Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Други су спољашњи знаци ове промене: различни облици кућа и зграда, разлике у свакидашњем начину живота итд. Иако су често последица спољашњих узрока, нарочито географске средине, све су то особине више или
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Колективистичка оријентација, као тесна узајамна повезаност људи, испољава се у свакидашњем животу, у међусобном помагању у пословима, у заједничком окупљању на саборима, славама, поселима, заветинама и сл.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Његова вредност је само историјска и релативна. Он је један од првих писаца наших који су се обратили »свакидашњем животу« и који су се први огледали у роману из сувременог живота српског.
схватао живот без великих страсти и подвига, био очајно и болно раздражен што мора да гамиже по земљи и у прозаичном свакидашњем животу, да тавори у једном хладном и сивом добу, без боје и без поезије.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И кад је овако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је кад је обучена! Па како она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво распитује о „своме човеку“
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
), па се и данас у свакидашњем говору примењују као животно правило и као виши доказ, иако су се разлози њихова постанка већ одавно изгубили.
ВИИ ПРИКАЗИВАЊА ИГРА И ГЛУМА И у обичном, свакидашњем животу деце и омладине, а нарочито у вези са породичним, пастирским и ратарским сезонским култовима и обредима,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Али налазим да се непризнавањем те јасне, здраве, демократичне истине чини неправда баш оном обичном, просјечном, свакидашњем човјеку, који твори базу људске пирамиде и кога такве истине-зубобоље највише тару и погађају.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Смисао је довољно јасан: чим почнемо да размишљамо о сопственоме свакидашњем, аутоматизованоме и самим тим од јасне свести удаљеноме понашању, ми се толико изненадимо открићем крајње блиских и
као усредсређење пажње управо на ове области у свакидашњем понашању које припадају „обичним“ навикама, спонтаноаутоматизованоме реаговању, које су, уопште узев, неформални део
пре свега Фројда и његово инсистирање на различитим вербалним омашкама и сновима, дакле на оној области у нашем свакидашњем животу која измиче свесној контроли.
културе: у сликарству, архитектури, црквеном појању, у заједничкој црквенословенској језичкој залихи, али и у свакидашњем животу.
Таква свест одговара песничкоме (па и философском), а не свакидашњем нашем стању. Тако исто при обичној употреби језика не морамо бити свесни његове велике, столећима сабиране меморије,
савремени српски песник заслужан за откривање и активирање големога ритмичкомелодијског потенцијала у нашем обичноме свакидашњем говору.