па покушао да је престигне, она би му се кикотала, као да је јахала коња од раног детињства. Свака трка, између ње и Ђурђа, завршавала се њеном победом. Ђурђе је имао обичај да каже: „На коњу си, знајем, боља.

Имао је обичај да каже: Чему прича? Свака је прича за времена, па и најжалоснија. Ако им каже, како је побегао са Бегеја, неће му веровати, ни браћа.

А он каже не может. Него на коноп. Да сиђемо на линију с друге стране. Е дабогда свака се њихова тако рушила. А метни ти мене у гвожђа! Трунућу, али ће трунути и тај Гарчула!

Лазарет Маријахилф био је одсечен од света. Као и свака друга тамница тога доба. При улазу, још се и видела, мало, светлост дана; што дубље унутра, тама је била – док се око

Ана је покушавала да буде весела, и причала је шта је све било, у Темишвару, док је Павле био у Бечу. Међутим, као свака мати, она је увече, обично, била брижна и питала се, како ли је њеном синчићу, и ћерчици, сад, у Новом Саду?

Волков је тешио Павла да је свака победа, обично, дело онога чије се име не зна. А да ће Исаковичи у росијским армијама имати прилике, да своје име

У великом стиду – који је свака жена, пред мушкарцем, па и најближим, у то доба, осећала, или глумила – Ракичка је рекла свом брату да долази у његову

у Европи, у земљорадничком сталежу, а велика слобода у љубави, у вишим сталежима, а нарочито у круговима око Дворова. Свака је жена, у животу, мењала, у том свету, неколико љубавника, а дешавало се и то, да понека, старија, лепотица, зажели

Код Бечлика је ствар обрнута. Свака баба у Вијени хтела би да живи сто година, као млада, голишава, лепа, па да има швалера.

Свака баба у Вијени хтела би да живи сто година, као млада, голишава, лепа, па да има швалера. Свака би хтела да се врати у своје младо доба и да се претвори у лепојку, понова.

човек који је мислио да још може бити млад и весео, а био је предусретљив према сваком посетиоцу, бар у почетку. Свака жеља Исаковичева, рече, за њега је као заповест.

Теодосије - ЖИТИЈА

Расуђиваше да су царство и богатство, слава и сјај, и свака срећа пуни метежа и нестални; сматраше видљиву лепоту и обиље овога света као сенку, и разумевши да је много јело и

И мати, као свака мати, загрли га и целива с љубављу, па га отпустише с миром, али му заповедише да се брзо врати. Јер не знађаху да

Његово смо створење, и за њега живимо и јесмо, и осим њега за Другог Бога не знамо. Њему и припада свака слава, хвала и величје, част и поклоњење, заједно са Оцем и свесветим Духом, и сада и увек и на векове векова. Амин.

И одмах отац ка Господу отиде, а мати разумеде цина својега, осетивши да помишља отићи, и као свака мати обисну му се о врат и плачући говараше: „Не остављај матер своју, чедо, смилуј се на удовиштво моје, сажали се на

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Слава је после Божића и Ускрса највећи празник, али много више лични, јер свака породица има своју славу, исту коју су славили најдавнији преци.

много Турака за динарског човека значи не само осветити своје претке, већ и ублажити њихове болове које и он осећа. Свака је група обожавала по кога јунака.

у пропланцима између четинарских шума, наилази се на куће скоро увек дрвене, које су јако удаљене једна од друге. Свака кућа је опкољена дрвеним зградама. Испод ових насеља, у уском долинском дну, чује се шум усамљене воденице.

Свом својом динарском жестином млади образовани нараштај окренуо се делу. Сматрала се скоро за издајство свака родољубива реч која је остајала без последица. Речи су имале само да покрећу на делање.

Имају исте празноверице као и Динарци. „Свака појава у природи“, веле, „и најмање ствари које се запазе знаци су које шаље Бог и судбина.

Сточарство је у првим десетинама XИX века било врло развијено, особито у западној Македонији и на Шарпланини: свака је словенска „задруга“, као и свака аромунска група, имала често по неколико хиљада оваца.

XИX века било врло развијено, особито у западној Македонији и на Шарпланини: свака је словенска „задруга“, као и свака аромунска група, имала често по неколико хиљада оваца.

Али ове две зоне нису биле тачно ограничене, и свака од ових држава тежила је да прошири своје подручје. Од овога доба и почиње њихова опречност на Балкану.

мноштвом својих разноврсних израза, нарочито код жена, које су мање биле изложене додиру са Турцима и Арбанасима. Свака од њих разговара слободно, одмерено, са ставом и начинима у којима има неке старинске отмености.

Земљораднички живот не постоји: треба све купити. Зато свака кућа има коња или магарца за доношење животних намирница и других потреба са гостиварског трга.

У селу нема ни хана ни пекарнице. Свака кућа спрема за себе све што је потребно за живот. Иначе су гостољубиви и путник увек нађе у приватним кућама склоништа

Живот се код Мијака овако развијао. До средине XИX века сточарство је било јако развијено и свака је кућа имала доста стоке.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Због тога је био веома зле воље, па чим стиже до Шарова, он га зграби за врат и тако га продрмуса да му се тресла свака кошчица у тијелу и свака мисао у мозгу.

зле воље, па чим стиже до Шарова, он га зграби за врат и тако га продрмуса да му се тресла свака кошчица у тијелу и свака мисао у мозгу.

— Да ниси пошашавио од страха? На сву срећу нашег Шарова, Крушкотрес га добро протресе, па му се свака кошчица, свака мисао и свака ријеч вратише опет, на своје право мјесто и он повика: — Уважени кнеже Крушкотресу,

— Да ниси пошашавио од страха? На сву срећу нашег Шарова, Крушкотрес га добро протресе, па му се свака кошчица, свака мисао и свака ријеч вратише опет, на своје право мјесто и он повика: — Уважени кнеже Крушкотресу, бјежи што те ноге

На сву срећу нашег Шарова, Крушкотрес га добро протресе, па му се свака кошчица, свака мисао и свака ријеч вратише опет, на своје право мјесто и он повика: — Уважени кнеже Крушкотресу, бјежи што те ноге носе, јер те

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

је Неко уђе без куцања Уђе некоме на једно уво И не изиђе му на друго Печен је ПЕПЕЛА Једни су ноћи други звезде Свака ноћ запали своју звезду И игра црну игру око ње Све док јој звезда не изгори Ноћи се затим међу собом поделе Једне

игру око ње Све док јој звезда не изгори Ноћи се затим међу собом поделе Једне буду звезде Друге остану ноћи Опет свака ноћ запали своју звезду И игра црну игру око ње Све док јој звезда не изгори Ноћ последња буде и звезда и ноћ Сама

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Био бих срећан када бих вас могао утешити бар. ПАВЛЕ: У оваквом случају свака је утеха илузорна; личи на изјаву саучешћа које се породици умрлог указује. ЉУБОМИР: Па... ипак.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Бар тако би се вама учинило да сте је чули! Ако би вам успело да је чујете под водопадом очевих речи, од којих је свака друга била оно о сведочанствима. Сведочанства! Сведочанства! Боже мој! Је ли то било оно што ме је покренуло?

је то био страх, то што је мислило у мени, јер сам ја за тарзанисање по крововима савршено неподесан: ноге су ми ишле свака на своју страну, а цреп ми је клизио под прстима. Уздржана даха, клизио сам милиметар по милиметар на доле.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Је л’ то ваша кћи, госпођо Татијана? — Јесте. — Имате ли већ за њу каквог ђувегију? — Та било би, — али, знате, свака мати тражи за кћер што боље. — Кол’ко јој година? — Сад јој осамнаест.

— И то је добро, — рече Кречар. — За све то требамо троја јака кола са арњеви; у свака упрегнути по три јака коња. — И то ће бити.

Иде за женидбом, а не може. Остаће женидбе Танталус: женске ваздан око њега, али кад хоће да прихвати, свака измакне.

То баш ни господар Софра не може му замерити; сав живот је провео у тој биртији, од детињства. Сваки сто, свака клупа му је онде мала успомена. Пера, кад има времена, ту је и дању и ноћу. Кад није код куће око живади, он је ту.

Лопов, опет, прети са наџаком Шамики. Најзад дође картара па показује карте Шимики и Лујзи. Тако је свака маска нашла себи свога с ким ће се титрати.

Бадава сва његова слаткоречивост. Јуца не одговара, ћути. Сви се чуде тој просидби. Свака тајна дође на видело. Већ зуца по вароши да Шамика Кирић узима Јуцу Соколовића.

— Соколовић је био педесет и две, када ме је узео, а била сам за две године млађа но сад Паулина. Па код вас свака ће женска лепо живети. Удадба је једно друштво од једног пара, а доброта је основ томе животу. Лепота, младост пролази.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Губећи при коцки, опкољени дамама, охоли јер им се указује свака пажња, они заборавише за тренут сав свој пут и све своје тегобе.

заспа испружена и непомична, од изнемоглости, као мртва, са очима својим упалим, са кожом испод које се видела свака кост и свака жила и жилица.

испружена и непомична, од изнемоглости, као мртва, са очима својим упалим, са кожом испод које се видела свака кост и свака жила и жилица.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Колико је пута порођај за жену био фаталан говори и изрека: „Свака жена кад први пут рађа гроб јој је отворен за четрдесет дана.

из куће ноћу, по заласку сунца а нарочито у „глуво доба“, односно све до зоре, до првих петлова, јер за време ноћи „свака нечастива сила има власт, и може наудити човеку који се у то време нађе“.

Најзад, настоји се да се овим поступцима детету обезбеде још и успех и свака срећа у животу. Пошто се верује у то да ће онако како је неком на рођењу, тако исто бити и целог живота, велика пажња

Ваља се да га задоји напољу, да би му се свака болест појављивала споља а не унутра. Ваља се да га задоји румена жена, да би и оно било румено, односно здраво.

⁴⁰ Дарује се још и метални новац, да би дете било снажно. При уласку у кућу свака повојничарка назове бога и пожели срећу принови.

Оно јело које породиља прво окуси, сматра се да ће и дете, када одрасте, најрадије јести.⁴¹ Пред полазак свака повојничарка ваља да детету метне више главе једну пару говорећи: „Да купиш брата!

), да би дете када порасте било „добар радник (радница)“.⁶⁴ Обред крштења мора да се изведе тачно по пропису, јер свака грешка може бити кобна по каснији развој и судбину детета.

испољено је не само у религији, већ и у целокупном друштвеном животу, односно прожима патријархалну културу у целини. Свака култура има свој властити систем, своју особену лествицу вредности.

Игра је и у временском погледу одвојена од свакодневног временског тока. Свака игра има неки свој почетак којим се сигнализира: „пажња, сада почиње игра“.

Због тога су се животиње много патиле, па се договорише да се жале Богу... Свака се преклони пред Господом и рече: ’Господе, или нареди да наш пород од јако иде с нама, или да га овако више не рађамо!

’ Бог се сажали, позва све животиње и нареди да се свака пред њим окоти. Најпре се ојагњи овца. Бог узме јагње и баци га преко неке врло високе куле.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

Царе душане, за војничка гробља где свака парцела под конац стоји ко војска у чети, за војника кога крај друма сахране без себарске запевке горке, далеко од

и талира, све благо што га себар збира, прегршти и вреће злата што се стачу себру с ноката, са мотика, са лопата, свака оловна руда и сребрна танушна жица да теку до царских врата.

и неуке, за оне који се спотичу преко прага, који чашу испуштају из руке, за оне што увек у прикрајак стану, које свака мала ствар раздрага, с којим се сваки радосно сретне, за оне који иду замишљени као да носе капљицу на длану, за оне

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

смо били гурнути, ослушкујући грмљавину Европе у којој су буктале уметничке побуне, рађале се нове, смеле идеје, а свака реч, сваки знак који би допро до чамотиње у којој смо живели деловали су као позив на авантуру.

су стигле, птице једним покретом крила, по неком прећутном птичијем договору, крећу натраг — свако јато своме правцу, свака птица своме јату. Старац не гледа за њима.

Мили мој, лаку ти ноћ! До нашег поновног Сусрета овај пупољ љубави Развиће можда зрели лета дах У диван цвет... Свака нова изговорена реч претварала је ову скромну, минут раније утучену младу жену у јефтиној хаљини у бестелесни призор

Једва су стигли и довде кроз густиш што се неприметно претворио у шуму. Заболе их свака огреботина по новој црвеној каросерији, а стругање аутомобилског дна по излоканом путу у који су усечене две дубоке

— Овакве послуге нема нигде! — рече, обраћајући се, за сваки случај, више својој жени него њој. — Свака им част! Хтеде да каже: »То што једете у бившој грофовској коњушници није никакав разлог да се понашате као коњи!

Матавуљ, Симо - УСКОК

ђетић, али ако је од веље куће, он је у Црној Гори прогнаник, празнов, нејачица, сирак, без одбране и заплећа, те га свака рђа може надгорњати! Је ли тако? — Истина је! — викнуше сви.

се договоре и начине закон да се по закону свако зло тријеби, да се у свакоме племену суди, да се убијце убијају, да свака кућа даје порезе на годину по шездесет динара, а то је тридесет ћесарских крајцара, од чега би се набављала џебана,

Виђи ти, молим те, ђавоље работе! Ђавоља је и та лацманска работа, као и свака“... Најпослије захори се смијех и учесташе узвици: „А, удри, Лабуде, погани! Удри, мрцињашу! Удри! Удри! Урте!

— Е, љубим ти руку за то! — заврши Стане, маши му се руке и отиде. Крстиња, Јоке и Милица сједијаху пред колибом, свака у својим мислима.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ДЕВОЈКА (устане): Да га ђаво носи и с прстеном и удајом! (Одлази.) МАТИ: Луда девојка! Али тако свака мора мало да прозанати. Ја сам јошт горе чинила. УГЛЕД 10. ДЕВОЈЧИНА КУМАЧА И ПРЕЂАШЊА МАТИ: О, Персо!

МУЖ: Добро, добро! ЖЕНА: Отишла сам у цркву, злоудно млада невеста, кад тамо, свака, свака боља од мене. Тек видим како се подмигују. Право имају: ко се неће подсмевати несрећи. МУЖ: Верујем.

МУЖ: Добро, добро! ЖЕНА: Отишла сам у цркву, злоудно млада невеста, кад тамо, свака, свака боља од мене. Тек видим како се подмигују. Право имају: ко се неће подсмевати несрећи. МУЖ: Верујем.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

литературе уопште,8 тврди да за децу и не би требало писати посебне књиге: „Јер, добро написана, пуна живости, скоро свака књига може да се свиди детету.

Недић, иначе, пориче Змајеву озбиљну поезију, износећи аргументе којима се не може порећи свака основаност. Тек на крају, гробарски расположени критичар окреће се Змајевим дечјим песмама, и лице му се разведрава.

Дечја књижевност је, дакле, једна дисциплина у којој су се одрасли лако снашли. Свака књижевно необразована ленштина у стању је да искаже своје мишљење о Плавом чуперку, и да притом не рекне неку

У ствари, најмање ће је код њих тражити. Свака се књижевна творевина обраћа свима, а ником посебно и ником искључиво.

али су само педесетак предратних и послератних прича о детињству и завичају у целини обасјане светлошћу под којом свака реч звучи чудесно, у дослуху са неизмерном тајном.

у сну, он је поново доживљавао оно своје узбудљиво ноћно путовање, понешто измијењено, а ујутро се будио ведар и лак и свака ствар изазивала је у њему тиху свијетлу радост, био то неки стари сандук на сунцу, орах пун хладовине равнодушна

је осетио страшну лепоту баш тих, безнадних призора, те је, део по део, открива у призорима, монолозима, сликама: Зар свака сељачка кућа у овом оскудном потпланинском крају није једна мала бродоломна лађа која однекуд узалуд очекује свог

Ћопић је вођен надграматичким језичким осећањем: изнад свих правила је мелодија. По њој се усклађује свака реч, сваки тон.

Песник уме да истакне садржајну појединост из дечјег живота а да се притом не разнежи, зна да одржи растојање; свака се његова сањарија завршава буђењем, повратком на земљу (Цар Јован, Мама, Да ли ми верујете, Венчање, Рат).

Овако створен свет чини се постојан и целовит. Све може бити доказ за велико јединство (или нејединство) света; свака метода, ако се доследно употребљава, откриће нам читав систем веза свега са свим; звучни афинитети међу речима нису, у

Јер свака опсесија не долази из дубине бића, и ту је извор многих неспоразума између песме и песника. У овој збирчици таквих иску

и љубав према домовини, деца се изводе на средишњи пут пропагандно схваћене политике, и на том путу губи се свака мера.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ШЕРБУЛИЋ: Да, ми молимо, ми молимо! НАНЧИКА: Из драге воље. ЛЕПРШИЋ: Свака кокарда коју из ваше руке примимо, биће нам штит против непријатеља наши.

НАНЧИКА: Ако је тако, онда је ваш план врло мудар. МИЛЧИКА: Мами, и ја ћу да ступим у то друштво. ЗЕЛЕНИЋКА: Свака која има чувства народности мора, и ступиће радо у нашу средину. А јошт докле видите план!

ГАВРИЛОВИЋ: Тако говорити као ви, то је реткост код женски. ЗЕЛЕНИЋКА: Зашто свака не осећа што је национални понос. 5. ЛЕПРШИЋ, ПРЕЂАШЊИ ЛЕПРШИЋ (пева): Ура, ето плода, Дошо нам је војвода!

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

У његовим делима се говори природним језиком, свака личност се изражава својим језиком, и тако нам се даје пријатна, верна и занимљива слика српског друштва из доба од

И од једне и од друге, које су, свака у природи свога талента, дале интересантне покушаје, очекивати је дела видиком шира, садржајнија и потпунија.

Милићевић, Вук - Беспуће

И та залеђена материна бол касније се кравила, дошле су сузе које не пресушују; свака ствар сјећала је матер на сина; његове књиге, школске успомене, слике, писма, по свима њезиним џеповима, свака та

свака ствар сјећала је матер на сина; његове књиге, школске успомене, слике, писма, по свима њезиним џеповима, свака та ствар била је за њу један јецај.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Васпитање, а не крута дисциплина, то му је била девиза. Знао је он и памтио како је њему мрска била свака стега и тиранија.

Е, па шта ћете! Свака новина има да се бори са многим тешкоћама, а многе непријатности, то су њена повојница. Максима није разумео свет, па

Управо, морали су слушати и дивити се, јер је и газда Радисав тада слушао. Тада би престала свака служба у кафани; где се ко затекао, морао је ту остати.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Звезда јасна свака ту је сека, Ал' шта ј' звезда, кад се сунце чека!? Ох путањо, земљо мени света, Којом она синоћке прошета, Зар си

сласти када жеца мори; Збогом остај, убаво Белило, Ти ми беше увек место мило, Свуд по теби деклице, танане, Свака од њи лака кâно лане, Лица бела па мало румена, Сукња борна дивно придевена, Сунце сјаје са небеса златно, Моме

Место оне поносите зграде Биће само два-три прашка лака, Да се плаше од ветрића свака. Доба клето, Бог нам те не дао, Ој Србине, куд си забасао?

У славу им песме запеваше — Ал' и других песама бејаше: Мајке, сеје, љубе веренице Закукаше кано кукавице, Свака своје јаде удесила, Понајљуће Стојанова Мила. Сваки дан га Мила полазила, На гробу му грозне сузе лила.

7. Глени, глени ову само, Та није ли кâ сунашце? Па да ваке опуштамо, Ками нама у срдашце! Свака од њи раја вреди, Па мастило да се штеди? 8.

Ето њега тужна, бледа, Око ошло унапреда, За њим мисли свеколике, А пред оне дивне слике. Још се једном свака ређа, Још му једном срце вређа; Он и гледа како сјају, Он и гледа е нестају, Како мутне облачине Крију њему све

И унутра руку даје, Вади стакло из потаје, Стакло једно што некака Јуче њојзи даде бака, Која га је напунила, Свака сока нацедила Из цветова лековити, И корења силовити; Па да јоште боље лечи, Придодала тајни речи.

Слуге гледе, Боже, ко је? Сад обрати лице своје, Стоји лице, цели пакâ, Де умрла милост свака, Пуно беса и страоте, Па на око све се оте. Гледа око, пламти, гори, Кô да оће свет да смори.

кроз њи вири, Гледа сову како слави, Како паук мреже прави, Што ће јадан да се рани, А нико му ту не брани, Јера свака љуц(к)а нога Клони с' двора злосретнога.

Кô витак траве штоно дркће клас, На њему тако дркће свака част, И страшљиво он тамо-амо гледи, На небо брзо диже своју главу, Од њега помоћ као да би искô, — Месеца види

Да л' њено срце ћути исту слад? На своју верну он је стиска груд, Не ћутећ де јој свака дркће уд, Он жарко љуби њена уста мала И не види одунда руже бежућ.

И тек кад јој је свака клон'ла уд, Тек онда с' он из сна пробудио, Ал, из сна каквог само зора шиље, Из сна живота зајста што је вреда —

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Њему који под богом ништа није знао начинити свака је мајсторија изгледала као недокучива премудрост пред којом би напречац занијемио.

Па се некако подеси и то да свака кућа прибави своју „фелу“ најменика. Један домаћин увијек налети на свађалицу, па се ту поваздан ронда, богара и виле

Једино је калајџија Мулић, муслиман, трпко мрштио лице као да је појео зелену оскорушу, за њега је свака цртарија била недопуштена, ђавоља работа.

Изнесе цура „стрицу“ и троножац с јастучићем, па шалицу варенике, па ...ту ти је свака част и послужење, а грешник се само врпољи на стоцу и шури се врућом вареником чекајући да чује шта су му лопови

И она се морају истутњати и протјерати своје прије нег се смире и легну као и свака поплава и непогода. Једно од тих чуда представљао је и ненадани долазак дједова камарата из момачких дана, Дане

Није ли живот окренуо натрашке, своме исходишту? Свака су чуда данас могућа, особито у овај шумни дан презреле јесени, кад чавка гласно чвакће о смрти и растанку, а отежао

— Добар је он мени, предобар, немам ја ни њему никакве замјерке. — Видиш ти њега, заврзана, медена му свака ријеч, рекао би човјек, свеца пред собом има — љути се Раде.

само извољева ко каква попадија, а ти, Васо, теби је добар и неварен кукуруз, ти си пошао да преокренеш свијет, па да свака шуша залегне за препуне јасле. Е, баш за тобом плаче тољага, и то она великачка, коњска, говече једно.

стране, о деснују, стоји ми интендант Аћим, иначе мој тетак, а с лијеве интендант Вачкоња, кога у чело и у торбак зна свака крајишка баба.

на озебла пјевца — личи, брате, да је сирома' — богами, сирома', има ли у кући мрса — не би се рекло, је ли га тукла свака невоља — биће да јесте.

Паљба све више јача и згушњава се око посљедњих упоришта опкољеног центра. Јасно се види, бију то они више него наши. Свака од великих утврђених зграда претворила се у задахтан усташки бункер.

— Ено, погледај, оно су ми у колима двије кћери, кумице. Је л тако? — Тако је, свака част. — А оне друге двије иза њих, видиш ли, то су твоје комшинице, кућа до куће. Ваљда и њих познајеш?

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Ти си тамо одакле се виде кувани облаци, казани препуни зуба, и где је свака грдоба могућа! Аман, држи се онога што је јасно! Ага је рекао да идеш. Избора нема. Учини, иако не разумеш!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Бојала си се. Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете. — Ако могу... — одговори ти збуњено. Ја планух. — Онда не долази! — И хтедох да се удаљим. — Не, не..

Цвета на поздрав ништа не одговори. Тобоже, занета послом, Није чула. — Ето мучимо се, газда, као свака сиротиња — одговори му Јован и помаче се, те му начини места до себе. — Седи. Одмори се. Хоћеш дувана? — Па могу. Дај!

По која, док јој се однесе пуна корпа и испразни у крбле, устала би. А обично свака шамију забацила, разузурила се, без бошче, у устима држи зрно грожђа и сише га. И у сваком винограду тако.

Соба, мртвац, свеће које су трептале, гореле — све као да се покрену, диже. Почеше да наричу. Свака своје мртве да помиње, именом да их зове, поручује им, оплакује их... Разлеже се јаук, запевка, нарицање!

због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде као што треба: лепо намештена, чиста, уређена да свака ствар стоји на своме месту. Због њих није се могло.

А друго? Ништа није знала до саме свадбе, венчања. Венчали су се. Свадба је била скромна, према мужу, удовцу, као свака удовачка свадба. Али опет је била боља.

убијено, но ипак прибрано, и са угушеним плачем, болом вратила се, нашла метлу, па, као да није ништа било, већ као свака млада домаћица почела да чисти двориште, трудећи се да се умири, да не грца, да се прибере.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

То исто и ми смо дужни свима људма на свету. Ово је сав закон и пророци. Свака наука која је овој противна узнемирује људе: узрокује вражбу и свако зло; следователно није од Бога.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

У дубине морске тами многа капља тужно чами, вал је зове, зрак је мами, свака рада да се диже те да стиже сунцу ближе.

Благо Теби! Шта ћу више? У ту ми се жељу збише све остале жеље веље, свака радост, све весеље. За ме нема те милине; и кад ми се магла скине заборава и тамнине са младости и давнине, то су само

Несрећна главо! — Сад си ми лена: болом си греху зазора дала, свака ти мука стотину зала са душе цепа; Свака кумбара храмове зида, свака ти капка из боних груди године тешке лакоме

Несрећна главо! — Сад си ми лена: болом си греху зазора дала, свака ти мука стотину зала са душе цепа; Свака кумбара храмове зида, свака ти капка из боних груди године тешке лакоме блуди с векова скида. Ал' онда, онда!

— Сад си ми лена: болом си греху зазора дала, свака ти мука стотину зала са душе цепа; Свака кумбара храмове зида, свака ти капка из боних груди године тешке лакоме блуди с векова скида. Ал' онда, онда! — Ох, не сећај ме.

У томе жару ала је лепа! Болом је греху зазора дала, свака јој мука стотину зала са душе цепа. Румен пожара сећа те стида.

Болом је греху зазора дала, свака јој мука стотину зала са душе цепа. Румен пожара сећа те стида. Свака јој капка из боних груди године тешке лакоме блуди вечито вида.

Јеванђелије ми на столу, најбоље такој беди тешило. Бадава! свака врста, свака сећа реч на онога јунака јагањастог што умртви свој живот бесмртни да њим оживи гроб.

Јеванђелије ми на столу, најбоље такој беди тешило. Бадава! свака врста, свака сећа реч на онога јунака јагањастог што умртви свој живот бесмртни да њим оживи гроб.

према сунцу ситне звездице; васељена је само кутија, да собом чува драги камен тај у седам боја што се прелива и свака боја једну каже страст: тај глум се зове: тајна вечера, јунак је бог у лицу човека, гледачи су му цели бели

Јест, ал' сада, боже свети! кад од мене туђин стрепи, сада ме се свака лепи! Сад ме љубе, сад ме маре, сад ми нуде Саре, Маре, — понеаре!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

а он се препадне па све по реду искаже, како се земљи исповедао, па како је сад на ономе месту нарасла зова, од које свака свирала издаје онаки глас.

Ено је код куће. А сунчева ји мати оправи кући и рекне им: — Идите ви, драга децо, к вајној мајци. Свака ће мати својој деци најправије судити. Она ће вам најбоље знати казати чија је девојка.

Царица, као свака мати, скочи брже-боље и одведе га ђевојци у собу. Како га ђаво опази, он му проговори: — Ту си, побратиме? — Ту сам.

— Богме, ефенди-Вујо, свака сад о свом послу ради да по једну кокош уфати и да теби на пешкеш донесе, да нам не би по чему од глада скуисао, пошто

Кад га сасвим ограде н плате мајстора, донесе свака кућа по бреме жита, а кнез сеоски рече: — Хајте, дјецо, у име божје, пуштајте јажу, ја ћу први сасути моје жито да се

Жена свака пред својијем мужем казивала, да му оца послужује, али у ствари није било тако. Сирома старац да би доказао синовима,

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

КУМ: Зашто; ако жена свога мужа милује. МАКСИМ: О, пуца им срце. Зато се свака убила, кад јој је муж умро. НИКОЛА: Као и ми за женама. МАКСИМ: Бар се не деремо као оне, и не варамо свет.

МАКСИМ: Слушајте, слушајте, како јој иде језик! СОФИЈА: Нека слушају. Жена је у кући млађа, то свака паметна треба да призна, и као таква дужна је уважавати и почитовати свог мужа, њему покоравати се и за старијега

МАГА: Ето, право да кажем, мрзи ме. Волим на време да легнем. И тако, ето, по цео дан кланцам. МАКСИМ: Тако ради свака добра газдарица; а распикуће и ветрогоње мисле како ће се скитати и гди ће се проводити.

КУМ: Али се данас даје награда доброј жени. СОФИЈА: Пак? КУМ: Данас је прописано да се свака лепо обуче. СОФИЈА: Праве само комендије са женама. МАКСИМ: Видите, ова је тек од они прави.

СВЕТОЗАР: Баш се онда чешљала. НИКОЛА (на страни): Еј, тешко си га мени! МАКСИМ: Ја л’ свака овако обучена, као моја Сока? СВЕТОЗАР: Заиста, тетице Софија, ви нисте ни најмање накићени.

На прилику, ти мрзиш на белило, па се зато и не белим. МАКСИМ: Ниси ли сама признала да је на балу свака набељена? СОФИЈА: Е опет ти сваку шалу узимаш за готове новце.

Како год што се том приликом понајвише лацну, тако би лудо било рећи да је свака набељена. СВЕТОЗАР: Ја сам се заговорио, а морам да носим известије. Дакле, молим за сведочанство.

Читајте само даље. ШАЉИВАЦ (чита): „Ако моју молбу не испуните, мене очекује јошт већа несрећа. Јер како се зна, да свака флота мора имати свога адмирала, то ће наравно морати изићи да 37 адмирала нема, и да сам ја утаманио те људе.

ПУТНИК: Не, не, мој је лек дјејствителан. У Сенегамбији расте једно дрво које има чудновато својство. Свака сирјеч грана, ако се у знаку телца одсече, има ту силу да човек разуман мора мало сврнути памећу ако га ко дебљим

ЉУБА: Није. СТАНИЈА: Па која девојка вата страног момка за руку? ЉУБА: У игри. СТАНИЈА: Макар и у игри. Свака честита девојка, и свако поштено момче опаше се марамом.

Сваки дан је боље и боље. ЉУБА: Мојој мајки не допада се ни ова мода, него оће по старом. ПИЈАДА: Е, молим вас, свака мода долази из Париза и из Беца, а ту је највеце воспитаније.

ЉУБА: Зашто? СТАНИЈА: Ти знаш ко је госпођа. ЉУБА: Е, то је време прошло. Сад је свака госпођа, па макар била и мумџиница. СТАНИЈА (тресе главом): Пуст свет, покварен свет. Мора Бог да вас кара.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Зар нећу и ја доживити да престане једанпут орјатлук овај? Свака је госпођа у својој кући, само сам ја једна на овом свету несрећна. ПОЗОРИЈЕ 4.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

вида шири се и мења да новим путем нова слика крочи — На некој звезди море се расцвета, у чаши воде заискри тишина, Свака је прошлост стално започета, А море, то је најлепша горчина.

је повукла хртове На своја јужна ловишта; Излазе боје из скровишта И насељавају вртове У ирпи древне мимикрије, Кад свака боја је зелена, Јер све је пупољак; жељена Свечаност ока се прикрије У слутњу, у ишчекивање: Ружама плануће

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Требало би да се потроши осредњи каменолом за те плоче, мислим, јер смо се свака два месеца сељакали, тако да у читавом граду једва да постоје две или три куће у којима нисмо били подстанари.

уопште није падало на памет, мада је било сасвим неизбежно да се додирујемо коленима и свачим, пошто је врећа, као и свака друга врећа, била прилично врећаста, то јест уска. Негде, сасвим одоздо, до нас је допирала тутњава тешких камиона.

свет и да једноставно немам права да говорим на тај начин о целом човечанству, да сам сујетна, уображена и све, али свака њена оптужба звучи ми апсолутно као комплимент!

Има ли шта лепше од пушења? Седите и лепо пушите, испуштате дим по дим и тако осам сати дневно, а свака попушена цигарета изван тог времена плаћа вам се као прековремени рад.

одговорих, начинивши успут неколико грчевитих трзаја левим углом усана и крајичком ока. Свака два минута, рачунајући време по докторовом сату, покушала бих да с врха носа склоним невидљиву муву.

Погледајте само овај експонат: „Верујте, Београд је просто загушен колима! Човек више нема где да се паркира. Свака шуша данас вози ауто! Ево, ја сам кружила пола сата око ваше куће и нигде места ни од корова!

А иначе, богами, у Београду је већ све загушено, јер данас свака шуша вози кола. Ето, малопре сам кружила пола сата око ваше куће, а нигде места ни од корова!

Напослетку, вештице се исцмачу, наравно, све у ваздух, све преко леђа, и разилазе се свака на своју страну. Кућа нам изгледа као Ватерло непосредно после битке.

— запањи се маман, бацајући као узгред поглед на приручник „Велико спремање“, и то на онај пасус који говори о томе да свака породица мора да се стално ослобађа непотребних ствари и да је Велико спремање заиста права прилика за тако нешто.

Никоме се не јавља на улици нити по ходницима, а свака друга реч му је Фром или Јунг, свака трећа Адлер, за кога сам дуго мислила да је проналазач моје писаће машине, а у

Никоме се не јавља на улици нити по ходницима, а свака друга реч му је Фром или Јунг, свака трећа Адлер, за кога сам дуго мислила да је проналазач моје писаће машине, а у ствари — то је био неки доктор за

о бомбардовању атома и понашању погођених атомских честица и тим фазонима: „Приликом бомбардовања атомског језгра, свака погођена честица осећа се погођено и мења се по погодбеном начину или кондиционалу: БИО БИХ БИО БИ БИБЛИОФИЛ БИЛИ

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

) Свијетле се стогуље у зрцалу обзора. Цича уши изгриза. Крадемо се, звјерамо. Свака стопа мјери се. (Јесмо ли и лупежи?

- Бруком, по лаги светина гиља. Замиру слике, сенке и звуци. Погледај, Благи, кудеље магле, тмурне видике. Свака је стопа звериња лога. Буди ли ишта заспалог Бога? Центар је тесан - цвили Четвртак.

Над софром земље уздигло се подне, а доле стоје убоји му с лица; с брегóва слази Сретење Госпóдње, те твар је свака дрхтај Богопримца.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

А свака бајка, ма како чудна, није ни празна ни узалудна. Истина у њој пупољак вије, под плаштом тајне брижно се крије, про

ХРАСТ И ТРН Живели, тако, веома давно, пре триста лета, у доба славно, на крају света један црн трн, свака му част, баш поред пута, а поред њега, уз ноге брега, старина храст.

“ И најзад, брука да буде већа, ту је цедуља мала: „Одлично причаш, мајсторе Тошо, свака ти, брате, хвала. Ја сам те слушо са пажњом правом Кумашин Ждерко, с врећом и главом.

Над Јапром тако, ко црвен облак, вечито срећа прши, невоља свака буде и прође, све се на добро сврши. Тамо ни живот не буде кратак, увек је дужи — за петлов батак.

Јежић, копљаник славни, спокојно шета, делија права, он се не боји никога живог дању ни ноћу, па ни кад спава. Свака му бодља — бајонет прав, као да прети: „Нек дође лав!“ Базеном плива лепојка нека, глатка и жива, весела ока.

Стој!“ БОСАНСКИ ТРКАЧИ Свакога дана, ведра ил мрка, кроз Босну моју води се трка. Четири стазе, свака се вије, на свакој тркач. Ко ли ће прије?

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Та овако грожђе само овде роди! А већ свака од њих румени се пуста, Да ти сама вода удари на уста. Разлежу се песме миле, Од милине гори груд — Берачице као

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Ту је и Раковица. Месец их држи одостраг а свака се радује да падне у тај понор јер наши су понори дивни у њима се питају Словени за здравље и за правду и ко ће кад да

лаку храну и пије ракију хладну из бунара на врхунцу светског доба настаје равнотежа између унутра и споља и свака је личност вредна избацују се коприве из речи и зида се крематоријум велик насред поља и цвећа у византијском

4. Када човеку свака плата изгледа мала животна размена тесна и права на трајање уска и безукусна самога себе треба да сабије натраг

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

САРКА: Тебе, пријатељ-Мићо, друго буни, а мене друго. АГАТОН: Шта има да те буни, прија-Сарка, девојка као свака девојка. МИЋА: Али се мора признати да је лепушкаста!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

За људе који су преживели толико смртних опасности свака болест је изгледала безначајна. Зар смо мало пута прижељкивали болест, па ни кијавица не хте на нас да наиђе!

Тихо зајеца и покри лице марамицом. Стајао сам збуњен. Требало је рећи коју утешну реч. Али ми је изгледало да би свака моја реч изазвала још већу бујицу суза. Дохватих је немо за руку. Сестра је приведе столици.

А у војсци су све потребе прописане и свака ствар лежи ако се стави на одговарајуће место. Истрага не помаже. Рат као рат. И точкови су нестајали.

Батерије се навикавају на самосталан живот, а тако остаје и за време затишја. Свака батерија поручује за себе „живу фураж“.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Скамије старе, рађене још пре двадесет пет година; свака се искривила, раскламитала... Љубица седе на предњу клупу и одмах се разлеже шкрипање, пуцкање суве даске.

А за то време његово се мило гнездашце растурило. Родитељи помрли, сестре се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско место, где је познао

Живот ми је загорчао; и онако нисам никад среће видео. И свака несрећа мора да се разбије о моју главу !... — Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...

којим су везани они осећаји; и гле, сад је опет друкчије : много обичније, познатије, као да се сад тек јасно испољила свака црта на њему.

као луд, а неки пут је добар човек. За сад не говори са њим. Мати, као и свака жена, рада је сазнати узрок тога непријатељства, а Љубица, да би је задовољила, прича јој понешто о писару,

Другом приликом опет увреба и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути: — Свака ти се мука брине о светињи школској!... Она хтеде још нешто рећи, али Гојку прекипе.

Пандур га најпре стаде тешити и причати му како је свака сила за времена, — а то је велика срећа, јер да је вечна — зло!

Стојан испаде пред њега, и машући живо рукама, стаде викати: — Има Бога, братићу, кажем ја !... Умрла!... Кâ свака стока, и без свеће и без исповести... — Шта говориш ти !... Ко је умро ?...

Та она је цео живот спојила и уплела са овим осећањем, и кад би нестало њега, нестало би и свака смисла за живот. И ко би се опет могао врнути оној бесциљној, суморној, страшној, пустој празнини ?!...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Ђе Јовану љуби воде у часе добре. Вод’ је, води, млади Јово, сретња ти била! У њу су ти свака добра, која с’ могу наћ’: У њу ти је б’јело лице, ка’ цв’јет проћетан; У њу су ти црне очи соколова чина; У њу су

Још те, бане, с јадом молим, Ах! за наша свака добра! Када, бане, тамо дођеш, Ти не немој бандунати. Још те молим с јадовима, Ах! за наша веља добра!

“ Ако хоћеш воду пити, дођи у јутру, У јутру је свака вода бистра студена; Ако хоћеђ брат’ босиљак, дођи у подне, У по дана сваки цвијет л’јепо Мирише; Ако л’ хоћеш мару

босиљак, дођи у подне, У по дана сваки цвијет л’јепо Мирише; Ако л’ хоћеш мару љубит’, дођи довече, Јер у вече свака драга сама уздише.“ 156. Ој девојко, питома ружице! Кад си расла, на што си гледала?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

У том Темишвару бранила се свака српска кућа, као барикада. А на свој начин, није та борба била ни без социјалних додатака и узрока.

Међутим, да ме преместе у Беч, требали су њу. По једном параграфу у Аустрији, свака је породица имала теоријско право да свог болесника или рањеника премести у своје место становања.

Он је скоро сед, али је још увек врло леп. Мучиле су га само госпође. Оне су долазиле да му ишту аутограм. Скоро свака друга умела је да каже италијански „хвала“. Уосталом, није било тако тешко научити реч‑две талијански.

Тужно је ићи чак до пољана, што тамо леже чак под небом, овде је свака реч очарана овде је свако срце очарано овде се најлепша песма пева сваког убогог дана.

Заори се урлик са Бардањиола сиротиње бедне и клисура пустих, заплакаше свака породица гола силна слава са помодрелих усти.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

ме изненади непрегледна маса света што се у групама таласа са свију страна, скупљајући се пред једном великом кућом. Свака од тих великих група људи истакла своју заставу, на којој је исписано име краја из кога је народ у групи, а испод тога

и уџбеници за грчки и латински језик, те се сељаци после пољског рада могу учећи класичне језике облагорођавати. Свака читаоница има Омира, Тацита, Патеркула и вазда других лепих дела из класичне литературе. — Дивота!

И заиста свет се почео одвајати у разне групе и ићи разним правцима; свака група жури на своје одређено место где ће држати збор.

Влада — разуме се, свака патриотска влада — и ту се побрине да то решавање буде паметно, модерно. И ту влада узме на себе сву дужност.

те листове и прегледао бројеве од почетка године, видео сам да се доласком сваке владе понавља све једно те једно. Свака нова влада буде на исти начин поздрављена као једина ваљана, а свака прошла осуђена и названа издајничком, гадном,

Свака нова влада буде на исти начин поздрављена као једина ваљана, а свака прошла осуђена и названа издајничком, гадном, штетном, црном, гнусном.

Сваки говори и нико никог нити слуша, нити може чути. Затим се почеше одвајати у групице; свака шушка нешто за се, па и групице прскоше и узеше се за руке све два и два, те један другом говори и доказује, вуче

Нека нам Бог милостиви сачува вођу од свака зла да би нас и дале овако успешно водио!... — Сутра ћу изгубити, ако је тако, и ово друго око!...

— А шта чине добра деца? — Добра деца не седе у соби где има прозора! Свака се причица тако лепо објасни и из ње извуче корисна поука како треба да се владају добра и послушна деца.

Све је то у нас само зачетак добра. Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна

Чл. б. Стока, свака могућа, без разлике пола и узраста, напредује, такође по законском наређењу, то јест по одобрењу оба дома, веома

Добри и послушни грађани не раде као Илија, па их свака влада воли! — говори опозиционар. — Лепо, а шта је дужност доброг и послушног грађанина?

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

врљика, под брестовима, полегале овце, опружиле вратове и притисле их уза земљу, па само брекћу од трчања и водењача; свака се уоблила, па само чека доброг мркунца, па не бери бриге на пролеће: биће јагањаца к'о јаглица...

знојни дани копања и прегрта, прођоше црни и мутни облаци, прође опасна пламењача, прођоше дуге кише и поводњи, прође свака опасност и не дирну му ову плодну гору, и он се сад, срећан и задовољан, лаћа најмилијег и најлепшег посла: бере плод

— Јок, ону једну, а друга ти је доље. — Ама здравља ти, па како изгледа ова? — Па 'нако, гледна... ка' и свака варошка; танка у струку ка' ја у врату..... само оно, брате, што мећу неког ђавола остраг... шта им је оно, истина?

ти се извлаче мршави вампири из гробља, вукодлаци из јазбина, виле из горе, вештице из оџака, дрекавци из потока и свака проклета утвар, што ради о глави човечијој. То је најстрашније време. Па како је страшно то наступање поноћи на селу!.

је тако искрено желео да постане човек, »домаћин«, упознао се с много девојака и, после краћег разговора, видео је да свака има само две жеље: да се допадне и да се уда... То га је много плашило.

Па јутрос је, кад је изишао на вратнице, прво угледао Асу Циганина, а то је добар знак, као и свака претпоставка коју је двадесет факата узастопце потврдило. Дакле, нема сумње: биће питан о Јустинијану.

— Пст! Иду! Чича! — викну онај с врата и дотрча на своје место. Женске побледеше. Обузе их трема, и ако је свака била сигурна са испитом. Мушкарци се само утајаше.

И владаоце сам дочекивао, и министре, и... 'нако... свака чуда видео у мом веку, а 'вака чуда не видех досад... — Како, болан!...

Унаоколо се поређали судови са печењем, колачима, тестом и свима ђаконијама, са којима обично изобилује свака добра српска трпеза о Ускрсу. Ја и домаћин, после онако добра ручка, пушимо и сркућемо по мало руменике...

И све је то било као јуче: још му је свежа у памети свака шала, свака доскочица на последњој пијанци. И одједном — ево!... Али откуд, откуд... кад се то почело ?...

И све је то било као јуче: још му је свежа у памети свака шала, свака доскочица на последњој пијанци. И одједном — ево!... Али откуд, откуд... кад се то почело ?...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Има и других послова сем државне службе, само кад се свака ствар постави на своје место. ЈЕВРЕМ: Па јес', право кажеш!

СРЕТА: Е, видиш, ако тако све изведемо и ако смо се споразумели као људи, онда се може рећи да је свака ствар постављена на своје место. ЈЕВРЕМ: И ти мислиш?

СВИ: Доле! СРЕТА (публици): Е, сад је постављена свака ствар на своје место! Завеса ЧИН ТРЕЋИ Позорница на средини подељена Лева (од гледалаца) половина је Ивковићева

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

позната четири годишња времена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ једног годишњег времена или једног дела света.

Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време. И то често не иде с бог зна каквом ватром. Седе и једна и

И то често не иде с бог зна каквом ватром. Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се свађају.

И то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине у дијалогу свој монолог и наређује млађем у кухини шта треба; дакле, сасвим онако као што

— Хе, хе — смеје се ћир Ђорђе — свака комендија у свет. А они па што писују новине, искају леба без мотику, па си свашто писују. — Слушајте даље. Има још!

— А он зорт, бога ми! Стаде плакати ка’ свака стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

На Дорћолу, На Дунавском молу, Има један сат, И један интернат. ПОНОЋ У поноћ, у земљи Назарету, Свака звезда запали цигарету, А по кафанама Престонице На главама Дубе столице...

Кад је чуо како је тешко ући у царство небеско Један се богаташ као мајчица натреско, И рекао: „Сиромаштву свака част и поштовање, А ја ћу, до даљег, да чувам своје имање!

ЛУБЕНИЦЕ Сазреле су лубенице Покрај воде Студенице. Споља плаве, изнутра зреле, Свака ко буренце, — слатке, медене; Са доње стране жућкасто-беле, Набрекле, ладне, ледене, ледене.

Јер је прљавштина пуна живота, А јалова и мртва свака чистота! Кад исиса свежањ рубља мусави, Она се сама заустави И испљуне, у корпу, остатак исхране: Кошуље и гаће,

Зграбих метлу, Очистих под. На сто: цвеће, воће. Отворих прозор небу, светлу. Блесну собица од чистоће: Свака ствар ко да прогледа на очи. Да л ће сад хтети? Неће? Хоће! Фуруница, најзад, у моју собу крочи. Заложих дрва.

Давасмо огласе у новине, Обавести смо чупале крње Од раштркане му даље родбине, Газећи кроз блато и кроз трње Свака по тридесет три године!” „Јутрос, када нам допаде руку, Ваља наплатити сву ону муку!

услуга, Што се даје накратко, под дејством Тренутног осећаја, и од супруга Ослобађао се, већ сутрадан, бекством. Свака је на прилику личила ретку, Показивала се добра, љупка и вешта Док не намести сплетку и у крлетку Не ухвати птицу,

веренице су тридесеттри године Прекопавале шуме и села, (Само измеђ Босне и Војводине Провртеле су шест тунела), Свака је у лов — мој господине!

Доста је било вратоломија! Целог си живота хватô окуке! На крају, свака лија долија: Платићеш дугове, и то троструке! Освета! Како је слатка освета... Она је ко сунце што сја из таме...

страх још тиња у њем, (Притискивала га је предуго чизма), Једва је раскрстио с једноумљем, Туђа му је освета и свака пизма, А од изрека — ко и сваком добром учи — Најдража му је да „Човек гордо звучи!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

ДРУГИ ОДЕЉАК: РОМАН ЈЕГУЉЕ ВИ. Колевка јегуље, њено рађање и прва миграција Свака јегуља, у ма којој европској слаткој води она живела, води своје порекло са светског плодишта јегуља у Атлантском

Зими се зарије у блато, где у летаргичном сну очекује пролеће. За време прве зиме после прекоокеанског путовања свака је слатка вода у вези са океаном већ примила свој део јегуљица на којима је већ извршена и друга метаморфоза.

Крљушти су врло ситне и неправилне; свака је од њих састављена из неколико зона што опкољавају једна другу. По броју тих зона природњаци распознају старост

разнобојне зраке из којих је састављена и који и сами буду на исти начин апсорпцијом слабљени силазећи у дубине, али свака боја са другом брзином слабљења. На великим дубинама нестаје свих зракова и настаје мрак.

страна; пошто је притисак пропорционалан површини на коју делује, а ова је код сваке поједине честице микронски мала, свака од њих у стању је поднети свој део притиска, а све скупа подносе целокупан, интегрални притисак на организам који

На 2000 браса дубине човек би имао да издржи притисак од двадесет локомотива, свака са својим дугачким возом чији би вагони били натоварени гвозденим полугама.

Таквих вршака спушта се по више комада и свака је од њих везана за свој кабл и свој пловац. При дизању вршке брод или чамац приђе пловцу, прихвати га и почне

А тој се команди аутоматски одазива свака полно сазрела јегуља широм целог света и неодољиво хита да јој се одазове. А кад се, у своме путовању, јегуља једном

и друге јегуље подухваћене су и ношене Голфском струјом, која их успут предаје другим морским струјама, па ипак се свака од тих двеју врсти ларва на крају крајева нађе у слатким водама у које су залазили и од вајкада у њима свој век

Он је утврдио да велике океанске водене масе, при својим сусретима, задржавају свака своју индивидуалност. На самој линији сусрета или додира може бити и нешто мешавине и тада се на таквим местима

А према горњем закону свака од њих задржава своју индивидуалност после сусрета са водама другојачих температура и салинитета.

При таквом кретању сударају се поменуте три врсте атлантских вода, задржавајући свака своју индивидуалност у погледу температуре, салинитета, богатства у кисеонику и покретљивости.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Обмана хладна као санта леда; Ја знам: животом буја свака тварка, И хиљадама очију ме гледа Из густог жбуња, из цвећа и траве — То стари греси у заседи стоје —, И млаз ледени

Све клонуло, свако биће, свака зграда. То над Вечним Градом, као мора, пада Тешка традиција безбројних столећа... ТАЈ ОГРОМНИ МЕСЕЦ ЛИМУНОВЕ

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

СЕРДАР ЈАНКО ЂУРАШКОВИЋ Чудне пушке, ваља мушку главу! Свака наша шест путах одјекне, а џефердар Томановић-Вука девет путах једнако се чује.

Сви се у хлад под њом сабијемо, уберемо зрелијех јабуках, као цукар свака бјеше слатка; поп очита под њом еванђеље. У то доба пет Мартиновићах дигоше се један за другијем и за њима три четири

СЕРДАР ВУКОТА У памет се добро, Црногорци! А ко чиња бити ће најбољи; а ко изда онога те почне, свака му се сатвар скаменила! Бог велики и његова сила у њиву му сјеме скаменио, у жèнê му ђецу скаменио!

није с почетком прољећа, кад се сунце са југа поврати и кад почну дневи напредоват, кад се земља обуче зелењу и ствар свака кад на њој добије нови живот и вид сасвим нови?

Здраво твоја глава на рамена, ти ћеш пушку другу набавити, а у руке Мандушића Вука биће свака пушка убојита! ВЛАДИКА УСТАДЕ И ДАДЕ МАНДУШИЋУ ИЗ ОДАЈЕ СВОЈЕ ЈЕДАН ДОБАР ЏЕФЕРДАР.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и наредити. Свака би одлазила горе, на горњи спрат, и на онај доксат, где би он обично седео.

Допуштала је да ће можда сада, тога пролећа, као увек, нека тек тада први пут изведена својом младошћу и бујношћу, као свака новина, привући општу пажњу; али да ће њу својом лепотом моћи да надкрили, то је било немогућно.

И отуда је Софки било разумљиво оно онако чудновато, тронуто понашање свих њих према њој. Свака би после, изишавши од матере, а као убијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што ће им она

Знала је да они то и тако са њоме не могу да чине. Није она као свака: није дете, шипарица, да ништа не зна и не сме да зна, па тако, у трен, како они хоће, са њом да чине...

чу како, као правдајући се, почеше да причају: да, иако је младожења још мали, тек му је дванаест година, ипак би се свака сматрала за срећну што у тако богату кућу иде.

када је тако у ствари било, зашто да се сада, кад ево то дође, толико џапала, бунила и тиме се само показала и она као свака, обична девојка, шипарица а не она Софка која је свима била за углед.

А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, слава, што се Софка удаје. Свака ју је предусретала: — О, срећно, срећно, баба Симка!

А већ када као намирисаше Софкину улицу, све појурише. Свака је трчала, да што пре стигне. Баба Симка их с муком задржавала, док напослетку не диже руке од њих и готово само са

И целе ноћи биће све горе, све бешње. Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љубављу према њему, свом мужу, као подиже му и

Јер ето свака од њих почела већ око огњишта да издваја од јела и зачињава га онако, како њен воли. Неке чак донеле од своје куће

И тако свака. Свака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће. Ниједна се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој

И тако свака. Свака ће гледати себе, да што више уграби од весеља, среће. Ниједна се неће обазрети на њу, Софку, још мање да јој буде бар

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Сребрнаст покров простором се влачи, Чудан и моћан. Једна црна јама... Ту ће нам ући жеља и страст свака! Сетно се небо облацима мрачи. Лудост, весеље! Рака! рака! рака! Вај! кога покров покрио је бели!

Једна отужна боја немара преко ствари Ствара се. Све ми сада личи на једно исто. Свака идеја лепа брзо се, чудно квари У мени самом сада, н извориште чисто Негдашњих снова талог живота прља стари.

носи маску лета жарка, И пролазност својом нежношћу нас вара; Све се губи као младост, као пара, И облачи покров свака земна стварка У животу што је сав, лудост и варка. У ИЗНУРЕНОМ ОСЕЋАЊУ ЈЕДНОМ Завеса ноћи алејама сивим.

нада и живота, Пролазе у болу, уморном и живом, Са лицем на коме нестаје лепота, Поред силуете нејасних брегóва. Свака носи један дуги сандук жеља, Маштања и нада, и цвећа и снова, Умрлих часова туге и весеља.

И што даље иду, сенка бива њина Све већа на своду мраморном и златном, И страхотно свака има узраст џина, Што се мрко губи за планинским платном.

нашим, к’о тамницом мрака, Бива светло просто због танкога зрака, Што кроз прозор тужног живота нам продре; И да свака речца што се тихо рекне У души нам страшно, стократно одјекне, Као звуци труба, к’о погребно звоно Пределом страсти

бдења, Он види дубоку и јадну празнину Срца к’о живота, живота к’о света, И да душе као лептирови гину, И да свака нада к’о магла одлета. И, за чудо!

Све постаје једно. Па и то је лепо... АМБИЦИЈЕ Моја је прошлост свака поноћ драга, Пуна меког сјаја са звезданих кôла; Моја је прошлост пуна светог бола И једине среће што оставља трага.

мрачна рака, Споменик над нама што већи и тежи, И нêм, верни; јер ће под њиме да лежи Живота нам кратког успомена свака, Добра, блага, нежна, и к’о сенка лака.

Исте птице поју. Јер и земља свака Има своје ветре, мирисе и боју, Своје сунце, своје сенке од облака; Јер свака, најзад, има душу своју, И, к’о

Исте птице поју. Јер и земља свака Има своје ветре, мирисе и боју, Своје сунце, своје сенке од облака; Јер свака, најзад, има душу своју, И, к’о своја, биће и мртвима лака.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Ријечка и Црмничка, отправише Господару свака по једнога изабранога сина свога. Праћен гласовима звонâ, духовницима у одорама, двадесетином главара и својијем

“ Владика је говорио наелак; свака му ријеч бијаше одмјерена и измјерена. Видјело се из тијех ријечи да је одмах хтио заподјести разговор о многобројним

Кад поп дође, Милица и Стане, таман дошле с воде; упртила свака по вучију, а у рукама по дижву, па онако прегнуте и задихане, распрћују. Јока, опет, узмувала се, не зна шта ће пријед.

Женске нанизале се пред кућама, по зидовима авлијским, по гумнима — свуда. Свака заклонила очи руком, те гледају пут гомиле народа, што се црњаше, и у барјаке што се лепршаху по ваздуху.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Толико ми зле очи наудиле! Да бог да ми свака срећа посахнула и не имала напретка као ова сламка од јутрос! — и при томе ломи сламку).

Са сваким се право љубио и братски грлио! Снаха ти се сребром ковала а медом примила! (кад ко што право рече). Свака те срећа на пут пратила! Све ти се по добру познавало! Свијетла ти као Милошева на Косово!

2) ЗАКЛЕТВЕ Ако сам, од мене остâ траг Бранковића! Ако сам (укрâ паре) ишâ куда и оне (паре) оду! Дабогда ми свака срећа посахнула и не имала напретка као сламка по јутрос! (— и ту преломи сламку). Дабогда не дочекала зелене венце!

Тако ми се племе не затрло! Тако ми се пси меса не најели, а ја пасјега! Тако ми се свака работа не закаменила као станац! Тако ми се тјело не разлијевало као пјена морска! Тако ми се траг не затро!

Сади купус. — (Рече се у подсмјеху ономе који храмље). Свака овца своје руно носи — (каже у шали дебео човек за себе). Свака сила проклета, а та благословена!

— (Рече се у подсмјеху ономе који храмље). Свака овца своје руно носи — (каже у шали дебео човек за себе). Свака сила проклета, а та благословена! — (Кад се ко куди, на пример, да остане на ручку).

О СВОЈИНИ — Сваком се своје чини најљепше. — Свак’ се бави о своме. — Што је оџино, нек’ је под главом. — Свака бака под свој котао пуше. — Башта је први амбар. — Ако је и колиба, наша је. — Свак’ је од свога мала господар.

— Туђа кора зубе ломи. — Свак’ је у својој кући краљ. — Сваки је кокот у свом буништу господар. — Свака је кока на свом сједалу пијетао. — На свом кориту свако псето најјаче.

— Туђе је све лијепо, али своје најлепше. О ДОБИТИ — Свак’ се бије да добије. — Свака служба своју плаћу иште. — Боље је ишта него ништа. — Боље је иђе икакво, нег’ли нигђе никакво.

— Боље је ишта него ништа. — Боље је иђе икакво, нег’ли нигђе никакво. — Боље је једно „држ“, него сто „узми“. — Свака корист није корисна. — Боље је на мекињама добити, него на злату штетовати.

— Болест дође на хату, а оде на раку. — Невоља не има свеца (закона). — Свака сила за времена, а невоља редом иде. — Зло годиште рода иште, а невоља пријатеља. — Невоља мати и кћери је рада.

— Тко не пати, не ужива. — Не пада снег да помори свет, него да свака зверка покаже свој траг. — Тврда мука кад дође на човека, ваља да трпи док скапље.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Царица, као свака мати, скочи брже боље, и одведе га ђевојци у собу. Како га ђаво опази, он му проговори: „Ту си, побратиме!“ — „Ту сам“.

некога времена она се осети трудна, и кад буде на том доба, роди змију, па је стане неговати, хранити, дојити, као свака мати своје дете.

У тај мах његова мати испод валова проговори: „Сине! тамо на ономе свету ја сам ти у мукама: свака сирота што је уздахнула кад сам је с врата отерала — онај уздисај сваки се претворио онде у трн, на томе трњу лежим; а

с врата отерала — онај уздисај сваки се претворио онде у трн, на томе трњу лежим; а која је сирота на мене заплакала, свака њезина суза ври у казану, у њему се кувам.

” А онај му одговори: „За што не би било, кад нам је свака година родна и свега имамо изобила.” Кад изиђе иза села, нађе на путу две кучке где се кољу једнако; па их стане

силан чоек који се никад Богу не мољаше, ни у цркву идаше, нити се по закону исповиједаше ни причешћиваше, него у свака безакоња упадаше, да је цијели град од њега на јадима био.

одврате од те мисли да се не би и он јагњетом провргао, а оне главе што бјеху осјечене и на кочиће побјене у реду поче свака сузе пролијевати.

ђевојке без оца и мајке у једној кући поземљуши која је на троје раздијељена и пред сваком оплетен ша- | рапод, и свака по себе различиту работу послује: једна везе, друга плете, а трећа пјевајући прћију шије.

Цар по том хођаше на многе бајалице, али му свака одговори да томе лијека не зна и тако не могући шћери своје повратити, више се не ожени.

Царица, као свака мати, скочи брже боље и одведе га ђевојци у собу. Како га ђаво опази, он му проговори: „Ту си побратиме?” — „Ту сам.

а он се препадне па све по реду искаже, како се земљи исповедао, па како је сад на ономе месту нарасла зова, од које свака свирала издаје онаки глас.

43. СОЛОМУНА ПРОКЛЕЛА МАТИ. Премудри Соломун једноћ у разговору рече пред матером својом да се свака жена може преварити. Мати га за то врло искара говорећи му | да то није истина.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

А у свету суботу да одступа свака брига око окупљања на јело него да бива само дијаклизмо пред црквом по обичају. Овакав начин живота имајте у свете

вољи, због јединца Сина свога Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа и Пресветог и животворног Духа, коме припада свака слава, част и клањање и велелепност, сада и увек и на векове векова. Амин!

Ако ли дође Велики петак, не једемо ни уља, нити вина пијемо. А у Свету и Велику суботу да одступи свака брига и окупљање на јело, већ само по литургији пред црквом да се да по мало хлеба и вина по чашу.

ризнице; а скупља је од драгоценог камења; не противи јој се ништа лукаво, а слатка је свима који јој се приближавају. Свака, пак, друга драгоценост недостојна је, јер дужина живота и године живота у десници њеној су, а у левици њеној је

“ (ИИ Павл. 3, 10) Какво ли ће ту свака душа савршено тело добити? Какво ли ће бити сабориште оно мноштво људи од Адама до скончања?

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Здимио, и то негде Карађорђевом, па Сремском. Упамтила сам му лице за цео живот! Овако ми се урезо! Свака црта! Маркантан! Овај ме вињак сасвим повратио! ЦМИЉА: А зар се нисте нашли с вареником? ЈАГОДА: Закаснила.

А видео си чиме се то доказује! Зато пази! Смена страже свака два сата! ТАНАСКО: Разумем, госкапетане! МАНОЈЛО: Прво стражариш ти, па ја. Сад је поноћ. Пробуди ме у два...

МИЛЕ: Сигурно нека педерчина! ИКОНИЈА: Нама је сваки васпитан човек педер! А свака лепа и згодна жена курва! (Улази Цмиља, плачући) ИКОНИЈА: Шта је, још ниси престала?

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

ОБЗНАЊЕНИЈЕ Намеравам издати на тип триста ови[х] књига; свака ће состојати се из двадесет илити око двадесет и пет табака у великим октаву.

А осим тога, коликим бедствованијам и болестима подложна је свака мати, носећи у себи и [х]ранећи плод утробе своје, коликом болу у рађању! Често, дајући другом живот, свој полаже.

Зашто, дакле, да слепо верујем? „Ја сам свет света“, говори Спаситељ, „ко за мном ходи, неће се наћи у тами”. Свака правда и истина свет љуби и свет иште.

На они лимона и поморанџа древеси чрез сву годину види се цвеће с[а] зеленим и са зрелим плодом. Свака башча има свој бунар с преизобилном водом; рекао би да у свој тој земљи на неколако фати дубљине ништа није него вода,

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Је ли галијотâ шта? — Није, дујо, крижа ми, него, колико ми се чини, баш је мудро дите. — Таа-ко! Е, е „нова нева свака је ваљана!“ доведи га посли к меника.

Затијем Бакоња наређује да се изваљају двије велике бачве, свака виша од човјека, пак уђе у једну, пак из ње скочи у другу.

не бјежећи ни од кога. О ручку и вечери говораше само колико је најпотребније, али му свака ријеч бијаше на своме мјесту, те говор нимало не показиваше да му се памет помјерила.

Брне је у страху посматрао синовца. На његову блиједом лицу трепераше свака жилица, његови снажни и гипки удови бијаху тако покорни његовој вољи, да то стрица неугодно дирну, те, не знајући,

Све је то заузело три-четири дана. По селу се пратио сваки његов покрет и разносила свака његова ријеч. Он је свакога јутра „диванио“ малу мису, али како бјеше вријеме највећег пољског рада — окопавање

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Стојиш тако, главо, по мало у небу: Тек понеки ниски дим ти очи такне, Свака ведра птица крај тебе замакне, Сваки гавран слети на твој кров свом хлебу.

На перонима сам чекао: црн од самоће и гара. Стајао сам крај мора: зурио у једра бела. Свака ми река очи по мало однела. Свака ме вода, тешко, ко бољка разболела.

Стајао сам крај мора: зурио у једра бела. Свака ми река очи по мало однела. Свака ме вода, тешко, ко бољка разболела. Ноћу, крај пута: од звезда и умора отежао На пањевима или у житу сам ћутао, лежао.

). Ова свикла соба већ ми на гроб личи. Пода мном је даска: глатка, мукла, крта. Свака ствар је сама у својој тишини. Сама ми је рука — лева, сама десна. Саме су ми очи упаљене од несна.

Ћутљиве — ко од страшне бриге. Збијене — ко од тешког страха. Ја знам да свака као жива (Мада неима ока, уха!) За мене неки говор скрива У непомичној урни духа.

Нек јекне бар у овим строфама Где је реч свака скоро појана Твоје сад страшно име Бојана. У СНУ ТЕ НЕМА У сну те нема, ал чим зене Одшкринем ја наместо

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Зна. У пићу само себе сатире. Спашће га. Рекла му је да ће добити сигуран лек. Досад није. Ни после неће. Свака жена бар једанпут у животу згреши. Стаде: зар с Толом? Мојим надничарем? По коси су јој милеле бубице зноја.

Ти си, Аћиме, најсрећнији човек у Србији. Чујеш ли, Мијате? Свака чивија пева на кући. Родио ми се наследник. Ђорђе, родио ти се син... — До сванућа неће бити ништа.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Жене богаташа и моћника отимале су се о чудесни вез и чипке. Свака је желела да баш она буде та која ће носити одећу проткану златастим сјајем.

НЕБЕСКА РЕКА Текле реке, свака по своме: нека на исток, нека на запад, а нека с планине право у море. Па, и куда би?

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

У тих седамнаест дана, ведрина му се покршила а свака улога постала бесмислена. Где год је погледао, била је туђа смрт.

наднесу простори велике светлости, кружне а непрозирне, и у тој светлости сенке и мемле, чак и тајне, лако ишчиле а свака прошлост постаје прозрачна.

је да није више целовита ни у договарању са оном правдом, све недостижнијом: у њој је било бар две Љубице од којих је свака имала свој глас.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Гробље ј' земља кôм се ходи, Гробље ј' вода кôм се броди, Гробље, врти и градине; Гробље, брда и долине; Свака ј' стопа Гроб до гроба.

Јеванђелије ми на столу, Најбоље такој беди тешило. Бадава! свака врста, свака сећа реч На онога јунака јагњастог Што умртви свој живот бесмртни, Да њим оживи гроб!

Јеванђелије ми на столу, Најбоље такој беди тешило. Бадава! свака врста, свака сећа реч На онога јунака јагњастог Што умртви свој живот бесмртни, Да њим оживи гроб!

Ј. Дучић XЦИИ 5 Виторог се месец заплео у грању Старих кестенова. Ноћ светла и плава... У твоме врту свака ружа спава, Ладолеж засп'о на широком пању. Путују облаци у немом блистању; А ваздух без гласа, без звука, без јава.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Када сам, радећи на својој докторској дисертацији, учинио први корак на путу научничке каријере, увидео сам да се свака појединачна наука може схватити и прозрети до дна само онда, ако се упозна и њен постанак и постепени развитак до

“ Ученик поступи тако. „Онда“, настави Питагора, „предочава нам свака катета број 3. Који број предочава сада хипотенуза троугла?

„Ја их не омаловажавам, а учења Питагорејаца врло ценим, али све су то само зрнца истине. Свака од тих наших филозофских школа бави се само ограниченим бројем проблема и сналази се само у једном уском кругу

Испред стражњег њеног зида и испред оба уздужна зида стајале су по три мермерне статуе од којих је свака представљала по једну музу, тако да су њих свих девет овде биле на окупу.

се прецурела вода при зароњавању круне у њу не може тачно измерити увек прецури по која кап више но што би требало, а свака кап била је од пресудног значаја. Но Архимедес пронађе један други, поузданији пут који га доведе циљу.

Коперник ступи у ватиканску палату. Препоручително писмо што му га је дао отац Бонифације отвори му свака врата на која закуца, и зато се убрзо нађе пред управником ватиканске библиотеке, преосвећеним оцем Бенедиктом.

У девет сати пре подне био је непријатељ неограничени господар вароши, и отпочео оно на што је свака плаћеничка војска имала своје право: да пљачка, да убија из потребе или расположења и да силује чим се за то укаже

Подмлађен, шетам се уским, рђаво калдрмисаним улицама старог Беча. Високе, но скромне и уске куће, зидане свака за по једну породицу, поред којих пролазим, нестадоше у доба Барока, да се на место њих подигну господске палате или

Тек мало по мало увидео сам да није тако. То сам показао овако. Узео сам све шупље металне лопте, од којих је свака имала своју славину; једну од њих сам евакуисао колико год сам могао, а друга је остала напуњена ваздухом.

Јер док су Грци познавали само ограничен број геометриских крива, сада је свака произвољна једначина између кордината х и у претстављала по једну равну криву, чиме је њихов број постао неограничен.

У Лавоазијеовом, иначе благом, погледу засветлуцаше варнице. Покушавам да га одобрим. „Свака велика идеја треба извесног времена да буде прихваћена. То се најбоље види на Њутновој науци.

стрпан у наше носеве, наставих да сликам кнежеву вереницу темперираним бојама: рекох да има сањалачке очи - то има свака жена кад затреба - да има особито сладак глас који њен говор претвара у праву мелодију.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Ни на кога се нисам бацао, нисам био рђав, пакостан, ником зла ни сам желио. Никад. А ето до чега сам доспео. Сад је свака рђа боља од мене.

Онако ме интересује, јако, јако ме занима искрено занима. Али не треба толико заиста ... Жена, свака жена не би требала тако... претерано.

Ја то хоћу, ја то морам, н ја ћу то бити у — Француској! Јер тамо, у тој Француској, у тој божанској Француској, свака друга реч коју чујете јесте господин (Монѕіеур). Тамо се увек каже: Добар дан, господине! Изволите, господине!

Ето тако је нестало гробља. А сад, сад је посигурно тамо ледина као свака друга божија ледина, ако није поорано. Ледина је то и била и сви ћемо бити ледина, иако то многи данас заборављају.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

све што се ма гдје одигравало као да је у неку руку мени прикраћено, мени одузето, украдено од мог рођеног живота. Свака мртва ствар око мене добијала је тада живо срце и у њој су дамари одбројавали часове неповратног.

Али нисам успијевао. И извињавао сам се: — Свака је музика тужна! Сами звукови по себи на мене су тако дјеловали. Органски, као на оног паука између двије греде.

И то је једна од оних ствари помоћу којих се човјек извлачи из гвозденог обруча егзистенције. Јер свака се истински велика физичка љепота транспонира у нематеријално, тежи да изађе из уских граница појединачног и

XВИИИ Кад је овако лијеп и ведар дан, он као да ме узме за руку и поведе натраг на изворе мог дјетињства. Свака ситница, свака случајна подударност подсјете ме на њ. И тад се завезем у сјећања без краја и конца.

Свака ситница, свака случајна подударност подсјете ме на њ. И тад се завезем у сјећања без краја и конца. Просто се гушим у њима.

Има ништавних, безначајних живота. Безначајних смрти нема. Свака је смрт свеопћи догађај, свачији догађај. Један мали катаклизам. Једна црна рупа без дна у тијелу козмоса.

Пучке жене гледале су је црним очима: свака њена ријеч, свака њена кретња чинила им се саблажњива, готово бестидна. И ја сам је сам гледао са снебивањем.

Пучке жене гледале су је црним очима: свака њена ријеч, свака њена кретња чинила им се саблажњива, готово бестидна. И ја сам је сам гледао са снебивањем.

То ми је слабост од дјетињства. А вјерујем да нема човјека за то неподеснијег од мене. Али то је у мени упорно, као и свака несретна љубав. И, као и у свим несретним љубавима, та упорност и црпе своју снагу из оне зле среће.

Како ја схваћам, филозофије имају неког смисла и вриједности само ако их узмемо као начине осјећања. Свака је филозофија само израз датог начина осјећања, априорног и условљеног управ онаквим психичким устројством какво њен

А тако посматрана, као интимни садржај и као суштинска бит свог човјека, свака је филозофија веома, веома занимљива. Како ли је то привлачно, како ли је то људски интересантно посматрати човјека у

Сваке недјеље или светка у свакој уследнијој кући ручала је по једна глумица. Свака је кућа имала своју миљеницу, и домаћице су се надметале и препирале у хваљењу својих сталних гошћа.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Живело се од данас до сутра, избегавала се свака одређенија мисао о будућности, јер јој није ни било места: један куршум иза трна покварио би и однео собом све планове

Век му није дуг, то је већ јасно видео, па онда бар да се живи и да се задовољи свака жеља... Опазио је после само једно: да га Новица добро чува и да све ово чини из рачуна.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

некога времена она се осети трудна, и кад буде на том доба, роди змију, па је стане неговати, хранити, дојити, као свака мати своје дете.

Кад дође у дућан, поче турати паре у ћесу, кад чуда! Што год у њу метни, свака се пара створи дукатом. Видећи ово везировић, обрадова се веома и помисли: — Баш ми је отац — алах рахметиле —

а он се препадне, па све по реду искаже како се земљи исповедао, па како је сад на ономе месту нарасла зова, од које свака свирала издаје опаки глас.

Царица, као свака мати, скочи брже-боље и одведе га ђевојци у собу. Како га ђаво опази, он му проговори: — Ту си, побратиме? — Ту сам.

А онај му одговори: — Зашто не би било, кад нам је свака година родна и свега имамо изобила. Кад изиђе иза села, нађе на путу две кучке где се кољу једнако, па их стане

“ А знаш како су се моји другови обогатили? Они су куповали боце рахатлука, а свака боца није вредила него тридесет дуката, па су тако од сваке боце рахатлука за се по двадесет и један дукат остављали.

Дјевојке опазе те јабуке, па се стану договарати да их од њега украду. Што реку, то и учине: сађу у авлију, ухвати свака за једну јабуку, али како су ухватиле, тако им руке приону.

— Богме, милије потоње. — Аферим, анумо, свака ти је права као по концу; а дедер кажи ми: али је боље масло али скоруп? — Богме, боље прво.

паре владичине од народа, па дошао поп и кнез у некакво село херцеговачко и окупе све домаћине пред црквом и кажу да свака кућа има владици платити по осам гроша, „а два вам — поп им каже — владика опрашта зато што се ова година десила

СВОЈСТВА ЛИЈЕПЕ ЂЕВОЈКЕ Некакав човјек причао покрај ватре на сијелу да је нашао у књигама како је ђевојке свака подијељена на два дијела; а то од паса низ до у стидно, а од паса навише у дивно, што чојека премами да је вјенча.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Јутро ми свако пружа живот цео, А свака поноћ један покров бео. За мртве немам молитве, ни боле. Посматрам, гледам; моје време тече.

Ту ћемо гледати да се лепо снива. Да је свака радост новина за нас, Да нам бриге беже, с њима слутња жива. У срцу ће бити измирење, спас И љубав што прашта и што

И сад ми је добро, тихо, и све тише. Цела младост и година моја свака, Мада оде сва сирота, као беда, Мада небо не донесе дана лака, Ипак моју главу кити коса седа, И велики одмор спрема

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Ускоро сам, на своје изненађење, постао свестан да је свака моја мисао наметнута спољним утиском. Не само то, већ је све што сам радио било на сличан начин подстакнуто.

огледима и мерењима у експерименталној станици великих могућности коју је сам изградио у Колораду, доказао да се свака жељена количина енергије може пренети ако треба тачно на други крај Земље са губитком који није већи од неколико

Непотпуно запажање је само облик незнања и одговорно је за многа болесна схватања и победе лудих идеја. Само свака десета особа не верује у телепатију и друге психичке манифестације, спиритуализам и комуникацију са мртвима и одбија

У ствари, својим макетама брода сам управљао садејством више кола, тако да је свака интерференција била искључена. Најчешће сам користио кола у облику петљи са кондензаторима, зато што је приликом

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Светом ради тога што је ту проливена хришћанска крв у време битака Срба из Идвора против турских освајача. Свака посета том старом селу освежавала би приче о херојским традицијама којим су се моји сељани толико поносили.

крда од око педесет грла и свако крдо је чувала група од неких дванаест дечака из породица којима су припадали волови. Свака група је била под надзором једног искусног младог говедара. Није то био лак посао чувати крдо од педесет волова.

торњеви средњовековних цркава са порталима начичканим дивним ликовима светаца; јавне историјске грађевине од којих је свака причала своју причу о старој слави чешке краљевине; стари камени мост преко реке Молдаве са киповима хришћанских

Чинило ми се да свака од ових гомила жури да би обавила неке важне послове. Град на обе стране обале изгледало је да брекће од разних

Сетио сам се сељака из Идвора и њиховог говора на поселима, њихових крилатица од којих је свака продирала право у моју душу.

и видећеш да у њој све иде својим редом: централни управљач регулише брзину машине, осигурач ограничава притисак паре, свака пећ има справу која регулише проветравање ваздуха или показује температуру.

Стара госпођа била је одушевљена неочекиваним резултатом. После свака два часа тестерисања купао сам се и ронио у реци Пасеик и на крају лета био сам сав у мишићима те сам могао учествоваш

Једна је омогућавала даље студирање природних, а друга друштвених наука и свака је износила пет стотина долара годишње.

представљају одлучујуће факторе у животу кембриџских студената који се припремају за математичке ”трајпос” испите. Свака од њих имала је дубоке корене у старим традицијама и зато се ништа није могло лако променити.

У њу су свраћали туристи из Гласгова, Гринока и Пејслиа. Свака од породица која је ту долазила, имала је много ћерки.

ВИИИ СТУДИЈЕ НА УНИВЕРЗИТЕТУ У БЕРЛИНУ Свака историјска епоха има своја открића у науци, а неки периоди су у њој посебно значајни.

магнетне силе, и на тај начин је читав простор око оптерећења изделио геометријски у тубе којеје назвао линије сила. Свака од ових туба била је конструисана у складу са простим правилом, тако да је у свакој тачки простора означавала не само

Ћипико, Иво - Приповетке

'Ајде, умири се, пусти ме да спавам. — Фала богу, проћи ћу се и без духана! „Свака ноћ чини спати!” — смрси као за се, и, прислонивши се уза зид докле мјесечева свјетлост допираше, изује се, хита у

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Она је чудесна већ и по томе што је у њој до савршенства доведено спајање фолклорног и хришћанског: свака слика је с једне стране хришћанска, с друге фолклорна словенска.

У њима се, у ствари, свака појава даје онако како се сама по себи збива, а то значи као део велике, непрозирне тајне постојања.

видела, можда и сам митски словенски Свантовид (Свентовит); иза девет сестара слути се девет плодних месеци; а то што свака од њих премине на свадбеном путу упућује нас на још дубљи слој.

Јер свака реч је пре свега, и можда изнад свега, двострана: знаковна човекова творевина која обликом посредује артикулационоакуст

обликовни механизам који дејствује у складу са замишљу да се оствари строжа и ритмичкозвучна сонетна творевина: свака реч се употребљава у донекле пренесеном значењу, а сваки троп се, са своје стране, понаша као да је у питању

ваљаних разлога, тврдити да код изграђенога критичара у начелу и нема „погрешних“ и „правилних“ оцена, будући да је свака вредна уколико представља израз извеснога схватања поезије у одређеноме времену.

Као да од „пропуста“ и „грешака“ и не започиње свака промена и смена у поезији и у мишљењу о поезији. Све или готово све зависи, дабоме, од тога са које се тачке гледишта

Зато један значајан крак наше модерне поезије – од њега почиње. И зато, кад Зоран Мишић напише да „свака кохерентна мисао, самим тим што је у језику изражена, има и своју иманентну ’музичку’ структуру, која се поклапа са

Као, уосталом, свака истинска уметничка вредност. Објашњавати ту линију духовног и песничког опредељења, стално бити заокупљен мишљу о

Или су ваше намере битно другачије? Дај боже да бар једну од тих трију могућих књига напишем. Свака од њих, међутим, захтева дуг и систематски рад.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Овамо окупили ме: „Ајде, ујка-Васо, води нас код Живке!” А зашто? Зато да обрукате и мене и себе. 'Ајде свака на своје место, па кад изађете на улицу, а ви се чупајте све док вам трају длаке на глави. (Ове одлазе и седају.

себи задовољство да вам лично дођем, утолико пре што после изнете бруке у данашњим новинама престаје сама собом и свака могућност да постанем члан ваше поштоване породице”. ЖИВКА: Ко му па и тражи да постане члан породице!

да видимо најпре ситуацију, јер ја бар тако мислим – ако да оставку и не буде више министар, онда престаје свака потреба да се брани, зар не? ЧЕДА: Разуме се. Исто тако и ја мислим.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

и ова кућа, и ове њихове жене, онако у својим крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са око паса обешеним ножићима, ланцима; па онда оне њихове испред куће и по моткама пребачене бисаге, узде, узенгије,

њега - понашање књижевних ликова, њихову психологију, повезао са толиком множином тако тананих културних конвенција. Свака култура, разуме се, ставља извесна ограничења и забране на човекове природне нагоне; природно човеково понашање

Нека као пример послужи следећа заповедна реченица: „Дај сестри своју свеску”. Прво, јаче се може нагласити свака од четирију речи (што обележавамо курзивом), и то је повезано с делимичном изменом смисла (на шта упозоравамо речима у

304 Јер је, рецимо, сасвим очигледно да свака одредбена синтагма крије у себи некадању (у дубинској структури садржану, ако хоћете) целу реченицу: „мокра ноћ”

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Огромне дивне мушке прилике у као снег белим чалмама око главе. На чудо крупна женскадија. Свака девојка са ножем за пасом, а ретко која жена без црне убрадаче: гине се тамо често...

ромору а не везаној речи она му је уз страховите јецаје час хвалила стару Веру, час грдила нову, ружила, псовала и свака јој чуда измишљала. Ни са коца о Турчину теже и влашкије нису никад и ни у једној земљи уста проговорила.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Химне и блесак, Муње и тресак, Алеми, топази, смарагди, рубини, Којима се свака круна на висини Тако светла чини, И цела чароб тог земаљског шика, То није кадро заслепит’ песника: Он је жмурећ’

Зар ћеш пустит’ ту да изгинемо! Свака сила у твојој је властн, Тврда ј’ вера — ти нас хоћеш спасти.“ Тада Христос уста сред кораба, Благим оком гледа

Не мож’ руља да га схвати Од грдобе и пакости; Њене очи, вичне мраку, Још зазиру од светлости. На њег’ пада свака руга И потвора кивна врага — Све то види, све то чује, Све то прима душа блага.

ДЕМОСТЕНОВА СМРТ (Уз слику) Дика својег рода, Увек душом смелом; Борац за слободу И реч’ма и делом. Колеба је свака Демостена знала, Ал’ је лоша срећа Грчку сахрвала.

Љубни стабло, Дојчине му, Сисни дојку, сине врли: Свака грана српског стабла Тесли тепа, Теслу грли. Београд је данас срећан, Рукујућ’ се српском диком, И открива срце

Жалосна је борба свака, Где се брат на брата стрви, Где се срца болом леде, Суза тече место крви. Кад већ мора бити борбе, Бар не гон’мо

Златна риба нудила ти свака откупа, — Зашт’, неборе, не заиска ново корито? Ово старо знаш да нам се јуче распукло“.

Ао слоне, ао слоне, Кол’ка ти је њуша! Да заманеш, побегла би Свака жива душа. Дође дечко, нешто шапну — То слона не вређа: Слон се саже па га диже Баш себи на леђа.

Ђука, Шука, Ћира, Спира Могу стат’ на глави — Без позива на претплату Лађа им се дави. Свака песма може бити Од педесет грама — Ипак позив на претплату Песма ј’ над песмама.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ФЕМА: Ох, ох! (Опет ода успијајући.) Анчицкен, само запиши. — Но ја ћу мени билету начинити, је ли, Анчицкен, свака ноблес носи своју билету. АНЧА: Јест, милостива госпоја. ФЕМА: Пропопо, Анчицкен.

(Забележи.) ФЕМА: То је мој густ. Обично се носи крст на врату, али ја сам наручила звезду; то је лепше, а и не носи свака шуша. Шта ти се чини, Анчицкен? АНЧА: Врло лепо, милостива госпоја. (Забележи.) Јошт вам један сат треба.

Мајсторице, ја мислим да вас поштено служим. ФЕМА: Тумо! Тумо! То је псето, магарац, зар ти ниси видио да свака ноблес псето води! ЈОВАН: Па какво је то псето за двадесет форинти? ФЕМА: Мало, лепо, кудраво, коми фо!

Скорб и туга ишчезава Равње свака со свјета, Љубов тепла гдје почива, Пријатељство гдје цвјета. ФЕМА: Забога, какве небесне речи!

САРА: С грофицама, с бароницама, ма шере, то је ваше право друштво. ФЕМА: Алабунар, али видите да се сад свака шуша кити. Шта ће бити да се с којом у незнању помешам или да се јошт пољубим?

ФЕМА: Шта ви мислите, није то шала. Ја сам госпоја вилозовица. Која јошт у вароши има такву титулу? Свака ми мора трипут начинити визиту, док ја њојзи једанпут. Ако не добијем први стол, ја нећу у стол ни улазити.

ФЕМА: Ах, и три дана бити без карактера, млого је, а камоли три године. МИТАР: У Паризу свака госпођа има по два мужа. ФЕМА (јако): Ох! (Сасвим тихо.) Ох! (С једном терцом више.) Ох!...

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Те звезде — с њима ко и без њих ноћ. О куло снаге где је плави дан ствар свака када има лековиту моћ и кад се рађа смисао умире ми сан у ваздуху кад се путеви продуже за мирисе и анђеле да прођу!

наду Револуцијо, оно што остане је човек Оно што прође је прошлост Прошлост која не прође је будућност и будност Свака ствар сваки човек је детаљ твоје наде Ето тако је почела у дан своје нужности Обала једноме Мору Звезда на

Када мирис помери цвет, где је цвет, да л тамо где мирише са руба света пуног а празног, ил тамо где му је цвет? Свака је песма празна и звездана, Ни бол ни љубав не може да је замени.

РАСКОВНИК То је некаква (може бити измишљена) трава за коју се мисли да се од ње (кад се њоме дохвати) свака брава и сваки други заклоп отвори сам од себе. Вук Ст.

Краков, Станислав - КРИЛА

Јевреји су опрезно затварали радње, јер су знали да се свака гужва заврши пљачком. После су затрештале бомбе крај Вардара, а шрапнели су непрестано севали по небу.

Петровић, Растко - АФРИКА

На улици разговарају црне жене између себе. Како је Дакар вавилонска кула, то је свака друкчије очешљана и свака друкчије одевена.

На улици разговарају црне жене између себе. Како је Дакар вавилонска кула, то је свака друкчије очешљана и свака друкчије одевена.

Уче се свему тајном фетишерству без којег је свака наведена вештина непостојећа и немогућа. Јер стрела не убија зато што је оштра и отровна, већ што је праћена нарочитим

Његова крв била је без престанка само огорчена, љута, болна. Свака звер око њега могла је живети слободно, безбрижно и страсно у овој клими: тигрова мачка, пантер, антилопа и чопори

У средини су житнице, дворишта, тремови. Свака породица живи издвојено у пејзажу тропског биља, букетима зеленог растиња и жуте саване, као на острвцима.

Оне имају изглед чудноватих кртих кула које су повезане између себе зидовима, тако да свака породица живи за себе као у неком градићу.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ГЛАВАШ: И све се овде у крв створило: Из крви свака ниче мисао, А свакој мисли смрт је основа!... (Меће руку на нож.) Да убијамо, Раде!

Децо, каж’те ми! РАДАК: Залутала си; Ова те стаза даље не води, Него до ове мрачне провале. СТАНА: Ах, у Србији Свака те стаза води провали! ГЛАВАШ (у себи): Ала је дивна!

Па где је кћи?... СТАНА: А где је син?... Ја сина тражим, пашо несрећни!... Та десет кћери да сам родила, А свака да је много дивнија Од саме кћери бога великог Што свако јутро рађа зорица, Па да топлином своје љубави Ледене

ХАСАН: Сам? КОЛЕБАН: Не беше сам. Са њиме беше женска некака; Кад сам је видô старим очима, Мрче ми свести, свака искрица, Те сам се једва у тој забуни Поруке твоје, збуњен, сећао.

Па нека дође!... ХАСАН: Немој претити! ГЛАВАШ: Не претим, Ал’ чуј ме добро, добар човече! У косе моје свака длачица На хајдучком је расла темену; Па маља она што је у сану Још ове ноћи кожу пробила, И та ми иште страшне

Да га не буде!... Да га нестане!... А мога тела свака честица Чаур да буде турског олова! А моје главе тврдом лубањом Нек’ деца ваша воду захићу, Да њоме поје ждребад

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

О'лади це човек и онемари па је ка' и свака друга бабетина; мо'ш му ако и по трбуху кољати, па опет ништа. Пуштај ти меке 'вако растутњала ако шћаше што бит'.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

XXВИИ Та, дабогме свака рана Има своје биље, — А мене је очарало Моје — ново миље. Хај, ала је дивна мома Нашла верна друга!

Сваком часку миља Нека клетва прети; Свака радост наша Љуто нам се свети. Ох, блажени дани, Кад се заносимо, Змије, клетве и авети Јоште не видимо!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

И то су били Немци, којима се мора одати свака част као војницима... А триста хиљада Италијана похватали су Аустријанци као зечеве.

Она се трже и погледа ме. — Како?... Зар би вам то било пријатно! — Сасвим. Свака ваша радост је задовољство за мене. Она је нервозно ломила палидрвца и гледала мутним очима кроз прозор.

— Зар ти није нико причао? — Јок... Наш вођа погледа нас значајно, па ће рећи: — Свака стопа земље овде натопљена је крвљу. Село је било сравњено са земљом.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

вама, драге, сада приветствују И что по њем следујет здје пророчествују: Сирјеч, да јест било и после ће бити Да се свака госпа даде намолити.

Јест, нађе се гдигди која послена, Али мало има зато поштења. Безазлена саде, вели, код куће седи, Сад по моди свака ходи, с пенџера гледи, Ко год прође, с' сваким слатко беседи.

Ви гледајте само професора вредног, Алумнисту свака хранићемо једног. Ето фундус вечни! Јербо девојака Бити ће док буде под небом облака.

За то ласно! Но друга се на ме чета спрема: Жене ишту да дам узрок — испричања нема! — Да дам узрок зашто свака љубви ми припјева, Свака пјесан' име носи снаха или дјева. „Ја бих рекла, он је добар, — не дај му одавле!

Но друга се на ме чета спрема: Жене ишту да дам узрок — испричања нема! — Да дам узрок зашто свака љубви ми припјева, Свака пјесан' име носи снаха или дјева. „Ја бих рекла, он је добар, — не дај му одавле!

Зар су буде морске прече Нег’ безбрижан мир у земљи? Слава, сила и богатство Променљив је образ мрака. И гордиња таје свака, И остаје вечно — ништа. Јован Ст.

Брда из старих јошт једнако куља целителна вода, Људе, ах, свака година друге води. Обвештан камен на Римљане одводи мисли, Херкула натпис многи дано за здравље слави.

ласкаш с подмуклим осмејом И шапућеш којекакве тајне, Кад си празна к’о месечна сенка Претворена у утвору часком? Свака празност: била па и није!

Младо Момче голобрадо Несташно је и одвише, Као јагње умиљато, Ал’ тим мање милостиво. Свака мома која хоће Да не буде поливена Мора да се откупује; Свака мома поливена Мора за то да му плати.

Свака мома која хоће Да не буде поливена Мора да се откупује; Свака мома поливена Мора за то да му плати. Која хоће да с’ откупи Мора с’ дати пољубити, Која треба да му плати Мора

Момче младо голобрадо Умиљато и несташно, Али притом и паметно. Кад се коло би хватало, Свака мати њега гледи Хоће ли јој ћер узети Да поред ње коло игра: Момче младо голобрадо На све редом лепо гледа, Ал’

А лепе су, не било их, И миле су, младе, Свака ће ти, чим је спазиш, Срце да украде. Ох, да су ми витка крила Од птичице лаке, Прхнуо бих с овог места Небу у

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

КНЕЗ ЂУРЂЕ: „...Том издајнику?...“ Издајник је, да! Свака му длака седог темена Јасно сведочи срамну издају... — Једно се чудим: како дођосте, Како хтедосте, како смедосте

Па ако и даље тако уздишеш, У крви ће ми престо запливат... ЈЕЛИСАВЕТА: А ја ћу плакати. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Свака ти суза кап је самртна, Од ове земље гроб ћеш створити!... ЈЕЛИСАВЕТА: Ја ћу клети.

сву је пролијте!... Немојте штедит’ њене изворе, Друго се за њих спрема корито, У мојих груди врелој пећини Свака ће капља наћи утока, Где ће пламеном хитро шибајућ Из срца сваку радост гонити С крвавог чела мутним очима

Нисам ли лане с мајком ручала? Лепо је јело тај морски рак, Па са шкорпијом кад се запржи!... А Венецијанка то свака зна — Шта велиш, кнеже?... Ха! ха! ха! КНЕЗ ЂУРЂЕ: И то! Ох, боже! Боже мој! (Вујо улази.) ВУЈО: Бјеж’ господару!.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

И Бога ми, свијет се лијепо и подобро прибра. Станко Таковић узе гусле, превуче два-три пута гудалом, па кликну: Свака стаза жали по јунака, равни Азић Заловару старог, а Трамошња Тому Ђаковића, Гомјеница Парту игумана, и јунака Симеуна

Писарчић: Е, та ти је, Давиде, на мјесту. Давид: Свака је моја, дијете, на мјесту, свака! Немој мислити да није. Него, кажите ви мени, 'оћете ли већ почети овог брезаконика

Писарчић: Е, та ти је, Давиде, на мјесту. Давид: Свака је моја, дијете, на мјесту, свака! Немој мислити да није. Него, кажите ви мени, 'оћете ли већ почети овог брезаконика осуђивати или нећете, да знам на

Писарчић (зацрвенио се): Ја сам контâ нешто друго, а и та ти је на мјесту. Давид: Свака је моја, дијете, на мјесту, свака. Немој мислити да није.

Писарчић (зацрвенио се): Ја сам контâ нешто друго, а и та ти је на мјесту. Давид: Свака је моја, дијете, на мјесту, свака. Немој мислити да није.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Бол нас један зором као труба буди, Болом једним свака налита је чаша, Болом једним кришом плачу наше груди: Где су деца наша? ...

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

остаје у том систему: у оквиру обредних врста - ванобредни садржаји, у систему створеном за верске потребе изражава се свака нова садржина.

Објективна историјска збивања посматрају се као лична, сопствена судбина, да би се истовремено сваки лик, свака индивидуа, потпуно подредио захтевима вишег, етичког реда.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Побро не зна!... Али да је чета бесна, Да је дивља, неуредна, Крви жељна, крви жедна, То му кажу црне очи, Свака реч му то сведочи...

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

4 Свака лажа места у љубави нема, јер Каин, љубави туђ, Авељу рече: „Изиђимо у поље.“ 5 Бистротечно и оштро љубави је дело

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Још мање да, као свака мати за сином, па још јединцем, клону, паде, од бола леже у постељу и бар зачас заборави на кућу, послове који је

Па на самом гробљу, кад као свака мати дође, она клекне чело гроба, плаче, али у себи, тихо, загрцано и чим мати Младенова почне од силна плача и

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

О магичном шибању в. и СЕЗ, 31, 1924, 46 ид. Приликом стрижбе в. гранчицама потопљеним у воду пошкропи се свака овца (СЕЗ, 7, 319).

»Маћуха сједи на два столца, свака њезина кћи има свој столац, а обје пасторке морају да сједе на једном столцу« (ЗНЖОЈС, 16, 39).

106 ид›), тако се и код нашег народа детелина са четири листа сматра да доноси срећу: с помоћу ње може се отворити свака брава (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 288; 10, 226; Караџић, 2, 1900, 216 ид), може се наћи новаца (ЗНЖОЈС, 7, 116; 19, 211;

Ако би човек, док та бела змија спава, полако убрао и., скувао је и воду попио, свака би му травка казала од чега је лек (ЗНЖОЈС, 1. с.).

Уочи Младенаца (9. март ст. к.) девојке у околини Ђевђелије намењују три струка к. тројици младића: сутрадан ‹свака› позове неку своју другарицу да одвоји један струк, и чији струк одвоји, тај ће оној што пита бити суђеник (СЕЗ, 40,

КОШЋЕЛА Зüргелбаум (целтіѕ). Кошћела (Шулек, 22 назива). Кад к. почне да добија лишће, ако свака грана буде подједнако зелена, биће родна година (ЗНЖОЈС, 6, 315).

Србија, 692), кромпир је пренесен у Србију »из Немачке« у време Кочине крајине (1787), када је издато наређење да свака кућа засеје по један плуг кромпира.

ЗНЖОЈС, 20, 47). Кад се хоће да некоме наметне главобоља, пресече се жаба на двоје, и свака половина метне на по једну к. с обе стране пута.

»лескову змију« испекао и комадић метнуо у уста, разумео би говор животиња; ко би јој појео срце и отишао на ливаду, свака би му травка казивала од чега је лек (ЗНЖОЈС, 1, 10). Жена која поједе црва из л. дрвета или пупа, зачеће (ЖСС, 188).

Уочи Нове године узме се главица ц. л. и од ње одвоји дванаест љусака, и свака од њих намени на један месец у години; онда се у сваку љуску метне мало соли, и идућега јутра која љуска буде сува,

У околини Бјеловара помоћу б. т. (или иванове траве) девојке гатају о удаји. Од ње на Ивањдан пре сунца свака сплете венац (са »главицом лука чешњака«) и потом га баци на кров своје куће: »ако се он на крову задржи, онда се она

ради плодности, а помоћу р. сламке с празним класом врача се против лишајева — на тај начин што се свака од десетак сламки кида на више делова док се говори: »данас црвено, сутра бијело, а прекосутра каково је и било«

Ћипико, Иво - Пауци

—Веле да ће те тужити суду. —Није већ на суду као прије, не зарезује им се свака... и суд је сада за нас бољи од њих! — опази Раде с увјерењем. — Пиј, Машо, ракије! — сјети се и наздрави јој.

Проклетство! — Зашто, попе, проклетство? — вели Илија. Та откада људи памте, увијек је тако било .... Болан, попе, свака је Вјера од бога... Видиш, моја мајка била хришћанка, а ја сам кршћанин... како ко хоће... нема силе.. .

Послужник призовну странке. Војкан, угледавши одвјетника, збуни се, помисли: — „Залуду је свака одбрана; кад је одвјетник ту, не вриједе најбољи разлози. Зар ће ради мене судац њему иштетити хатора?

Газда се одмакне са прозора, отвори собна врата и, онако како се нашао, шуљајући се, пође ходником. Свака два корака застајкује, а устави се испред пространог трага мјесечеве свјетлости што је ушла кроз прозор и пружила се

Свједоци, док судац започе испитивање, расподјелише се на двије стране. Свака страна има своју мјешину пуну вина и двадесетак свједока, понајвише стараца.

Њему се чињаше да је излишна свака изјава, да би свака формалност вријеђала његове осјећаје. У том стању затекоше га ускрсни благдани.

Њему се чињаше да је излишна свака изјава, да би свака формалност вријеђала његове осјећаје. У том стању затекоше га ускрсни благдани.

„Биће они већ заборавили своје сиромашно село”, помисли младић, „гдје их свака невоља гонила, па се подали друтоме, туђему животу”.

и што ти ја знам, да се спријечи исељивање. — Биће и то, ма ти знаш како је у једној уставној држави: треба да свака ствар дозрије и прође кроз руке надлежних фактора. —Дакле, опет ништа !... —рече Иво нестрпљиво. Бог зна !...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Било је доста свеже напољу, а она је била у готово прозирној хаљини од танушне тканине. Оцртавала се свака облина. „А шта ако ју је Лауш приморао да се од нас скрива?“ „Зашто би то чинио?

Хоће ли му дати о две речи, или ће мало, као и свака друга жена, тврдити пазар? Да ли ће од прве остати трудна? Кад се Лауш врати, а она трбух до зуба?

После пораза би се притајио у каквој чести или пећини, живећи као и свака друга шумска звер, па кад би потере отишле не обавивши посао, опет би изашао из свога легла, цуњао неко време по шуми

Ничег тако неподношљиво себичног. Све ту има свој ред, свака биљчица своје место, ни сенка у сенци сенке не пребива ту безразложно и случајно.

Доле, ипак, не скидају главе. Кад је избегао осуду у Кули, за њега више нема никакве опасности, јер свака казна коју би му могли изрећи калуђери безазлена је према оном што се овде могло догодити.

која је била свуда око мене, наиђох на онај чудесни спруд чистог светлуцавог песка, који је ту доспео незнано како. Свака љускица тога песка блистала је засебно.

био тако јасан, зар би му се иначе тако јасно разбирале све проклете чворугице и жлебови на сјајној љускастој глави и свака пора на храпавој трбушини?

Не бих рекао да га је потресла Лаушева незахвалност. Волим ред. Кад је све прегледано, кад свака ствар лежи у свом жлебу, свака кост у свом зглавку. Не волим збрку и лом.

Волим ред. Кад је све прегледано, кад свака ствар лежи у свом жлебу, свака кост у свом зглавку. Не волим збрку и лом. Пријатно ми је да гледам људе који пристају уз оно што их окружује.

Даље ћу кренути само онда кад будем начисто са собом, кад ми свака појединост протеклог дана дође на своје место, кад све поређам и сложим.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

У коме има госпођица (Салона наших прави крас!), Жеманство, збиља, бледа лица, Слабачке груди, танак глас. Као да свака жели рећи, Кад са поздравом приђеш њој: „Остави наду, пролазећи! Стидљива скромност бог је мој.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Но зато нам свака ведра ноћ отвара кроз небески свод широки изглед у дубине простора. Онда видимо небо обасуто безбројем ситних сјајних

Од њега нам цело здање изгледа друкчије него што је у истини. Иако смо били јасно уочили да је свака нова кула нижа од претходне, оне нам изгледају све више, и расту у бесконачност.

Она је скуп непобитних астрономских чињеница, и од ових мора поћи свака календарска реформа. Зато ћу о њима да Вам напишем коју реч.

Зато је у Јулијанском календару свака четврта година преступна. Седми месец у години добио је, у почаст Јулију Цезару, назив Јулиус, а касније је та почаст

И у томе је календару свака четврта година преступна (као и у Јулијанском: она чији се број даде без остатка поделити са четири), но то не важи за

Нови календар довешће се на исти датум са Грегоријанским. У њему ће бити преступна свака година дељива са четири, са изузетком секуларних година, које ће само онда бити преступне ако број њихових векова

две цигље, слепљене једна за другу, неће моћи брже падати него када су једноставно положене једна на другу, тако да свака пада за свој рачун. Препирка је била бескрајна.

Од тих лукова па до крова преплиће се лака, светла дрвена резбарија. Свака страница павиљона, па и његов полупречник, мери тачно три метра.

По тим својим елипсастим путањама крећу се планете покоравајући се Кеплеровим законима веома послушно. Свака планета описује својим средиштем по васиони своју елипсу правилније и тачније него што ју је малочас моја оловка на

Хвала Богу те се нађосмо и упознасмо једно друго у овој ношњи. Вама стоји свака хаљина дивно, али признајте да и ја изгледам добро.

Са Хуком је тешко изаћи на крај. Нема научног проблема о којем он није размишљао, па му зато свака туђа идеја изгледа као крађа његове својине. И данас је врло рђаво расположен; сви га се клоне.

Он је био човек малог раста, али висока, испупчена чела. Иза тога чела функционисао је мозак силног капацитета. Свака његова, одмерено изговорена, реченица била је мајсторско дело строге логике.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Слушкиње одлазе. Из спаваће собе излази Ташана. У најбољим годинама. Као свака, веома рано удата, а једнако негована, тек сада, после мужевљеве смрти, пуна сазреле лепоте.

! Нисам ја као друге! САРОШ (прекида је): Ох, па то је најгоре што ниси као друге, као свака! Ах, камо среће да си као свака друга, онда, као за сваку, ја бих имао речи, уздахе, увијање, пренемагање.

САРОШ (прекида је): Ох, па то је најгоре што ниси као друге, као свака! Ах, камо среће да си као свака друга, онда, као за сваку, ја бих имао речи, уздахе, увијање, пренемагање. Али ти си — ти! Ташана!

Мислиш ти, нисам ја бежао од тебе? Колико пута сам одлазио. Због моје песме, бекријања. Ти знаш да ми је свака кућа, особито наше, турске, отворена. И, да тебе заборавим, изабрао сам најлепшу, најбешњу.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Туже се између себе, и тужи их вечито Јеврејин Штајн. Галама, док се она не приближи. Чим стане пред нас, све ћути, и свака распра је проста. Омери нас, и почне. „Ви, Штајне, не заборавите да у овој кући пустог ћара нема.

И то се размакло. — Један фикус на свака два прозора, доста. Балкон на кући огроман, као неки вагончић, а на њему никада нико не седи.

— Дакле и ти сад нож под грло: дај и одма'!... Она се удала за болницу и лудницу; онај ми је до пре годину дана слао свака два месеца срамну депешу; а ти, отмени господин, саопштаваш ми сад да је у моме џепу твоја част.

Причала ми је једаред дуго, и свака пета реч била је: пропао, болестан, страшна болест, умро. Можеш мислити како је кад мати тако говори детету.

Напослетку тих пет форинти заштеди онај коме ја свака два месеца носим отплату за узете књиге. Тај ти братац баци мојих пет форинти у фијоку онако отприлике како смо ми

— Шта да се ради. Стар човек, истрошен... то нас све чека, свака смрт је напослетку шлог. Не ваља што ваш отац има тако раздражљиву нарав. Уклањајте од њега што га може узрујати.

А кад кажем покрет, узимам реч и појам у смислу Аристотелова места, то јест, да покрет није само промена места, него свака промена у количини и каквоћи. У људма нису покрети и акти, него само потенције.

Но, све, све се мора поднети. Непоправљиво, ненадокнадиво, мора немоћни човек носити и поднети. Свака зла и погана реч стоји на човековој савести као камен тешка, али мора се носити и подносити...

Суседи се нису здруживали, ни дружили. Преко лета је свака кућа имала своје госте из вароши и из Горње Вароши, а кад завеје снег, две куће као два непомична и мртва брода у

Пантелија и Сава су предлагали да се углави чреда, или да се земљиште подели у два дела, и свака страна о једном да брине.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

— Ко жели унуке дочекати, с особитим приљежанијем гоји сина свога, свака три месеца даје га мерити, и ако се ишчисли да му је синовно крмче с неколико фунти теже него што је пређе било, сва

Ја би желио да се стара она песма: »Знаш ли, душо, кад си моја била« лако не заборави. Ову да свака девојка добро наизуст научи пређе него што почне читати романе.

Ка којој су класи принадлежале сузе агине кћери, нека моје читатељке определе. Доста да би свака њојзи подобно, а може бити јошт већма плакала кад би таквим начином будуштег мужа изгубила.

представљајући неверност и неблагодарност Романову, и као на нос придевајући му да су момци сви такови да је свака девојка луда која се за њима поводи, да би она, кад би власт имала, другу уредбу за овакове учинила, и проче.

Господична, вами је моје звање довољно познато, а интов и четири моја коња довољно показују да сам ја имућан човек; свака која се за мене уда има се надати да ће је звати милостивом госпојом. Ја вас радо имам; би ли се склонили за мене поћи?

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Такви су људи необично подесни за биографије књижевника и уметника, јер је код тих биографија правило да се свака ствар тако улепша како би велики покојник потомству изгледао што узвишенији и што племенитији.

И ја бих, као свака невина тица, мислећи да никога нема, сишао полако да се дочепам колача, док би ме уједанпут потера изненадила,

Под тако тешком артилеријском ватром посрнула би и свака друга, много искуснија војска. Ја не знам шта је даље било, сећам се само да сам чуо ударац мотке о леђа министра

Најпре све тетке и стрине, а затим и они бесплатни породични саветници од којих готово свака породица пати. Разуме се да је код мене ствар комплицирала и околност што сам у детињству имао тако разнолике

На ту изјаву вриснуше све три парке и одмах изнеше свака своје мишљење: — Ја мислим, најбоље је да иде у официре, — изјавила је Клота.

— одговара цео разред. И, разуме се, да смо од тренутка овога објашњавања сви сматрали нулу као супругу и свака десетица изгледала нам је као брачни пар.

Зато, видите, на путу има већих и мањих станица, такозваних постаја. Свака таква велика станица, где се рецимо укрштају возови, где има и ресторација, те се путник може и поткрепити, то вам је

Дакле, једна велика реченица може бити састављена из више мањих реченица, од којих је свака одвојена тачком и запетом, као што у једној реченици може бити више или мање запета, код којих се предахне.

Свако правило, свака дефиниција, има своје а, б, в. Стане професор на катедру па изговори правило: тако и тако, тако и тако, па онда дода:

медуза, шкорпија, кербера, пуноглаваца, ајкула и, врх свега тога, као змај са седам глава и са седам пламенова, које свака глава бљује из чељусти, била је: ректификација круга.

Најзад, дошао је и дан кризе и лекар тога јутра рече: „Ако се мали данас озноји, свака је опасност прошла!“ Тога ради он прописа и нове лекове, али се ја, упркос тих лекова, никако нисам знојио и на лицима

Ако се мали озноји, онда је свака опасност прешла!“ Али, да би конзилијуму дали што већи значај, и стекли право и на наплату појачане таксе, они

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Од грувања топова и страшних експлозија не чују се више пуцњи пушака. Са батеријама је изгубљена свака веза, и сада, без икакве улоге, стојимо у овој рупи сличној гробници. Осећамо се као осуђеници на белом хлебу...

Још само да пређемо овај шумарак... Очи ми већ заморене, па, иако је ноћ, стално трепте неке искрице. Свака грана причињава ми се као пушчана цев. Полетео бих, али ме стид од људи.

Али свака част нашем војнику. Испунили су своју дужност до последњега даха. Командир заћута, обухвати прстом слепе очи и протрла

које беже са својим мужевима обукле војничке шињеле, главе увезале шаловима, па се измешале са људима, те се изгубила свака разлика. А и коме би падало на памет сада, у овом јаду...

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

цветају, По горама косови као да певају, По пољима јунци да шетају, Кад се у срце усели пролеће: Тад веселом младежи свака бруји улица, На врх репа лавовскога букетић је ружица. О пролеће дивотно, све са тебе полуди!

Од све чистијих обиља начиних план Проширивања живота - из данас у сутра Прошивајући себе сунцем (својим; свака моторност друга: старија) То: Постоји револверски пуцањ изнутра Што убија.

На тргу, наслоних се опет на зид, плачући у страшном болу: Тај живот, у коме свака страст отече нагло у успомену: Тај живот где се не усудих убити драгану ону голу, И гле утопих и њу, и неукротљивост,

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Зар је он знао да деца извора имају очи? А имају! Види: свака капљица у њега гледа, шапатом саветује: — Најми се у службу Мајци Вода! Очисти шумске изворе и потоке.

« младић само што не заплака, кад крај самог свог уха чу да поток сам са собом разговара како свака река има обалу, а свака мука лек! — Захвати воде и умиј се! — рече талас и доплива до младићевих ногу.

« младић само што не заплака, кад крај самог свог уха чу да поток сам са собом разговара како свака река има обалу, а свака мука лек! — Захвати воде и умиј се! — рече талас и доплива до младићевих ногу.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Ал' залуд подвиг, залуд свака боја, Не зна те рука насликати моја, — Ја дршћем, ево, пред љепотам' твојим... Дршћем и горим кô жар сред огњишта,

Изнад глуха града Свуд слепи миши круже, и у тами Буљина буче... И сенке без броја Сокаком грну, и свака куца ми Руком у прозор, како прође која... Ти не знаш...

У мени цвиле душе милиона; Мој сваки уздах, свака суза бона Њиховим болом вапије и иште... И свуда гдје је српска душа која, Тамо је мени отаџбина моја — Мој дом и

Из коса кô свила, Из њедара њених, са лица и чела Падале су руже, и свака је била Као крв црвена. И док се сврх села Плава, танка пара у прамењу купи.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

томе и грчка уметност, могућан при аутоматским разбојима, железницама, локомотивама и електричним телеграфима?... Свака митологија савлађује, надвладава и обликује природне силе у уобразиљи и помоћу уобразиље; она, према томе, ишчезава са

А свака од тих личности започињала је свој велики живот управо у тренутку кад је на овај начин створена, кад је песма о њој про

започињала је свој велики живот управо у тренутку кад је на овај начин створена, кад је песма о њој проговорила, и свака је од тога тренутка била не измишљени лик, него први, најактивнији борац који буди револуционарни однос према мучној

А ко чиња бити ће најбољи, а ко изда онога те почне, свака му се сатвар скаменила! Бог велики и његова сила у њиву му сјеме скаменио, у жене му ђецу скаменио!

Исто тако стоји ствар са приговором да је Марко пијаница — разуме се, као свака друга пијаница. Међутим, Марко нипошто не спада међу обичне пијанице. Јело и пиће су извор његове огромне снаге.

Из сваке речи бије тешка збиља, свака је песма једна велика трагедија, све песме укупно чине непреболну трагедију читавог народа.

(Бог ником дужан не остаје) Свака од ових словенских антитеза у пуној је хармонији са садржином песме коју отвара: прва и трећа наговештавају јуначку

А и међу онима које су врло сродне опет постоје знатне разлике — између прве и треће, на пример. И свака од ових антитеза — то треба нарочито нагласити — представља једну целину за себе, која може да стоји сама, као песма

А то што су песме биле о јунацима нимало не одређује творца. Свака јуначка поезија говори о јунацима, подвизима, ратовима — како она за време феудализма тако и она пре и после њега.

Француске, с правом истакао улогу светилишта, хаџилука, вашара, великих верских празника, ако сам с правом рекао да свака легенда с историјском основом претпоставља учешће духовника, да је у суштини ученога порекла, да траје само ако је

Ал' је женска страна страшивица, страшивица свака од пашчади, баци комат у зелену траву, љуто врисну, далеко се чује, жута хрта за уши подбила, те се с њиме коље низ

сребра и од чиста злата; на војводи калпак свиле беле, за каллаком од сребра челенка, о њој златни триста трепетљика, свака ваља два дуката златна: у челенки два камена драга: војводи се види путовати, кроз крајину водити војводе, у поноћи

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

Међутим дабоме Једите путер Док возите скутер Зуби ми не трну Волим кафу белу Пио бих и црну Тако у начелу Свака кафа Чека свога лафа ЈЕДАНПУТ У ПАРИЗУ Једанпут у Паризу На Монмартру Ил близу Видех лепу маркизу БОЊОУР

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Не губећи много времена, Луња скочи на ноге, отресе сукњицу (као што би урадила свака дјевојчица, па макар с неба скочила!) и трком појури у прво љесково шипражје.

— Кад смо ми побацали оружје из руку и непријатељу отворили пут у земљу, можемо онда пустити да нам свака швапска шуша сједне за врат. — Ти нијеси бацио пушку! — сад већ нешто веселије намигну дјечак.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

То је клетва што силази на земљу и со тиме сатире и мори се свака лажа и хрсузин до смрти му! Тај срп улази у хрсуску кућу и тим, који се мојим именом лажно куну!

Свако нас зло и болест находи И свака рђа и невоља тре. Нерод земљи, штета, сиромаштво, Ватра, вода, пали и топи, Војска, харање, глад, Болест у телу

Ни пак змијиње стазе кад се превуче преко камена. ПРОЛЕЋЕ Ка неку мртвичину, зимну тугу смеће са себе свака прониклица земљана! Сва твар прозелењује, те пупча и гоји се.

И у руди неласно је што тражено пронаћи, јерно свака руда ништа друго свидно није кроме што земља — земља. Веште и бистре очи томе ваљаду да прознаду што у чему лежи;

Ама и с ангели бесеђаше, Бога небеснога по некој прилици сазнаваше. Именом Валам. Те што би год рекао, свака му се је реч збила на истину.

млад чувар мученичаски, виде те ноћи виђени се свет и тамом с неба сишлих чудних венаца кано царских коруна четрдесет. Свака на главу по једному паде. А једна, четрдесета, вајајући се сама не имаде кому сместити се на главу.

Ама и Бог не допусти му: спречаше му зла времена и остала свака незгода чини се с прибивањем. Кад не може, тад не може се правити!

сокаци, улице од чиста злата, дуварови, тојест беден градски, с драга камена асписова, с дванаист великих капија; свака та врата по од једнога су бисера; троја су му врата од Истока, три од Запада; троја од подне, а троја од поноћника.

»Што говориш то жено, да ја нејмам ни чрпала? Та извешћује ти пророк којино вели: — Земља је сва господинова, и свака пуност што год је на њој, то је све његово, и у руци је његовој свака ствар.

којино вели: — Земља је сва господинова, и свака пуност што год је на њој, то је све његово, и у руци је његовој свака ствар. И сва земља која се испуња од моје благодети сваким благом, то је моје црпало.

А и у галији на мору, такођер свакад редом по три сахата, по једна свака с променом стража чува, пазећи куд галија ходи, од низија, камења и прудова, заходна пута и морских харамија, кога ли

И ко томе пак да и то увеџбају како је у свему моћан и кадар њихов учитељ. Како по земљи на суху, тако и по мору свака чудеса може чинити, те да прознаду како је тај то што о њему Давид казујући говори: »Ти обладаеши државоју морскоју.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

А она је знала за то, па као свака ванредно лепа, а уз то још и богата, била је размажена, пуста, немилосрдна, готово рећи демонска.

Она је лебдела над њим; свака најмања потреба била је одмах испуњена. Она је чисто умела сину и мисли његове погодити; чим би само помислио и у себи

Пита их шта оне мисле. Свака је говорила и свака се редовно бестрага далеко удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута да

Пита их шта оне мисле. Свака је говорила и свака се редовно бестрага далеко удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута да се не удаљује него

Свака је говорила и свака се редовно бестрага далеко удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута да се не удаљује него нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па

удаљила од саме ствари и отишла на десето; свака је била опоменута да се не удаљује него нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет остајала.

је била опоменута да се не удаљује него нека се држи саме ствари, и свака се нашла увређена и дизала се да иде, па свака опет остајала.

Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица. Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и често огледала, и по погледима којима је сретају и испраћају, а и по песмама у којима се име

избегавајући све оне речи по којима се могло познати о чему говоре; али све им то није помогло: тетка Дока је, као и свака радознала женска, могла инстинктивно, а и из дугог искуства, сазнати о чему је реч била... — Ласно, мори, за тој!

да се Мане и не осврће чак ни на полицијског писара, а камоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља, — онда отпаде свака, па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас.