Употреба речи сваки у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Ал’ доћи ће дан... и сваки ће народ дан свога васкрса славити! . . . . . . . . . . . . . . . . . . Нисам могао, драги пријатељу, да ти

А има ли Србина да те не зна? Векови протекоше како по дубини срца нашега ријеш и сваки корен у њему, из којега би сјајнија будућност изнићи могла, својим оштрим зубима подгризаше!...

Отац је мој сваки час долазио да види шта радим и како напредујем. Каткад би преседео по читав дан, гледајући пажљиво сваки повлак

Каткад би преседео по читав дан, гледајући пажљиво сваки повлак кичице моје. У живопису и у музици уживао је. У нашем селу беше један дилетанат у виолини.

Било је часова кад ми је отац и из свога живота понеку занимљиву цртицу приповедао, али у томе је био штедљивији; сваки пут је радије говорио о друговима са којима је у младости веселе и тужне часове делио.

Али ће му сваки залогај загорчати. И на те прекоре гомилица голих синова ћуташе, баш као да је она крива; ил’ можда је мислила да су

Одонда нам је све чешће долазио: сваки други дан; па ако више пута и не сврне, а он бар прође поред куће... Кад га видим, ја се сва стресем, срце ми силније

Сва као у грозници, а лице ми гори... Страх ме је од њега, бегала бих; а овамо бих сваки прамичак његове густе косе с хиљаду пољубаца обасула... „Добарвече, Грлице!...“ протепа Алекса својим звучним гласом.

Прођеш кроз село, нигде пса да на те залаје, нико те не пита откуда си и куда ћеш... Сваки види да си патник, па вели: иди с миром и тражи себи хлеба!...

А куда мислиш путовати у име божје? — Ја, пријатељу, до Београда. — Далеко, — рече човек, — али шта ћеш, људи смо! Сваки од нас иде за својом срећом, нико не зна где га шта чека...

Свуда нема тишина, ноћ, тама... Ја нисам страшљив, али те ноћи коса ми се увис дизала; обоје смо ћутали, сваки од нас био је у своје мисли удубљен, само испрекидано дисање и куцање срца што си могао чути.

И калуђер је дошао, а ја га нисам губио из очију; пазио сам на сваки начин покрет његов, право да ти кажем, почео сам сумњати у његово калуђерско поштење.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Да га разделе на полак? Сваки, есапећи по празнини трдуха свом, види уда ће му полак мало бити; свак би рад све имати.

Сада дакле христјанин и Турчин, ко има человеческо у прсима срце, он ће сваки дан к небу погледати и рећи: бог ће дати што ће боље бити.

Зачињу и рађају неке главе премноге ствари сваки дан, но чемује све то подобно? Лукавим лисичићем, или оним маленим летњим мушицама које у исти дан кад постану — у тај

зао човек, ако ће не знам у какву невољу пасти, и ако ће се колико смирити и молити — нико се у њега не уверује и сваки га се одвраћа и гнуша. Нема дакле горе несреће од злонаравија и неправде, нити већега благополучија од добродјетељи.

Зато опет пофторавам: да добро ваља гледати од кога се помоћ и благодјејаније иште. Преблажен они човек који сваки | дан добро твори само зато што себе пред богом дужна к тому чувствује, не престаје благодарећи вечному Творцу што га

— „Да сам знала, — вели — не бих се удала”, и: „Ко би се томе надао!” — ово се сваки дан чује, а мало ко паметнији бива. „Проклет час кад сам то рекао!“; „Да сам врат сломио кад сам на тај пут пошао!

Ово и овому подобно сваки расуждавајући, другољубно гледа на најнижњега художества и рукодјелија људе, и почитује их кад они поштено живу и

Тешко ту оном ко је миран и добар! Сваки час мора сваки готов бити убити, ако није рад убијен бити. Отети, упалити туђа села, разграбити, убивати, то су њихови

Тешко ту оном ко је миран и добар! Сваки час мора сваки готов бити убити, ако није рад убијен бити. Отети, упалити туђа села, разграбити, убивати, то су њихови всегдашњи и

ону другу да се премести к њојзи, представљајући јој да је безбедније за жабе у дубљој бари живити и даље од пута куд сваки не пролази.

А да кад смо таки, зашто се ово говори? За милу дечицу и за непорочну и безлобну јуност! Сваки родитељ природно жели и настоји да његова мила чада и вреднија и боља и паметнија од њега буду.

“ Почну нешто окушаши, кад ето ти у подрум слуге, слушкиње, кад по печење, а кад по што друго, а мишеви сваки час беже стрмоглавце куд који може.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Пада киша на добоше Да закажете свима војводама под вашом командом и свима људма поповима и калуђерима да се сваки свои послова ману и тако трговци да се ману трговине сваке Мајстори мајсторије своје да оставе а земљоделци своје

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Малом Јанку у Оглађеновцу и Милисаву Милошевићу у Орашац, и поручим им: да је час избављења приспео и нека купе чете сваки у свом крају, и нека буду спремни на први мој позив да идемо да ударимо на Ваљево.

— „Идите и тајно начините сваки мизаре (прошенија) на цара”, рекне му Мустафа, „и ударите што више можете имена, и који нема мура (печата), нека прст

” Тако кнезови, сваки напише мизаре и на јаничаре тужбу што већма могу учине, млога имена потпишу, прсте и мурове ударе, а потом тајно

Кнезови дођу му и честитају, а он и̓ советује да иду сваки у своју нахију и да народ добро пазе, и да не даду никоме ни најмањег зулума да народу чини, но да се њему обараћају.

Јер у оно време у Србији нигде ни гласа ни трага од школа није било, но сваки ђак, који је желио што учити, морао је попу или у манастир ићи.

су сиромаси ђаци морали и на једном и на другом месту служити и попине и игуманове коње седлати и раседлавати, опет је сваки радо сносио, који је желио што научити и попа бити, за чим је онда сваки тежио, јербо у Србији није онда било другога

игуманове коње седлати и раседлавати, опет је сваки радо сносио, који је желио што научити и попа бити, за чим је онда сваки тежио, јербо у Србији није онда било другога господства, кроме бити кнез, поп или калуђер, а и пандур имао је неко

они ће те зато слушати што си њи̓ов попа, и што си мој син, и кад што погрешиш, нико ти неће казати: није тако, али сваки ће помислити.

Почнемо се старати најпре кметове и кућне старешине напољу учити и казивати како је боље и за душу полезније, но сваки код своје куће да каже: „Ко год пође цркви, било мушко, било женско, да слуша попове, и како и где попови заповеде,

куће да каже: „Ко год пође цркви, било мушко, било женско, да слуша попове, и како и где попови заповеде, онде и онако сваки да стоји.

Јошт и то смо уредили и сваки свештеник своју нурију попише женско и мушко до седам година у један тефтер. И заповедимо старешинама (кућевним), да

попова, но нисмо делили, него наши нуријаши од нас пет кога првог нађу, зову га, те чита молитву или крсти и проче; и сваки попа неће рећи: „Није то моја нурија, нећу да те венчам, или молитву читам” — него сваки сврши за што се позове, па

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Кмет Стеван сео с одабранијим људима, па срче каву, и уза сваки гутљај тек рекне: — Их, баш сâм јечам!... А они уз њега додаду: — Погани Цинцари!...

Познаје се, брате, што је скоро потрвено. — Вала ионако ми већ досади та потра сваки час — рећи ће на то Стеван, али оваке напасти још нисам видео!

изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска мешина. А овај капетан јок!

милина ти ући. Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену и намирисану канцеларију и код тако лепог капетана!...

По неком истинкту пођоше да се већ једанпут разилазе. Сваки је понешто мрмољио — некаким нечувеним језиком. — Ама јес ти... — уноси се Узловић пред поп-Перу посрћући.

Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију улогу...

Чим оде човек, ја главу те у моју собу... Дође други да моли за нешто — тако прође и он. Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене. — Ама зар то нису људи потпазили шта радите? — Нису ја!...

Баш кад се газда Милун прикучи ка колу, прекиде се игра и онај Срејин момак зађе купити бакшиш. Пада пара као киша. Сваки час при ђе момче Среји, па му изручи у пешкир по пуну капу крајцара. Среја то стрпа у свој јанџик, па чека даље.

Доста сам га служио. — А што нећеш? Станоје није баш тако рђав газда. — Може бити; али ја не могу. Кад ми преседа сваки залогај у његовој кући, онда му џаба и та служба и све. — Оно и јест Станоје мало инајет и осорљив човек — рече Видак.

Као за пакост ни Среји не иде нешто свирање од руке: Милун му купио, по уговору, жице па се сваки час кидају: нит их може љуцки затегнути ни удесити како ваља.

Среја већ позеленио од муке. Сватови се почели подсмевати његовој свирци; сваки час тек подвикне ко: — 'Ајд, Срејо, стругниде мало у ту твоју дромбуљу! На то се, наравно, оспе грохотом смех.

Казали смо да ми набави алат што ми треба — па дојако још ништа. А овамо сваки час ме тера ђа овде, ђа онде да радим. — Е па, ви'ш! Ту га можеш и на суду добити, ја ти кажем! Слободно га остави.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

, итд. Па иако су те кућице изгледале сиромашне, по спољашности својој, опет је свака била пуна као кошница. Сваки, па и онај најмањи кућерак, имао је xпане довољно за сву породицу и усев; сем тога, имао је белог смока; о моткама,

Не видиш ту младића: све сами седи перчини. Сваки се обукао у чисто рубље, на плећима сукнено гуњче без рукава или велики гуњ „ресаник”.

На главама се црвене алеви фесови, као да у цркву иду... Ретко у кога да видиш браду: сваки је обријан; ретко ћеш кога видети с лулом, јер се тада слабо пушило.

Шта ми је то: девојка?!... Таки момак од онаког оца и из онаке куће... може наћи па сваки нокат по цуру!... Збогом, Лазо синко, збогом! — рече Маринко. Па га потапша по плећима, окрете се и оде најлак.

А они се носе... Обе стране једнаке. Колико ко влада снагом, толико и вештином; један другом пазе на сваки покрет... — Не могу се оборити! - вели Шокчанић. — Обориће Станко! — Неће! — Хоће! — Неће!...

Он дахну душом, диже се и седе... Али је умор био веома велики. Руке, којима се опирао о земљу, дрхтале су; сваки рибић на телу играо је...

То беше гнев... Он је растао нагло као квасац, и... испуни га свега... И душа, и срце, и... сваки дамар његов постаде гневан на Лазара... Да је то њему Лазар казао, да је бар он ма шта опазио — он би и опростио. Али.

Био је уверен да тога дана неће много касати. А и куда би? Свет је по радовима, сваки то гледа да за лепих дана оврше и однесе у амбар свој труд и зној... Док бахну у авлију Иван Миражџић.

— Па ти, синко, знаш да хајдуци нису у воденици... Звезде су на небу, рибе у води, а хајдуци у гори... Ти знаш, сваки је на свом месту... Ако ти, дакле, хајдуци требају потражи их у гори!... — Али где ћу их наћи? — Откуд ја знам?

Беше то човек озбиљан, ћутљив и поносит. Стас му прав као свећа, а корак сигуран. Сваки покрет, сваки корак његов сведочио је о снази и моћи мишића његових.

Беше то човек озбиљан, ћутљив и поносит. Стас му прав као свећа, а корак сигуран. Сваки покрет, сваки корак његов сведочио је о снази и моћи мишића његових.

Ко би их сад видео, заклео би се да ни један од њих мрава није згазио, а овамо сваки је имао бар по једно убиство на својој души... — Заврзане, Заврзане! — виче Јован. — Шта је, Клемпо?

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

И кад у то вече што све већма мрачи, Приближисмо уста што ледено ћуте, Вај, ми осетисмо, с ужасом, да значи И тај сваки пољуб смрт једне минуте. Сваки удар срца, смрт нечег што живи! Свака жеља стрепи да ће нешто стрти!

мрачи, Приближисмо уста што ледено ћуте, Вај, ми осетисмо, с ужасом, да значи И тај сваки пољуб смрт једне минуте. Сваки удар срца, смрт нечег што живи! Свака жеља стрепи да ће нешто стрти!

њине мутне зборе, И њине тишине, и њине олује; Њине црне реке када сетно хује Своју песму тамну и дугу, до зоре. Сваки цветак, камен, талас, лист са горе, Шуме у тој песми, и шапћу и струје; И моја се душа јасно у њој чује, Као неко

Сенка је твоја дан што зари, А ја те трагам у час сваки: О боже увек неједнаки, И друкчији у свакој ствари! Хоћеш да сазнам духом холим Све замке путем злим и правим,

Сјаји дан међ црним борима, Мркне ноћ измеђ белих кринова, Божји лик трепти на свим морима, Сваки час свемир ниче изнова.

сфинкса преспим сваке ноћи, Са срцем што није ни срећно, ни плачно, За све што је прошло и све што ће проћи: Јер сваки је тренут нешто бесконачно.

Од истине сам страшнији и већи: Нити ме што вређа и нити што боли. Моја жудна душа неизмерно воли; И сваки мој корак, то је корак срећи.

из језиве сене Кад излете бела распевана јата, И како је слична та срећа из блата Богињи рођеној из сунчане пене. Сваки шум да сећа твог ћутања; свака Тмина опомене на светлост твог гласа; Да је срце пуно све твојих корака; Да на

Но она обасја мој ум обеснажен, И даде мом духу, слабом као сламка, Сто крупних очију, да озарен, блажен, Мине сваки понор и зна где је замка.

Већ подне пада на врхунце. Цар гледа, још врве, страшни из далека — Сваки у свом штиту носи једно сунце. Кациге од туча; властелински шлеми С пауновим перјем; на рукама свима Тешке

И царичин пажу Милош Обилићу, Збори са звездама што над градом плове, И сваки глас земље он слуша без даха. Али од Косова пође ли прам праха, Затрепери цело срце соколићу, Отворе се широм очи

Кола су напорно одмицала напред. Они су ишли мирно, погнути и задувани. Сваки је од њих мислио своју мисао, бринуо своју бригу, и вукао свој део терета.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

али мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи.

А она је била — затворена књига! Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, као на насловном листу каке књиге,

— трже се. — Зар ти је већ оправљен сахат? — Оправљен! — каже он. — А какав ти је то ланац? — Ланац као сваки ланац — каже он, али некако мекано, није да се издире. — Знам, — каже моја мати — а откуд ти? — Купио сам!

Тај дан био је субота. Кад изиђох на улицу, иде свет као и обично; сваки гледа своја посла. Силни сељаци дотерали којешта на пијацу. Трговци завирују у вреће и пипају јагњад.

Онај у фесу — Благоје казанџија — цео дан нестрпљиво ходаше: сваки час запиткиваше кога по штогод; обрташе се непрестано, као да га цела снага сврби па не зна одакле да се почне чешати;

Чибук је непрестано држао у зубима, палећи лулу истресеним кокицама. Сваки час је запиткивао и момке и агента: Што нема лађе? Да ли има кака депеша? Је ли вода тако мала?

Али зато он не може тражити сад да буде саветник. Видите: сваки онај који је пролио крв за своју земљу треба да се рачуна у срећне, јер се одужио својој мајци, својој земљи.

сваки онај који је пролио крв за своју земљу треба да се рачуна у срећне, јер се одужио својој мајци, својој земљи. Сваки је дужан својој земљи, земља није никоме ништа.. — Е, знам и ја те ваше филозофије!

Ниједне јетрве није оставила да јој не издене име. Радојку зове џерима, а ђеду јевтика. Сваки дан све веће чудо и покор, а кад јој ко штогод помене, она одмах прети да ће да се врати оцу.

”, било би триста чуда! С бојажљивошћу прилазе људи и жене бунару, и као каква господа, сваки, пошто се умије, каже Аноци: „Хвала!” Арсену се разведри пред очима.

Поп је говорио врло често бесједе у цркви. Силне, свете и поучљиве ријечи, да те језа подиђе. Црква је служила сваки дан, а недјељом је била увјек дупком пуна.

Пуца врљика, а разбијених глава као бундева. Сваки дан све горе, и кмет већ био поручио Циганину да скује резу за затвор и предложио да се купи катанац, а поп једне

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Била два попа, — али не она два попа што су једном остали сами у свету, па се сваки од њих тужио и тешио да би му далеко лакше било животарити само да нема онога другог, — не, дакле, та два попа, него

« — А сваки поп чудо што воли крофне! Откуд сад то, бог ће га свети знати; али то је непобитан факат, познат сваком правом сину

Сад је у пензији. Заплакао се кад су му саопштили, иако је ишчекивао. И сад, иако је факација, он се сваки дан одшета до школе и цуња по авлији, и дозове децу да му праве калабалук; некако му лакше кад чује ларму, на коју се

Што је сад боље, то је заслуга старога учитеља, који је био и учио. Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер је знао да се то клони добру његовом; иако су мештани били осветољубиви, нико му се није светио, на

да му шаљемо пет форината сребра да му се нађе недељом у биртији, да не постиди Белеслијине, нека не пуши багов к’о сваки паор, него нека пуши цигаре к’о и његов штражмештер, фине, да се зна што је немешка кућа, а нека не жали новац које

због деце им, која имају, хвала богу, шта да једу код куће, али која су, говораху они, деца к’о деца, безобразна, па сваки дан досађују господин-попи, а попа их извињава па вели: »Ех, није него још нешто! Каква благодарност?!

Он се одобровољио и не тражи више његову крв. Шта више, сад га радо гледа сваки дан, и смеје му се кад се овај саплеће преко своје мало подуже кожне кецеље и кад заџака оно његово: пак-пак?

То кажу, али нико јој није то урадио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби, и пошто се она није никад отимала, па јој је доста често и

Перино на конштрукцију. Волео је г. Пера као сваки богословац шљивовицу. Колико је пута уз њу певао јој онај свима богословима тако добро познати тропар шљивовици:

Пио је он често и сам, и у друштву с друговима, и био често меланхоличан као сваки богословац. ГЛАВА ПЕТА У којој је описан рапорт који је Ержа слушкиња донела и рапортирала га гђи Перси.

него чека само то да му умре нека стара богата стрина, па кад је наследи, он ће одмах у варош, а тамо ће имати на сваки прст по десет.

— Ти ћеш, Сидо, тамо; ја овде, а Јуца тамо ближе вратима; она ће сваки час устајати. Поседаше сви пошто се прекрстише.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

И то толико, као да ће на гробљу да годинују. Цела кућа се износи. А још, поред тога, опет, сваки час застајкују, осврћу се и враћају слуге да од куће још штогод понесу што су оне заборавиле, а сад се, успут сетиле

као бежећи испред нечега, грче се унезверено и уплашено гледајући на гробље, плач, упаљене свеће: А опет сви, сваки час жељно погледају и ишчекују кад ће да се сврши служба и почне да се раздаје.

Али, нико не би од њега узимао. Сваки зна да је он за себе то једва напросио. А он једнако нуди, плаче и моли пролазнике: — За њину душицу, за њину душицу

И исто онако насмејан, блажен, стидљиво одбијао је пиће што су му ови давали а сваки час се дизао да иде, јер ови почели да га дирају, пецкају за женске и друге срамотне ствари.

Да можда није, кад је теко имања, куповао и градио ове куће па неправо, на силу, као сваки богат што може, коме сиротом или сиротој заузео више земље, присвојио кућу, плац...

Да му сваки час брижно, као своме рођеном, исправљају, намештају скрштене руке, лице, очи, бришу, чисте га и пазе да више главе му

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

, па се у њу заљубио. Савка је била сада у гостима код сестре, но баш код куће није била; сестра је сваки час чека. Љуба је госпођу Јелку још девојком познавао, а и она је сада знала за његову наклоност према Савки, премда

— То нам је баш мило. Сад се почну све дубље и дубље разговарати: сваки хоће све чистије на ствар да удара. — Женске приправљају вечеру.

Истина, била је врло бела у образу, а Љуба би волео да је мало руменија, али опет нобл изглед има. Ако је узме, сваки ће казати: „Но, ова је из господске куће!” — И Љуба се Анки допада.

Види да је лепша Јулка, ал’ није рђава ни Милка. После вечере друштво се развеселило. Сваки је морао по једну песму певати.

Расрдио би се. — Е добро, а ви му изволите казати. — Хоћу на сваки начин. Само није сад код куће, отишао је у Пешту на вашар. — Па кад ће то бити? — Само мало стрпљења имајте.

Како је ко пецне, а она га тако приклопи да се убезекне, једном речи, била је права наџак-баба. Просиоца би имала на сваки прст сто, али се не удаје. Не кажем да се госпођа Макра не би хтела удати, али сад би она избирала.

— Па, како сте, госпођа-Макро? Ал’ вас давно нисам видео! Видим, хвала богу, сваки дан сте све лепша и лепша — изгледате као лубеница.

— Ово је најфинији онајзликер, — примети Љуба. — Да ли је — прочитај! — Нећу, не треба. Знам сваки ликер, само кад ми до носа дође!

— А ја сам га чуо. Да видите како је то лепо — сто пута лепше него та фантазија. — Знате, сваки има свој гешмак. Дођу још два госта, добри пријатељи чика-Гавре; господар Пинтерић и господар Чарукџић, све сами

— Иди, торњај се одавде, ти и онако госпођу Макру сваки дан видиш, ал’ ја ретко. Зажелео сам се видети је. Кад је чика-Гавра Пинтерића истиснуо, сео је врло близу до госпође

Таково још нигде нисам читао. — Е, можеш онде сваки дан читати и то где отац сина, а син оца за распикућу проглашује. Но, мани се сад тога, па да идемо овамо гдегод ближе.

Била је умиљата, разговорна, отворене памети, и сваки је радо у њеном друштву био. Но госпођа Евица није њу баш најволела.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Ја не знам, право да ти кажем. Ја се упињем, напрежем, трудим... и ето данас, све сам чинио... Али нека сваки да колико ја... Сви се извлаче. Зашто ја и ти вечито све само ми, једни исти. — Ја ти рекох што сам имао, то је све.

Међутим, више него сваки други ја осећам потребу јасноће и то је један од мојих непостижних идеала. Ја болујем од неподношљиве неодређености;

и успомене на њих, и неиспаване и засузиле очи старих, и нарочита ужурбаност и вредноћа његове збуњене жене, која се сваки час кокетно и некако значајно смешила на нега чим се уверила да је нико не посматра, све то вређало га је, и дирало

Срушена црква у Б. постоји још, хвала Богу, и сваки се о томе може уверити кад хоће, а цела пета батерија зна да је он на торњу био осматрач и отуд слао телефоном

Па је он и то пробао али није пожутио, а оно сирће, на против, добро дејствује и сваки је дан код куће неисказано велики добитак.

Гнусни су јој ужасно ти нељуди, јер сваки дан стрељају оне несретне војнике што долазе овамо да виде кућу и фамилију па да се врате, и пошто побију оне јаднике

Често је шпијунски мотрио сваки њен покрет и петнаестог дана од венчања подигао на њу руку, ону његову тешку сељачку ручетину.

Турско одвратно ропство и понижавање жене спроводи се у целој кући и сваки њен корак оцењује он по оним оријенталским назорима свога оца. Нити воли забаве, ни спорт, ни концерте, ни позориште.

Увенула би као сваки цвет што је откинут и не би ни знала зашто је живела. Тај грозан живот у селу убио би је брзо. Али она то не би

А за оним писаћим столом Христић се и даље мучио, знојио, кидао, борио. Перо је шкрипело и сваки час нервозно и љутито прецртавало оно дотле написано а лице му изгледало очајничко и све ружније.

Она пуна жена, мајка жутог детета, држала је у руци већ са свим мокру џепну мараму и сваки час брисала или своје образе или детиње челанце, па је редовно понављала: „Ово ће ми дете, Бога ми, умрети на путу.

То је кастрола, спретно удешена и лака за ношење, у којој сваки војник може за себе кувати јело на фитиљу. Фитиљ је он измислио.

Африка

сумњао да су и ови најдивљији крајеви дељени између разних северних фараона, султана, крсташа и урођеничких династија. Сваки комадић и тек откривене земље, оне где људи нису нашли ништа што представља цивилизацију, има своју херојску прошлост,

Они су наслоњени један на другог, ћутљиви и мирни као у позадини каквог херојског и класичног декора. Сваки њин покрет представља једну хармонију. Њине речи одлећу у тихо небо као птице.

Палме свих врста, фромажеи, акажу, лијане, папрати. Као пожар оне освајају сваки простор чим га ко напусти. Из средине оне сеоске куће никла је палма и однела целу кућу увис.

Што је природна ствар, кад се уђе у средину људи који воде особити начин живота, који је мучан а на који се поносе; сваки други од њих ми, и поред велике предусретљивости и срдачности, не може ту суревњивост да сакрије.

За њим дође други и онда трећи. Сваки је донео весло за себе. Љубазни, весели, они ме поздравише и поведоше одмах реци.

Чудна врућа магла, расцепана по плавој бистрини шумског јутра, у којој и сваки листић изгледа прецизан, а ситна песма колибрија као бучна ларма.

Волим овај узбуђени, журни разговор белаца на веранди, јединој која светли у овој безграничној мрачној савани. Сваки говори као да му је само за то вече повраћена моћ говора, па треба да саопшти све о чему се размишља у пустим афричким

После пола сата ми углавном знамо животе један другога; сваки је отворио своје срце како у цивилизованом свету није чак ни ред отварати.

По нашој стази, док прелазе с једне стране шума на другу, наставља се променада звериња. Сваки час зелено око кошуте, жуто хијене и огромно електрично пантера.

Не смејући се, не осврћући главе прате погледом сваки наш покрет. Дуги, стасити. Девојке дивних груди као из камена, с необично пупчастим брадавицама.

Нема давно да су их белци покоравали оружјем тако ефикасно да је сад сваки белац за њих страшна и опасна личност. Завгеле је иначе још увек једно од најживописнијих гнезда: сулудих вештица,

Хипопотам је гладан: — О, о! Потпуно ме заборављају и сад су само око хипопотама ту, проучавајући сваки његов покрет.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Да разгласимо једно јутро да су нас похарале пустаије; пак онда, кад се прочује по вароши, сваки ће вас жалити, и нико вам неће долазити да вас узнемирава... ЈАЊА: Пи, пи, пи! То је мајсторско план!

Ако овај човек с његовом тврдоћом прође добро, то ће сваки на свету добро проћи. КАТИЦА (ступи). ЈУЦА: Шта је, Катице? КАТИЦА: Сад је већ бадава.

Тако сам ја познавао једнога, кој је сваки дан у кафану долазио, а никада ни крајцаре није трошио. Овај једанпут опази гди се играју карти, па, полакомивши се

ЈАЊА: Катица је дете. МИШИЋ: Прекрасно дете, тако да би се сваки праведно у њу заљубити могао. Ја би имао једну прилику за њу, и то је прави узрок зашто ја тако често к вами долазим.

ЈУЦА: Е, сад, гледајте на што га његова тврдоћа наводи! Из превелике штедње обичај има сваки печат с писма које добива скидати и наново у шипку претварати, да восак не купује. То је, дакле, и јуче радио.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Урнебес би био велики и сваки се кревељио. Сви су писали по један, бечки, цванцик, а каткад – кад се играло хазардно – по један талир ћесарски.

„Данас ћу делити дупли профунт, и, за сваки швадрон, буре вина.“ А кад се задовољство разли по војничким редовима, испод павиљона, као што се жито заталаса преко

Те године је било много грозница и на гробљима је, скоро сваки дан, било по неколико сахрана. За тренут, стојећи непомично са рескриптом Кригсрата у руци, Гарсули је имао утисак да

Седајући у своја кола, он је наставио да виче, тако да га је сваки могао чути: „Они мисле да им још и платим што иду у Росију, е па неће, од мене неће понети пара.

Ђурђе је то и хтео, у својој обести. Тресао би се од смеха сваки пут понова, видев како Петар црвени. Жена Ђурђева, Ана Богданович, била је сушта противност својој јетрви, и по стасу,

спремали се да испрате, и сам се, за то време, спремао, уморан и неиспаван, туробан, са ожиљком на души, који носи сваки ко је једном лежао у затвору. Официрски затвори, иначе, код Енгелсхофена, нису били страшни, нимало.

Ћутао је и, с времена на време, једва чујно, звиждукао. Ноге су му биле као дрвене и он је, сваки час, ударао песницама у своју чизму. Ходао је горе‑доле, али се био уморио. Ослушкивао је себе самог и гледао у самоћу.

Крив ти је Гарсули! Нисмо ми јобађи, па да питамо смемо ли се селити. Сваки тражи боље царство. Нико неће са бољег на горе ићи. Не може нас Гарсули окивати, јер смо Росије жељни.

Али, ја сам, да се иде. Ако имаш чврсту надежду да се треба дохватити Росије, ја ћу поћи. И тако умирем сваки дан овде, од страха, да ми Ђурђе неког не убије! Пиши ти тамо, у Бечу, да сви ми идемо, и деца, и ја, и Ђурђе.

А долазио је и Еиннехмер, да риболов наплати! Тај човек је био – иако је била врућина – сваки дан, у дугом, плавом капуту, какав се у то доба носио на Рајни и у Лотарингији, и падао је у очи издалека.

У мислима, ма где се они налазили, Исаковичи су проводили час, два, сваки дан, у Махали, или у Хртковцима. Деца су се тамо, по кућама, звала, и крстила, именом Исаковича.

Они су били уобичајили, већ првих дана у браку, да сваки дан проведу, тако, уз каву, сат један, насамо. Тај час је само њима припадао.

Теодосије - ЖИТИЈА

бос пред њима, жалећи да насити оне што по пустињи самотно живе, који су постили по три и пет дала, и недељу дана, и сваки је по својим могућностима држао пост, јер беху свети велики, пости четрдесетнице, а дан суботњи настајаше, па је журио

А када их је старац благословио, сваки од њих загрливши божаственог младића целиваше. А овај, клањајући се к њима равно до земље, свакога отпушташе.

Јер са таквом ватреношћу после смрти преподобнога свога оца у месту томе поживе, сав помишљу ка Христу плењен, да сваки дан сећањем на смрт умираше, а од многог и непрестаног поста усахну му утроба, и оболи му са изнутрицом слезина

И тада ће као горки тужиоци стати против нас греси наши, обличујући нас, и страшно ће се сваки на тој страшној расправи испитивати, где није могуће лажју сакрити истину или подмитити судију, јер њему не треба

клањаху се, и због победе без рата чудом и уједно радошћу испуњени, светости светога дивећи се и хвалећи Бога, сваки својој кући одлажаху.

руком и устима светога благословише, к оне који ће бити после њега благословише, и заповести благословене потписавши сваки својом руком, дадоше светоме.

иконама светим, свећњацима и завесама, и свима светим сасудима, и свима часним изванредним стварима, тако да је сваки који ју је видео мислио да је небо на земљи, и говорио: „Господе, вазљубих красоту дома твојега“, освети оне који те

А научише и крстише људе у име Оца и Сина и Светога Духа, сваки у својој земљи, где је Богом био одређен, као што и на нас сада на крају векова дође ред, да по вољи Божјој дођем к

сваке јереси треба да се обнављају правоверним обрасцем свете вере, и свети богоносни оци заповедише да се овај говори сваки дан, и увече и ноћу, и да се чак и пред спавање њиме корисно поучавамо и да противне нам зле духове плашимо и учинимо

Али је нечист пред Богом сваки који се поноси у срцу, јер се без ума такав надима; и ако је што добро у току многих година чинио, у једном часу

Јер сваки који се узноси понизиће се, и који је понижен узнеће се. Све ово стално помињући, унижењем многим пред Господом себе

Бога за отшелнике устројено пребивалиште. Јер место је ван света н за сваки подвиг прикладно, на стално умиљење и плач за богољубиве поучно.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Девојке се нарочито баве израдом своје спреме за удају. Живело се угодно и у сразмерном благостању. Изгледа да је сваки члан имао више слободног времена, но у ма којој другој друштвеној организацији.

Изграђени морални појмови представљали су целину, готово читав један добро утврђен морални систем. Сваки члан задруге познавао је усмени закон, закон по коме се знало шта треба а шта не треба чинити.

Када се задруга сувише умножи дели се и сваки члан зна шта му припада као лична својина. Сваки зна да ће, уколико буде више радио на одржавању и увећавању

Када се задруга сувише умножи дели се и сваки члан зна шта му припада као лична својина. Сваки зна да ће, уколико буде више радио на одржавању и увећавању заједничке својине, и његов део бити утолико већи.

Аустријанаца из Србије (1914), а нарочито за време повлачења војске и једног дела становништва преко Арбаније, када је сваки био остављен својој судбини (1915).

). Њихових непосредних потомака је нестало. Нема племства: уништено је после Косовске битке и за време Турака. Али сваки динарски сељак сматра националне јунаке као своје претке: са дубоком националном и људском осећајношћу он мислима

Искрсне ли какав било догађај, сваки динарски Србин зна шта треба да чини и чини то тачно; сви раде у највећој сагласности, сељаци и сви они (уосталом врло

рат само су један од многобројних — ипак најстрашнијих — доказа о дубини и племенитости овог националног осећања. Сваки је Србин прожет неколиким као кристал јасним мислима: хоће слободу и самосталност свих земаља за које зна да су биле

И преко свега Дубоког (између Обреновца и Београда) рекао би да не само војници певају, но да је и шумар и сваки листак на дрвету људски глас узео и пропевао; и тако с певањем 8. маја у Остружницу на конак дођемо“.

То је била маса сељака од којих је сваки имао властиту земљу. Једино одликовање је било бити поп или кнез. Попови су се нешто мало издизали изнад народа.

Једино одликовање је било бити поп или кнез. Попови су се нешто мало издизали изнад народа. Због тога је сваки желео да има попа у породици.

Војска и део становништва су се повукли кроз Арбанију и то је повлачење било страховита морална патња. Сваки је носио свој мученички крст и изгладнео падао и дизао се, често да би умро.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Магаре за собом вуче мала кола, а кола возе једног срдитог чичу и један завезан џак. Сваки час чича се окреће и нешто љутито разговара са џаком.

— гунђа чича и опет се окреће. Свиња џак само се стресе као да се уплашио, али ништа не одговара. Чича сваки час силази с кола и својим зеленим очима буљи у модре вирове ријеке, али му се ниједан од њих не допада.

Заиста, сељаци иду у млин само кад морају, а псећи кнез Жућо одлази тамо сваки дан да прави засједу мачку Тоши. Љут је на њ због неке џигерице, пилеће или телеће, то се већ давно заборавило каква

много знојења, уздисања, штуцања, зијевања и лупања по челу, саставише овакво писаније: ОГЛАС И ПРОГЛАС Из кога ће сваки човјек који ово буде прочитао сазнати шта је у њему написано, а написано је баш оно што доље пише, а доље пише оно што

Сиви џак личи на сваки други џак и по томе ћете га најлакше препознати. Може се извратити, и онда личи на извраћени џак, а кад се не изврати,

— Охо, ево их! Гле како крупно дишу, сигурно од страха! За сваки случај, Брко опрезно испружи руку, напипа нечију длаку и весело прошапута: — Они су, они!

Сад се Жућо сваки дан шета испред Тришине воденице и хвали се кокошима и врапцима како је он Тоши дошао главе. Хвали се, хвали и лиже

Уз пут се Шаров сваки час задржавао читајући помоћу носа зечје трагове. „Иди овим трагом — писало је мирисавим зечјим шапама — и тачно гдје

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

од својих дланова Далеко у нама (1943) ИГРЕ ПРЕ ИГРЕ Зорану Мишићу Зажмури се на једно око Завири се у себе у сваки угао Погледа се да нема ексера да нема лопова Да нема кукавичјих јаја Зажмури се и на друго око Чучне се па се

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

(Говори.) Счастљива, то је срећна. (Чита.) „Дорогој мој Андрјуша, каждим дњем бољше мења љубит”. (Говори.) Он је сваки дан све више воли. (Чита.) „Он очењ ласковиј ко мње; смотрит на мења как на образ”. (Говори.) Чува је као икону. (Чита.

СПАСОЈЕ: Та оно, обавештен сам, не могу рећи да нисам обавештен... ПАВЛЕ: Е, онда престаје потреба за сваки даљи разговор. Иначе сам вас и сувише задржао; збогом, господине рођаче! СПАСОЈЕ (једва чујно): Збогом! ПАВЛЕ (оде).

Ствар „Илирије” се овога часа налази пред седницом министарског савета; сваки тренутак, може нам донети концесију, а концесија представља милионе... милионе!... СПАСОЈЕ (заносно): Милионе!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Ако нешто кажеш, он ће остатак недеље провести пребацујући јој то. Ћути. Драгана и Јасмина су разговарале нешто, сваки час упирући поглед у мене. Онда је Јасмина рекла како сам заљубљен у Туркињу, а мама се насмешила. - Па шта?

нисам тај који ће се смејати било чијим истинама, али да ми је он ту своју толико пута потурио под нос да је изгубила сваки мирис.

Мени оно није богзна колико помагало. Сваки сам час имао утисак да видим неке од оних које сам последњи пут видео кад су им већ били ставили сребрњаке на очи.

Можда је више волела граматике. Боже мој, граматике! Отац је за вечером, за доручком и сваки пут кад бисмо се срели говорио о граматикама. - Прилог времена прошлог, сунце жарко, зар ниси могао тога да се сетиш?

„Па та те баба воли!” - ласкао сам самоме себи решавајући да напишем причу о уседелици којој је будући писац сваки дан слао по једно писмо. Прича би се завршавала урнебесно! — Шта сада мислиш, идиоте?

Међу момцима било је и таквих који су, ушију наслоњених на ту преграду, проводили сваки божји одмор цртајући идиотерије по зидовима.

продужио је да меље, али то су биле већ сажвакане ствари: да је на моме месту он се не би клатарио око Тисе сваки божји дан, не би себи товарио кечеве на грбачу и био би бар милион пута мртав.

— Убио вам се син, професоре! — вриснула је једна жена, а Стари је рекао да зна: тај се убија сваки час. Затим су се отворила врата и оне две провириле напоље.

с носем као у пекинезера, тој заиста није било више од двадесет и пет, али не можете подсећати људе на све ствари сваки пут. Отац ме погледа као да схвата, нешто рече, више се не сећам шта. Гледао сам у Станику.

Рекох да је прекрасан његов хлеб и да нисам срео много очева који се тако труде. Сваки нови дан у коме се пробудим за мене је празник; кад постанем свој човек, стално ћу мислити на то, нека не брину он и

А шта ако ти ниси Фокнер? Ако чак ниси ни прошао крај Фокнера? Било је то питање кога се на сваки начин требало отрести. Отресао сам га се. Пловићу морима. Продаваћу новине. Бићу шофер. Бићу било шта.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Ајд’ нешто и по њој нек буде, а као отац све ћу учинити, трошићу колико треба, само да буде човек. Та ваљда фишкал сваки не мора бити варалица. Колико сам их сâм честити’ познавао.

Господар Софра умилно се смеши. — Па хајд’, хоћеш ли у компанију, ил’ сваки за себе? — Сваки за себе, ал’ ћемо у скупу куповати, па онда код куће поделити. — Хоћемо ли још кога с нами повести?

Господар Софра умилно се смеши. — Па хајд’, хоћеш ли у компанију, ил’ сваки за себе? — Сваки за себе, ал’ ћемо у скупу куповати, па онда код куће поделити. — Хоћемо ли још кога с нами повести?

— Па добро, кад ћемо се договорити? — Можемо сутра, код мене, ил’ код тебе, но морамо и Чамчу позвати. — На сваки начин. — Е, сад смо опет нешто свршили; дакле сутра после ручка чекаћу те, а поручи Чамчи да дође.

док не буде принуђена пре свршетка умукнути, и пред старцима капитулирати, који су, опет, заборавили на Ленку, па сваки по свом ћефу тера и глас мења. Како су то били дивни преласци из једног гласа у други!

Тако, било који, да се умиле домаћици, почеше се господару Софри подругивати, и сваки „кривоногим Софром” га називали, да би му цену код супруге побили.

Је л’ у два бурета? — Јесте. — То ће стати у један сандук, јер у први коли не сме ништа бити осим оног што сваки час потребујемо, а остало све у друга кола, јер дугачак је пут, да можемо у први коли комотно и лежати и спавати.

у понашању све смерно; није ту било код њих за сваку ситнарију кикотања, „хи хи хи — ха ха ха”, већ мало лаганије, и сваки је пазио шта пред њима рећи. Једном речи, знале се држати.

Страшно мучење. То је Пера већ у свом детињству гледао сваки дан, и срце му отврдло. Долазе ноћу лађари у механу, музика свира, пију, играју; то се Пери допада, па кад отац није

Отисну ли се лађари, дође опет друга лађа, па све то тако иде сваки дан, сваку ноћ. Па Пери недавно прошло тек седамнаест година. Већ изгледа жут, преживео, никад испаван.

Почео се увелико картати. „Козаци” сваку ноћ код њега. Истина, новац је давао сваки дан матери, али ко ће га контролисати да се толики новац сваки дан прима. Да видимо где су наши путници.

„Козаци” сваку ноћ код њега. Истина, новац је давао сваки дан матери, али ко ће га контролисати да се толики новац сваки дан прима. Да видимо где су наши путници.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Тако да, будећи се сваки час, застење и одмах затим опет заспи, шкргућући зубима. При том, за тај тили час, док опет не усни, шта све не угледа

Пошто је био много цењен у војсци, додељиваху му важне послове у народу. Премештаху га сваки час, да умирује тај свет, који се сваки час селио. Знао је да ће га, одмах после прегледа, упутити на бојиште.

Премештаху га сваки час, да умирује тај свет, који се сваки час селио. Знао је да ће га, одмах после прегледа, упутити на бојиште.

Тужни, изударани, уморни, толико да су седали сваки час, почеше полако да се враћају, тетурајући се, полузаспали. Шуњајући се пустим улицама, по којима су крстариле, са

спискова, из којих им прочиташе не само њихова имена, него и имена њихових оцева, жена, деце, што их је, да се зна, сваки пут понова, зачудило и задивило и сневеселило.

Земља и његова стока, болест дечија, плач, све је било узалуд. Морао је сваки час да иде онамо куда није хтео. Тако је било и кад се селио са читавом кућом.

Ови живи за које се бринуо, ова жена, а још више деца коју је волео, премештаху се сваки час, из пролећа, у јесен, из лета, у зиму, из весеља, у плач, из дана, у ноћ.

Надгледао је сваки упис у књиге, и косе, ноге, ножеве. Отпасавши сабљу, окренут својим официрима, понављао је чешће, све боље и боље

А она га је волела жаром, који му се учини животињски и бљутав. Љубили су се и пред њим, а стискали су се и стезали сваки час. Целу ноћ он је чуо њино шапутање и гукање, док се болесно дете сваки час будило и плакало.

Целу ноћ он је чуо њино шапутање и гукање, док се болесно дете сваки час будило и плакало. И мада сад беше још лепша, снаха га више није опијала својим ходом, превијањем и грудима, као

Сумњала је да ће се свезати са свима Фриулкама и Венецијанкама. Покушавала је да му тако заслади растанак, да сваки дан зажели повратак. Покушавала је то на сваки начин.

Покушавала је да му тако заслади растанак, да сваки дан зажели повратак. Покушавала је то на сваки начин. Облачила је своје тршћанске и млетачке хаљине, пуне провидних чипака, затезала своје свилене чарапе и превезе

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

СВАДБА И ПОСЛЕ СВАДБЕ МАГИЈА ЗА ПЛОДНОСТ И НЕПЛОДНОСТ У нашем народу широко је распрострањено схватање да би сваки одрастао, полно сазрео члан заједнице требало да се на време ожени, односно уда и да у браку изроди децу.

веровањима и обичајима у неким другим областима живота, овде, када је у питању судбина тек рођеног детета, држе се „за сваки случај“ старих добрих веровања која, ако можда и не могу да помогну, не могу ни да одмогну.

Заправо, код Срба, а и других Јужних Словена, распрострањено је веровање да сваки човек има свог „астралног двојника“, односно да када се дете роди тада се и његова звезда роди (упали), и да га она од

). Сваки дан у недељи, у зависности од његовог назива (мушког или женског рода), места у седмици, од тога да ли је паран или неп

“²² У уторак, као други („втори“) дан недеље, сваки започети посао биће несрећан. Уторак је, верују у Босни, „толико несрећан дан да се и сам вук, ако прође кроз гору

⁴ Од ове „водице“ породиља сваки дан помало пије („да би јој млеко у сисама надошло“), њоме се дете и породиља прскају и од ње се ставља помало детету

“, а породиља, скривена иза врата, сваки пут одговори: „Сунце.“ На Косову жена којој умиру деца, новорођеном детету стави минђушу на кућном прагу, уз овај

⁴⁵ А када се дете (после четрдесет дана или после крштења) више не купа сваки дан, онда се брижљиво води рачуна о томе у које дане сме, а у које не сме да се купа.

Кад дјетету буде четири или пет година — даје му мати тај пупак да га развеже, па ће бити ваљано и знаће сваки рад отпочети без казивања.“⁵ Најчешће се, ипак, и то у разним крајевима, пупак развезује управо у седмој години.

да се ваља када дете папуни седму годину да му мајка дâ пупак да га одреши, „јер му се тада срећа одрешује, па ће онда сваки посао лако научити и радити“.

¹¹ Вук, поводом пословице „Субота ђачка субота“, каже да је у доба његовог школовања сваки ђак у суботу после подне, без икакве своје кривице, морао „обичаја ради бити бијен“.

⁹ Сваки прави припадник патријархалне заједнице највише страхује од тога „шта ће гусле казати“, односно хоће ли се пред заједни

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

О ХИЈЕРАРХИЈИ У областима царства нашег све небо звездано, сваки ватрени престо, и небулоза што бескрај плави, до најмањег огња је пресликано.

пева, по јасности његова гласа, по томе што ме од Студенице до Милешева прадедови гледају с иконостаса и што сваки у руци држи храм.

Све јарице и озимице, сваки струк јечма и зоби што земљи кроз бусење проби; све ражано златно зрње, све пшенице белице које себарска овеју

прага, који чашу испуштају из руке, за оне што увек у прикрајак стану, које свака мала ствар раздрага, с којим се сваки радосно сретне, за оне који иду замишљени као да носе капљицу на длану, за оне који нису слични мени и за оне са мном

ЗА ПЕСМЕ За песме што у танким лирским кошуљицама изиђу на посмртне критике цичу, кад сваки жудан каменовања каменом се на њих бацати стане, кад хајкачи на старе славе леденоме подвргну бичу песникове стихове

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

гурнути, ослушкујући грмљавину Европе у којој су буктале уметничке побуне, рађале се нове, смеле идеје, а свака реч, сваки знак који би допро до чамотиње у којој смо живели деловали су као позив на авантуру.

Прошли су кроз стонску солану испарцелисану плитким базенима у којима је трунула морска вода. Сваки базен носи име неког свеца, објаснио им је Стоњанин.

Једне ноћи увукох се на галерију и видех га како у неком балету (не сећам се више како се звала та представа сваки балет личи ми на неки други балет, и обрнуто!) удара по дивном, ишараном контрабасу који је личио на лицидерско срце.

Сунце је изишло иза биоскопа »Империјал« и учинило да сваки поглед бачен на трамвајске жице буде пресечен њиховим свирепим сјајем.

Плашио се пада, а сваки од ових предмета га је избезумљивао својом бесмисленошћу. Био је дубоко уверен да је свет свакако потпуно полудео када

Спала је дугогодишња шминка — сада се гледају очи у очи, у отвореној борби за све, за сваки комад намештаја, за свако дете, за сваки квадратни метар стана. — Она хоће да ме уништи!

дугогодишња шминка — сада се гледају очи у очи, у отвореној борби за све, за сваки комад намештаја, за свако дете, за сваки квадратни метар стана. — Она хоће да ме уништи! — жали се средовечни мушкарац својој девојци. — Шта да радим?

На крају, имао је и француски пасош, који није показивао. Двојно држављанство, за сваки случај. Био је опрезан. Одвезао се таксијем до града.

— Је л' се ти нешто љутиш? – упита Жан Жик, спустивши неприхваћену руку. Касина се утиша. Овде се не дешава сваки дан богзна шта занимљиво и један овакав сусрет није могао да прође незапажено.

1960. Сваки кондуктер на тролејбуској линији број једанаест помало је филозоф. То и није чудо кад се зна да ови тролејбуси повезују

Она се мора научити правим вредностима! Маки се концетрише и пази на сваки покрет. Најмања глупост и изгубиће свој дан.

Човек је жвакао чачкалицу. — Овакве послуге нема нигде! — рече, обраћајући се, за сваки случај, више својој жени него њој. — Свака им част!

Матавуљ, Симо - УСКОК

Грађани, весели што претрпјеше само страх, идући кућама, почеше се шалити и један другом ругати, тврдећи сваки за себе да се није ни најмање препао, да је знао е је њека глупост тудешка, онога горопадног, немилог, крутог Тудешка

Од Русâ: адмирала Сењанина, пуковника књаза Вјаземскога и друге. Од Француза: Мармонта, Лористона, Готијера и друге. Сваки је вијећник имао што да исприча о њекоме од тијех и да га похвали. У томе стигоше на трг светог Тривуна.

Што му би, те полуђе одједном, ципан цио? Кнез Драго њекако срдито поче набрајати: — А, да-ти, те је сваки жучан те изгубисмо Приморје, те нас цареви преварише! А и народ се острвио ове бескрајне рати!

Крстиња засу житом њега и бадњак, говорећи: — Дај боже и с тобом заједно, Бадњи вече и сваки благи божји дан! Кнез положи бадњак на огњиште.

Ја сам сад добјеглица и ништа више, а стараћу се да у новом животу стечем права која има сваки Црногорац. Ништа пак урадити нећу без твога савјета, кнеже, јер те одсада сматрам као другог оца!

За њеколико се стиђаше непозната човјека, те га кришом погледаше; како сваки пут среташе крупне, плаве очи, сваки час обараше своје.

За њеколико се стиђаше непозната човјека, те га кришом погледаше; како сваки пут среташе крупне, плаве очи, сваки час обараше своје. Ваљда је случај био да се тијех тренутака то исто дешавало и тети.

Драго, поп, Рако, Стево, Стијепо, испричаше сваки по њеки примјер, било војне вјештине, било јунаштва. И те појединости занимаху Јанка, те овда онда стаде постављати

А, с друге стране, већ и невјесте и дјевојке и дјеца понашаху се с њим каогод и с другим млађим браствеником, те се сваки час чуло: „Јанко! наш Јанко!

Удараше с лијева, с десна, нагињаше се, повијаше се, облажаше да боцне Јанка, али му све бјеше узалуд! Сваки његов замах Јанко одбијаше лако, без напрезања, без жестине, само што би по њекад малко мрднуо трупом.

Кад пјевац заврши као обично: „Вама пјесма и од бога здравље“, устадоше два његова друга, узеше из угла сваки своју пушку, па отидоше да смијене стражаре на два побочна изласка манастирска.

Они му честиташе први дан нове године, па се измакоше. Онда уђоше ђаци, и сваки одмах изиде, чим цјелива и прими благослов.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

(Мане главом на матер и одлази.) ДЕВОЈКА: Какви су то страни људи? МАТИ: То су просиоци. Ја не знам каква си. Сваки дан читам и говорим да чистиш људски, а тебе ни брига. Дај овамо ту метлу! Гле, како ти висе пешкири!

- Приход „лепота“. Расход „кућевни пријатељи, млоге визите, брига“. - Приход „љубов“. - Расход „својевољство, сваки час нове аљине, мазање“. Приход „деца“. Расход „бабица, колевка, апотека, неспавање, дојкиња“.

— Расход „знаци од ноктију, примјечаније како човеку нестаје косе на глави, лупање по кући, плач итд.“ О кад би сваки почео точан протокол водити шта у браку добија, и шта плаћа, то би човек толко имао читати докле не би од жене побегао.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

постојања који су невини, неукључени у сложене системе значења, који се јасно хватају и лако преносе, дечји песник сваки пут почиње од самог почетка, од првобитних веза међу речима, од непосредних изазова.

који се, изгледа, деци обратио у стању клонућа и мирења са судбином, до Вуча, Ћопића и Григора Витеза (1911—1966), сваки се опробавао и у сложенијим „вишим” облицима, и сваки је, ко очигледније, ко мање очигледно тамо омануо.

са судбином, до Вуча, Ћопића и Григора Витеза (1911—1966), сваки се опробавао и у сложенијим „вишим” облицима, и сваки је, ко очигледније, ко мање очигледно тамо омануо.

У мене, у зеца, срце страшљиво Срце страшљиво, сваки час претрне. Бојим се ја, зечић, трага зверињег, трага зверињега, вучјег ждрела неситог.

О књигама озбиљних савремених писаца у школама се говори врло ретко, или никако, док је сваки специјализовани дечји писац бар понеком песмом заступљен у обавезној школској лектири.

буквално су намењене деци: одговарају њиховом непазвијеном укусу, дакле доступне су им; свако их дете може разумети; сваки, а посебно лош наставник, може их „протумачити”. Лажна књижевност је веома практична: неупућени њоме лако рукују.

То су већ обрасци слободне, радосне неразумности: смисао и циљ песме су у самој игри, а изван ње, чини се, сваки је ред немоћан и привидан.

Кад помене деда Раду, песников задрхти: сваки његов чин старозаветно је чист и мудар, провидан и наиван. И кад деда умре, песник ће се још дуго с њим сусретати,

Ту је тајна његове неуништивости: Све се мени, браћо и људи моји, нешто чини да смо ми јопет најјачи на овој земљи. Сваки ђаво прејаше преко нас, а ми јопет останемо мудрује један невољник у Причи о седморици из апсане.

Земља је пуна чудеса: свако годишње доба, сваки тренутак дана и ноћи, имају своју меру простирања у вечности и у души.

(Пријатељи) Земља се даје чулима као исконска радост и усхит: сваки камен је белег њене дуге повести. Један од дечакових рођака-сањара овако говори о тајнама земље и света око нас: Шта

Ћопић је вођен надграматичким језичким осећањем: изнад свих правила је мелодија. По њој се усклађује свака реч, сваки тон.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

то је имало више уважатеља, а глас умерености сматрао се као ненародност, као противност и издајство; јер је сваки човек склоњен на чрезвичајности, па кад не зна да може бити несреће, трчи као слеп за тим, и срди се на сваку паметну

намера није с отим љагу бацати на народ, него поучити га и освестити како се и у највећој ствари уму пороци довијати, сваки ће благоразуман родољубац са мном бити сагласан. Ј. С.

Кад се ради о слободи, онда је поштење незнатна ствар. Кажите, зашто се не би кокарде начиниле из општинске касе, да сваки може по једну добити? Не показује ли то да магистрат не држи са слободом? ШЕРБУЛИЋ: Тако је. Да се збаци, да се збаци!

ЛЕПРШИЋ: Зар не читате новине? На Ракошу, ако бог да, поделићемо с Маџарима колаче. ШЕРБУЛИЋ: Живио! ЛЕПРШИЋ: Сваки Србин нека се напије воде из чесме ’ајдучке, нека узме сабљу Милоша Обилића и топуз Краљевића Марка, пак ће опет

НАЂ: Говорило се да ће доћи нека комисија; но ја то не би никад чинио. Будалаштина је на сваки начин била: и уводити, и цепати. Зато треба да се заборави. СМРДИЋ: Заиста су Маџари великодушни.

да, но историја амазонкиња покривена је тавнилом древности. Оне су носиле оружије и ишле у бој, као сваки војник. НАНЧИКА: То сад није у моди. ЗЕЛЕНИЋКА: Сад је највећа мода, драга моја, родољубије.

ЗЕЛЕНИЋКА: Битка сентомашка тако је велика ствар за нас, да сваки мора све послове своје на страну оставити. Дакле, даље.

ЖУТИЛОВ: Ја сам задржао за се спаиска добра. НАНЧИКА: Само да ти одбор не стане на пут. ЖУТИЛОВ: Сваки од њи има своје, а Гавриловића, који једнако режи, ми ћемо напоље. НАНЧИКА: И тако је мађарон!...

Без барјака не може се војевати! ШЕРБУЛИЋ: Тако је! (Отрчи и донесе барјак.) ЗЕЛЕНИЋКА: На ову свету заставу сваки да се закуне! (Чује се топ.) Што је то? СМРДИЋ (уплашен): Маџари! ШЕРБУЛИЋ: Еј, наопако! ЗЕЛЕНИЋКА: Куд ћемо сад?

Ви сте били член одбора, а ја ништа. ГАВРИЛОВИЋ: Нисмо вукли никакву плаћу. ШЕРБУЛИЋ: Већ ја знам. Сваки је луд, који се за Српство заузима. ГАВРИЛОВИЋ: Зато што не може да глоби. СМРДИЋ: Вама је све то у глави.

(Удаљи се.) СМРДИЋ: Мађарон! ШЕРБУЛИЋ: Не заслужује да живи међу Србљима, него да се протера као сваки други Маџар. ГАВРИЛОВИЋ: Кад би сви Србљи били као ви, и сам не би желио бити Србљин. СМРДИЋ: Јесте ли га чули?

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Покрет за исељавање из Аустрије у Русију узео је толико маха да су државне власти објавиле да ће изгубити живот сваки ко мами народ на сеобу. Срби су иначе политички остајали у несређеном положају. 1745.

и грчких књига, да се штампарска привилегија за двадесет година изда Курцбеку и да се у исто време сасвим забрани сваки увоз књига из Русије.

« Али ни ова школа није била дуга века. Раздор у српској јерархији кочио је сваки већи рад у просвети; калуђери су на све могуће начине радили против школе и руских учитеља.

»шчастије садашњему человјеческому роду«, ново доба када се Европа прекрилила многобројним научним установама и када сваки дан излазе на свет »премудро сочињене књиге«.

Зато се пише тако да сваки може разумети, народним језиком који је приступачан и најпростијим људима. Нарочито је потребно да се наука и просвета

Он има јако развијено осећање националне солидарности, на сасвим модерном, рационалном и социјалном основу. Сваки је човек члан народне заједнице, и зато што ужива користи од ње дужан је да за њено добро ради.

Али сваки од њих има право на живот и на употребу, црквени за цркву, богословска дела и учену књижевност, народни за народну и

благопријатне, а они не само што на памет доводе многе бојне случајеве и имена храбрих мужева и србских јунака (које сваки Србљин са особитим чувствованијем чита и слуша), него се у њима чини спомен многих некада знаменитих мјеста, от којих

да се игде печатају, које ће се из њиовог простог и сасвим искреног приповедања видити — но кад се у свет пуштају, сваки читатељ, коме је воља, може држати да су управо њему писана, почем њега ради само се и печатају.

произвољном мешавином између рускословенског и српског, мешовитим речником, збрканом граматиком, удешавајући језик сваки по свом »вкусу«, додајући српским коренима речи словенске флексије и, обратно, словенским коренима српске флексије.

Раније, иако је сам увек писао јужним наречјем, допуштао је да сваки може писати својим наречјем, али сада је истакао јужно наречје као књижевно, из разлога што њиме говори велики део

За пола века неуморне и непрекидне делатности он је извршио неколико великих послова, од којих би сваки за се био довољан за живот другога човека.

Милићевић, Вук - Беспуће

До њега, један висок, крупан, глават Босанац који говори у басу, бубња прстима по прозору и сваки час страховито зијева; један Сријемац, ситан, плав и кицош, с високом крагном, црвеним прслуком и вазда тијесним

У њиховом друштву налазио се још један млад, штркљаст, голобрад ђак, вјероватно бруцош и на сваки начин један нов гост каване, који ношаше с уживањем цвикер и намјешташе га сваки час, огледајући се у великим

голобрад ђак, вјероватно бруцош и на сваки начин један нов гост каване, који ношаше с уживањем цвикер и намјешташе га сваки час, огледајући се у великим огледалима уоколо, очито с допадањем.

једном трену да не може више да живи међу њима; узрујавала су га та непромјенљива лица која редовно виђа, улице којима сваки дан пролази, као и његова стара ђачка соба, пуна нереда, која се већ уживила у њега. Њега је гушио тај ваздух.

за руком, било је да пронађе неку врсту полудријемежа, измијешану са полусном, пуним страшних привиђења, трзајући се сваки час, намијештајући се и преврћући се.

Накривљене слике тако су висиле да је изгледало да могу сваки час да се срозају низа зид. Све пуно прашине и мрака, тмурно, укочено и замрзло.

Он се кадгод боји да корача гласније да не узнемири некога што спава и који може сваки час да се пробуди. Њега дира и вријеђа у мозгу кад зашкрипе, под његовом тежином, старе даске на поду; кад помакне са

Сједи он кадгод читаве сате и гледа у њу. Тако је добро познаје, зна сваки вир у њој, зна пругу којом се ваља матица.

њихове јаде и оправда дјела из очајања, и нехотице одбијала од тих људи; њих је раздвајао један гроб, који се, као и сваки, дуго памти и спомиње, а још теже заборавља и прашта.

је она плашљиво једног дана, прије него што ће да пође, пошто је двапут дуже остала него што је имала посла; на сваки начин, то је већ толико пута мислила да запита и, не усуђавајући се, остављала за сутра.

ријетко; да ће проћи мјесеци да она ради мирно у свом ћошку свој школски задатак, да шкрипи перо и да се чује како она сваки час намијешта столицу, — а да њезина мати која сједи непомично са радом који забавља руке, не прилази к њој; она се

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Ту је дочекивао сељаке. И док му Јова пише молбу ил’ жалбу, сељак седи и с њим заједно троши пиће механџији; зато је сваки механџија радо примао »господин-Јову адвоката«. А Јова седи тако у механи, па вреба сељака као паук муву.

Е, тога смеха онда! И то тако иде из дана у дан, сваки дан. Таквим комедијама при картању збуни га Јова и Шваба редовно губи на »џандару«. — У шта играмо, Швабо?

Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; сретају се, поздрављају и поносито носи сваки у руци своје слатко бреме.

Питају један другога: »Пошто прасе?« — и један другом одговара, сваки каже пошто је купио, али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на

Питају један другога: »Пошто прасе?« — и један другом одговара, сваки каже пошто је купио, али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћу се један за

Кљукала га је све орасима по наредби Јовиној; почела је са једним орахом, па је дотерала до тридесет; после му сваки дан умањавала оброк, док није последњег дана спао на један орах.

Ти не знаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник... — О молим, молим, прико! — брани се полаженик. — Сваки је Србин војник!... И ја сам војник, разуме се, у неком виду.

И Јова се сада даде у туговање и заћута. Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да »није сваки дан Божић«, и да има много мучних дана преко године.

— Шта је, прико — прекиде Јова паузу. — Шта си се замислио? Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божић? А? Шта мислиш? — Па... мислим тако... И, доиста, пошто је мало прошло, г.

Све су то давно казали ревизори, и сваки доцнији додаје у свом извештају по нешто ново, по неку нову ману, која је у току године украсила зграду, и тако ће

И докле год он не добије другу главу, он ће пре своју дати, него што ће дати ову, на којој је сад лепо обележио сваки њен део латинским именом и римским бројем, да чисто човек не може да верује да је та глава пре три године била на

Због овог случаја, добио је Максим надимак »Главосек«, и сад га у селу и околини сваки тако зове, мада у шематизму има своје красно име и презиме.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Тужан иде он на гроба Де почива њему мила, Сваки данак дуго доба Сузā онде лије сила. Али није све до гроба Око суза пролевало, Јер и њи је благо доба Једанпута

црвено Косово, Од србињски тешки палошина Крв с' отвори кâ морска пучина, Дивно ли је тада Србаљ био, Дивно л' сваки главу заменио, Дивну л' крвцу злотворску пролио, У њој данак дивно утопио. Ој сунашце жића мог убаво!

Ао Еро, тврда веро, Ко је тебе јоште терô? Ти си кано итра муња Што никада не покуња. Ао Сремче, гујо љута, Сваки јунак по сто пута! Црногорче, царе мали, Ко те овде још не фали?

Ја сам други кнеже Павô: Павô беше соко сиви, Чудио се сваки живи, Е он шчепа Туре устим', А два друга рукам' пустим, Па заигра по мртваци Као муња по облаци; Ја у руци

ону српску зору Зору ону, онај данак бели, У дивноме тако разговору До по ноћи често смо провели, Онда дому сваки, и ја своме, Још се моли Богу истиноме Да што пређе оде ноћна тама, Да што пре се посастанем с вама, Браћо мила,

Ето Турак'! ватру сваки проспе, Па за гвожђе — куда који доспе, Дим и пара и пушака цика, А уз пушке та јуначка вика: „Не дај, не дај!

Веруј, брате, сваки љуто лаже Ко год овде за Пегаза каже Да се само амрозије слади, Не — и траве кâ друга кљусади.

златнима и све руменима, Како, брате, када сине зора Ил' се сунце смири иза гора, А уз брдо силан свет ту врви, Сваки оће да је горе први, Свак се пење, жури се и труди Да изблизу чуду се начуди.

пред Турке похита, Сретосмо се, па се покрвисмо, Изгибосмо, љуто с' изранисмо, Без ране нас не оста једнога, Сваки братски бранио је свога, И сам Рајко у бој се нагнао, И он ране у руку допао — То су, брате, то су јади наши, Али

спомиње, Те понеки вако започиње: „Вала, кардаш, то бојак бејаше, Није шала, баш нас покрхаше, Баш кô да се сваки помамио, И чујте ме, а што бих вам крио: Ако буде кâ што неки слуте, И ђаури амо се упуте, Ко год хоће нека куша

И бију се, а да што ће друго? Отимљу се, ама неће дуго, Сваки час им носи муке грђе, Све их Србаљ опасује тврђе, Удара им са стране свакоје, Понајљуће где је Радивоје, Ту је

им са стране свакоје, Понајљуће где је Радивоје, Ту је покољ, ту без нада мука, Дршће Турком и срце и рука, Сваки види е све већ пропаде, Ма се бију — ал' заш не и Раде? Са коња је јунак сајахао, Мучно гледи — да л' му жића жао?

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

ТИ СИ КОЊ У нашој кући сваки члан фамилије имао је своје госте. Стрицу Ниџи долазили су српски добровољци, амерички рудари и некакви досадни

Опет ћемо ми овамо доћи, има кад. Ногу пред ногу, наниже, по мјесечини! Како је драг и пун сваки корак повратка. И како све више расте, примиче се и у самом срцу разгара дједова неуморна ватрица.

године, обично о Ђурђевдану, али нам се најчешће дешавало да нам се у службу натандрчи баш неки који се зове Јово. Сваки други — Јово. Било их је који нису знали ни како им је презиме, али да се зове Јово, то већ зна, сметењак ниједан.

путника како из браде говори, каве се пеку, па је згодација за крађу шећера, а и школа се може забушити, не долазе сваки дан брадати људи и самарџије.

А новајлија се некако отпрве удјену под скут дједу, па се само њему обраћа за сваки посао, чак и за онај за који се питају искључиво домаћице. — Стриче, да однесем крави напој, а?

круна) и својим радосним циликом испунило ову ноћ, и без тога шашаву, некаквим великачким пијаним мјесецом, који је сваки час упадао у моју букару и љуљао се у црној води сјенећи ми очи.

Баба ми умрла, синови сваки за својим послом, па куд ће стари човјек нег да разговара ил са свецима или са мртвима. — Аха, види ти!

се: — Добар је ипак бог, па он лијепо учини да и ви, његови свеци, преко ноћи малчице спавуцнете, дремнете као и сваки други божји створ. Зло би било да сте увијек будни.

момка у селу, и веселог Раде Ћопића, дјевојачке душе, газдинског сина, који је имао чак и два кожуха: козји, за сваки дан, и овчји, „за свеца“.

Кад се већ чуда једном отму и провале ограду, онда их ево сваки дан и од сваке руке. И она се морају истутњати и протјерати своје прије нег се смире и легну као и свака поплава и

хладан зној и хукће: — Вала, да ми је знати ко то дозвољава да се свакој рђи у селу даје краљевско име. Сваки други је или Петар или Лазар, а већ се и Александри добрано запатили.

— Де, де, немој ти ту сад ...Ђурајица, уточиде му једну. Ђуро, као и сваки пјесник, испија до дна, стреса се, онда се широко осмјехује и гледа по читавој дружини блажено, као да је међу

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Него шездесетпеторици војника! Ево долазе, распитај се шта мисле! Сваки зуји као кошница! Ајде, опипај било аскерима! Људи су сасвим озлојеђени, не крију шта мисле!

Ми смо и у Алаху многобошци. Колико ага и бегова, толико богова. Па и сваки ти абаџија, и берберин, и коњушар, и аскер, начинио себи бога према себи.

Одма се види човек без укуса. ХАСАНАГИНИЦА: Знам свако дрво, сваку степеницу, сваки прозор... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Пушта нас да чекамо... Ако, ако, можемо ми и причекати...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Ко њега није познавао? Запитајте ма кога за њега, и сваки ће вам одговорити: „А, то је наш Димитрија!“ А тај њихов Димитрија беше за чудо, к’о нико развијен.

И тако је проводио дане. Свакога је слушао и сваки га је хранио, давао му стара одела и штале или кујне у којима је спавао.

Од тада сваки ко га сретне, заустави га, и, смејући се, пита: — Је ли Димитријо? — А? — промуцао би он. Али то а не беше чисто,

Преко његова космата лица просуло се смешење те изгледа да сваки живац и влас трепти. Око широких, развучених уста лепрша се поносан осмех, а проседу, чак до очију, браду сваког часа

Увек је чистила златно и сребрно посуђе и сваки час га намештала у гостинској соби како би истакнутије стајало. Цео дан је проводила у гостинској, сниској, поцрнелој

Опет смо се виђали и то сваки дан. Долазила си, служила нас и помагала нам, али више ми се не приближиваше онако смело и отворено.

Ти би се тргла. Полако би подигла своје крупне и влажне очи. У њима је било толико прекора и туге, да би сваки прочитао твој нем и болан јаук што беше у њима: „Што ме толико мучиш?

! ... — И опет је загуши плач. Ја сам само дрхтао и стрепио. — А јавља ли се који? — упита је мати. — Јавља се. Сваки дан. Ево баш јутрос опет онај Никола послао наводаџику. Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит...

Вели: само ако хоће, па одмах, до вечер, испит... — Момак добар?... — Као сваки човек. Одслужио војску. Нема ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је, па... Али она, она... — А ти хоћеш?

Пуцњи и весели гласи проламају јутро. Околина, а нарочито речна, јечи од пуцња пушака и усклика. Тамо, у реци, сваки се купа.

Око врата беле им се исплетене јаке, „колири“. А на главама им велике, топле шубаре. Сваки с обе стране води по неколико унучића, пази да се које не одвоји, изгуби, и ућуткује их кад се посвађају међу собом.

Једва ако се прогурам до порте. Свуда свет, једно до другог, припивено, згушено, са свећом у руци, гологлаво и сваки час крстећи се, понавља молитве или песме што допиру из цркве.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Ал' моје је срце свеже, пролећа се њему смеше, па када би лишће вело, па када би само хтело по мом срцу да полеже, сваки листак што би пао кô цветак би поникао.

Пробудите га! Пробуди л' се сам, расрдиће се, караће вас љут, толико спати што га пустисте, толико њега, што је сваки час необрађен што веку остаје, прогонит знао нештедимице, ма гонећ час, прогонио и век. — Пробудите га! — — Стани!

Однес' му и ти поздрава нам глас, у поздравима дишућ сваки час, славуја жељна мирис-ђулијо, Ромеа свога верна Јyлио, ти мученицо свете љубави!

Ал' чим да те мамим? чим да те зовем? чим да ти тепам, да ти говем? кад сваки слатке милости глас у очајни се пресеца врисак, од срдашца мека челичан стисак, од љубави чини ужас милог спомена овај

„Сад је код паше посланик врага! и ти још стојиш? таки без трага! Седлајте коње, седлајте сваки, идите паши, идите таки, поручите му да се не спрема, да код нас буле никакве нема!

” Један оца, други сина, сваки друга жали свесна, што издахну под ударцем Самсонова бојна беса. Кô гомила дивљих паса кад нападне тигра звера, так о

слуга ти на мене каже лик, у јаду ти се налик осећам, помози ми, да, слаба, научим олакшати бар осталима бол, те сваки јад, ублажен, утишан, да грдној мојој рани буде лек.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

једнако мишљаше како би жену своју Баш-Челику отео, док му наједанпут падне на ум што су му зетови казали, кад му је сваки од њих по једно перце дао.

Но он јој каже за зетове како су му дали сваки по једно перце, па како ће му доћи у помоћ ако му буде до невоље, „па зато сам — вели — још једаред дошао по тебе;

Кад већ сав народ изиђе, захвале му што их је попуштао и избавио и отиду сваки својој кући. А он са својом браћом и младом отиде кући своме оцу, и онде је живео и царовао до свога века.

Онда они поседају сваки на своју галију те пођу кући. Путујући тако стану се договарати два старија брата, како би узели воду од свога

Коњаници сви се погледају и сваки се у себе уздаше да ће задобити ђевојку, па рекоше између себе: — Знамо одиста да неће она ни једноме од нас на

Разумјевши ово цар позове све своје великаше, везире и паше и заповједи им да сваки свог сина поведе у први петак. Кад ови дођу и своје синове доведу, онда цар изведе своју кћер и са њом изнесе џилит,

Потом оде сваки за својијем послом. Кад увече дођоше кући, Грбо запита краља: — Где ћемо спавати: Он му одговори: Ето у мене има

Краљ им онда да по стотину оваца да чувају. Браћа су сваки своју стотину чували и његовали, али су Грбине најбоље биле, па су му браћа завиђела.

— Таман ћемо тако, хранићу те петнаест дана! Онда жени нареди да му сваки дан даје по оку љешника. Тако Грбо проведе у затвору четрнаест дана хранећи се љешницима.

Онда се цар Тројак увери да се на земљи ништа не може сакрити, па ономе берберину опрости живот, и после допусти да сваки може долазити да га брије.

трг од друге руке, све бољи од бољега; и ишти да се изберу најлепши момци, па нека их лепо обуку и наместе за калфе, у сваки дућан по један.

Кад отидеш у друго царство под онај град а ти отвори све дућане и нареди нека сваки момак пред својим дућаном стоји. Онда ће доћи сви грађани и гледаће трг и дивиће се, а девојке које дођу по воду,

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: Дакако! Мора кључ од подрума да стоји у врати; зашто је милостивој госпођи тешко сваки час затварати и отварати. СОФИЈА: Од кућнога пустаије не можеш сачувати.

Ноћас сам двапут морала устајати; — тако сам, ето, ломна. СОФИЈА: Како би било да га сваки дан по двапут купаш? МАГА: Е, ко ће толику воду грејати! СОФИЈА: Опет је боље него слушати писку.

МАКСИМ: Опет је боља од тебе. Није трошљива, није бесна, него ћути, па седи код куће, нити тражи сваки дан колача, као твоје госпоство. СОФИЈА: Ћути, бога ти; ко те чује, мислио би, богзна шта се ту троши!

СОФИЈА: Ми ћемо узети слободу. МАКСИМ: Само ако се што не догоди. СОФИЈА: А, на сваки начин, на сваки начин. МАКСИМ: Нама би иначе било жао. СОФИЈА: Можете се зацело надати.

СОФИЈА: Ми ћемо узети слободу. МАКСИМ: Само ако се што не догоди. СОФИЈА: А, на сваки начин, на сваки начин. МАКСИМ: Нама би иначе било жао. СОФИЈА: Можете се зацело надати. СВЕТОЗАР: Дакле, ја се праштам.

(Еј, браца Јевреме, сад да си ми!) МАКСИМ: И ти оћеш? СОФИЈА: На сваки начин. МАКСИМ (узме шташ): Оћеш? СОФИЈА: Штап је за скотове, а не за људе.

После до шест недеља каља, ваља; али како прође шест недеља, помами се жена, и од оног доба сваки дан црња и гора. Па ако узживи јошт двадесет година, куд ћу онда? МАКСИМ: А какав ти је тај нови лек?

Дакле, молим за сведочанство. МАКСИМ: Какво сведочанство? СВЕТОЗАР: Сваки муж треба да дâ од своје стране написмено, каква му је жена; јер ју он најбоље познаје. МАКСИМ: Но, то је лепо.

СОФИЈА: Па зашто си потрчао да се брже-боље жениш, кад је тако зло? МАКСИМ: Видиш је! — Море, коња сваки дан шибају и туку, па опет иде сам руди. Научен је, што ће. СОФИЈА: Па кад сте научени, а ви ћутите.

По мом мнењу добиће награду она, која је најлепша, јер код мушки то много вреди. Само нека је лепа, пак је сваки фали. СВЕТОЗАР: Видите како неправду чините одбору, а он је баш савесно ствар решио. НИКОЛА: Па ко ће дакле добити.

МАНОЈЛО: Е, па то су гљиве. ИСАЈЛО: А откуд ти то знаш? МАНОЈЛО: Како не би знао, кад код нас у кући Немци сваки дан готово једу. ДОКТОР (гледи у Манојла, прстом показујући у звмљу): Јест, гљиве, и гљиве су врло пријатне.

Зар ти не знаш производе разни земаља? Сваки је предјел богат на другима. У Гвијани су производи: јагуаре, тапире, мравождерни медведи, батати и друге зачине.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ПОЗОРИЈЕ З. СТЕВАН, ПРЕЂАШНЕ СТЕВАН: Милостива госпоја... СУЛТАНА (мрдне главом): Сваки ђаво мора да ми се попне на врат. Да сам нека друга жена, да му с оним стаклетом расцопам главу.

Мислиш да сам ја пањ, да ништа не осећам? док сам била код родитеља, сваки ми је могао угодити, а код тебе не може. Код тебе сам пакосна, код тебе сам... ТРИФИЋ: Каква си била, таква си и сад.

ПЕЛА: Тако су и мени казивали. СУЛТАНА: Оди да видим. (Повуче је к огледалу.) Заиста,... хм! (Љути се.) Сваки ђаво на моју главу. ПЕЛА: Ја се радујем, милостива госпођо, да сам срећна на вас налкковати.

То не иде, зашто би нашој госпођи досад била леђа као чивит. Боже мој, да нешто прођем обучена сокаком. Како би сваки погледао, како би се чудили и дивили! „Ко је то? То је нека страна.“ О, луда Пело!

СУЛТАНА: Јошт једно! Ти мораш мене и ону твоју песму научити, и ја ћу је сваки дан певати и другима препоручивати, да се види како је ружна ствар кад је жена зла и дурљива.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Прилазили смо, а био је дале На сваки корак; у ћутању жаљен, Већ јављао се измењен у речи. Крај мора беше чвор око празнине, Сломљене кости.

(18. В 1989) 2 ОКО И у неоствареном живи намера: Да будем јачи, што ме мање има; А недремано око-камера Сваки мој микропораз читко снима.

(22. В 1989) 8 ЉУБАВ У парафрази твога нерођења Сваки ми корак сенчи једно ништа. Неоштар снимак. Има ли решења Сем љубави за стварна чудовишта?

књиговезац, који златотиском Печати слова неког финог ума; Овде на своме скупоцени брод је, Корену близак овде сваки плод је, Овде би палма била неразумна.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Има — седамнаест! Пре свега, треба да знате да мачки од осамнаест не одговара сваки момак. Хоћу да кажем — није лако уватити слатку птицу младости.

Мислим, виђате га сваки дан како натуца нешто о тешком стању сељака и српским реалистима, или како пада на главу када прескачемо оног

Узмимо другу могућност! Ако неко може да вас отфура на једно овако максимално место, где сваки сто има лампу са абажуром, онда је он као по правилу „табу“, разменио је четврту банку живота, има жену и осредње

После је било све тамније и све нежније у тој соби у Студентском граду, па су ми Џорџ и Григорије шапутали сваки на по једно уво, и могу вам се заклети у шта год оћете да ту није био потребан преводилац па да човек разуме о чему се

На часну реч, ретко ми се догађа да ме неко освоји на први поглед, премда о томе читам у новинама сваки други дан, али, кеве ми, крајње је време да се и мени то једанпут догоди.

Кобност — 13 коба! Труба. Осетих се некако усамљена међу свим тим максималним гледаоцима, од којих је сваки тежио најмање 250 отмова, свеједно што ме је Мишелино држао за руку.

да не треснеш у несвест — то је лично кева Незнаног јунака, која живи у потпуној, али потпуној, беди, мада делегације сваки дан бацају огромну лову на венце и церемонијал на гробу њеног сина ...

На леђа окачио велики број један, јер је чуо да на граници сваког другог хапсе, па да се осигура за сваки случај. Наравно, трка је била интернационална и звала се, мислим, „Јачањем ножних мишића у бољу будућност!

кеву до Трђе, каже, и њој бања, видеће света, каже, а и мени, каже, заувар, откупићу јој они триес зелембаћа што сваки грађанин има право да пренесе преко границе, да купим неке џиџе за колица, каже, Бог те мазо, каже, има шљашти ко

сам се клопала као млад месец што ми нико неће веровати када се вратим кући да сам базала по Лондону и клопала за сваки случај кинески клопијановић. Ресторан се, мислим, звао „Цхина Гарден“, и све је било црно. И петак и салвете.

Све ово, Чарли, не би само по себи значило ама баш ништа да није нека врста симптома! Како? Лепо. Ако је тачно да сваки народ заслужује онакву народну музику какву има, онда смо, Чарли, обрали бостан!

Имамо због чега да живимо, имамо шта да чекамо! И тако све до комунизма, када ће, по речима моје историчарке, сваки дан бити празник! Следећег дана дознајемо да наши суседи на спрату штрајкују глађу.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Звркне зрно бобово. Облак, руно овново: Ковачица, Опово. ЦРМНИЦА Црмнички је... Је ли сваки брег раскриљен, крилом лаки? Откине се па полети о слик дистих разапети.

Жут коњаник психопата о црквена лупи врата. Болан сутон - а равница. Глас је сваки тужбалица. Тмурним смиљем депресија из низије тупо зија. (Благ предео завичаја плане сенком од очаја.

Ритмично раде тутњава, палеж. (Надеждо плава, таљиге мрења загрћу шкрипом Сигор спасења?) Сваки је кутак колерин одмор, жариште куге, могући Содом. Руше се с дажда, негде за Гомор, секунд, минута, одломка одлом.

*** ГРОМ О СВЕТОМ САВИ Сваки листак на дрвету људски глас узео и пропевао. Матеја Ненадовић: Мемоари, ІВ Загрмело је тобож кад не грми: јер

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

АЛЕКСА: Ништа, ништа. ЈЕЛИЦА: Ах, татице, ја ћу плакати. АЛЕКСА: Ништа је то, не брините се. МАРКО: Сваки своје зна. 12. МИТА, ПРЕЂАШЊИ МИТА: Господин барон, никако неће да ми вовјери векслу. АЛЕКСА: Како то?

МАРИЈА: Није ли ово Мита, који ми је сваки дан говорио како је Алекса добар младић, и како ћу с њиме срећна бити? МИТА: А, сад знам.

БАТИЋ (пусти га, зачуђено): Ваш зет? АЛЕКСА: На сваки начин, па макар ви јошт толико художества употребљавали. МИТА: Господин Вујић и господична, ја ћу вама протолковати

Што се пак господара Батића тиче, њему на сваки начин мора бити жао; али кад помисли да је господична у Бечу воспитана, то ће се лако моћи склонити да другу себи

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

— Богазом тајном иду хајдуци за харамбашом на далек пут, сваки је бркат, с пушком у руци, вучијим ћурком огрнут. На крају шуме кућица стоји, тугује у њој мачак Шепа, кроз

“ Отиде Мачак по уској стази, кроз честар зелен опрезно гази, на сваки шушањ у шуми пази, трагове звијерки пажљиво њушка, спремна му стоји шкљоцава пушка.

Пребрали врапци са много воље живицу сваку, шуму и поље и, ево, сваки у кљуну носи понеко зрно доброме Ћоси. Зрнце по зрнце капље из кљуна и за трен ока торба је пуна.

Кад падне вече, крену се браћа, Сваки се дому — печурки враћа. ИИ Цурица нека једнога дана купећи дрва у шуму зађе и тако најзад, с бременом грана,

Мрежа му тешка, весло још теже, вјетар га сваки хладноћом реже, с пријетњом се море гиба. Узалуд зову даљине драге, старини тужном нестало снаге, све му је мање

“ Непознати замаука И сави се попут лука. „Ја сам мачак Цицибан, јурих мише сваки дан; пред приликом мојом мрком, бјежали су миши трком и клели се

је моја кућа, ја сам главом овчар Жућа, ноћни стражар као ћук, познаје ме сваки вук.

Још би ти и шешир снимали кад би га само имали. И во ће да ти дође и мукне сваки дан: — Господин баштован, буди ми поштован, памет су теби дали мудри говеђи богови, нека ти чело красе од пола

На сваки напад, на поглед зао, испред мене би, штитећ ме, стао. У рату, опет, исти је био, ко да смо вечно основци ђаци, у

А већ сјутра, тамо у Бихаћу, на капији гимназије наше, сјатиће се моји знанци стари, као и ја, пусте четобаше: сваки држи ногу у стремену и убојно копље на ремену.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Два корака од њега, такође пред вратима други кује котао сужен на средини. Двоје деце му је сваки час међ ногама, он их само стрпљиво отура ногом, као да су појас који се развио, а који нема кад да свије.

— Али ће за вечеру бити довољно? — Можда. Продужавам кроз биље сасвим уз обалу; газећи сваки час погрешно на камен који се не види.

— Сваки народ је у току времена и с муком прикупио ма и најмање благостање, ма и најсиромашније, и то је његова култура.

Већ као помори и несреће. Једнога дана ће цело човечанство пазити узбуђено да такав помор на њега не наиђи. Сваки народ засебно пазиће на себе непрестано, да се то на њему не збуде.

Сваки народ засебно пазиће на себе непрестано, да се то на њему не збуде. Као што сваки човек пази ла не добије грозницу, или још боље да не добије нервозу у којој се, и без спољних разлога, може потући са

Ви сте видели у рату, ретко је да војник није осећао сажаљење према заробљенику. Сигурно је да сваки од нас воли своју отџбину више од иједне друге земље на свету. И са колико разлога!

Ево по овој истој води сам газио. Страшна помрчина је била око нас, сваки час сам клизао и посртао, иако сам ставио чарапе преко ципела. Жену сам оставио као луду у кући.

Да ме је убио не би ништа горе учинио. Паде ми на памет: — Али живот наш не зависи само од нас и наших породица. Сваки дан га може потпуно изменити. Синоћ су говорили да би могло доћи до рата. Чак деца у Ескалони... Верујете ли ви то?

Изгубио је два сина. Били су велики као стабла. Онда се више није занимао за имање. Ја мислим да би сваки човек слабији од њега полудео, али он никад не покаже шта је проживео; има за свакога љубазну реч.

Дрвета која се примећују или не преко дана док људи живе крај њих, сада живе свој пуни, интегрални живот. Сваки лист има слепи напор да се одвоји од суседних листова како би што потпуније дисао.

Зар? Заборављени. Туп, туп, туп, луп, круп; треба устати и поћи на спавање. Глупо је овако сваки час, час падати у сан а час бити луцидан као пред стрељање. Хоћу да идем.

Смешно је како људи говоре о животу. Сваки има свој суд о њему... Треба поклати све петлове. Чак ако би дан и заборавио да сване — каква глупост!

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Пауни криче, чујте, само чаролија птица нуди вам спас! ПОЗНА ХИЛАНДАРСКА МОЛИТВА Уочи косовског боја Знам да сваки народ има свој почетак и свој крај, и да почетак није само један, па ни крај не дође само једном, но грех је мој

Што нам то раније нису рекли да жене ништа не може да замени ни лахори ни језера ни срне сваки муж сад има астму и евнуси чак ојађени греду о нека нас заједно са женама погребу!

славни су дрзници и за рај путују тврдице и прзнице заводе ред на измаку овог дана у коме су све мачке црне и сваки је играч у исти мах на реду да баци своју карту на чоју пред лихвара који нам је изнајмио живот да нас после кињи.

хвати и хвала књизи што се са собом воли у дубини али дубина нигде није на своје дно пала него се отвара и сваки лист за себе пламти и говори свако је хваљење себи хвала најбоља је реч што је на својој граници стала и ћути

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ГИНА (још од уласка сваки час крије очи марамом и плаче): Не могу да се уздржим. Што кажу, ето, пре седам дана био је ту, овде, у кући...

АГАТОН: Сви, дабоме! Јер, брате, ко ће жив дочекати четрдесет дана. Бројим сваки дан на прсте, а ноћу све сањам неке цифре са пет нула.

АДВОКАТ: А сви очекујете наследство? АГАТОН: Па сви, дабоме, и сваки верује да је главни наследник. АДВОКАТ: Па што се онда не погодите међ' собом? АГАТОН: Како да се погодимо?

СИМКА: Није, него је тебе гледао, Видо! ПРОКА: Не пристајемо на споразум! ТАНАСИЈЕ: Сваки ће да брани своје! АГАТОН: Е, онда вам не дам ништа! СВИ (гневно): Ко не да? Ко си ти?

ПРОКА: Чекајте, људи, док дође Агатон. Он је остао у суду да препише тестамент. ТАНАСИЈЕ: Шта има да га преписује; сваки од нас зна шта је добио.

ПРОКА (осталима): Не можеш га ухватити ни за реп ни за главу. Ја вам, браћо и сестре, предлажем да се ми вратимо сваки у своју собу, па кад нам дође адвокат са полицијом, а ми да тражимо да се прво Агатон избаци. СВИ: Тако је!...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— обратио сам се стражару. — Пролази — одговори стражар и не гледајући ме, као да је хтео рећи: унутра може сваки, али је отуда тешко изићи. Закорачих. Угледах једнога наредника како постројава војнике.

Као да су тек сада разумели да је сваки од њих један мали беочуг у огромном ланцу, и да сваки носи један део одговорности на себи.

Као да су тек сада разумели да је сваки од њих један мали беочуг у огромном ланцу, и да сваки носи један део одговорности на себи. И зато им је израз лица био ведрији. Гледали су наредника смело у очи.

Команда паде и звецнуше мамузе. Тајац. Стотине очију упише се у мене, пратећи нетремице сваки мој покрет. Стотина мени непознатих људи напрегнутих нерава и мускула, стајала је укочена, сви готови да се безусловно

Сви су били на лицу. Онда се потпоручник исправи и строгим гласом саопшти да је одсад забрањен сваки излаз у варош, и ма где из бивака. — Ви одсад припадате отаџбини...

— Ви одсад припадате отаџбини... Она неће злоупотребити вашу добру вољу, али исто тако и сваки онај који се огреши о правила и прописе, искусиће најстрожу казну.

Затим је потпоручник наредио да се изврши запрезање батерије. — Не сме да буде ларме, вике, сваки има ћутећи да врши посао! — додао је на крају. Затакарали су топови и каре које су војници на рукама гурали и равнали.

Е, да знаш!... Зато сам ти слатко ударио десет батина. Кад командант застане да пропусти дивизион, онда је сваки на своме месту. Виде они издалека његовог белца са кусим репом.

Тај језиви тутањ изазива нелагодна осећања, чудан немир и крваве визије... Јер сваки тај пуцањ доноси можда смрт и људи сада у самртноме ропцу умиру. Свеједно, наши или њихови, тек људи су.

Никоме није до шале у овој тешкој атмосфери, испуњеној дахом мртвих људи. Под оваквим утисцима сваки види свој живот као далеку прошлост и цело биће је усредсређено на овај тренутак, када треба спасавати голи живот.

Или су се можда навикли на помисао да то исто и њих може снаћи, па је утрнуо сваки осећај саучешћа и самилости. Сунце зађе за облачак и кратка сенка прелете преко разбојишта.

— А Петар откачио лафет, па ми каже, спреми да темпираш на картеч! — прича Станко темпирач. Углавном, сваки је мислио на свој посао. Сви су поштено признавали да им није било пријатно.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Прилазећи учитељу, он претходно скрену учитељичин поглед на себе, осмехну се на њу весело и учтиво, као сваки нови познаник, који се жели што боље препоручити. Његов поглед као да говораше: »Ето ти...

Радећи то, чича једнако објашњава сваки свој покрет, а по неки пут баци оштру »примедбу« на данашњи догађај. — Е, ти си се ту згунторила...

Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад. — Хе... а нисте још ништа ни почели. Полако!... Сваки је почетак тежак.

шта има да ми буде тешко. Мојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати, није вајде. Сваки има по неког старијег, кога слуша, па тако и ја... Него није то.

А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак. Тек понеки пут скрене око у страну, те више осети но угледа танахну фигуру девојачку уза се.

Не може да се смири на једном месту, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу. Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио. Што, зар је то тешко : врд... врд тамо амо, па ништа...

деци, па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну, откуд се приближаваху гости.

Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јој потреса сваки живац.

Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах односи собом по један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи свога

Мисли, те црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају сваки тренутак, сваки покрет. »Што ми не дâ Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом ?

Мисли, те црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају сваки тренутак, сваки покрет. »Што ми не дâ Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом ?

Не може се више као некад, док се било младо. А ја опет моју господу слушам кâ неке богове и сваки им, што ће рећи, довлет чиним. Ми се слажемо лијепо; јес’, братићу... ка нека права вамилија.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

воду пити, дођи у јутру, У јутру је свака вода бистра студена; Ако хоћеђ брат’ босиљак, дођи у подне, У по дана сваки цвијет л’јепо Мирише; Ако л’ хоћеш мару љубит’, дођи довече, Јер у вече свака драга сама уздише.“ 156.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Видећете убиства! ДАРА: Видимо их и овде, сваки дан! ВАСИЛИЈЕ: Поштовани грађани! Не пропустите прилику да у једној од највећих представа видите цвет српског театра!

ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Није вас стид! ЧЕТВРТА ГРАЂАНКА: Ужице се црни од црних застава! ДАРА: Сваки дан хапшења, рације, стрељања, а ви се овде играте позоришта! ТОМАНИЈА: Србија врви од избеглица из Босне!

Али на терену крајскомандантуре Ужице, на коме сам ја надлежан, сваки илегалан наступ биће третиран по окупацијским законима! И немојте да ми седите на асталу! То је друго!

БЛАГОЈЕ: Какве хартије? ТОМАНИЈА: Побогу, човече, па ти си потпуно сметен! ДАРА: Не стој те ту као завезани! Сваки је секунд драгоцен! (Сви одједном ућуте: улази Дробац) ДРОБАЦ: Заборавио сам жилу. Овден сам неђе оставио жилу.

СОФИЈА: Како их познајеш и разликујеш по мраку? ДРОБАЦ: Па по мирису! СОФИЈА: Не мирише сваки. ДРОБАЦ: Чини ти се. А и видно је, видиш колика је мјесечина! СОФИЈА: И ти свакој од ових биљчица знаш име?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Очи ти беху мале ал црне као рупице на фрули. Кад ми на теби сваки заглавак врео од сласти поче да трне раширила си се, и уздрхтала, ко земља испод грана трулих.

Али ће на дну честите душе и грађанских жила, као гудало из далека, као моја невидљива рука, свирати сваки лептир бео, и сваки јастук врео.

ће на дну честите душе и грађанских жила, као гудало из далека, као моја невидљива рука, свирати сваки лептир бео, и сваки јастук врео.

У Богу је ведро. У нас, све се сневесели и, као што јесен не зна сваки свој свео лист, умрећу због Сербие, а нисмо се ни срели. Да ли је то иста моћ, која све расипа и разлије?

Био је неконформист, и влада, и радикална партија, гонили су га, тако да је сваки час губио службу. Једног дана дошао је, певајући, у канцеларију. Попео се, певајући, на орман. Био је с ума сишао.

А други је позната чињеница, коју сваки семантицист зна, да ветерани из прошлог рата оне из претпрошлог, неће ни да чују.

Рећи ћу само толико да смо у крви били од те прве летње ноћи, на Злота Липи, сваки дан, до јесени. Ја ћу о томе рећи само неколико куриозитета.

Долазило је и до истраге, било је и страховите дреке, преко телефона. Сваки би се дерао на свакога, и нико није хтео да саслуша мирно никога. На крају крајева, вук би појео магарца.

Био сам постао сув као хрт, са очима курјака. Хранио сам се на станицама и скоро сваки дан сретао се са познаницима, земљацима, вршњацима, који су ишли на ратишта, или долазили са ратишта.

КОМЕНТАР О САН ВИТУ У рату родитељска љубав потенцирана је ужасом. Пред смрћу, сваки људски осећај је интензивнији. У младости, и у рату, човек носи у себи дубоку чежњу за срећом, као да ће вечно живети

Ђонови им пропуштају воду. За ручак имају репу. За вечеру ваљушке од црног брашна и купус, помешан. Невероватно – сваки дан. Аустријском војском у Италији командује Србин. Генерал Светозар Боројевић. (Разза ди мерценарии).

Код стола никако ми не успева да заподенем разговор са суседима, ни прекопута, ни десно. Сваки је официр за столом гроф или барун. („Дер Менсцх бегиннт беим Барон“.) Једини обичан човек је лекар у пуку, Румун.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Четири ветра дохватише Свилено ткање беље од снега— Сваки је за се хтео Драгоцени њен вео— И, бијући се, поцепаше га У кончиће и влакна, Па у бурноме лету Расуше га по свету.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

логика, ал' памети није било; на сваком кораку говорило се о штедњи и благостању земље, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: „велики народни родољуб“.

Напослетку се накупи толико света да се закрчи улица и сваки саобраћај. Гледа мене свет с чуђењем, а и мене тај непознати свет задиви.

Кога год погледам, украшен орденима и лентама. Ретко ко од сиромашнијих носи један орден или два, иначе је сваки толико начичкан да му се ни одело не види.

у собу уђе господски одевен човек с наочарима на носу. (А већ и да не помињем непрестано, треба имати на уму да је сваки, ко мање, ко више, претрпан орденима.

Ви сте, на сваки начин, бивали већ неколико пута до сада министар? — Нисам никада. — Никад!... — узвикну он забезекнуто од чуда.

Ми ћемо се постарати да о овом загонетном бићу дознамо шта детаљније из његова живота, што ће на сваки начин морати бити од великог интереса по наше поштоване читаоце а, по могућству, гледаћемо да донесемо и његову слику

— Е, како да вам кажем?... Добро, добро, на сваки начин... Право да вам кажем, ја нешто нисам о томе ни имао прилике да размишљам; али, ценећи по свему, врло добро,

моје заслуге, што сам успео да у устав, сем свих слобода које су дате народу и потпуно ујемчене, унесем још и ово: „Сваки грађанин земље Страдије мора бити расположен и весео и с радошћу поздрављати многобројним депутацијама и депешама

грађанин земље Страдије мора бити расположен и весео и с радошћу поздрављати многобројним депутацијама и депешама сваки важан догађај и сваки поступак владе.“ — Знам, али како се, господине министре, то може извести? — упитам.

мора бити расположен и весео и с радошћу поздрављати многобројним депутацијама и депешама сваки важан догађај и сваки поступак владе.“ — Знам, али како се, господине министре, то може извести? — упитам.

“ — Знам, али како се, господине министре, то може извести? — упитам. — Врло лако, јер се сваки мора покоравати законима земаљским! — одговори министар и направи лице важно, достојанствено.

— За сваки случај, ако би народ баш нешто и заборавио да врши своју обавезу према закону, то сам ја већ, предвиђајући и тај најгор

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Јунци и јаловци примичу се ближе, да се нађу у нужди своме ратоборцу; они и не сумњају у његов успех јер је сваки од њих опробао моћ његових рогова... Но гле, Видроња све више узмиче, што то!...

Ала је страшно! И пси се сеоски утајили, па не смеју ни да лају; сваки се завук’о под неки заклон, па ћути, тек понеки од страха заурла...

— Их, да си ми по Богу брат, одсад па до века... даћу ти динар за сваки метак... — Море, мани се лудорије и динара, но наређуј ствар; сад ћемо на вечеру, а дотле треба да је готово.

разуме се, ако је пред њим старији, а ако је млађи, — тхе, уосталом, то и није било баш тако занимљиво... Сваки акат његов почињао се облигатним: »у понизности јављам«..., а свршавао се са: »ово је мој најпонизнији одговор«...

Поплава је ишла постепено и полако, али је обузимала сваки делић његов, сваки мускул и, како му се чинило, и саму срж коштану...

Поплава је ишла постепено и полако, али је обузимала сваки делић његов, сваки мускул и, како му се чинило, и саму срж коштану...

Беху то јасне, али тужне мисли: »И шта могу ја њој дати?... Она хоће да живи, хоће да нађе одзив у мисли на сваки откуцај свога ватреног срца, хоће, без сумње, море љубави... А ја?...

Бесмо изнемогли од умора и — страха... И ако се крило, ипак је сваки знао куд и зашто идемо. Чувени Деспић беше починио толика чуда и задао такав страх целој нашој околини, да су му

— Је л' истина, Љубиша, славе ти? — питају они Љубишу. — Тсс... тек онако... ка' и сваки каплар, — одговара Љубиша и зачкиљи својим малим, зеленим очима.

Љубиша је неразвијен и тром, некако се тешко креће, па му сваки посао што га ради изгледа као да га на силу врши. Кад је дошао из војске, није се могла опазити на њему никаква

Требало је ићи још четврт часа, па да се почнемо надати, да ћемо нагазити на зверове, за којима смо пошли. Али сваки поче одмах да преза од жбуња, почесмо да се осврћемо око себе и да очас управљамо пушчану цев онамо, откуд се чује

Незгодно нам је што смо један од другог много удаљени, те се сваки осећа усамљен, услед чега се страх увећава. Ова неизвесност, ово непрестано очекивање да плане на тебе ватра иза

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ДАНИЦА: А по чему има мене свет да узме на зуб?... ПАВКА: По томе, видиш, што ти се сваки час чини да је пала саксија... а он млад човек! ДАНИЦА: Знам, ал' ово је друго! ПАВКА: По чему друго? Ни по чему.

напише на своја врата: Адвокат; овде је Адвокат; и да измолује онај прст (показује познати прст из огласа), него тако, сваки час нам долазе! И што дође — ништа, него што ме престрави... ДАНИЦА: Па има доле на улици фирму.

ИВКОВИЋ: Па ми не морамо разговарати о политици. ЈЕВРЕМ: Па не морамо сваки пут, ал' кад су избори, како можеш да не разговараш о политици. О чему ћеш друго да разговараш кад су избори?

Бајаги ниси могао у чаршији да се припиташ, него потегао овамо да ме нађеш, као да ја сваки дан само наполеоне преврћем преко руке. Него, ако си дошао за неки посао, а ти говори! ЈОВИЦА: Па... па и за посао.

Он има много гласача, ужива народно поверење! СРЕТА: Хм, народно поверење? И то ти је, брате, артикал као и сваки други артикал. Метнеш га на кантар, видиш колико је тешко, одрешиш кесу па платиш.

СПИРИНИЦА: А што не би' казала Павки? ПАВКА: Па јесте! СПИРИНИЦА: Па нека му она кљуца сваки дан. Знаш како је кад жена за нешто запне! СПИРА: Знам! ПАВКА: Ама 'ајде овамо у собу, да седнемо.

а?” ЈЕВРЕМ (задовољно): Хе, хе... формална агитација! СЕКУЛИН: Па, брате, то ти је наш посао! Сваки мајстор треба да је печен у своме послу. Зашто сам ја овде, и зашто ми је краљ дао указ него да упутим овај народ!

) А има ли што ново? СРЕТА: Море, како да нема, угазили смо сад већ дубоко, па сваки час новости. Ето, чуо си ваљда да Јовица Јерковић прелази у опозицију. ЈЕВРЕМ: Кој'? СРЕТА: И да га чујеш шта пише!

Е, видиш, то све ми поберемо сваки од своје куће, па 'ајд у кафану на ону прву кафу што се изјутра пије. Ту дође и поштар који је већ читао новине, ту

Живео! Живео! НАРОД: Живео! Живео! Живео! (Музика свира један краћи марш.) ЈЕВРЕМ И ИВКОВИЋ (за време музике, сваки на свом прозору, клања се напоље. Споља разнолики и због музике неразумљиви узвици.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали се кумовима, комшијама и пријатељима — и коме (селу)

Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата носити у џепу. Писао је даље против женских оркестара, женских

Велику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на сто. Међу њима беше, наравно на првом месту, Народни учитељ.

Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! Пошто је тако распаковао и понамештао уз

Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух. Тако ћеш ми сваки пут промахати собу. Дакле, тако. А знаш ли да зготовиш кајгану? — Ама зар ја?! Ја сам бог у кајгани!

Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити! Боже здравља, порашће и он као и сваки створ. Добиће испод носа бркове, поткресиваће и подбријавати их, неће носити антерију него немачко одело.

Он је истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају. И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.

Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлијама.

А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан човек. Сваки је кафеџија заслужан по човечанство, а нарочито по Српство, које се, политички раскомадано, ту састаје; а и шта би

чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од последњих дана.

»Сваки је почетак тежак«, вели пословица. Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каже песник, »сламка једна

сто да се разговара, мотрећи, наравно, у исто време својим живим немирним очима на све стране и контролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одлази. Срета одмах поче разговор о општим стварима.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Ближи се ручак, Одмакô далеко дан, Цврчи цврчак, Сунце корача кроз стан, Сваки час се мршти мамино лице: — Нема ни хлеба, ни Цице! Не може мама више мирно да послује по кући.

— А међ уснама му, стално, по седам-осам ексера, Јер пенџе кад се укива нема радње потпуне Док се сваки клинац не олиже и не опљуне! Толико озбиљности!

Најмања сумња постоји, а има се мало новаца За науку и за истинске народне потребе, Тамо где се сваки лопов о просветни буџет огребе! Грађа речника? Градиво! Грађа је нешто друго. Дугим длачицама? Дугачким!

смеје и кад му није до смеха, Да је разигран у свако доба, да скаче, Да се пентра, да завирује испод стреха, И да сваки час подмешта кркаче.

На свршетку ноћи мрачне, назадне, Помрчина се згусне и распадне, Па зато, сваки пут када сване, У небу загракћу толике вране.

Његове огромне шкољке ушне Хватају сваки шум који шушне Између Тибестија, Аира и Каира! То нису уши, него то су Две звуколовке, два тањира, И две антене у

То нису уши, него то су Две звуколовке, два тањира, И две антене у Космосу... Неки користе сваки повод За песму, за игру и за провод, Путују у Томбукту (преко Рима), Виски им служи стјуардеса, А мали фенек све

КРОМПИР У марту, чим прво сунце засија, у остави кромпир почне да клија; јер сваки кромпир клицом осећа крај зиме и први дан пролећа.

Да ли јој се спава? Него шта! Старе су њене кости, Милион километара је прешла, упознала сваки кутак Средње Европе. Сад јури без радости, И често јој дође да склопи очи, бар на тренутак.

ШТА СУНЦЕ РУЧА Прво је питање: шта сунце руча Када се попне до највиших кућа, Кад ситно затрепти сваки лист у гори, Од силног горења Кад сунце изгори?

Ћуте, у влажној тами. Вазда сами. Да л сами? Не. Сваки купушњак има По зеца у гостима. Изрони каткада, плав, Из маглуштина мутних Купушњак — широк сплав, И зец, у њему,

Паде, по земљи, витешка војска, Анжујска, бретонска и савојска, Полеже, дуж јарка, ко дуж опкопа; Сад сваки јунак из свог оклопа Вири кроз узан, дугуљаст отвор И мотри, откуд ће наићи злотвор.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

калуђера, исцрпно се претреса тај доказ и налази да он за свакога, па и за најокорелијег безбожника мора бити убедљив. Сваки живи створ мора имати свог претка који га је родио или непосредно живог, или преко јаја која из себе избацује.

металним значкама, пуштане са европских обала и одмах се упуштале у прекоокеанско путовање у правцу плодишта; сваки такав случај имао је бити достављен са подацима о месту и времену лова.

свега дваестину метара, пуно вруће, устајале, прљаве, блатњаве воде, врло непријатног задаха на трулеж, за коју би се сваки кладио да у њој не може опстати никакав живи створ. Па ипак, с времена на време, у гротлу ври вода од јегуља.

Кад се приђе тој области, сваки се траг губи, јер се јегуља одатле губи у океанским дубинама, спуштајући се постепено у ове и упућујући се месту где

Међутим, тачно је то да сваки предмет тежи од воде стиже на дно мора и ту упадне у муљ; шупаљ предмет, ако је затворен а није довољно јак, бива

Па кад један такав створ као што је ајкула издржава на сваки квадратни палац притисак од пола тоне, то је довољан доказ о томе да се тај притисак издржава у таквим околностима да

научних инсталација, лабораторија и целокупне опреме за оцеанографска испитивања, на броду су била два челична кабла, сваки дужине 12.000 метара, које је парна машина спуштала у море и дизала из њега.

Јегуље, дугачке пет стопа, подишавши под трбух коња, зададу му електрични удар који их у тренутку онеспособи за сваки покрет и непокретне их обори под површину воде. Међутим, ја сумњам да је коњ таквим ударом одмах убијен.

кад при пливању јегуља нападне својим ударима по ногама или по руци, у стању је да човеку онемогући за неколико минута сваки покрет. А ако се јегуља подвуче под трбух или под прса, може наступити тренутна смрт«.

Није се, разуме се, на томе месту могло ништа нарочито видети, али је сваки од нас био узбуђен сазнањем да се у тај мах налазимо на позорници великог и фантастичног научног романа у дубинама

Данас те опасности више нема, јер је сваки морепловац о њој добро обавештен, па ту област избегава. Али некада, док се није за то добро знало, а нарочито за

Ми остали ту смо се срдачно и другарски опростили и растурили сваки на своју страну. ПЕТИ ОДЕЉАК: ОКО АЗОРСКИХ ОСТРВА (лето 1939 год.) XИX.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Но још у мени ишчезнуо није Следбеник младог Вертера, што сања При месечини, и што сузе лије Уз сваки спомен старог осећања! О знам то добро, стари огањ да је Нестао, да га неће бити више.

шта у мени бива — Да ја у теби волим себе сама, И моју љубав наспрам тебе, кад ме Обузме целог силом коју има, И сваки живац растресе и надме, И осећаји навале ко плима!

Јест, душа је моја ко кутије старе, Што у светом храму на довратку стоје, Где пролазник сваки спушта скромне даре За смирене свеце и за ближње своје.

Косовски јунаци, заслуга је ваша Што последњи бесте. У крвавој страви, Када труло царство оружја се маша, Сваки леш је свесна жртва, јунак прави.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

— дан и народ, како ћуку тица: Мурат Српску, а Бајазит Босну, Мурат Епир, а Мухамед Грчку, два Селима Ципар и Африку. Сваки нешто, не остаде ништа; страшило је слушат што се ради! Мален свијет за адова жвала, ни најест га, камоли прејести!

кола у простору; ти, који си развијâ прашину испод твога трона свијетлога и назвâ је твојим мировима, те си прашак сваки оживио, насијâ га умнијем сјеменом; ти, те књигу држиш миробитну, у коју су судбе уписате мировима и умним

“ Докле свако за по грозд ухвати, принијеше бритве гроздовима; кад виђеше чудо невиђено: сваки себе за нос дохватио, догнâ бритву до својега носа! Докле трећи саврх зида викни: „Чуј, народе, не потопите се!

Како тридест напуни годинах, сваки дође као бабетина, од бруке се гледати не може; како пођи мало уза стубе, ублиједи како рубетина а нешто му заиграј

Ја сам много обишâ свијета. Најсветије небесне храмове што је земља небу подигнула ја сам редом сваки полазио, насркâ се дима с жертвениках.

ПОСЛЕ ТРИДЕСТ ЧЕТРДЕСТ ДРУГАХ ПРИЧАЈ СВОЈЕ СНОВЕ; СВАКИ КАЗА САН ЈЕДНАК, ДА ЈЕ ОБИЛИЋА ВИДИО КАО И ВОЈВОДА БАТРИЋ. ВЕСЕЛИ ИДУ У ЦРКВУ ДА СЕ ЗАКУНУ СВИ НАЈЕДНО ДА СЕ КОЉУ С

СВИ ИЗ ГЛАСА ВИЧУ: Амин! ИЗЛАЗЕ ИЗ ЦРКВЕ И ОТОЛЕН СВАКИ ДОМА. БАДЊИ ВЕЧЕ ВЛАДИКА ДАНИЛО И ИГУМАН СТЕФАН СЈЕДЕ КОД ОГЊА, А ЂАЦИ, ВЕСЕЛИ, ИГРАЈУ ПО КУЋИ И НАЛАЖУ

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

За сваки народни посао, било за какву нову школу и цркву, или за какав манастир који је требало подићи, оправити; или, још горе

Ништа се није смело дознати, ништа видети. И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа

А међутим толико је имало да се чује, види и прича! Нарочито у последње време, од када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у главној њиховој.

Јер, када не само што порасте, већ пређе и двадесету, и, пошто је било познато да се сваки не сме усудити њу да заиште, чак пређе и двадесетпету и шесту годину, она и тада не само да је једнако још била лепа,

И онда тако сваки дан. Све судбини да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека када ће је који запросити, када ће

Јело јој слатко. Вода још слађа. Осећа како јој ваздух свеж. И тада сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко. Али то не би трајало дуго.

Осети како почиње сва | да се топи од неке сладости. Чак јој и уста слатка. Сваки час их облизује. Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.

пешкир, пребачен преко корпе, својим крајевима заклонио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки час навирује овамо и виче: — Хајде, снашке, већ сав свет оде на гробље!

И сваки час, као свакада када би долазила са тих подушја, услед многе испијене ракије, једнако натеже тестију са водом.

Видело се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. | Горе, насред гостинске собе, стајала је мати.

Једнако је онако стојећи пунила и сваки час испијала кафу, а око ње, као увек, био је прострт изнад асура, да би било мекше и не чуо се ход — онај велики,

И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоном. После са муком су се пењали горе код матере и, још са већим нестрпљењем, тамо у

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

редом, к’о лишће са грана, Падају уз тужни шумор ових дана Што јад и пропаст и заборав сеју; Кад спомен по спомен, сваки час однесен, Пада у блато. Јесен... Свуда јесен! ВАТРЕ СПАСЕЊА Ватре спасења у даљини букте У свести мојој.

наше биће, и овлада Душама пустош а срцима умор, Невољни умор без жеља и нада; Када у свести о сопственој беди Сваки напор умре смрћу тужном, ледном, И када се, душо, остари, одједном, К’о што се — кажу — за једну ноћ осéди.

наше биће, и овлада Душама пустош а срцима умор, Невољни умор без жеља и нада; Када у свести о сопственој беди Сваки напор умре смрћу тужном, ледном, И када се, драга, остари, одједном, К’о што се – кажу — за једну ноћ осéди.

Ове кобне, лепе ноћи Трепте звезде У самоћи, А гласници смрти језде. Сваки од њих ноћас стаће, Прстом ледним Закуцаће На вратима тужним једним.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ За њим уђе други, за овијем још двојица, један за другијем, сваки понављајући оне ријечи што их је први изрекао. Вјетар суну кроз отворена врата и пови пламеном, те осташе у

„Погледај, сердару, рекох, овакијех змајева педесет, браћа су твоја! Сваки би за тебе живот дао; сваки је наредан да на твој миг крене јали стане, као што и доликује, ваистину, јер си ти наш

„Погледај, сердару, рекох, овакијех змајева педесет, браћа су твоја! Сваки би за тебе живот дао; сваки је наредан да на твој миг крене јали стане, као што и доликује, ваистину, јер си ти наш старјешина!

Видјело се да хотјење тога човјека потпуно влада тијелом; да на најмањи миг његов, сваки уд готов је на покрет, као роб на миг господарев.

Господар се устави под иконама. „Нека уљегну Приморци!“ рече он. Она гомила уђе. Сваки му приступи руци а Ивановић сам прозбори неколико ријечи. „Сретна и вама била нова година и свему лијепоме Приморју!

“ „Ми смо баш код њега и ноћили, нас тројица“, одврати Саво. Ђакон сад почео бјеше послуживати ракијом. Сваки редом поче причати гдје је кога ноћ затекла и код кога је свратио. Владика је веома пажљиво слушао то.

Пошто сваки исприча, Владика опет понови расијано: „Е жао ми вас је, жао!“ Сваки се поче бранити од тога сажаљења, наводећи како

Пошто сваки исприча, Владика опет понови расијано: „Е жао ми вас је, жао!“ Сваки се поче бранити од тога сажаљења, наводећи како и Црногорке иду у дрва на два пушкомета даљине, а камоли неће они,

Радо су га слушали, а радије се припремали (готово сваки без Владике) како ће га задијевати, јер је и игуман био велики шаљивчина. Али је вријеме већ било обједу.

Фала Богу, уморни ли бјеху ти људи! Да их је неко из даљега гледао, посумњао би бијаху ли живи. Сваки турио под главу камен, струку врх себе, под струком загрлио вјерну другу, дугачку пушку, па — као мртав.

гуја вијугаше та поворка кроз расјечине, кроз грмове; час се испни врх какве косе па сви полегуши; час силази низ њу сваки погнут и ослањајући се на кундак а лијевом руком прихваћајући се за гране и травину.

за нама, а како који изиђе на помол горе“, рече Оташ, махнув главом пут ивице брине пред којом бијаху, „онако легни сваки и чекај мој знак.“ Он пође први и оба му крила кренуше једанак.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Вјешт гору ломи, а невјешта гора. — Од невјешта гора плаче. — За мајстором и гора плаче. — Сваки попо у својој књизи вјешт. О ПОЧЕТКУ — Ко започне, његова се броји. — Какав почетак, така и сврха.

— Тешко оном ко у својој кући служи туђа господара. — Туђа кора зубе ломи. — Свак’ је у својој кући краљ. — Сваки је кокот у свом буништу господар. — Свака је кока на свом сједалу пијетао. — На свом кориту свако псето најјаче.

— Беда беду рађа. — Где је невоља, ту није воља. — Невоља брода не тражи (не иште, не гледа). — Разбивену броду сваки ветар противан. — У невољи сви су пути равни. — Невоља свачему човека научи. — Невоља је највећи учитељ.

О ЧАСТИ — Образ нема цене. — Где је реч, ту је и образ. — Ђе је образ ту је и душа. — Образ и душу сваки за себе бере. — Образ је мучно стећи, а лако изгубити. — Човек све дава за образ, а образ ни за што.

— Образ иде с главом О СРЕЋИ — Не бјежи од прве среће. — Није вук никоме срећу појео. — Сваком своја срећа. — Сваки је своје среће ковач. — Ко је срећан, и вране му јаје носе. — Ко бежи од прве среће, последња га рђа бије.

Свака крава своје теле лиже. Свака мука има своје вр’јеме, А срамота оста за вијека. Сваки Марко ради наопако, А наш Марко зло и наопако. Сваком вјетру једра не отварај.

Даће бог, родиће зоб, неће бити Ћира без водира! — Рекао неки Ћира кад је косио ливаду, те сваки час морао ићи на поток да покваси брус, јер водир није имао, а уздао се у зоб.

12 Питао Турчин рају: — Како ти бијаше, Влаше, оно име? — зову ме „Тодоре“, јер ми је сваки дан то горе. 13 Питали рају: — Како си?

— Празна торбица. 7 Питала Циганка мужа: — Чији су ово силни коњи? — Наши. — А ко ову силу оседла? — Богме, сваки свога. 8 Питала домаћица циганску жену: — Али ћеш да ти изнесем пред врата хљеба, али да се огријеш?

— У мојим здравим рукама. — Међер, твоје је лепше и сигурније. 17 Питали сироче просјаче: — Ко ти је отац? — Сваки добар човек. — А ко ти је мати? — Свака добра жена. — А ко ти је брат?

А ако га не удариш још једном, онда и онај један цркне. АНЂЕО И ЂАВО Сваки човек има по једнога анђела, који га чува од зла и по једнога ђавола, који га навраћа на зло.

Србљи приповиједају да је оно црвено од прије веће било, па сад сваки дан бива мање: јер већ нестаје стида међу људ’ма.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

34. Закла вола бивола, изуди га на удиће, сваки уд вола даде. 35. Закла вола бика, све село свика, а кад оће да слави, нема шта да стави. 36.

ми смо све три у змајевским рукама. Има њих три брата змаја, они су нас однели па нас држе сваки у своме двору.” Онда се узму за руке, па у змајев двор; у двору сестра брата лепо дочека и угости, а кад буде пред

Ја овако не могу живети; него идем у свет да учим какав занат. Видиш како је данас: који зна најмање заната, тај сваки боље живи од свакога тежака.

Још кад спавамо сваки имамо свој сандук, па се у сандук затворимо, да нам не би уши поизодгризало.” Онда се господар од галије сети свога за

Кад већ сав народ изиђе, захвале му што их је попуштао и избавио и отиду сваки својој кући. А он са својом браћом и младом отиде кући своме оцу, и онде је живео и царовао до свога века. 9.

јој све по реду како има још два брата и како сва тројица хоће да се жене, а отац им сиромах, па им рекао да донесе сваки по једну мараму кући па који донесе најлепшу да ће онога женити.

” Он јој захвали на марами и на конаку, па пође кући; кад тамо, а то већ дошла и друга два брата. Онда они изваде сваки своју мараму: њихове биле којекакве, а кад он своју извади, сви се зачуде, па она два брата скоче на њега: „Откуда

” Отац их стане опет умиривати и тишкати, па им најпосле ре | че: „Идите, доведите сваки девојку па ћу вас сву тројицу оженити.

трг од друге руке, све бољи од бољега; и ишти да се изберу најлепши момци, па нека их лепо обуку и наместе за калфе, у сваки дућан по један.

Кад отидеш у друго царство под онај град, а ти отвори све дућане и нареди нека сваки момак пред својим дућаном стоји.

тамо на ономе свету ја сам ти у мукама: свака сирота што је уздахнула кад сам је с врата отерала — онај уздисај сваки се претворио онде у трн, на томе трњу лежим; а која је сирота на мене заплакала, свака њезина суза ври у казану, у

Калуђер бојећи се да коњи што не учине чоеку, притрчи к њима изненада, и закле их небом и земљом да сваки стане на своме мјесту, те коњи стадоше. Онда калуђер таче штапом најприђе чоека, па коње редом.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

“ (І Кор. 2, 9) Зато, слушајући ово, сваки који хоће спасти се треба да се подвиже, да иде тесним и жалосним путем. (Мт.

И ову заповест имамо од њега, да који воли Бога, да воли и брата свога. И сваки који верује да је Исус Христос Син Божији, од Бога је рођен. И сваки који воли родитеља, воли и рођеног од њега.

И сваки који верује да је Исус Христос Син Божији, од Бога је рођен. И сваки који воли родитеља, воли и рођеног од њега.

да сачувате и што више да одгоните од себе сваке трновите, зле, нечисте и недостојне мисли у оној страшној служби и на сваки начин себе прочишћавати.

добијете опроштење, јер ником од вас не приличи да се причешћује без бојазни и без суда; нити се треба причешћивати сваки пут.

ову добру и веома душеполезну службу жури, потеците, потеците и ви и у тихо душеспасно пристаниште журно пристаните, и сваки покрет ума вашег и души штетну мисао часно и нескривено откријте, исповедајући се као пред Богом, а не пред човеком.

Бојимо се: „Мрзак је Господу сваки високосрд“, (Лк. 16, 15) рече божаствено Писмо, и „Господ се гордима противи, а смернима даје благодат“. (Јак.

Свакоме је познато и ово, а и од Јована божаствено јеванђеље објашњава овако говорећи: „Сваки који чини тајно, не излази на светлост, да се не разобличе од светлости дела лукава“, (Јн.

и на литургији и на вечерњи нека помен бива, у молитвама јектенијав, да је помињање њихово до четрдесет дана, у којима сваки дан и просфора нека се за њих приноси са овима.

Тога ради и сваки повод за саблазан по нашем знању је у овом типику, и заповедисмо јасно и непокривено изволети постарасмо се, да не би

Ако је могуће, дисати речју спасоносном, и свим што је за спас и саздање и корист. А уз ово изгонити из вас сваки извор зла, среброљубље мислим, и богатити се од манастира, или неким другим видом, и остављати оставе и ризнице

' Зато, ваистину, сујета је све. (Пропов. 1, 2) Јер ,живот овај — то је сенка и сан, јер ни за што мете се сваки земаљски, као што рекоше Књиге: када и сав свет стечемо, тада и у гроб уселићемо се, где су заједно цареви и убоги'.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ЦМИЉА: Има и брак из љубави! Обадве купус? ИКОНИЈА: Обадве. Па шта из љубави, и то се офуца. Сваки дан исто тело, исте речи, исто дисање, да ти се смучи! Пива два сам ти казала!

Твоја кафана, твоја ствар! Ал моје радно место, оћу да буде чисто и испеглано А не да се пресецам сваки час! ИКОНИЈА: Да л би још можда хтела и нешто од дамаста?

Улазе Цмиља и Анђелко.) ЦМИЉА: Да знаш, мацо, да си ми био други! АНЂЕЛКО: Ајде не причај. Вама је сваки после првога други. ЦМИЉА: Мислиш да ја лажем? АНЂЕЛКО: Ма мене и не занима!

ЦМИЉА: А било ми је довде дошло и дозлогрдило! Да ти не причам! Судови, чаше, есцајг, сваки дан, табанај тамо, табанај овамо, штрапацирај се, пери, бриши, гланцај, служи бараберију, Трпи сваки гадлук и

чаше, есцајг, сваки дан, табанај тамо, табанај овамо, штрапацирај се, пери, бриши, гланцај, служи бараберију, Трпи сваки гадлук и покваренлук!

Човек ми изгледа пристојно васпитан! МИЛЕ: Сигурно нека педерчина! ИКОНИЈА: Нама је сваки васпитан човек педер! А свака лепа и згодна жена курва! (Улази Цмиља, плачући) ИКОНИЈА: Шта је, још ниси престала?

ИСЛЕДНИК: Скочио с првог спрата, и онда трком низ улицу! Ја сам то тако реконструисо. Сваки се детаљ логично уклапа. Шта се смејеш? АНЂЕЛКО: То су ти читаве акробације! Па ја, човече, не могу ни до клозета!

ИКОНИЈА: Што може да ти уради поштена, то ти курва никад не би урадила! ЦМИЉА: Кад је изгубила сваки образ! ГОСПАВА: Цмиљо, молим те! Ко сестру! Ако ми не можеш лепу реч, немој ни ружну! Цмиљо, кумим те Богом!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

ЈОВЧА Јест, моји су сви. Али, ако су моји, ако сам их родио, ја сам се сваком и одужио. Сваки има да једе и да живи. А Васка, она је моја и хоћу да је моја.

Ја више не могу да издржим. Цео дан спремам, стрепим да ће сваки час да се врати, рупи, и да одмах, знате какав је, не почне да нас бије и грди. А оно, целог дана не дође.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Што дете чује, то учи и прима, како год и своји[х] родитеља језик; што види да се пред њим сваки дан чини, томе мора навикнути; тако присвојава обичаје, тако нараве, тако све мисли и мудрованија они[х] с којима

виде и прикладе неваљале, ако не имају кога ко ће с њима управљати и од зла одвраћати, остају у превари и у злу, и сваки дан више утврђавају се у том и укорењавају.

Овога, дакле, старца Диму, сваки дан | слушајући, мало помало превикле су ми уши к грчком читању. Моје од детињства природно љубопитство к свему оному

И ТРГОВАЦ Видећи, дакле, мој благодетељ, да није могуће мени странствовање из главе извадити и да ја гледам сваки дан какво благовременство да кудгод утечем, намисли јошт један посао са мном. Ствар је била заисто разумно измишљена.

Како ћемо и[х], дакле, искушавати? Ево како. Ваља одбацити сваки детињски страх и по правому и здравому разуму расудити - оно што се учи, је ли могуће?

су постала царства христијанска, видећи поглавари, колико мирски толико и црковни, да множество ови[х] самаца, живећи сваки о својој глави, не чине никакво добро, но смуштенија, буне и кавге, стерали су и[х] у манастире и убедили да и они

сузе су ми текле из очију жалећи што нисам један од најпоследњи[х] његових локаја и служитеља, да га гледам и слушам сваки дан! Тај дан ништа друго нисам јео осим пре ручка комадић хлеба; но није ми на ум падало јело.

Јошт један пустињик? Који чини чудеса? Па шта ја чекам онвде? Сваки минут чинио ми се година; крила сам желио! Дан је био субота, почетак месеца јунија, кад сам ови глас добио.

Жива и дејствитељна књига, из које у свако доба, сваки час и свако тренуће ока, к очима, к ушима, к свим чувствам, а навластито к срцу нашем, бог говори: небо с[а] сунцем,

све то виша бива, каже ми чисто да он тога више неће трпити да при њему на[х]одећи се сам себи убица будем, но сваки дан у време уречено да с другом братијом једем; ако ли нећу, да на друго место гди идем липсавати од глади, а не код

” Сад се је време преокренуло. Учен човек, ако ће и пешице ићи, сваки га поштује, а неучена, видећи гди се вози на вранци, „Вранци вранца вуку” — говоре, и право имаду!

Тресавица, како ми узјаше за врат, нипошто целу јесен и зиму неће да ме се прође, но сваки трећи дан ето ти ње. О празнику воскресенија на Стањевићи служим како дијакон с владиком Василијем и с многим другима

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Кркоте су, већијем дијелом, малога раста, једри и голопузасти. Сви Јерковићи имају велике зубе, и готово сваки је мало развратастијех уста, смеђе длаке и сијеријех очију.

Па онда пет Кркотића: Ркалина и Рора са своја три сина. Један за другим сваки назва: „Ваљен Исус!“ и сваки пољуби фратра у руку, па посједаше. — Како, Јуре? Како, Баре? Како, Шимета? Како, Вице?..

Па онда пет Кркотића: Ркалина и Рора са своја три сина. Један за другим сваки назва: „Ваљен Исус!“ и сваки пољуби фратра у руку, па посједаше. — Како, Јуре? Како, Баре? Како, Шимета? Како, Вице?... Како сви? — пита фра-Брне.

А да шта лајемо кад нас они не чују? — додаде Кљако. Хоћаху одиста Рдало, Рора и Чагљина сваки по њешто још рећи, да се фратар не бијаше заговорио са сејизом, те их не слушаше. — Тако!

— да се бијете?! Прида мном?! Тааако!? А зашто?! — Прије свега, реци овој магарчини да се не загони, јер ако га сваки прстом довати, неће остати папричка од њега! — вели Чагљина. — Таа-ко!...

— рече и пољуби га у руку. Сви остали редом приступише му руци, преклињући се сваки да му није „изгубио ришпет“ и молећи да опрости.

Тако је сједио, клањајући се на сваки одбој, докле се опет разлијегну оно гакање. — Шта је оно? Је ли оно каква тица? — запита возара шапатом.

А какви су да од бога нађу! Петорици се куља надула, свакоме једнако задригла шија, сваком једнако пуцају образи, сваки једнако отромбољио обријане усне. Двојица само бјеху мршави људи. — А је ли ти то синовац?

Бакоњине су очи сјактиле, пратећи сваки покрет прутића, а кад би се вршак тога прутића к њему обратио, те он дао маха своме звонкоме гласу, тада би синуле очи

Послије ручка фратри би отишли на своју сијесту, а ђаци на своју, у скулу, гдје би се обично завргла комендија. Сваки се шалио на свој начин, а Бакоња приказиваше све фратре како иду, говоре, њихове узречице и друге особине.

Свако се препаде своје грјешне работе, па да покаје, поче сваки умиљато појати. Послије службе фратри одоше у трпезарију.

За њим приђоше ђачићи: Мачак, Бујас, Лис и Бакоња. Сваки прими по плету од гвардијана. За њима Балеган, и он прими дукат.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Зар никуд побећи у овај дан? ТВРЂАВА Тврђаво моја, главо, где рај дотрајава, Круни се твој камен и у прах претвара: Сваки дан га сунце по мало обара Сваку ноћ га црни ветар развејава.

Стојиш тако, главо, по мало у небу: Тек понеки ниски дим ти очи такне, Свака ведра птица крај тебе замакне, Сваки гавран слети на твој кров свом хлебу. Изван тебе: сунце, мирис, смех и вода, Неки бистри корак, лаки поток, лахор.

Чупам се из тла као с кореном: Ко и свуд — и ту све већ престаје (У свету за рад сваки створеном). За мном се губи и већ нестаје Твој гроб овијен ватром далија Ко у заласку сабласт-галија.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

И тако мене хапси сваки нови капетан среза. Најтеже је Аћиму било да ме ослободи кад ме оптужише да сам, главом и брадом, Петар Карађорђевић,

И опет помрчина. Ђорђе се смањи, згрчи и примаче ближе Толиним леђима. Зашто је купио црвене ђинђуве? Сваки пут кад наплати свиње, кукуруз или ракију, понесе у торби симите, рачунаљке и шећерлеме.

— Не треба, остави ме. Кад рабаџије попију ракију, зови! Што сваки пут да те опомињем да ставиш чергу на прозор? Чик да избројиш колико сам пута заноћио овде?

Тамо, у Паланци, озбиљно и ћутке би пружио Вукашину руку да је пољуби, пажљиво га мерио очима, проверавао и, сваки пут друкчије, у себи закључивао.

— Реч? Чија реч? Моје су паре и моје су речи. Ја сам живот сатро у раду и по путевима, сваки дукат крви ме кошта, па ћу сада, због твоје политике... Не дам! — Ђорђе повиси глас и окрену лице оцу.

Шта је читао на том распусту? И рекао је, памти, не, сваки пејзаж презире, узбуђење за лошег сликара и уседелице, не за оног несрећног учитеља, за њега не, а овај његов завичај

идејама је крај. Наставља се прошлост. Успомене га обузеле. Неће да мисли. Санке шкрипе. Некада, онда... увек, за сваки Божић, санкама кући. Све санке на свету исто шкрипе. Као у Гогољевим причама.

много му се обрадовала, и лепо је то од њега што је баш за Божић дошао кући, и ових неколико година како не долази сваки јој је Божић тужан; свако Бадње вече отплаче: он је у туђини, далеко, никога свог нема. Ти Французи, сигурно немају...

Памет им покажи, а дукате не жали. Троши као да си кнез, нек виде да ми, Срби, сваки ред знамо. Пиши за паре пре него што их потрошиш, али гуњ и опанке не скидај. Не срами се због тога, јер они То немају.

је и Николи и Толи, могао је да се закуне да не лаже, и није смео да каже да он мало тражи, и жели само оно што сваки човек има. Жели једну своју животињку која ће његову муку растурити. Такву животињку.

бутина, нудила себе невину са јарким жељама, нудила снажним рукама, мишићавим и длакавим, нудила се некоме коме је сваки превој на телу знала, само лице никако није могла да му види, том жељеном знанцу што је понекад посећује пред сан, и

Од Мораве, из кукуруза, пукот и врева и клобуци дима као да је сваки струк кукуруза Турчин што пућка на чибук; срдито фркћући, ђуле тресну у шиљато коле, трбусима черкеских коња намењено,

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Стражари су будно мотрили на сваки његов корак. Некако је, ипак, успео да увреба тренутак њихове непажње, и побегне.

Још двапут му се учини да из ораха излазе мајушна, насмејана деца, да се хватају у коло и плешу. Али, сваки пут кад би ка њима пошао, они би некуда нестајали. Тако и зору дочека.

— малишан затресе главом. — Ја једини имам то име. Остали... — Који остали? — зграну се старац. — Моја браћа. Сваки од њих зове се само Орашко. Ја једини имам два имена, јер сам најстарији!

« Од тога дана његови бродови су тонули тамо где се несреће обично дешавају, али и тамо где их никада није било, а за сваки потонули брод куповао је два нова. А морнари? Шта се ту може! Таква им је судбина!

Сам одлучи: желиш ли да тањир постане златан и да се на њему, сваки пут кад пожелиш, појави најукуснија храна или да постанеш најмоћнији на свету?

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

„Уосталом, ако ни та двојица неће заједно, нека дођу сваки за себе“, погађа се он и даље ни ца ким, без успеха. На углу Капетан-Мишине улице увек га цпеће иста недоумица: да ли

Сима је пратио речи непознатог звука, навикавао слух на тај звук, те звуке, припитомљавао их за себе и сазнавао да сваки од ових говора има своју мелодију која, кад се докучи, открива не само тајне тог говора него бар једну од тајни

Највише је волео да утекне пред зору, кад је ваздух као сечиво а даје снагу, и кад сваки ветар, за трен, стане: тад, кад вас свет утихне у свитање, дечак трчи уз Авалу и губи дах.

Васа је, однекуд, био сигуран да ће и бити тако, и нека страховита радост грчила му је сваки дамар. Као кад је био млад, тако је био нестрпљив да полети, али је чекао.

Као да је сваки Србин имао свога Турчина: у разговору са Турцима, преговарачи су предлагали једнога; у разговору са Србима, војвода

земље и са неба, растапале одлучност а натапале барут, небеса су се истицала, сва блатњава, јаукали су само рањеници, сваки час још понеког није било међу живима, ни слепи Филип, стално уз њих, није више певао, изнакажена телеса гомилала су

Имао је, тај тренутак, чак и свој дугуљасти, истањени, провидни облик кроз који је понирао сваки шум. Онда је почела та прича, врло стара и врло нова.

је пролазио дорћолским сокачићима, учинило да та прича ослобађа сазнање које је одавно било у њему, али спутано: да је сваки вид моћи луцкаста лажа које се ваља клонити као што од надмоћи вала зазирати, нарочито сопствене.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ао, Еро, тврда веро, Ко је тебе јоште тер'о? Ти си ка'но хитра муња, Што никада не покуња. Ао, Сремче, гујо лута, Сваки јунак по сто пута! Црногорче, царе мали, Ко те овде још не хвали?

Узвиће се Љељо над нашим Мостаром, И сваки ће прозор засути бехаром, Да пробуди срца што љубе и горе... Зато немој, драга, да те сан обрва!

знати шта у мени бива, Да ја у теби волим себе сама, И моју љубав наспрам тебе, кад ме Обузме целог силом коју има, И сваки живац растресе и надме, И осећаји навале к'о плима!

Сурови ће дани доћи и узети Сваки по свој део од срца што бунца, Што жели, што моли; а ти ћеш се пети, Пети непрекидно до кобног врхунца, Голом стопом,

И стари сусјед, висок као бријег, Тресући с руха напанули снијег, Јавио би се с фењером у руци. Сваки му од нас у загрљај хита, Мајка га кротко сусрета и гледа, А он се јавља, па до оца сједа, и бришућ' чело за здравље

Мени је било к'о да пјесме ове Сваки стих поста пун бехар у роси, Па трепти, сјаје, и мени по коси Просипа меке пахуљице нове...

Косовски јунади, заслуга је ваша Што последњи бесте. У крвавој страви, Када труло царство оружја се маша, Сваки леш је свесна жртва, јунак прави!

Зној им са лица удара и лива; Полако крачу к'о да сваки ступа Ковчегу светом, гдје угодник снива. Полако крачу. И док магла тупа Растањује се, и док сунце лије Радости

И сваки сијач к'о да виши бива, Расте, и сваки под крстом се диже Небу... И на ме, усред ових њива, К'о раздробљене звијезде,

И сваки сијач к'о да виши бива, Расте, и сваки под крстом се диже Небу... И на ме, усред ових њива, К'о раздробљене звијезде, све стиже И пада сјеме из жуљавих

И чини му се да кроз сваки цветак, Кроз травку сваку, духови покојни Буде се с чежњом живота; Док анђ'о, Невидним крилом, у тај час опојни, Диже

Ту, чекајући на долазак кола, У сухој трави ћутасмо нас двоје: Он - жилав, снажан; ја - слаб и пун бола. Сваки у мисли утонуо своје. Ни откуд гласка.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

жизни прољеће је кратко, знојно љето за њиме сљедује, смутна јесен и ледена зима; дан за даном вјенчаје се током, сваки нашом понаособ муком: нема дана који ми желимо, нит' блаженства за којим чезнемо. Ко ће вјетар луди зауздати?

ко л' границу жељи назначити? У чојка је један храм воздвигнут, зла обитељ туге и жалости; сваки смртни на земљи рођени овом мрачном обитељу влада под које се сводом отровнијем мученија времена гњијезде.

равнине покрите су цв'јетним ливадама, мај вјечито на њима царује; боја цв'јећа вјечна и прозрачна, у правилност сваки цвијет ника ка вјештијем ткањем разложени; воздух пуне благоуханија, но створена само рад небесах.

„Ах, честити створитеља сине, чудеснога овога виђења!“ „Сваки вечер - хранитељ ми каже нове, дивне, бесмртне идеје у нашу се сферу свијетљају, и дан сваки неба свештенога нас

“ „Сваки вечер - хранитељ ми каже нове, дивне, бесмртне идеје у нашу се сферу свијетљају, и дан сваки неба свештенога нас честита новим наслађењем, нови гласи бесмртне музике наша китна поља потресају новом славом

вообразит својим умом може), насијата кола са сунцима; свако сунце предводи мирове колика си коме обредио, а мир сваки своју сферу има.

Шар свакоји једне величине, са нашијем сваки једнак небом у свјетлости и у опширности. Висио се у сваки шар престол, како што је наш престол врховни, на

Шар свакоји једне величине, са нашијем сваки једнак небом у свјетлости и у опширности. Висио се у сваки шар престол, како што је наш престол врховни, на престол је у свакоје небо владац био један окруњени.

опширне небесне равнине иштем владу да подијелимо и небеса пала воздвигнемо, први закон да природи дамо, нек се сваки са врховном влашћу на свом небу горди и велича!

пуну к творцу отровне зависти, милиони јекнуше гласовах у развратне, одметне полкове: поздравља га с удивљењем сваки, једногласно вјерност изражују.

св'јетлијех мировах тајном судбом и страшнијем стресом из својијех колах искочише, сројише се творцу око трона, сваки пунан бесмртног воинства, и отада вољом свевишњега постадоше небесни курири.

одиха: химни свете славе починуше и грмљаве слаткијех музиках; легиони у дуге редове са поретком воље свемогуће - сваки к своме летијаше миру те му га је Господ славе силне назначио за вјечно блаженство.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

То трагање било је занимљиво, а када је успело, стварало је уживање што га осећа сваки ловац, рибар и колекционар. Колико сам се обрадовао када пронађох репродукцију старе камее која предочава Птолемаја

Сазидана је од тесаног кречњака и гранита, а сваки такав тесаник дужи је од пет људских стасова. Тешко је и замислити како је то камење довучено из даљине и подигнуто до

“ Ученици почеше да се о томе испитују, али како је сваки од њих хтео да наткрили друге, стадоше да се препиру и умало да се не позавадише док један од њих, Питеас, не успе да

“ „Он, учитељ, тако је казао!“ „Немојте тако чинити!“, пуочи их Питагора. „Сваки од вас треба да мисли својом властитом главом.

Лево и десно од ње били су поређани, истесани из гранита, натприродно велики камени овнови, свете животиње бога Амона. Сваки од њих почивао је на каменом подножју и држао између колена својих савијених ногу статуу Аменофиса ИИИ, који је

На то питање не могох одговорити догод не допуних и не проширих своја знања, донешена од куће, јер сам, као и сваки други Грк, био вичан да рачунам само са целим бројевима, а сада убрзо увидех да збир квадрата двају целих бројева не

„Добро. - Подели сваку од тих катета у три једнака дела, од којих ћемо сваки сматрати за јединицу дужине!“ Ученик поступи тако. „Онда“, настави Питагора, „предочава нам свака катета број 3.

Антикире расте лековита једна биљка; њен корен, раздробљен и метнут у нос, изазива јако кијање, па тим освежава и лечи сваки изнемогли или оболели мозак.

“ „То ти је као воља богова. Од када си овде?“ „Тек што сам стигао“. „И учинио посету Акрополи; тако ради сваки дошљак. Па како си ми?“ „Хвала добро. - А ти стриче?

„Ти си га продао! - Па шта да почнеш са тим силним новцем?“ „Хоћу да се образујем“. „Дабоме! То је сада адет. Сваки младић из добре куће жели да се изобрази, да постане говорник, песник или филозоф.

„Наш велики филозоф бави се политиком, размишља и поучава како би требало уредити државу да у њој сваки грађанин буде васпитан до оне честитости која би га учинила стварно срећним.

Јер сваки нацртани или на који други начин добијени круг има увек својих недостатака и не одговара идеалу кружне линије.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Овде смо сви једнаки и сваки има право само на једно место — додаде човек с новим торбама. И ја сам одмах био начисто да су новодошавши врло лако

речи што су пале на његов рачун, усправи се па плану: — Комуниста, то је бољшевик, то је нерадник, то је бунтовник. Сваки данас може да заради, ако хоће и колико хоће. А ви сте врло неучтиви и дрски.

И гледајући мило у Николу питала га сваки час: — А шта би радио да ти нисам дошла, је ли шта би радио? До јутрења провели смо у поповој у љупким и веселим

А после, сваки оде на своју страну, сем кума коме воз беше умакао Док се негде бавио. Ох, а неколико тренутака затим, кад сам се

Дошао си баш кад треба. Па пошто седосмо он отпоче овако: — Болестан сам ти; тешко спавам, сваки час будим се. Болови у ногама... ноге су ми пропале, а глава...

Највећи број изгинуо је или помро. Пред мојим очима пролазе један по један... Заглéдам свакога. Сваки посебице имао је пре рата свој циљ. Сваки од њих загревао се својим личним планом.

Пред мојим очима пролазе један по један... Заглéдам свакога. Сваки посебице имао је пре рата свој циљ. Сваки од њих загревао се својим личним планом.

„Само да се ово сврши.“ Они, дакле, нису хтели дати рату своје животе. А шта се о њима говори? Шта сваки дан читамо? Шта пишу патриотски песници што из далека друге туткају у смрт?

Никад кукавичлук, у мојим очима, није био пониженији и мекуштво одвратније, никад дотле моје презирање за сваки млитав живот, који не познаје борбе и искушење, није било потпуније.

— кад ми је један блиски рођак писао да треба само себе да гледам, да не бринем претерано за кућом, јер, вели, сваки данас уме себе да гледа. Тај исти рођак дочекао ме је сад први и пре уласка у кућу изнео страшне, срамне оптужбе.

За то време Никола ми је пружио чашу с вином: Добро дош'о, побратиме! Испиј, молим те, све испиј! Нисмо сваки дан! Ја га послушах. — Па кад стиже? Зашто ми не јави? А јест, сад сам добио, малочас. Хтео сам овог момента...

Хтео сам овог момента... — Не чини ништа — рекох. — Како су ти код куће? Он ми опет пружи чашу: — Деде, нисмо сваки дан. — Драги побратиме, баш зато што нисмо сваки дан... — Е код нас је тако. Паланка као паланка...

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

кад сам гледао како их озарује кратким бљеском ко зна какве далеке шимере или утјехом ко зна какве неизвјесне наде, сваки пут сам помишљао: ево се несмиљена рука демијурга игра с овим невољницима, одразује им свог ћудљивог миша на лицу,

) Широм су растворили врата да унесу мој креветић; четири снажна човјека, с капом под мишком, сваки на свом углу, уносила су на прстима плави креветак; било је у томе нечег дофенског.

прогрушане брадице, или како се други већ три пута несвјесно машио за марамицом у џепу да се усекнуо, и како је сваки пут, заскочен објекцијом противника, обуставио ту кретњу и одгодио ту потребу.

Био је то човјек од кратког разговора и крте гесте. Сваки његов долазак значио је за бабу и велику радост и извор живе муке.

са својим мислима и вјеровањима, са својим смијешностима и наивностима; и надама, и боловима — богме, као и сваки други створ.

мислима и вјеровањима, са својим смијешностима и наивностима; и надама, и боловима — богме, као и сваки други створ. Сваки га је дан употпуњавао, свако му је вече (јер о њему сам највише мислио пред спавање) придавало нове црте и доприносило

Ми дјеца (јер убрзо сам с њим упознао и другу дјецу из својте и сусједства и причао им сваки дан понеку нову згоду о њему) често бисмо му се наругали, понекад и обијесно, и безобзирно.

је неиздржива та спутаност реалним, та заробљеност садашњим часом, и то заточеништво у уским границама тијела. Сваки тренутак што је одмицао бивао је силно драгоцјен, ненадокнадив; све што се ма гдје одигравало као да је у неку руку

Јер малограђански сентиментализам мора да сваки осјећај веже за какав материјални предмет. Без те материјализације, без тог тривијалног оваплоћења, грађанину осјећаји

) Тек негдје, у неком мирном кутку, за сваки случај, куња млађи дежурни лијечник, и у досади учи енглески. У ово недјељно поподне и болесници се осјећају као на

Једно ведро мало крилце којим ми је издалека махао. Примијетио сам, радује ме сваки долазак танке болничарке. Несвјесно га очекујем.

Јер физичка љепота није пуки физички факат: кад је то доиста љепота вишег реда, она је један таленат. Таленат као и сваки други.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

А крстоноше сви, сваки друкчијим гласом и тоном, узвикнуше сложно: — Господи, Господи, помилуј нас! Напред иђаше крст и са њим упоредо

Чим народ заседе, поп се диже, а Обрад зазвони меденицом. Народ се диже, као на команду. Људи поскидаше капе и сваки у својој соври стаде се молити Богу. Утом попа отпева тропар, испи чашу вина и седе. Поче ручак. Свирала одјекну...

Кад је Станка у колу, Ђурица се ретко хватао. Волео је да је посматра са стране, да уочи сваки њен покрет, сваку особину чуднога јој стаса.

И он се сам чудио нарави своје кћери. Једаред наиђоше на село курјаци. Сваки, ко имађаше стоке, мораде ноћивати у обору и тору, да би сачувао свој мал од незваних крвожедних гостију.

Вујо би га узео за руку, па би се онда малко поизмакао и тако би га гледао дуго и значајно, мерио би му оком стас и сваки покрет, па, кад би му најзад добро сагледао оне двосмислене очи, узвикнуо би: — Хеј, мајковићу, зар је ова рука

Нико од сељака није упамтио да је видео Вуја ма за каквим послом, нити му је ко знао одредити право занимање. Сваки дан је проводио у граду; ту је седео и са сељацима и са господом и са грађанима: слушао разне разговоре, картао се,

Тако му пролажаху дуги, бескрајни часови у ћутању, те је већ изгубио сваки приближан рачун о времену... Наједаред зачу се тихо, као сан, као са другога света, куцање о капак на прозору.

Пред оном рупом окупила се дела варош, па се домишља како се то све могло десити, и ако је скоро сваки од њих добро знао човека, који је то извршио.

Али само док се докопам пушке и добра оружја... Овако, брате, шта ћеш с голом душом... кâ и сваки зец!...« У такву стању, после непрекиднога јурења целога часа, стиже Вујовој кући, једва жив.

Али уместо поља и шуме, што би сваки очекивао да види иза овога прозорчета, указа се неко мало, уско, а дугачко одељење, на коме беше само један, овакав

»Ђурица — хајдук! Како то може бити ?« — помисли она. Пре две недеље су заједно на моби копали, и ништа; он — кâ и сваки сељак — копа добро, игра у колу... само се, истина, мање шали од осталих. Али опет.... — Како то хајдук ?...

— Богме, тамо му у оној хартији стоји написано, да ће га после три дана, ако се не преда, смети убити сваки, ко год хоће. — Јест, кад би се он дао. Тако могу написати и за мене, али нека дође ко да ме убије. Чик му га !...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

отићи могао, тај не би никад остарио нити умро; али тамо не може нико отићи, јер који год је досад у ту земљу одлазио, сваки је главом платио. Петар, чувши ове речи, одмах се са старцем опрости и оде брже-боље да потражи ту земљу.

рече: — Ти не мореш тамо, него остани овдје, а ја идем питати, јер је бог мене за то овдје и поставио да ти не траљаш сваки час пред њега. Кад то смрт чује, остане стојећи, а он отиде.

Кад већ сав народ изиђе, захвале му што их је попуштао и избавио, и отиду сваки својој кући. А он са својом браћом и младом отиде кући своме оцу, и онде је живео и царовао до свога века.

Земља беше много арна и за сваки рад згодна, ама је сељак није никако ни орао ни косио. Лежала је тако и ђубрила се. Питали га сељани: — А бе, будало,

једнако мишљаше како би жену своју Баш-Челику отео, док му наједанпут падне на ум што су му зетови казали, кад му је сваки од њих по једно перце дао.

Но он јој каже за зетове како су му дали сваки по једно перце, па како ће му доћи у помоћ, ако му буде до невоље, „па зато сам — вели — још једаред дошао по тебе;

Див се зачуди томе, па му рече: — Кад си таки јунак, хајде са мном у пећину. Тамо има још осам дивова и сваки је јачи од мене, па ме свукуд гоне и све их служим као најмлађи.

Други пут пођу сви на воду. Дивови понесу биволеће коже, а старац скопак. Дивови наточе сваки по мјешину воде, а старац поче копати око врела. Зачуде се дивови па га упитају шта то хоће.

Дивови му признају да је бољи јунак од њих и пусте га на миру. Сјутрадан пођу сви у дрва. Дивови извале сваки по букву, упрте на раме и пођу пећини, а старац понио товар ургана, па почео везивати дрво за дрво, као да хоће сву

Дивови га упитају шта то ради, а он им рече: — Што ћемо ићи сваки дан у дрва кад се може сва шума пренијети и за десетак дана изложити.

Кад се дивови пробуде, шчепају маљеве и ћускије те сваки по неколико пута млатне по ћебету. Самар се сав здроби у мливо, а они уживају како му здробише кости, па ће га сјутра

Кад већ баш никако не могоше погодити шта је, договоре се да сваки поредом пита старца оца шта је то да му лијево око плаче а десно титра, па макар са све трију пала глава доље.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Данас сам шет'о улицама тужан, Сваки ми корак беше права беда: Знам да изгледах тада врло ружан, И тебе спазих, ти си била бледа.

На том месту нас двоје би били Свет за себе, нераздвојан, вечан: Све док светлост не би оставили, Сваки дан би био за нас свечан.

Грозна сумњо, окове полета, Као ватра горела си снове, Сваку жељу што душу оплета, Сваки осмех и радости нове. Увијена у огртач знања Бедна, ружна и отровна ти си: Жедна, гладна и жељна сазнања, Увек стара,

Време кобног страха, невидљивих рака, Аветиња коло отаџбину нашло. И док иду споро неизвесни дани, Напрегнуте пажње сваки очекује, Како се привлачи њему гост незвани, И како га земља мртвог дочекује.

Увек у средини што дух сваки стеже, Запазио нисам сем ње ништа друго, И често се питах шта ме за свет веже: Заклоњен идеал? Ил' страдање дуго?

Да се поклоним пред вама, што сада На сваки корак брижљиво пазите: Ту скоро царство згазили сте, мада Сад мали поток са муком газите.

Ако је по вољи, заклон ено, тамо. Вид'те, сваки пос'о тражи труд и зноја — Ја сам сав у води. Да л' сте с Југа родом?

О, како је дивно то доба прегнућа, Историја кад се ствара пред очима! Сваки сат се види као пожар кућа И духове слава плени и отима. Једна стара радост! Зора новог дана!

Увек тежак облак дан ми сваки крије, Срце полулудо, нигде мира није. Гледам их каткад. С часа на час Видим постељу. О какви дани!

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

као одређено деловање у одређено време према строгим правилима, онда сам ја вероватно један од највећих доколичара. Сваки напор под принудом захтева жртвовање енергије. Никада нисам платио ту цену. Напротив, ја сам сазревао размишљајући.

Сећање на оно што је он постигао чинило је сваки мој покушај безвредним у поређењу са њим. Ма шта вредно да сам радио, само је доводило до тога да моји родитељи још

слика у мојој машти увек претходила стварна визија догађаја под чудним и углавном врло изузетним околностима и ја сам сваки пут био приморан да одредим изворни подстицај.

Чудно је да не могу да замислим лик у том сивилу све док не стигнем у другу фазу. Сваки пут пре него што заспим слике људи и предмета пролазе ми испред очију. Када их угледам знам да ћу ускоро утонути у сан.

Дуван, с друге стране, погодује лаком и пријатном размишљању али одузима интензитет и концентрацију неопходну за сваки снажан и истински умни напор.

Дуго сам чувао своју тајну и уживао у монополу, док коначно нисам пред божићним расположењем попустио. После тога сваки дечак је могао учинити то исто, па је следеће лето било катастрофално за жабе.

Наравно, сваки би дечак могао да погоди рибу под таквим условима, али сам ја на себе преузео тежи задатак и до најситнијих појединости

ми је да потпуно објасним силину осећања које ме је обузимало док сам присуствовао извођењу ових тајанствених појава. Сваки утисак је стварао на хиљаде одјека у мојој свести. Желео сам да сазнам што више о тој чудесној сили.

Оба професора, и Рогнер и Пешл били су радознали људи. Први се изражавао на необичан начин, сваки пут када би проговарао била је то галама после које је следила дуга збуњујућа пауза.

Пулс ми је варирао од неколико до двеста шездесет откуцаја; и сваки део мога тела се трзао и дрхтао, што сам најтеже подносио.

Он је желео да ми помогне на сваки начин а приближавање првог јула 1919. подсећа ме на облик ”помоћи" коју сам добио од тог шармантног господина, која

Према томе, као прво, то је резонатни трансформатор са секундаром чији је сваки део под високим напоном, има велику површину и намотаје распоређене у простору дуж идеалне цилиндричне површине

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

То су причали људи који су у њима учествовали и тек се вратили из Италије. Сећам се да је сваки од њих са највећом хвалом причао о Гарибалдију, вођи италијанског народа у његовој борби за ослобођење.

Она ми је прва објаснила животну причу овог изузетног Србина. То је за мене било откриће. Као и сваки други ђак и ја сам, сваке године у јануару, присуствовао прославама дана светог Саве.

Она ми је прва објаснила животну причу овог изузетног Србина. То је за мене било откриће. Као и сваки други ђак и ја сам, сваке године у јануару, присуствовао прославама дана светог Саве.

Ускоро сам се могао похвалити својој мајци да знам да читам и пишем, бар тако добро као и сваки други дечак. И учитељ је приметио промену. Био је изненађен и веровао је да се догодило чудо.

Једна од вештина било је сигналисање и дојављивање кроз земљу. Сваки дечко имао је брицу, нож са дугом дрвеном дршком.

Наше брице би биле дубоко заривене у земљу, а наше уши прибијене уз њихове дршке. Могли смо пратити сваки корак волова који су се кретали тамо-амо, а чак бисмо чули и како пасу, ако би се довољно приближили ”брисаном

очи, да би у центру свега видео моју мајку како пажљиво слуша моје писмо из Хамбурга које јој чита моја сестра. Сваки од ових призора, чинило ми се, покретао је нову бујицу суза. На крају сам се некако смирио и престао плакати.

Осећао сам се као нека друга особа, а сваки нови призор који се указивао са брода у току приближавања Новом свету као да ми је наговештавао да ћу бити дочекан

над оним људима који су лутали унаоколо без традиције и без ичега што би их чврсто везало за једно одређено место. Сваки новајлија је код нас морао да прође кроз строги испит и о њему се није судило по његовој вештини у неком занату, по

На броду за Делавер налазио се већи број фармера. Сваки је имао дугу браду, али нису носили бркове, јер је био такав обичај.

овом случају помоћ ми је дошла са потпуно неочекиване стране, а за то сам морао много да захвалим свом црвеном фесу. Сваки пут кад сам одлазио од куће до поља, ја и моје мазге смо пролазили поред настојниковог стана.

и свечаним речима открила истину коју никад нећу заборавити а та је да Америка пружа једнаке могућности свима, да сваки Појединац мора тражити ове могућности и бити спреман да их искористи када му се укажу.

Ћипико, Иво - Приповетке

Натежу се и правдају ради задње партије; кад се изговорише, раскрсти се сваки својим путем. Већ је наступила пуна ноћ. Охладан ветар пропухује и завија између кућа.

Није знала шта да ради: би ли причекала или да се јави комшији? И онако, у двоумици, уморна седе под мурву. Надаше се сваки час да ће подноћ однекуд банути човек с нејачади. А мали, тихи комшилук домало оживи.

ЦВИЈЕТА Цвијета, слушкиња у кући газде Вељка, трговца у граду, брише стакла на прозорима да се у соби боље види, јер сваки час доље из дућана може да бане господар, а њему је мило да је у кући што је могуће свјетлије.

сврши јутарње послове по кући, па, као и обично, изиђе и упути се на обалу да покупује све што је у кући потребно за сваки дан.

Испрвице сједе и ћуте, док се Спасоје сјети те донесе вечеру. Залажу се полагано, као преко воље, а Спасоје се сваки час диже да послужи муштерије.

— 'Ајдемо! — вели Спасоје забринутим гласом. —Сутра ваља уранити: сваки дан има посла! — Лазо, сутра ћемо разговарати, вели њему и гаси поцрњеле, жмираве лампе.

А кад би господар повратио се у село, хитро би од куће побјегла, гинући од чежње да кога нађе. И сваки настајни дан бјаше за њу о себи одјелит, и ношаше собом нову трзавицу и уживање.

Па онда би им се очи сукобиле и пријазан осмијех јавио, као да се одавно познају. И малдане сваки дан неко дође и пође, а први се враћају, и све тако...

— па сви одоше . .. Некоји, видим, враћају се већ стари... други, опет, бог зна куд су остали! Сваки дан мјесто њих долазе млади, но ја сам остарјела...

Ма, напијте се, људи! — понуди их. Жижица и Букало погледају се, и испије сваки своју чашу цијелога. — Хе, нека остану оба на отару! — не попушта Жижица, и отаре руком уста. —Добро говори...

— Присјело ти, а! — каже сваки пут кад оћути да је у дну риба загуцала. Међутим, сунце се примиче к њему све ближе и ближе; већ је дохватило преко

— Али што га нагрди?...Њој, брате, њој требало би да ископаш очи! Она те осрамоти, а он, амо рећи, као и сваки човјек... Да, сви сте ви једнаки.... 'Ајдемо, Павле!

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Тако се исто сваки од нас налази у некоме културном кругу и из њега може да изађе само ако у неки други ступи. То је неминовност коју би

Јер у систему културе – и културних навика – коме египатски сељак припада сматра се сулудим сваки човек који покушава да одгонета будућност.

Али ниједан троп овде није плод чисте песникове воље и сваки од њих саодређују слике које наш језик и наша култура памте.

Јер ми нисмо постепено и дуго откривали само Лазу Костића. Откривали смо и Дучића. И сваки пут с једнаким узбуђењем пред оним што смо открили.

И ето, отприлике, такав метафорички а отворен смисао има сваки књижевни текст, па и једна од најлепших Андрићевих новела – „Мост на Жепи“.

Скривено и потенцијално, оно – попут пупољка – развија своје метафоричке латице у конкретном сусрету са читаоцем. И сваки пут унеколико другачије.

Другим речима, везир Јусуф, неимар Италијан, Селим Циганин и писац хронограма присутни су у причи сваки са по једним делом свога замисливог реалног живота (од рођења до смрти); неједнаким делом, јер им је и улога неједнака.

Хтели смо, наиме, рећи да се руски преводилац мора сваки пут замислити кад на ову нашу реч наиђе, јер из њене околине мора разабрати које значење или који значењски прелив

зато што Скендер Куленовић сигурно није песник који лако и често постиже обликовну равнотежу; он, сликовито речено, сваки грам склада душом плаћа.

да се оствари строжа и ритмичкозвучна сонетна творевина: свака реч се употребљава у донекле пренесеном значењу, а сваки троп се, са своје стране, понаша као да је у питању непренесена употреба.

Н. Петковић, Артикулације песме ИИ, Сарајево, 1972). (1976) СЛИКОВНА ПОДЛОГА ПОПИНОГА СТИХА Песник, као и сваки други уметник, у извесној материји и према одређеним обликовним законитостима прави уметничко биће; оно што је

песништву у целини и веома наглашено осећа нарушавање извесних забрана на комбиновање језичких јединица, забрана које сваки природни језик намеће као услов што лакшег и ефикаснијег комуницирања.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

(Гурне Раку те овај оде с Анком.) В ЖИВКА, САВКА ЖИВКА (тетки): Ето, па сад изиђи ти ту на крај, кад ти сваки дан дође овако поцепан. САВКА: 'Ајде и ја идем, за послом сам. А видим и тебе ометам. (Устаје.

ЧЕДА: Е? МОМАК: Ама, знам ја то иако не читам новине. Чим видим да министар сваки час зивка благајника и чим видим много згужваних хартија у корпи крај министровог стола, ја одмах кажем у себи: овај

ДАРА: Код зубног лекара. ЧЕДА: Шта ће тамо? ДАРА: Шта знам ја, оправља зубе. Већ четири дана иде сваки дан. ЧЕДА: Тражио је неки секретар министарства спољних послова на телефону. ДАРА: Јеси ли ти разговарао са оцем?...

Зато, знаш, боље је добро са фамилијом. Па, напослетку, и ред је. Сваки министар збрине најпре своју фамилију, па тек онда државу. Па, напослетку, и преча му је фамилија од државе.

ВАСА: Па да их примиш, Живка. ЖИВКА: Кога? ВАСА: Па фамилију. Да их примиш да ти сваки каже своју жељу и да видимо шта може да се учини. Сви се жале како су ти долазили па нећеш да их примиш.

ЖИВКА: Каква љубавна писма? НИНКОВИЋ: Па тако. Има госпођа којима то чини нарочито задовољство да сваки дан добију мало, ружичасто писамце пуно љупких речи. ЖИВКА: Ето ти сад! Никад ја то у животу нисам добила.

Него, слушај ти мене, па лепо зрело размисли. Видиш; жену можеш увек да добијеш, а класу, богме, не, а сваки паметан човек гледа да шчепа најпре оно до чега се теже долази. Зар не?

ПАНТА: Па ако неће сад да нам се учини, ја не знам кад ће. ВАСА: Нека лепо сваки каже шта му је на срцу, а ја ћу да запишем, па ће онда Живка да гледа, што може – може, а што не може – не може.

ЈОВА: Па тако, да добијем државну службу. ЖИВКА: Па служба те и одвела на робију. ЈОВА: Сваки жив човек згреши, тетка-Живка, а ја сам поштено одужио што сам погрешио.

Никад професори на универзитету не могу тако да ти протумаче кривични закон као они који су по њему осуђени. Сваки од њих зна параграфе напамет и зна шта се хоће с којим параграфом, и зна како се може изигравати који параграф.

Осуђен сам, вели, по 235, у вези са 117-а – али су ми признате олакшавне околности из 206. И тако сваки редом, све параграфе знам; е, па зашто држава не би искористила то моје знање? КАЛЕНИЋ: Сасвим!

Ако је поднео већ, поцепаћу му оставку, а њима, министрима, рећи ћу нека сваки почисти пред својом кућом, па нека се онда брине о угледу владе. И рећи ћу им... знам већ шта ћу им рећи...

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Што је Станковић ту реченицу, премда ју је најмање трипут варирао, на крају ипак спонтано склопио - идући сваки пут, а по обичају, кратицом унутарњег импулса - са жељом да постави чврсту тачку од које ће се лакше отиснути у

Јер исказ у управноме говору не само што је уникатан, непоновљив као и сваки други исказ (варијанта је у односу на инваријантан модел садржан у реченици), него представља и субјективно изрицање:

Но, како год човек покуша да исправи грешку у рекцији, сваки пут квари утисак који оставља Станковићева реченица. 71 Као да се уз помоћ анаколута реченицом може изразити неки

делује као да је цео призор снимило - попут тајне камере - нечије око, уз то око које добро познаје Тодору и запажа сваки њен покрет, повезан са скривеном слутњом и помишљу.

Станковић истородном симболичком сликом јунакињине смрти у великим размацима проткива текст, све од Х до ХТХ главе, и сваки је пут - што и јесте чудесно - везује за одлазак из куће или повратак у њу.

Затим се доживљај преноси на сликовни план, и као симболичко виђење сопствене смрти трипут се понавља. При томе се сваки пут - као што је показано - везује за кућу. Довођење Софке у везу са кућом није ни ново, ни неочекивано.

опет, видимо Магду како с корпом на глави нестрпљиво чека испред капије; четврти пут улицом жене одлазе на гробље - и сваки се пут Софка попне на спрат да то види, па сиђе.

Осети како почиње сва да се топи од неке сладости. Чак јој и уста слатка. Сваки час их облизује. Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала.

Уз то се у њеноме немом размишљању придев ефенди-Митина сваки пут даје под наводницима. Зато, наравно, што долази из туђег говора, потиче из туђе тачке гледишта: „Још дететом је

У једном случају: „Ја сам покушао да заспим, али је тешко ишло, он ми је једнако шапутао, а сваки час сам као у неком огледалу видео, над својом главом, сам своје лице. Била је то чудна ноћ.

И узмемо ли све скупа, добићемо заклопљену сижејну конструкцију. И тако, с које год стране да посматрамо Сеобе, сваки пут налазимо поредак саображен с основним композиционим обрасцем.

Сагласност у низу голубови-очи-небо узајамно је условљена са симболичком вредношћу коју је добио сваки од три члана. У трочланом низу голубови су се нашли најмање из четири разлога: због голубије боје, сличне „боји

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Одметнуо се био у шуму као и сваки немиран дух. Да је султан чешће, као раније, пролазио кроз ове крајеве, јамачно би и њега уочио као и његова земљака

Врве они без оружане пратње, на срећу, овом опасном долином. Неће да изазивљу горске хајдуке нескромношћу. Само је сваки од њих приготовио по двадесетак дуката, а у бисагама поред чутуре са жеженицом по оку најлепша скопљанска дувана — да

Али је сваки од њих прикрио дубоко у појасу и по самокрес. То је очајничка пушка. Јер је чудноват Призренац. Потули се путем, постан

— полуљутито одговори побожни Чемерикић, па натуче на прст десне руке велики капетанов прстен — за сваки случај... НЕОБИЧАН МУЧЕНИК Петровдански је сабор у манастиру Црној Ријеци.

Не воле они да јуре по сабору, но сваки покупио своју чељад и својту, изнео пециво и колаче, вина и ракије, па засео као сваки наопослени крштеник.

воле они да јуре по сабору, но сваки покупио своју чељад и својту, изнео пециво и колаче, вина и ракије, па засео као сваки наопослени крштеник.

Отишла ти је зла ријеч да си крвник за нашу руку. Тежак ти је и збор и поглед. Чуло се да је за тебе сваки Србин крсто, липово штапче и свиња. Па бјежи свако, јер н Циганка има образа!.. — А што не кажем теби, крајан ти зуб?

Иако сам стар и уморан, опет ће стојим. Закон је најстарији. Ха, а пред Турцима сваки дан стојим и дворим ги како ни кумове несам двореја кад сам био млад — не дирај ме!...

— осорно поп понови, па га таче искаљаном чизмом. — Устани да сједнем ја!.. Видиш ли да сам последњи гост и дужан је сваки да ми учини почаст!.. Устани, јер нијесам Циганин! Е, Бог те миловао, заборавио си на добре старе обичаје!..

Надао се он да Турска и није у Цариграду. Њега је притискао Енглез и сваки ђаво из Европе и опоганио, а Турска је онамо преко мора. Тамо ће се некако скрасити.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Ту нађе пуно греха, нигде покајања, Завишћу, мржњом, злобом оскрвњен сваки кут; Анђео хтеде натраг, ал’ већ не мога наћи Из овог земског глиба натраг у небо пут.

Своме смо јаду вични, он је већ испеван, Ал’ ране српског рода тиште нас сваки дан. И кад се анђô среће насмеши на наш род Одмах и демон раздора у цвету гуши плод.

Боље ј’ да још неко време Једним болом уздишемо, Него да се, расцепкани, Сваки за се радујемо. X Сећи трње, чупат’ коров, Па сејати чисто жито: То ј’ пред Богом и пред људ’ма Узорито,

За сваки топли сунчев зрак Пољупца слатка, медена, У груди твоје зима сад Забада копља ледена. За сваки шапат љубавни Што

За сваки топли сунчев зрак Пољупца слатка, медена, У груди твоје зима сад Забада копља ледена. За сваки шапат љубавни Што исток шапну невести, Зима сад чини прекоре Мекој ти женској савести.

За сваки шапат љубавни Што исток шапну невести, Зима сад чини прекоре Мекој ти женској савести. За сваки цветак, који си Задела летос на груди, Север те шине пахуљом, Киван је да ти нахуди.

Зашто ниси заискао лепу кућицу, А корито сваки Циган уме направит’!“ Стари с’ деда почешкује иза увета, Упути се опет мору, невоља му је, А море се таласало, —

Не будите деца, не дајте се варат’, Немојте налетат’ на сваки апарат, Па ма како био умотан у шаре: Отворите очи, те Божије даре.

Над „Шетњама Новосадским“ данас пише цифра сто. Абуказем данас шеће стотинити ево крат. Стократно му хура виче сваки Србин, сваки брат; Радо њиног осећања изражавам мол и дур, Та и оне педесете ја му бејах трубадур.

Абуказем данас шеће стотинити ево крат. Стократно му хура виче сваки Србин, сваки брат; Радо њиног осећања изражавам мол и дур, Та и оне педесете ја му бејах трубадур.

Зато терај даље, даље, обилази сваки кут, — Шетај двеста, шетај триста, само немој тисућ пут, Шта ја рекох? Сад поричем! Па већ газиш тисућ пут!

Нек’ ти здраво семе не пада на стене, Нек’ ти сваки осмех тисућ’ мисли крене; Кад говориш српски, нек’ те свак’ разуме, Нек’ те свак’ разуме — боље него мене.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ФЕМА: Ах, како ће то лепо бити кад пођем ш њим у шпацир, како ће сваки за мном погледати. (Чепи се.) да, да, ја ћу бити на десној страни. САРА: То ће бити шармант, то ће бити коми фо...

ЕВИЦА: Шта је то коми фо? ФЕМА: Таки кажи коми фо, или ће ти пући одма глава. ЕВИЦА: Коми фо! ФЕМА: Ако сваки дан двадесет реди не чујем од тебе ову реч, ниси моја кћи. Нећу ја непотковану краву да имам, него девојку од моде.

ЈОВАН: Шта сте ме дакле звали, ма... мајс... госпођа, оћу да рекнем. ФЕМА: Тако сваки магарац ради да га виче милостива госпоја по три сата. ЈОВАН: Е, шта могу ја зато, кад сам имао посла.

ФЕМА: Јохан, то је име гурбијанско, мора бити ламур. ЈОВАН: Па добро, ви му надените име како оћете. Видићете, сваки ће у њега погледати. ФЕМА: Донеси га, Жан, да видимо. ЈОВАН: Немајте ви бриге, псето поуздано.

Но кад даље размислим, падне ми на ум да метнем на лутрију на твоју срећу. ЕВИЦА: Ах, боже! Ја ћу сваки дан по трипут метанисати, само да добијеш. ВАСИЛИЈЕ: Онда ми јамачно неће твој уја кратити да тебе узмем.

САРА: Ми ћемо се сваки дан на четири коња возити. ФЕМА: Нећу се ја мешати с којекаквима. Тко си ти? — Ја сам ваш брат, ја сам ваш ујак,

Васа ми је обећао овамо доћи, и ја га сваки час очекивам. Ах, боже, кад ћу га мојим Васом назвати? Онда ћу му тепати, па ћу га звати Василицом!

Ја могу бити камила.“ — А ти, Фемо, сваки дан да проучиш ону пословицу: „Нема ти горе него кад се тиква покондири“, пак унапредак терај овакове од себе

ФЕМА (дуго га гледа): По три?... Мужа? МИТАР: Питај сваког који је год био у Француској, па ће ти сваки то исто казати. ФЕМА: Али тамо прости нису као овде? МИТАР: А, тамо су последње жене као код нас ти што си.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Где си осим у мојој песми дивна Еуридико? Презрела си сваки облик појављивања о слико мога црнога града и изгубљенога циља. Свуда у свету ужасна љубав влада.

оно што остане је човек Оно што прође је прошлост Прошлост која не прође је будућност и будност Свака ствар сваки човек је детаљ твоје наде Ето тако је почела у дан своје нужности Обала једноме Мору Звезда на Полуострву Рт Добре

Ватро безболна, о жестино даха Оног чега нема, примедбо мог праха, Што приста на себе, али наде пун, Због које је сваки свршетак непотпун, Одсевом циља непрозирност смири, Увреду глине сунцу, сјај рашири.

РАСКОВНИК То је некаква (може бити измишљена) трава за коју се мисли да се од ње (кад се њоме дохвати) свака брава и сваки други заклоп отвори сам од себе. Вук Ст.

лампе уносим јој у ноћ простор по мери мога срца и моћ речи која задржавајући раздаљину остаде у подсвести где бол сваки мину.

Краков, Станислав - КРИЛА

Чујете ли? Грми... Сваки прасак је нов весник смрти... Зашто слични сличне убијају? Низ падину брега, са осматрачнице трчао је задувани војник.

Удаљени од граје, у малом салону, три Шкота пили су неуморно виски. Сваки је носио на голим коленима огољену жену. Оне су им дизале сукњице и сулудо се смејале на промењеним улогама.

Усеца се кожа упртача и кајиша у месо. Све ћути, само где где гунђање и шапат. Уморни су, јер сваки носи у себи сећање прошлих крвавих дана и тамне слутње за нове... за нове? Ако их буде било.

камфор и морфијум, дали му да пије бљутаве течности, вадили му смрвљене кошчице, пекли и резали иструлело месо, и за сваки дан говорили да му је последњи. Нису га ни бројали више у живе. Већ га је био обишао и столар из капеле.

Фијук и удар све чешћи. Иде се напред, али то још није јуриш, још се мисли, још мозак ради, и зато га сваки јаук раздире као канџом. Одједном фијук убрза и читава киша челика се просу по њима.

Душку, — кажу да је бароница, и да је богата, има аутомобил, а ништа се не либи, и ноге да ти опере, и ето мене сваки дан масира, а мене тако жига, и срце ми не ради добро... Потом се поверљиво нагао.

— Гарцон, још вискија, пијмо пријатељу, гледајте је... гледајте колена и чланке... сваки крвни створ се по томе познаје.

Запалили су и свећу. Ставили су је на сто начињен од сандука, низ кога се сваки дан лој грозно сливао. Неко је извадио карте. Сви су много пили.

Петровић, Растко - АФРИКА

сумњао да су и ови најдивљији крајеви дељени између разних северних фараона, султана, крсташа и урођеничких династија. Сваки комадић и тек откривене земље, оне где људи нису нашли ништа што представља цивилизацију, има своју херојску прошлост,

Они су наслоњени један на другог, ћутљиви и мирни као у позадини каквог херојског и класичног декора. Сваки њин покрет представља једну хармонију. Њине речи одлећу у тихо небо као птице.

Палме свих врста, фромажеи, акажу, лијане, папрати. Као пожар оне освајају сваки простор чим га ко напусти. Из средине оне сеоске куће никла је палма и однела целу кућу увис.

Што је природна ствар, кад се уђе у средину људи који воде особити начин живота, који је мучан а на који се поносе; сваки други од њих ми, и поред велике предусретљивости и срдачности, не може ту суревњивост да сакрије.

За њим дође други и онда трећи. Сваки је донео весло за себе. Љубазни, весели, они ме поздравише и поведоше одмах реци.

Чудна врућа магла, расцепана по плавој бистрини шумског јутра, у којој и сваки листић изгледа прецизан, а ситна песма колибрија као бучна ларма.

Волим овај узбуђени, журни разговор белаца на веранди, јединој која светли у овој безграничној мрачној савани. Сваки говори као да му је само за то вече повраћена моћ говора, па треба да саопшти све о чему се размишља у пустим афричким

После пола сата ми углавном знамо животе један другога; сваки је отворио своје срце како у цивилизованом свету није чак ни ред отварати.

По нашој стази, док прелазе с једне стране шума на другу, наставља се променада звериња. Сваки час зелено око кошуте, жуто хијене и огромно електрично пантера.

Не смејући се, не осврћући главе прате погледом сваки наш покрет. Дуги, стасити. Девојке дивних груди као из камена, с необично пупчастим брадавицама.

Нема давно да су их белци покоравали оружјем тако ефикасно да је сад сваки белац за њих страшна и опасна личност. Завгеле је иначе још увек једно од најживописнијих гнезда: сулудих вештица,

Хипопотам је гладан: — О, о! Потпуно ме заборављају и сад су само око хипопотама ту, проучавајући сваки његов покрет.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Ако је можно, још друге ноћи; Сваки час може Хаџија доћи... СПАСЕНИЈА: Брата ми пази, Не дај крвнику да га обрани, Ако до лома дође с тирани...

РАДАК: На посô, кажем!... Тражи исполац! Испљускај чамац!... Песак напоље!... (Маша се за нож.) Сваки је тренут данас година. На посô брже, лека лопужо! (Витла голим ножем по ваздуху.) ЈАЊА: Сад... сад... сад!

стида трази румени Што, слушајући ланце робовске, У образ јуре као бујица, А после опет натраг у срце; Ал’ онде сваки дамар застаје: Образи бледи, руке клонуле, Модре се усне једва помичу, Оружја нема!... О, муселиме!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Каква разлика између живота у штабу и живота као добровољац на мртвој стражи, где Турци сваки час узнемиравају и не даду тренути... У штабу се и једе и пије и спава добро, али ми се опет не допада.

Командантима наређено је да оделењима која ће се сутра борити разделе фишеке, како би сваки војник имао потпун број метака — 72; болничарским оделењима указано је где да се сместе са својим прибором итд. итд.

изгледа као да сваки и несвесно слути важност данашњега догађаја. Дај Боже да се ова тишина замени довече песмом и весељем у славу добивене

(Сваки је пошао у оном, у чему се код куће затекао). Познати јуначина, бугарски хајдук Иља, био је поглавица ове чете.

ће данас имати прилике да це погледа очи у очи са својим старим душманином, Турцима, стога нека буде храбра; сигурно сваки има да освети по неке старе јаде — нека свети јуначки! Дружина поздрави ђенерала па онда оде уз село.

ону косу, и што то не би било по њих добро, кад с оне косе могу владати долином и простом демонстрацијом осујетити сваки наш покрет на Тешицу, који би ми предузели из долине.

Турке нисмо изненадили, они су нас дочекали спремни с пушком у руци, сваки на свом месту. Наша превремена пуцњава, где смо по незнању пуцали на нашу патролу, опоменула је Турке да буду на

Има много рањеника, међу њима је, чини ми се, и Иља. Како нам је скуп сваки човек, а како смо данас лакомислено стотине изгубили!

вароши има неке дивље поезије, нечега што је узвишено својим ужасом, што је свечано својом суморношћу и тежином. Сваки предмет у пределу, преко кога се непријатељ примиче вароши, добија неки живот, неки жубор, неко кретање, оно

Непријатељ се примиче крадомице, вреба, пузи, превија се... употребљује као заклон сваки жбун, свако брдашце, сваки поточић, сваки шумарак.

Непријатељ се примиче крадомице, вреба, пузи, превија се... употребљује као заклон сваки жбун, свако брдашце, сваки поточић, сваки шумарак.

употребљује као заклон сваки жбун, свако брдашце, сваки поточић, сваки шумарак. Варошани још не знају где је управо непријатељ и колико га је, али већ осећају његов отровни дах и тежину

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Није туга моја друга, Сто ме јада не савлада, Моја ј’ срећа шарна дуга, Сваки тренут златна нада. А ја друга блага немам, Нит’ би друга блага требô; Ти си злато моје наде, Шарној дузи ти си

То је туга, што те дигне, Пак те у свом крилу њија, Сваки дан ти срце рани, А рану ти још превија! Што те љуби, што те пази, Око тебе брижно лети, Отрује те, Боже свети,

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Трупкамо у месту. Нестрпљиви смо. Нека нам нареде јуриш, или нека нас већ једном склањају са овога места. Сваки би желео да се бар у последњем часу нађе поред неког друга или пријатеља.

Вукао сам се готово побауљке кроз ров и прескакао преко војничких ногу. Сваки други био је у клечећем ставу пред пушкарницом, а остали су седели наслоњени уза зид и спавали.

Ноћ је била хладна. Обукао сам шињел и скотурио се у рову. Пуцњи су одјекивали сваки час. Да је ведра ноћ видели бисмо ипак линију њиховога рова по одблесцима из пушака.

На оним чукарама и висовима измешале се чете, батаљони, пукови. Једва смо се размрсили и сваки пронашао своју јединицу. На положају је било сијасет мртвих Бугара.

— И још треће — умеша се капетан Милија. — Сваки онај пешак који заостане може лако наћи своју јединицу... Право напред, до пред бодљикаву жицу.

А сунце осваја и нека трептава јара подрхтава са голих стена. Громке експлозије сваки час потресају клисуру. Војници ћуте, а један поточић жубори. Иза једне стене њих неколико превијају двојицу рањених.

Платани опустили лишће, а лака јара подрхтава над реком. Нека деца окупила се около, поседала на траву и прате сваки наш покрет. Око десет часова зачу се топот коњских копита.

Њихове очи су мутне, језик као да је подадуо, сваки говори за себе, и смеју се гласно један другом. Мисли се тренутно укрсте, онда сваки пева углас, тапшу се по рамену и

Мисли се тренутно укрсте, онда сваки пева углас, тапшу се по рамену и љубе са Русима. Са лица капље зној од алкохола и сунца, из којег сукља топлота, па

Зекан осећа на себи страног јахача, уздигао једну предњу ногу и покушава да се пропне. Сваки би хтео да је мало више напред и тако су прешли означену линију. „Фикус“ их враћа.

Снажно смо загрлили један другога и пољубили. Још једном погледали смо на Водену, и сваки је пошао пут оних планина, одакле су допирали потмули пуцњи топова... „ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ“ Вратио сам се на положај.

Храну су добијали само ноћу. Сада је већ исхрана редовна. — Господине капетане, каже комесар да ће ни даје месо сваки други дан, јербо се јавила болест... „фрки-фрки“. Командир погледа у војника, онда у мене, па се насмеја.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Своји својства себи срца српска. Светска свету слава светом сјаје, Срб Србљину са српством србује. Славан сваки свом сабира, Сади, стани, слади, среће, славе, Стазу, стабла, стубе, стене, сјајност.

су се хуманисти, на једном критичном културном прелому, одрекли угледног латинског и прихватили националне језике, сваки свој. Нагоном стваралаца (а било је и других узрока), осетили су несмисао оваквих паралелизама.

истовремено и сркати и дувати; судбина је свих писаца да се могу користити преимућствима само једног језика (а срећом, сваки од њих има своја, изузетна и особита).

Он сваки час незгодно улази као изненадна и немила компонента у сваковрсне недоличне спојеве са озбиљним и кобајаги дубокомислен

Из саме итике и Свете библије Разговори јесу госпође Марије; Нит се она пече о овоме свету, Нов сваки час чита божствену трисвету. Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити.

Шопфе, топфе и зулофе, салуп мидере Право кроје пре нег' једно што се издере, Сваки минут траже нове шнајдере. Ципеле од коже или папуче Неће ни слушкиња сад да обуче, Већ везене и свилене ћенар и

Ако је сиромах и нема новаца, Има у народу богатих отаца; Јер ко је рад своје кћери разудати, Кауцију сваки за зета ће дати. Ви гледајте само професора вредног, Алумнисту свака хранићемо једног. Ето фундус вечни!

Сице шест месеци мраз за мразом стеже, Нос и уши пали, ноге људем веже. Жалосни се сваки дан чује глас у граду Да мразови људе живе, здраве краду, И превозе в царство разјарено смерти; Који живи остају,

је штекотљива, свој разбира падеж: Ту се хоће хитрост Пинда, ту цјевница лепа, Ту припјева колик' очи паунова репа. Сваки би рад да се поје жар његове груди, Овоме су јавор-гусле, том свирјел по ћуди.

Куд погледам, сваки холмић ружу прозјабава, Куд год ступим, с љубичицом меша ми се трава. Мисли моје, куд с' обрате, сретају блаженство, Сн

сласти; Ми смо доста једно другом, доста за потомство, У нами сва сокровишта, ту наше лакомство; Свако наше внушеније, сваки подвиг т'јела, Дволична су душе наше једносуштне дјела.

Синови смо, Мати зове, љупке су ње р'јечи, Подигла се да дом строји, ког' боли да л' јечи. Сваки отчић то је дужан, ко се на њу нада. Прочно жели да се спасе и већ не пострада.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

БОШКО: Иди, Богдане, — кажи им Каква нам земљи прети несрећа, Па нек’ се сваки муци досећа — Збогом! (Бошко и Богдан одлазе.) КАП. ЂУРАШКО: А ја?... ја ћу к њој!...

Дојиља ми је била несрећа! И оно млеко што сам сисала Било је клетва, отров, несрећа! Сваки ми часак беше несрећа! А најмучнији, најнесрећнији, У коме ове горе угледах!...

Ал’ не у Италију... господару, не! И проклет богдô, проклет сваки тај! Ко би онамо ишô — презирућ Рођеног брата сузу, уздисај; Да на олтару лажи млетачке Слободе српске оклоп

— Кнез Ђурђе и Јелисавета. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Не, жено, не! Немој уздахнут више никада, Та крвав ти је сваки уздисај! Па ако и даље тако уздишеш, У крви ће ми престо запливат... ЈЕЛИСАВЕТА: А ја ћу плакати.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Стоји прасак, лом! Земља се круни, угиба под њима. Лујо дрхће, стрепи. Сваки му се живац разиграо. Избечио крупне, грахорасте очи, не трепће.

Лујо дрхће, стрепи. Сваки му се живац разиграо. Избечио крупне, грахорасте очи, не трепће. Сваки покрет прати; сваки удар одјекне у разиграном срцу. Стиснуо се, погнуо се — помагао би Јаблану да може.

Лујо дрхће, стрепи. Сваки му се живац разиграо. Избечио крупне, грахорасте очи, не трепће. Сваки покрет прати; сваки удар одјекне у разиграном срцу. Стиснуо се, погнуо се — помагао би Јаблану да може. Засјенише му се очи.

Иј! Уј! Како ми стоји глава?... Зар нијесам кршан и прикладан, не буди примијењено, кô и сваки герз!... Ај! Иј! Уј!... Ујујуј!...

Имô је само једну једину кравицу. То му је био сав мâл. У јесен би му сваки живолазнији домаћин односио по један варићак жита и по шаку, двије грâ.

на моју душу кô и сарајевски владика, а да и не мећемо у рачун овог бањалучког трбушастог Ликоту што носи шкрљак кô и сваки швапски шикутор, срам га и стид било Кристова лишца! — И ја се, људи, томе чудим: што би то могло бити по сриједи?

“ Сад долази спа'ија: „Лажеш, Влаше! Ниси је искрћио, већ је то, бивакарце, од давнина зиратна земља, а сваки комадић зиратне земље мој је!“ На чијој је страни права, не знам.

) Види, дијете, како се и ја знам шајцати. На моју душу, умио би се шајцати кô и сваки царски службеник. Само ми је лијева нога мало краћа од десне, па се млого гегуцам... Чија је ово штрампа, дијете?

Но, што то јест? То велик име и тител како код један граф имала ти? Давид: А, ја се држим реда и закона кô и сваки гров! Доктор: Имала шена? Давид: О, имала зорли, кабасто учевна жена! Доктор: Имала деца?

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Умом пуним леда Сахранисте срце, што сав живот значи. Сад из мене само Ум слуша и гледа; До наготе гадне сваки Идол свлачи. Да.

да руке још једном се вију И стежу мермерне голе мушке гњати, Да у мушком недру очи јој се скрију, Да пехаром крви сваки целов плати, Истрошену снагу да у неврат проспе, Да у вечно ништа пољупцем се врати.

(1917) XXXВИ СУТОНИ Вај, сваки је сутон непријатељ за ме. У моју душу сумња се прикрада, Јер видим да смртна хармонија влада У тој мешавини

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ЈЕРОТИЈЕ: Јесте, да се пошаљу пандури коњаници на све стране да прокрстаре цео срез, да завире у сваки шумарак, у сваки тор, у сваку воденицу.

ЈЕРОТИЈЕ: Јесте, да се пошаљу пандури коњаници на све стране да прокрстаре цео срез, да завире у сваки шумарак, у сваки тор, у сваку воденицу.

ЈЕРОТИЈЕ: Оно, да је она строга, то признајем, али што не иде, не иде. А ја не могу у срез, морам бити овде; сваки час може стићи каква нова депеша од господина министра. Морам бити овде.

А време пролази и сваки је тренутак изгубљен за отаџбину. XИВ АЛЕКСА, ПРЕЂАШЊИ ЈЕРОТИЈЕ, ВИЋА, МИЛИСАВ (једновремено кад Алекса уђе): Шта

Има, знаш, она твоја хартија код мене... ЖИКА: Ух, мајку му, и јест велика ствар. Дужан сам ти сто динара, па окупио сваки дан: она хартија код мене... МИЛАДИН: Никад ти, господине Жико, нисам споменуо досад.

КАПЕТАН: Је л' хоћеш да признаш? ЂОКА: Ама, немам шта да признам. КАПЕТАН: Читај! ВИЋА (чита): „Сваки, душо моја, Сноси љубав разно, Ал' мен' је без тебе Увек срце празно!” КАПЕТАН: Цврц!

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

основ је за уметничко уобличавање његовог лика код двојице његових синова и биографа, Саве и Стефана, који су, сваки на свој начин, настојали да успоставе светачки култ свога оца као идејног стуба српске народне и државне заједнице.

Објективна историјска збивања посматрају се као лична, сопствена судбина, да би се истовремено сваки лик, свака индивидуа, потпуно подредио захтевима вишег, етичког реда.

Не случајно, јер, како је једном приликом велики српски антропогеограф Јован Цвијић запазио, сваки српски сељак осећао се потомком оног племства које је на Косову погинуло.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

ИВ Стамено између животâ по зид. Камено за хлеб се сваки стонтао на длану по жуљ. И брава, и мимо браву кључ кључа у вратима врата. Издаји то, муклије се увуче.

А жеднији ходим све, а ходе; — у недохват је, ето то ужасава. 2 Ходим, и ходе, а на сваки бат камени кора по недохват-благу. Од бисер-жеђе, трагом у нетрагу, шкољка на шкољку тврдну очајања.

3 Ходим — ни трага. Ил’ траг би, луди да тежак бат стврдла ова здрузга утабáња. И животом то да бризне сваки кут, путу здрузгати је стопу, стопи пут. 4 Ходом то у неходе, у беспуће непутем, и броди да се не преброде.

У зидине проклете времена загришће зуб, и тврди у прах ће камен, и темељима сваки траг; ал’ име твоје, потоњи коби наше знамен остаће и остаће, мајко!...

Ко бујица хтеде да ме потопи, Стопут ми смрт своје замке запела, И сваки дан опасност нова, Водила ме хладноме гробу на руб.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Чак и за одело, које ће шалваре, који минтан да почне сваки дан да носи, прља. И мати, не само да се у томе осећала понижена, да је то вређало, но, као увек, била благодарна, јер

Увек кад год би отац што заборавио из дућана да пошље кући а она, не смејући понова сваки час да га за то опомиње, бојећи се да га тиме као не наљути, увреди (зар он мало посла и бриге има тамо у дућану и

Прсти би јој, приносећи залогаје устима, такође на бол скупљени, дрхтали. И да то сакрије, оца не увреди, сваки би час у крилу скупљала и чистила мрве од хлеба. И нико се није показивао да зна за то његово пиће.

није, а увек је био, најбољи ђак, а оно да је највреднији, најтачнији у чаршији, када из школе кући иде, да је с њиме сваки задовољан; да је онакав какав треба да је син њихове, газдинске, куће, која је и покрај свега још једнако била и

да се диже, почели са улице да се чују кораци комшија који иду да отворе дућане, к њему, у собу почела би тихо, али сваки час да улази мати.

На улици, комшије, такође сваки са неким као сажаљењем, јављали би му се: — У дућан ли, Младене? Одговорио би сваком на поздрав продужавајући пут.

еспап дигао, узео, и, као што други синови раде, кришом трошио на слаткише, шећерлеме, — већ морају да долазе, да се сваки час виђају у дућану, ради других, ради света, околине, ради осталих радња, ради трговаца, муштерија.

И чисто поносит што Младен тако ради, напредује у дућану, сваки час навирује ка Младену и чисто детиње, радосно пита Младена за свашта, те за ово, те за оно.

Она већ занета тамо око млађег брата који се игра са децом по оним наслаганим гредама, камењу. Сваки час га опомиње да пази да га која греда, камен не притисне.

Са Младеном се здраве као са другом, равним себи. Сваки, пролазећи и здравећи се, у исто време и Младена зове са собом: — Хајде, Младене! Хоћемо ли мало у чаршију?

И сваки час отуд ужурбано излетање деце, слугу по чаршији, по механама, доношење још што се било заборавило, не сетило се...

са муштеријама целог дана пили, већ почели да испред механа износе столове и столице и сами седају, пију, фурунџије сваки час, уморни, задовољни и сити од данашњег по три пута печења и вађења хлеба, почели сваки час да истрчавају и одлазе у

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Девојка, ако жели да зна за кога ће се удати, узме увече уочи Богојављења два-три струка б., оде на реку, намени сваки струк понеком момку, и пободе струкове поред реке.

шиљци (ЖСС, 343). Кад се не зна тачно у коме је гробу вампир, треба, за сваки случај, побити у све нове гробове по један г. колац, и наместити замке од рогозине (СЕЗ, 40, 1927, 261).

На дан Свете Луције девојке одаберу по једну ј., па је сваки дан помало гризу до Бадњега дана, и оно што остане, баце у цркви међу момке, па на кога падне, тај ће јој бити муж

семе и три пута каже: »Ја сијем лан на Бадњи дан, да ме просе просци сваки дан«... (БВ, 11, 1896, 49). За сејање лана везани су извесни религијски и магички прописи. У Ресави, кад сеју л.

, и од тога сваки после има да лизне (Караџић, 1, 1909, 213). Такође је занимљив старински обичај у Ресави да се, на Божић, причешћују

У околини Ђевђелије уочи Ђурђевадне обележи девојка црвеним концем три р. цвета, и сваки цвет назове неким мушким именом; сутрадан позове другарице да покажу који хоће цвет и да јој тако покажу суђеника

Р. је сватовско цвеће по превасходству, и као такво спомиње се често у сватовским песмама (примери у Софрић, 195). Сваки сват мора бити њиме закићен. Уочи венчања девојке га на свечан начин припремају за сватове.

, 1, 50; АРW, 10, 41 идд›). Има извесних дана у години када је купљење с. и уопште сваки рад око с. забрањен, јер га иначе може упалити гром или га однети вода или ветар: то су Ивањдан (СЕЗ, 14, 68; 19, 62),

Кад мора сиђе са човека, треба у том тренутку затворити тикву, и онда ће мори »стати вода« и навраћаће идућега дана сваки час не би ли отворила т. (ЗНЖОЈС, 23, 190). Упор.

(иб., 167 ид). — Т. гранчица забада се у купусиште, да сачува к. од бувача (иб., 183). На дан 1. маја оде сваки момак у шуму, нађе храстић или т., окити је пантљикама и усади испред куће девојке коју воли (ЗНЖОЈС, 19, 171). Т.

Код Власенице има гроб некаквога хајдука, који је ту погинуо. »Сваки човјек који онуда наљегне, баци по једну грану на тај гроб; јер ко не би бацио, о том кажу да ће обољети.

Упор. и пословицу: »Да је сваки дан Божић, не би било дуба вражијега«, тј. исекли би се на бадњаке (Софрић, 92). У приповетки благодарни дечко

Ћипико, Иво - Пауци

из вароши, па га својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг бог зна пошто, јер сваки од трговаца преко рачуна закине по штогођ. Но није друге, благу треба дати његово, или га смакнути!

Сјутра Илија и Војкан гоне сваки свога пауша пред собом пут вароши. Нису узјахали, јер је студено, саганак буре на махове брије са снијегом ојајених

Газда Јово пије кафу у писарници. Десет је сати. У то доба пије је сваки дан, јер је увео ред и за своје свакидашње потребе, па се тога реда на длаку држи.

Идући, сјети се парипа и сијена, па се поврати да натовари. Мучи се на сваки начин, гледа уоколо да му ко поможе, али нико сада на њ не пази, па не могавши сам да натовари, остави сијено, а

У брата четворо је дјеце, љути као вукови, а разуларени. Што би од Раде било? Варали би га на сваки начин, а ко би могао отети се штетама што би их чинили у пољу, на ливади и свугдје? И никада не би мира било. ...

— Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије. Попивши сваки своју на искап и, руковавши се с Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њих двојица из куће.

им вели: — Дакле, ви продајете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше дијелове оставштине покојнога Ника Смиљанића, и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера. Је ли тако? Добро је!

Наочи био би рекао, Раде се већ замомчио; иако нема још пуне снаге, напредоваће: примиче сваки дан, а „ко се нада, није гладан”, вели се. Али се цура превари.

— Али, осим тога има и дућанскога дуга, и потребе су сваки дан веће, па хоће ли се моћи поштено изићи, да нам господар у очи не удара?

Да, веле да Радивој Цвијету у ноћи, таман у часу кад је жена најмилија — бије, бива: у исти час милује и кињи на сваки начин... — А ј а чуо, — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радивојев, свекар јој, напастује кад је пијан....

У овоме послу нема посла поп Врана као пастир повјерених му оваца, већ сматра се од суда као сваки други смртник. Је ли или није он својим поступком увриједио тужитеља? Да, јест!

српске новине, у коме наваљује на браћу—небраћу који нијечу српско име, а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Опрости му, Боже, јер не разуме. Збиља, ови су јадници закрчили сваки кутак дворишта, леже по трави и плочама; знојави су, прљави, улепљени, гњецави.

Као и на Доротеја, Прохор је на мене устремио своје канџе. У почетку је ћутао и пратио сваки мој покрет. Каткад бих спазио његов злобни смејуљак који је још више борао његово збрчкано, ћосаво лице.

Прохор Игуман се узврпољио. Цело пре подне је тумарао по дворишту и сваки час погледао према истоку одакле је требало да се појави његов љубимац.

Не мисле о држави, о иронији, о рату, него сваки час заскачу жене где год стигну, а жене им опет рађају насред њиве, на пашњацима где чувају стоку.

нико од њих није патио, приближавало им је господара на дохват руке, јер, ето, ни он није савршен, значи човек као и сваки други, могли су у мислима својим сада с њим да другују, постао им је близак упркос несамерљиво већег места које је

Данима смо уз вино препричавали своје згоде. Сваки од нас је с њом имао незаборавни доживљај, неко у житном пољу у долини, неко на ситном моравском песку у данима

Говорила је како је добри бог створио људе једнаким и како сваки има право на мало задовољства. Као неки анђео послан с неба да васпостави на земљи поредак правде, тако је и она међу

Кажем амајлије а мислим на фину коврџаву длачицу одоздо, коју је сваки од нас лично оплевио с њенога густог руна. Имало је за читаву војску нашег господара краља Стефана Уроша Другог

Узалудан би ми био сваки изговор. Прохор би просто рекао како мучеништво више прија божјем оку од стотину молитава изговорених у комоцији и

Чудно је то. Јелена је дивна жена, какву би сваки мушкарац желео да има. Али ето, откако се око нас дигла та одвратна галама, ја више немам никакве жеље.

Богданово лице, црвено од умора или од стида, или од страха, или ко зна од чега већ све не, надуло се као да ће сваки час пући, ћела му се усијала од зноја, дебела жила на челу му набрекла као бубина из кравље балеге.

Баш тако. Не сме, вели, у будуће напоље јер долази Брзан, сваки час може бити овде. Напољу је опасно. Ја, као његов игуман, морам му то забранити.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Оне су ноћу, уз чаробне лире, Мамиле песмом млађане пастире. И сваки онај који тамо сврати, Никада више натраг се не врати. Пећина дању у камен се ствара, А у ноћ опет у стакло претвара.

Ах, шта ли сам пута у тихој самоћи С тајном тугом читô сваки њезин ред; И замишљен ћутô по читаве ноћи, Суморан и блед... Чудна, мрачна песмо! Ко је тебе писô?

1892. КЛЕОН И ЊЕГОВ УЧЕНИК Ученик Честити Клеоне, кренимо се даље! Сваки жбун ме себи, сваки цветак мами, И поточић бистри што нам жубор шаље, И вис Филопапе у јутарњој тами.

1892. КЛЕОН И ЊЕГОВ УЧЕНИК Ученик Честити Клеоне, кренимо се даље! Сваки жбун ме себи, сваки цветак мами, И поточић бистри што нам жубор шаље, И вис Филопапе у јутарњој тами.

Сећам се једнога дана, - опет је при чаши било, И ту се прилично јело, ал' много више пило Сваки је зборио гласно о ствари којом се бави, Док се од свега тога не створи урнебес прави!

Једна лепа госла, али доста стара, Набавила руво од једног жандара. Цар је на то пажњу обратио много, Сваки свога „фаха“ да се држи строго: Тако смо позвали и једног сељака, Да представља собом хромога просјака.

А таласић сваки једном жељом жуди, Да јој срећан падне на мирисне груди! Гледа пастир, гледа, па се чуду чуди, А нејасна жеља распиње

Ти, Ехо, носи широм, С мирисом и зефиром, Са орошена луга Адонидово име И сваки цветни кутак Испуни само њиме. Вече се спушта благо С мирисом И милином.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

а нарочито њихови свештеници, којима је то била главна дужност, посматрали су звездано небо пажљиво и истрајно. Сваки велики град Месопотамије имао је своју астрономску кулу, степенасти торањ, са које су свештеници посматрали и тумачили

ваздушних слојева, добио је сребрн сјај; у звезданом јату Лава блиста Јупитер, а покрај Девице заруменио се Марс. Сваки од тих богова зауставио се код свога најмилијег створа.

Сат шкрипи и режи, али слуша. - Изненађени, гледамо око себе. Разбацано камење је, као метлом, почишћено; сваки се камен вратио на своје право место, зданија Акрополе блеште у својој првој младости.

Цела наша природа дише и живи ритмом тропских година, а сидеричне не остављају у њој трага. Зато мора сваки календар који хоће да остане у вези са животом природе, узети тропску годину за своју основну величину.

број таквих дана, него 5 сати, 48 минута и 46 секунада преко тога, а календар може рачунати само са целим данима, јер сваки од ових добива свој датум.

Зато показује сваки потез мога пера не само откуцаје мога била него и посртаје вагона. Ваш хваљени графолог сигурно би прочитао из ових

У ФАНАРУ Цариград Моје перо стоји унезверено и не зна чим да почне. У овим првим данима мога боравка у Цариграду сваки је моменат по један велики доживљај.

Зато су и Цариград и његова ношња тако шарени. У нашој сали владао је други тон. Патријарх и десетак епископа, сваки у својој столици, са високим камилавкама покривеним лаким свиленим велом, са својим златним крстовима и иконицама,

Онда водимо неусиљене разговоре, који не оскудевају шалом, а цитира се чешће Хомер него Свето Писмо. Сваки дан стижу нови страни изасланици, махом црквени великодостојници.

XІІ НА ОБАЛАМА БОСФОРА, ТЕШКОЋЕ КАЛЕНДАРСКЕ РЕФОРМЕ Цариград Наступиле су велике врућине, зато сваки свој слободни час проводим ван Цариграда: на Босфору и Мраморном Мору.

Када ловачки пас јури за дивљачи, онда сви делови његова тела, сваки његов мишић, очи, уши, нос, грло и зуби, постају искључиво органи лова. И мој цео интелект то је постао.

Он је стајао блед али уздигнуте главе, а на сваки плотун фукарине ларме одговарао је: „Ја сам патријарх!“ Руља се тада још више узбеси, шчепа патријарха и неколико

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Погле тамо колико их – Сваки мрву вуче, Један другом с пута сврће, Нико се не туче. Та радња је мраву мила Па ма како тешка била, Лењо дете нек се

Ори, плуже, заори: У земљи је злато!... Подруму ће сок да да Брдо, виногради; а житарице пунит зна Сваки, који ради! Благослов је у зори, Ори, плуже, заори: У земљи је злато!...

Благослов је у зори, Ори, плуже, заори: У земљи је злато!... Кошнице ће пунит' мед У жељеној сласти: Медљаћемо сваки јед, Да нам не порасте! Благослов је у зори, То је с неба дато! Ори, плуже, заори: У земљи је злато!...

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Остави ме. Не знаш ти. Сви ви тако. »У својој си кући, своја си газдарица«, а опет сваки на своју страну, сваки себе гледа, а само ја овде једнако сама, једнако пуста, па да се излуди!

Остави ме. Не знаш ти. Сви ви тако. »У својој си кући, своја си газдарица«, а опет сваки на своју страну, сваки себе гледа, а само ја овде једнако сама, једнако пуста, па да се излуди!

КАТА (пренеражено, уплашено, прилази јој): Како да се излуди, чедо? Како да си сама? Па еве ту сам ја! Ја бих ти сваки дан долазила, не бих те остављала; ама онај стари, татко ти, не да.

Па еве ту сам ја! Ја бих ти сваки дан долазила, не бих те остављала; ама онај стари, татко ти, не да. Виче: што да сваки час и сваки дан теби долазим, те да почне свет говорити: како, ето, зет умро, па сад ташта из куће не избија; не може

Ја бих ти сваки дан долазила, не бих те остављала; ама онај стари, татко ти, не да. Виче: што да сваки час и сваки дан теби долазим, те да почне свет говорити: како, ето, зет умро, па сад ташта из куће не избија; не може да се наједе

Још млад, али задовољан и поносан собом; већ доста угојен. Обучен упола владичански као сваки »намесник«, старешина над осталим сеоским свештеницима. Лица мирна, уморна, али још живих, жељних очију).

МИРОН (јаросно): Који је? Који је тај што, поред свију нас, оца ти, матере, хаџије, који сваки дан долазе, обилазе те, надгледају те, ипак се усуђује да тебе и кућу ноћу... Тај ваљда има две главе а не једну.

И мени сад мило да живим. Пре: идем чаршијом и нико да ме ослови, нико са мном реч да проговори. А сада: сваки, поред ма ког дућана да прођем, зове: »Где си, Стано, како си, шта радиш?

Море, Стано, видех ти снашку и Бога Ми, снашка ти је још онако лепа«. И онда сваки пружа дуван и части. А где пазарим, наплаћује мање, те ми по неки пут и готова пара у џепу остане.

А деца хоће сунца, зеленила. И зато: ко је умро — умро; ко је жив — нека живи! И зато нека сваки од вас, помажући сироте, не чинећи зла другоме, живи и радује се животу.

Не знаш ти колико смо се, ја и она, као девојке волеле. И сад је једнако грдим, што ми чешће не долази, што ми сваки дан не дође. Знаш и сам да смо колико пута заједно спавале, чак смо се и посестримиле.

бар она то никад не спомене, ако не доцније, кад сам се већ удала, а оно док сам била девојка, док смо ја и она готово сваки дан биле заједно. (Себи, узбуђено.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Дошао нераван, сваки дан друкчији. Час горд, час плачљиво нежан. Час стрпљив, час плах и љут. Али све некако згодно, и у форми која се

Немам, Милице! Ја стајем на грехоту сваки час! Опрости и заборави! — А Милица је умела да опрости и заборави и била срећна.

— Јесу још јака, али су стара, отрцана, а ја, знате и сами, сваки час морам да се возим до суда, до грунтовнице, до адвоката...

Над сваким прозором кров, то јест, кровна грађа продужена над стакларију, да би сваки покрет на тавану изазивао гуд стакла по свима собама.

Петар се добро оженио, и срећан је, али, сасвим насупрот ранијем свом начину живота, сваки час долази у варош. Тоша, да би се све обрнуло, приволео се кући, и почео да цени породични живот.

Тако, с Божјом помоћу, гос-Тоша је сваки дан већ око два сата закључавао за тај дан свој контоар. — Мој отац је говорио: Богу божје, цару царево, а све друго у

Противнике је врло тактично смиривао, па и измиривао. Тако до женидбе. После женидбе, имао је гос-Тоша сваки час и неки свој оригинални предлог. Истина, донесе га, али га свагда не проведе.

Губим стрплење и вољу за рад. Понекад мислим: прснућу... А глава ме сваки час боли... Чини ми се, душе ми, да сам слуга, или боље да кажем, роб. Роб имања.

На салашу, у млину, по дућанима, очекивали су госпа Нолу сваки дан. „Контрола хоће да нас изненади.” Али госпа Нола је одлагала излазак још, јер је настала тмура позна јесен с

Моју кућу, моје укућане, и мене, дрнда свет сваки дан, а Јулицу штеде. Није то бадава, мој господин докторе! И верујте моме искуству: ако Јулица кад било учини што

али твој бивши директор ми је казао да си ти младић лепих способности, и да тебе чека можда нешто што се не постизава сваки дан. Тако ми је казао, а он зна шта каже, паметан човек, и добар, и воли ђаке као своју децу.

Човек. Није видела свога питомца више од две године дана. Он је одбијао да дође, да не би узалуд трошио. А сваки новчани поклон је претварао у књиге, и писао помајци својој колико их већ има. Ето га сад.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Нек и преводи сваки како му на језик дође: шала, досетљивост, или лакрдија, мени је свеједно. Међутим морао сам конац и намереније имати,

Међутим морао сам конац и намереније имати, као и сваки који неће да је луд, при почетку настојашчег дела, и ово мојим читатељима за доказати, морам малко путем Александровим.

И тако мислим, а и сваки ће, разма ако је стар, потврдити да је данас онакав исти свет као што је био кад се онај славан поета тужио.

крстио), како дође у село, метне свилен пруслук на себе, углади косу, узме бич у руку и звиждући пође сокаком, на сваки прозор завиривајући тко тамо седи. Случајно опази Роксанду и сасвим се восхити лепотом њеном.

Желити би међутим било да сваки сочинитељ, или преводитељ, или подражатељ, или макар писмокрадец дело своје барем пет година у рукопису држи, и сваке

је мати као очи из главе чувала, на кога је пазила да га мува не додирне, и коме је тоном Питије не једанпут, него сваки дан пророчествовала да ће бити велики господин, ако му је оца слабо ко и познавао.

то јест репата звезда ондашње, пређашње и, ако смемо казати, и будуће деце; јер је тако нешто од себе издавао да је сваки, како би га видио, морао внимателније на њега погледати.

— »Како то?« — То се тако изјашњује што сваки отац жели да му је син бољи него он што је сам; а може ли за мене љубезнији — премда духовни син, јер је без матере

Коњ млад и прекрасан, за кога би сваки паша 10.000 гроша дао, сабља оштра као змија, на десној страни наџак и копље — све то нашем путнику особити изглед

Житељи се пробуде. Какво је впечатленије учинила речена музика, сваки ће погодити кога је у спавању — комарац ујео. Једни помисле да се тресе земља, а други да кућа горе, неки опет — да је

Ах, зашто кукавне девојке верују јунаку, зашто момци онако девојке не варају као што девојке њи варају? Сваки час стрепим кад ће ме звер изести. Курјак оштри зубе, а чавке и вране музику справљају.

— »Куда?« — Златна реч; она једна има више филозофије нежел’ читаве свеске гдикоји књига. — Ову сваки човек са собом да носи, и при сваком делу, при сваком помислу нека рекне: Куда?

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

пољу БОЈОВНИЦИ СА КОСОВА ПОЉА Овде где смо Загосподарили смо плавим пољима И рудогорјима без подножја И венчали се Сваки са својом звездом имењакињом Овде у царству које смо стекли Скрштених руку на грудима Настављамо бој Настављамо га

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Па, како сваки академик мора да изради своју аутобиографију — и како је нашим академицима за тај посао потребно по неколико година,

исписаним на челу, оно се задржавало пред сваком појавом и улагало све своје напоре да је реши; оно се заривало у сваки проблем, застајало пред сваком тешкоћом, и тако ходило кроз живот прегибајући се под теретом брига.

Тако склопљено министарство држало је седнице гдекад на дрвљанику, али много чешће чак горе на ораху, на коме би сваки министар узјахао по једну грану.

тај начин ставио сам ја своје питање на дневни ред пред суђаје, те је у оној другој соби, где се вечерало, прекинут сваки даљи разговор о удаји једне моје сестре од тетке који је дотле вођен.

Том молитвом, коју нисмо разумевали, обраћали смо се, сви у један глас, сваки дан богу. Али то је још најмање што је ми нисмо разумевали, но сам ја уверен да је ни сам господ бог, коме смо је

Ми смо врло пажљиво пратили његова предавања, тј. врло пажљиво смо посматрали сваки покрет његових руку, бојећи се да не звизне кога.

Било је у граматици и пуно других кукица и јексера и, ако не пазиш довољно, могао си се сваки час не само огребати већ и набости.

Седнемо нас пет-шест у круг, уложи сваки по једно дугме као визу, па ко изговори реч Артаксерксес носи шњур. Помагали смо се, разуме се, и на друге начине,

Али се у записивању догађаја новога века отишло веома далеко, сваки професор историје сматрао је за дужност да по штогод запише, а можете мислити колико има професора историје на свету?

Па не само што се сваки догађај опширно записује, већ се историја све више и више простире и на оне делове света о којима се досад није водило

Јовица Орангутан поче такође да стиче неке чудне покрете, које дотле није имао. Сваки час би се чешао руком по леђима, жмиркао би очима и кезио би се на другове, па чак поче, нарочито при тучама, да

Други пут, кад опет не може да сврши окопавање кукуруза, а он зовне другог комшију па му он помогне. Према томе, сваки помоћни глагол на немачком језику јесте комшија.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Примицали смо се лагано и обазриво друму. Сваки јачи клопот топа или каре појачавао је моју узнемиреност, вероватно из страха да непријатељи не чују.

„ДАНАС ЈЕ ТЕШКО ПРОНАЋИ РЕДОВЕ“ У земљи је горело. Натчовечанском снагом бранио је народ сваки педаљ своје земље од много надмоћнијег непријатеља.

Са извесних положаја одступамо без борбе, да нам непријатељ не би зашао иза леђа. Сваки је одступао у правој линији преко планина, урвина, дубодолина, некад по беспућу, преко река, а често су се људи и

А, да бисмо олакшали коњима, добили смо и чету пешадије, те је сваки пешак носио по две гранате... Таман кад смо пред зору стигли на врх стиже наређење да се вратимо хитно назад, јер су

Почели смо већ да се гушимо. Трупе са севера увелико одступају, већ се додирујемо. Треба на сваки начин зауставити надирање Бугара. И виша команда се одлучила на последњи корак, колико очајан, толико и дрзак...

Наравно, сваки ће радије жртвовати оно што је туђе, него своје. Јавио сам се новом команданту, и он ми је одредио положај.

Заћутасмо... Друмом је промицала бескрајна колона бескућника. Чини ми се као да сваки односи собом покоји живи део домовине. Неповратно?...

А скували би они када би имали шта. Сваки од њих носи по пакет барута у шипкама, па би на ватри спремили чај. Али то је већ бајка... Однекуд сину сунце.

Али нико не ропће, нити се буни. Ваљда зато што је сваки добровољно пошао. Људи су знали да добро бити неће. Уосталом, већ смо огуглали, те за боље и не знамо.

— И лепе женске... — А на столу пуно топлих јела... — И један ауто, да ме не мучи више ова ћорава џукела. И тако, сваки додаје понешто, као израз својих снова, међу овим пустим планинама црногорским.

УСТА МИЧУ, ТРБУХ НЕ ОСЕЋА Командант нас је увек утишавао и саветовао да избегавамо сваки сукоб са становништвом. „Ми смо на туђој територији, и нека имају утисак да смо дисциплинована и уређена војска“ —

Маршевска колона не постоји. Сваки се креће према својим моћима. Неки одмичу, други заостају, има их који преморени остају на путу.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Не, Каица Војвода више ниси! Болани дојчин можда само. Или ти је срце птица што је ногом везана за грану У мраку: Сваки час труди се да полети, крилима залепрша, А онда је мртвије обешена. Као храну, Прождире туберкулозу.

живота сан Није тако чист И од свега чедан, као да је у трбуху неке матере; Проходим кроз онај тмури простор где сваки лист, У сањању, пориче да има један свет Који је ван овог: слободан, и без мере; И опет кроз исте сале сна Закуцам

успео: И то дивно преображење хране, И тај заносни трбух што је машина: Дочекаће у дрхтању Откровења дане, Када ће му сваки уд зазвучати као виолина А он сам бити почетак свих музика. Најзад говорити слободно и до краја.

Кад осећам да ми се нешто фатално мора догодити, добијам неку празнину у стомаку, трбух ми се сваки час упија ка кичми, и нужно ми је да дубље дишем; при том су лучења јача, а сексуална надражења савршено ишчезавају.

је нисам убио, Јечао сам тада бесвесно над трагом своје ругобе: Довукао сам се до албума, ту нашао њен лик и љубио, Сваки други би се за то на месту моме убио, А ја сам се једино у присебности својој губио.

спавах, не надгледајући ток живота, И сањах исти баш час животни како одлази, И како равнодушност, непреболна, у поруб сваки силази: Освртах свој бедни лик, где љубав ми бар би сирота.

чисти, о чисти бол. Па, ево ме, ја сам, друже, Господе, ко негда у детињства дане, Премда бљујем сваки час, и руке су ми избљуване; Ти више би можда волео да је на њима крв, Ја одбацујем сваку савест, рад тебе да сам

Али, заиста, доста сам плако. Растужујућа је зора, Сваки месец је грозан, горчином сунца горе. Опојним обамрлостима, љубав, надмела ме опора. О, нек распукне се ова већ лађа!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Можда је то било устајање? Доручак? Одмор након доручка? Мењање кревета? Избор Царичине нове хаљине? Јер за сваки обед Царица је морала обући нову хаљину, што је и разумљиво: каква би она била Царица ако би на њој биле једне те исте

Затим су и престали да га траже: појели су и попили све припремљено и полако се упутили сваки у своју земљу. У сјајном Царству само су овде блејале, покорно сагибајући главе, а папагаји крештали из све снаге: —

Покушавао је да у себи замисли Град и Замак, али сваки пут би му се чинили другачијим. Једном је Град имао улице поплочане сувим златом, а кровове од рубина.

Све! Сваки цветак: од руже до маслачка! — То је немогуће, пресветла Царице! — прошапута један од Царичиних доглавника.

Чу ли младић њен шапат? Ко зна! Звезда је од те ноћу, сваки пут кад се небеска башта као ружичњак светлошћу оспе, силазила на језеро и слушала глас фруле, нема од нежности и

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Чело главе, на троножној столици, поређани сахани са разним ђаконијама, киселим крушкама и грожђем из »туршије«. Сваки час улази Стана и, на прстима, да га не пробуди, сагиње се над Стојаном, ослушкује како дише.

АХМЕТ (одлази иза Коштанине кућице). КМЕТ (остаје, и сваки час вири. Час гледа у Коштанину колибу, час на друм, са којега се чује свирка. Храбрећи се): Иду, иду сватови!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

И стари сусјед, висок као бријег, Тресући с руха напанули снијег, Јавио би се с фењером у руци. Сваки му од нас у загрљај хита, Мајка га кротко сусрета и гледа, А он се јавља, па до оца сједа, И бришућ чело за здравље

Мени је било кô да пјесме ове Сваки стих поста пун бехар у роси, Па трепти, сјаје, и мени по коси Просипа меке пахуљице нове...

Узвиће се Љељо над нашим Мостаром, И сваки ће прозор засути бехаром, Да пробуди срца што љубе и горе... Зато немој, драга, да те сан обрва!

Гле зраци јутра како њојзи роне! И сваки дршће, продире и тоне, И расипа се кô рубин, кô дуга... Док овдје гори, више њена гроба, Трепти и кружи боно,

У мени цвиле душе милиона; Мој сваки уздах, свака суза бона Њиховим болом вапије и иште... И свуда гдје је српска душа која, Тамо је мени отаџбина моја

Она снова види све вечери касне, Кад је у колеби сваки кут грохотô; Види сва три сина, све ликове красне, Огњиште и ватру, вериге и котô. Све види и чује.

— Расипају се у сутон рани; Миришу, Дишу, Шуме, Јецају, плачу, кô бона молитва дуга, И упијају се у ме, У душу сваки ми тоне Кô јаук брата.

један, уморан и бедан, Излазе из гротла, у прљавој раси, Што су за њих дуги у подземљу часи Откали од праха угља... Сваки, жедан, Прима пуно ведро што му пружа или Жена или сестра.

Твој је шумор пјесма коју галеб лаки На сребрна крила дочекује зором; За њу знаде дрвље, лист и камен сваки, Њу ти чује облак и небо над гором.

Зној им са лица удара и лива, Полако крачу кô да сваки ступа Ковчег светом гдје угодник снива. Полако крачу. И Док магла тупа Растањује се, и Док сунце лије Радости

И сваки сијач кô да виши бива, Расте, и сваки под крстом се диже Небу... И на ме, усред ових њива, Кô раздробљене звијезде,

И сваки сијач кô да виши бива, Расте, и сваки под крстом се диже Небу... И на ме, усред ових њива, Кô раздробљене звијезде, све стиже И пада сјеме из жуљавих

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Дакле, ни у којем случају то не може бити такав друштвени развитак који искључује сваки митолошки однос према природи, свако митологизирање природе, који, дакле, од уметника захтева фантазију независну од

с једне стране, лишили су издајство сваког оправдања, учинили га једним општим појмом под који може да се подведе сваки преступ према отаџбини и, са друге стране, дали хероизму косовске епопеје одређенији, народни карактер.

Према насилницима они су морали бити насилници. Свој сурови однос према Турчину сваки хајдук могао је да оправда речима којима је Вук Мићуновић у Негошеву Горском вијенцу направио разлику између везира и

Кад дође зима, они се растану и отиду сваки своме каком пријатељу на зимовник, али најприје уговоре кад ће се на прољеће и гдје састати.

рочиште не би дошао, друштво иде те га тражи, па ако би се догодило да јатак хајдука на зимовнику изда или убије, то сваки хајдуци гледају да освете макар и послије педесет година.

Стари Вујадин и Мали Радојица имају улогу победника на мукама, али сваки на свој начин. Вујадин је миран, озбиљан, непоколебљиво решен.

У туцачким хаљинама, са дреновом батином на рамену и искрпљеном торбом о батини, свестан да ће се рђаво провести сваки онај који се „сретне ил' сустигне с њиме“, Он оличава ону необуздану народну снагу која, слична надошлој реци, увек и

она је знала да је „крвца из земље проврела“, она је осећала да је „земан дошô“ кад „ваља војевати“, она је хтела „сваки своје да покаје старе“.

Погледајте само три последња примера. У првом сваки стих клетве казује једну негативну, сваки стих благосиљања једну позитивну Маркову особину, а сви укупно — укратко,

Погледајте само три последња примера. У првом сваки стих клетве казује једну негативну, сваки стих благосиљања једну позитивну Маркову особину, а сви укупно — укратко, али јасно — приказују целог Марка.

И сваки од ових начина дубоко је оправдан: у првом случају и у питањима и у одговорима о томе да ли је време да хајдуци иду у ш

Јер сваки велики, сваки племенити поступак у тој борби у ствари је превазилажење смрти. То је јунаштво у сукобу са насилницима.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Кад она не може, нећу ни ја да идем. — Па шта ћеш онда радити? — Сакриваћу се сваки дан у шуми, док ме вук не поједе — тужно прогунђа дјечарац. Сад се и Стриц растужи.

Колиба је, у ствари, била његово дјело, прављена по његовом плану, и зато је он, као и сваки прави стваралац, посматрао своју творевину с мирним поносом, а и помало незадовољно као да вели: — Па...

— питао би неко. — Можда највише од Јованчета, од Стрица... — Не, не, ни од кога појединачно! — признао би сваки дјечак. — Ми се стидимо највише од наше дружине, од чете.

Отвор у пећину лагано се ширио. Сваки час би, сад један, сад онај други, клекнуо на кољена и повирио унутра. Из пећине је ударала хладноћа, пријетио

А у логору је, ваља признати, сваки дан дограћивано нешто ново. На Жујиној кућици, на примјер, већ неколико дана кочила се глатка плоча с натписом:

— ускликну мајстор Мачак. —А и по дану ћемо ми тако прикрити јаму гранама да ће у њу упасти сваки незван гост који овуда наиђе — настављао је Јованче.

„Репоње“се зачуђено згледаше. Стричев дјед Алекса гракну као врана: — Па мој унук сваки дан порани још прије сунца. — И мој Ђоко увијек одјури трком, све се за њим прашина диже — похвали се Потркова мајка.

Ник је трезвен, брзо ради и лако се одлучује за сваки нов посао у логору, а ћутљиви осјећајни Вањка, на сваки његов предлог најприје се замисли, али кад се једном крене,

Ник је трезвен, брзо ради и лако се одлучује за сваки нов посао у логору, а ћутљиви осјећајни Вањка, на сваки његов предлог најприје се замисли, али кад се једном крене, иако спор, престићи ће и на крају надвладати онога

Кад се обруч коначно затворио, кнез Ваљушко громко се продера: — Јуриииш! Држи сваки свога! Шаролика војска очева, матера, тетака, стрина, стричева, дједова и разних других рођака јурну с тутњем, дреком

очева, матера, тетака, стрина, стричева, дједова и разних других рођака јурну с тутњем, дреком и виком витлајући сваки својим опужјем. — Јуриииш! Јур...

Је ли кад наша школа видјела ово чудо од учитеља, кажите? — Богами, право кажеш — дочека дјед Алекса. — Мени је сваки учитељ досад недјељом читао новине, а овај буљи у мене као рак и пита: „Хоћемо ли да тргнемо по једну љуту?

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

СЕЈАЧИ Слишатељу возљубљени, и ми сами, сви, сваки по себи, — излази на сејање сејати своје семе! И то се разлико сеје: каква је кому његова ћуд, тако и сије.

Није ли у том људни луд? Нити је што тврдо ни стојеће! МОЛИТВА ЗА ДУЖИ ЖИВОТ Сваки свакад врло да се моли свому владики, Еда би добри и човекољубиви земљорадилац Још за неку годину више заштедео Ту

— сваки високи дуб стропоштат ће се доле! БОГ СМРТИ Мач му је готов, из кна извучен, очиштен и с обе стране бритко изоштрен; л

Други опет: Скоро да би нас престигле твоје кадре милости господине, којено од века су ти! И други пак сваки по себи: Господи, избави ми душу из преисподњега мрака и изведи из пакла душу моју и не остави је у Аду, неголи да

је било речено: куд ми радимо И семена за своју нам храну сејемо, Да нам онуда прониче и расте Кукута, трње, вучац и сваки коров! ЗДРАВИЦА И Даваћу вам лепу кишу у свако њено доби, и земља ће вам издавати своја жита и све остале усеве ваше.

Тако и сви ветрови, сваки са своје му стране душући заустаљају се и опет дишу! Туштене по земљи воде сливајући се једне у друге, све у море теку!

Радуј се, крсте, корабљима благодушије и покојиште који си; сваки тобом страх одбачен бива и одлази. Велику пучину и широту морску раздирући, тима надежду блиску јављаш, који у стране

рони брегова, и јаке, тврде подлагаше земљи одздо темеље, — била сам к њему садружна Мудрост: ја сам се радовала сваки дан, веселила сам се пред његовим лицем у свако доби.

Време нашега живота проходи непостојаним неким свагдашњим и брзим походењем сваки [од] нас к своме скончању... Из потаје трчањем приближава се к нами наша смрт.

већ у дубине зађу и стану штогод пронаходити, тадар се и више освесте са забом о земљи и ништа с хићњом не проходе: сваки груменак прегледају што је и је ли од чега руда.

И томе се сваки о себи довише да упишу на папиру кано цедуљицу од свога им разума што је понајснажније и најјаче овога вилајета.

Језекил, с четири стране духну на њих ветар јако: таки оне кости започеше врло шуштати и стадоше се скупљати; главак сваки к своме зглавку, кост до кости.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

“ Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери певуше је. Чак и прозаични ћир-Моша Абеншаам

још једно богатство — имао је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешто што сам бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема. То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова.

Она је та на коју је сваки мислио кад је запевао ону песму „Синоћке те, леле, видо’, Зоне“. Море, па не само ту песму, него и ма коју другу

И сам стари пензионисани председник суда, кога су млађи чиновници међу собом звали „мачор“, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и дирали га, — он би се бранио да му није ни до каквог ђаволства, него да

А у могућности је да држи и калфу. Дућан му пун, а поруџбина сваки дан. Некада у оном малом дућанчету свом израђивао је само просто прстење, белензуке, звонца и меденице, и оправљао

Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу, — оријенталац се сваки тада радо одаје тихим сањаријама! Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине (оне топлине коју ћете узаман

бити Јевди, мајци Маниној, кад је чула да јој нападају сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежније ословљавао.

као што треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни кошуља му није опрана и упеглана као што би он хтео. Сваки час сукоб с мајком, према којој је дотле увек послушан и особито пажљив био. А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом.

Неколико дана доцније, а код Јевде се опет скупљају на ново фамилијарно веће. Сваки час тек заклапарају нануле или папуче преко калдрмисане авлије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под

увек кад је у невољи каквој била и тражила паметна савета њега би позивала, и он се одмах радо одазивао, као и сваки рођак, али канда је мало, онако потајно, и уздисао за Јевдом, и то годинама безнадежно уздисао.

А имао је и право! Није он то онако напамет говорио... Као искусан и паметан човек држао је да сваки човек треба да се поучава туђом несрећом.

Ништа не упамти што јој кажу. Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!... Сваки час је пред огледалом, и оним великим и оним другим, мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; сваки час плете