Употреба речи сваком у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

То је било марта месеца, а маја га сахранише... Леп је то месец, тај мај!... И гробље је у њему лепше: на сваком гробу цвета по једна ружа, а босиљак својим тужним мирисом мирише.

„Узми, оче!...“ Архимандрит се није могао више уздржати; очи му синуше, образи му се зажарише, и у сваком покрету си могао видети ону калуђерску грабљивост. „Е па добро, џанум, нека је аирли!...

Путови како је богу воља! Да обиђеш целу земљу унакрст: пођи лево а десно, све ти је једно, јер си на сваком кораку могао сломити ја ногу, ја руку... Бивало је те човек пође до прве варошице, па се више и не врати кући...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Басна је први израстак и пород члове|ческога остроумија, и њом су се служили велики људи за учинити сваком чувствителне високе и општеполезне науке.

христјаном уступити оно исто што су од христјана силом похитили, а не мисле да бог и правда хоће да с временом опет сваком своје буде. Ко је | пре неколико времена икада чуо даје Бошњак или Арбанас икада Турчин био?

Онај Вечни и Премудри, који је све што видимо створио и одржава, он све види, и воздати ће сваком по делу, ако то насилником и не|праведним и није драго.

” „Мучите будале“, — одговори магарац. — „Зар мислите гди је вами место, да ту сваком мора бити”. Наравоученије Није се нимало чудити што нису сви људи једнога начина живота.

— „Ви сте петлови без сваком закона, имате више жена него Турци, и нимало не гледате на сродство и пријатељство”, вели му мачак.

Живити заједно с говечетом и с крмчетом, с кокошкама и с паткама, ово је скотски а не људски. У сваком состојанију људи потребно је распознавати и раздељавати разумна од неразумна, вредна и поштена сељанина од ленштине и

”| Наравоученије Ако ће не знам што ко творити, не може сваком угодити. „0υθ΄ο θεός οθ΄ ύων πέλει πάντας ανδάνει: Ни бог, кад кишу даје, свим не угождава.

Дакле то што је мени најдраже, најрадији сам љубимим мојим сприопштити, а уздам се да се не варам мислећи да сваком човеку мора за тим много стајати како се од зла чувати и добро живити.

Примјечаније У сваком граду и вароши (а не би згорега било да се и по сели ова наредба учини) да се направи један хоспитал за сиромаш стару

Да не знамо што нисмо научили, то је природно сваком; али да себе издајемо за учене у чему нисмо, ово не иде управ. Сви ми можемо неке ствари знати а неке не знати; но

Расудимо само: учтивост је да у опхожденију друг другу угодни и пријатни бивамо. Сад, онај који је свагда готов и рад сваком по сили својеј помоћи и добро учинити, је ли му могуће да без узрока и радо кога либо речма увреди и озлоби?

Јеси л' чуо?” Ово се сваком мора видити смешно, но тако је самољубије: ослепљава нас ужасно и чини нас да себе похваљујемо онде гди би дужни били

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

говорио сам слободно, а каткад збунио ме је говор простог кмета; гонио сам непријатеље и бежао од њи’; живио у сваком благу и изобилију и опет долазио до сиротиње; имао сам лепе куће и гледао и’ из шуме спаљене и срушене; пред мојим

’ Пак низа сва брда потрчаше Дрини. Ми куће попалисмо, робље и стоку отерасмо. Златарићско пак робље и овце повратисмо сваком своје, а турско робље пошљемо у Немачку” (И ја сам ово робље турско видио, кад су и дотерали на Врану, где је логор

После тога постали су читлуци, и јаничари завладају, који су имали у Стамболу великог јаничар-агу, а у сваком везирству опет мањег јаничар-агу.

Зато идем натраг преко Саве, а немам писара ни други̓ учени̓ људи, но ћу ићи од манастира до манастира и казивати сваком калуђеру и попу, да у сваком манастиру запишу, да више никад тко је Србин Немцу не верује.

а немам писара ни други̓ учени̓ људи, но ћу ићи од манастира до манастира и казивати сваком калуђеру и попу, да у сваком манастиру запишу, да више никад тко је Србин Немцу не верује.

” — „Ја” рече, „то Србину кажем, а не Немцу; а и Немцу ћу то исто казати, и сваком.” Мој отац не хтене остати, него се врати кући у Бранковину, а за њим Лазар Илић из Јабучја и Петар из Ракара, а они

и тако према броју глава и војску све у тефтер пописа, и сваком кнезу копију даде, колико је дужан војника Срба довести, кад и где рекне паша.

И хоћу да понесеш јоште 2000 ока ракије: кад пођемо Дрину газити, да сваком Србину по оку ракије дадеш да попије.” — Мој отац морао је на то пристати, дође у кнежину и спреми војску за одређени

дворили, рекне им Аганлија: „Е хајдете сада на конаке своје, пак сабаиле ујутру ви Турци азур коње; а ти Алекса рано сваком Србину подај по оку ракије, пак ћемо на газ преко Дрине”.

Обрече се Живковић и тако оде. Ја узмем оне врећице и сваком момку у терћије повежем, као јапунџета, па онда пођем Ваљеву.

Кола су већ готова била, зовнемо нашег љубезног домаћина да нам трошак покаже, но фон-Бенковић каже: „Сваком другом наплаћујем на персону по рубљу, а вама као мојој браћи Србима по пола рубље”.

Будите спокојни и одморите се, а свагда се и сваком под овим именом молдовански купци казујте. А много дањом и не ходајте у тизим хаљинама, да не паднете коме у

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа строга званичност као што је у Максима Сармашевића, нашег лепог капетана.

Упути скромне Вучевчане да поштују своје старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом. Даље опомену их да се добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаша, немирних и подозривих људи, и

зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ сваком познати вираунски туш. Здравице, певање и свирање прекидало се само кад се гости наклопе на разна масна пецива да

Он је готово најбољи пријатељ Милунов, а Милун његов. Они питају један другога за савет, договарају се у сваком подузетку и помажу један другом у свакој прилици.

а његова Стана није више онако окретна као у млађе доба, кад је могла упоредо копати с најбољим копачем и кад се у сваком пољском раду није бојала многог мушкарца.

Да се променио у нарави — није ни то; и сад је онако исто добар, искрен и сваком љубазан... Има ту неки ђаво! Тако је то трајало читаву годину дана, чак до пред Петровдан.

А већ што се труцкања тиче, сељаци су препоручивали сваком од струне, као најсигурнији лек, Симичине кочије. Еле, кочије су Симичине зврктале насипом белошевачким, а у њима је

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Лепа су њена поља кад озелене, а још лепша кад се позлате злаћеним влаћем... Она вам је као туђинка, не да се сваком познати!... Ко хоће да зна њене дражи и њене лепоте, тај мора живети у њој.

И ето, та два човека били су први људи у Црној Бари. Они су били свима углед. У сваком су послу предњачили. Не би кмет Јова ништа урадио без споразума с попом, а попа опет хтеде све с људима.

А да би се наређења дахија и кабадахија што сигурније и брже извршавала, кабадахије у сваком селу поставише „субашу”. И онда је ишло све као по лојy.

— Зар ме не познајеш? Скоро у исти мах и поп рече: — Ногић! Шта ћеш ти овде? — Свештеничка су врата сваком отворена! — рече хајдук, па стаде мирно мерити попа од главе до пете. — Јесу... јесте... — рече поп збуњено.

— рече хајдук, па стаде мирно мерити попа од главе до пете. — Јесу... јесте... — рече поп збуњено. — Сваком су отворена... ко тражи савета... ко... — Ја не дођох да ти тражим ни молитве ни савета, него дођох да саветујем...

Све дочека Станка и дружину на ногама. Станко се изљуби са свима. Све очи беху сјајне, свако чело поносито; на сваком лицу читао си да је душа прекаљена... Станко осети неко величанство у души својој. Осећао је неко више надахнуће.

И... гледа, некако, као дете!... — Доиста... — Нана ми се свакад смеје, али ме не грди... Ја сваком наденем име... И не дам ниједно заклати!... Све крију кад хоће да кољу, а ја после плачем да се убијем...

Жалим за сваком милоштом, за сваком лепом речју што му је кад рекох!... И мртвога се стидим!... Алекса му је одобравао.

Жалим за сваком милоштом, за сваком лепом речју што му је кад рекох!... И мртвога се стидим!... Алекса му је одобравао.

Само кад топ пукне, онда по једну ватру!... Али се Турци нагло приближаваху... Могао си сваком лице сагледати. Кара-Ђорђе нареди те пуче и трећи топ...

Сила застаде и окрете се... И јекну кроз војску: — Опкољени смо! Све ће нас потући као мишеве! На сваком лицу беше извајан страх... Оштро око КараЂорђево смотри то. Он је очекивао тај тренутак.

Она осети немоћ у сваком дамару и свакој кошчици... Осећала је како јој трепавице падају и како је црна земља вуче... И паде, паде као кап.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

А кад стари клавир дирне руком лаком, Биће звуци црни: чиниће се сваком Као да прах ноћи пада по салону. ЧЕЖЊА Небеса су празна; немо вече слази, Негде у алеји задњи зрачак блиста,

Ја не мећем на те ђинђуве са траком, Него жуте руже у те косе дуге: Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком, Одвећ горда да би живела за друге.

А крв још пуна жеђи бесне — Жеђ мача и кад мирује! — Да сваком чашом о под тресне, Као кад тиран пирује. Као да у сјај мојих вода Још суза није канула, И да је јутрос с младог

Господ ме сеја целом шаком У часу светлу и голему, Да будем јутро дану сваком, И његов глас и кључ у свему. На пустом путу атом праха, У небу сунчев круг и слика, Жижак у дому сиромаха, Суза

У цркви мирно држа свећу; На раскршћу, у хучном долу, Додола та је, сва у цвећу, Играла ту у сваком колу. У касну поноћ крену кући, Кад уштап засја из планина; И оде тешко посрћући, Од сунца и од новог вина.

САПУТНИЦИ Све за својим путем, ја сам жудно хтео Све за својим путем! Али заман муке: На раскршћу сваком увек сам се срео С кажипрстом кобним невидљиве руке.

ЗАМОР Очи су ти данас пуне топле тајне, По пољубац има у погледу сваком; И има у гласу тужном, неједнаком, Обећање среће нове и бескрајне. Доста, јадна жено, све је залуд! Доста!

Некад чух твој корак или шум одела, А сад те ноћ носи у сваком свом шуму; Звезде у покрету; мирна светлост бела У свим приказима на замрклом хуму.

МАЋЕДОНИЈА У свакој планини имаш свога змаја, И виле бродарке покрај свију река, На сваком раскршћу по један краљ чека, И старински напев пољима без краја.

Пролазе заставе путишта далека; Сутра ће да севну сабље отроване... Но легија где ће најпосле да стане? На сваком раскршћу по један краљ чека.

Сви ће да буду у злу сложни, И закон бране безакоњем... Програм је „братско измирење“, И равноправност у злу сваком: Бич нов за ново јавно мнење, Сталност на путу наопаком. Државни буџет без покрића. Савршен тријумф равнотеже.

Државни буџет без покрића. Савршен тријумф равнотеже. Министар сваком познат кића, Што само златна јаја леже. Од сад ће ићи како ваља: Немају зашто да их криве, Сви ће да умру за свог

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Боже мој, како су биле велике наше матере! Оне су имале праосновне, чврсте, просте принципе који су исписани у сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносом, као витез свога доброга сокола.

окренутим прстима — управо онако како то праве добри и рђави молери: Сава, која је била тако опала да је се готово на сваком месту могла газити, сањиво отицаше, одбијајући слабачак црвенкаст рефлекс од облачка поврх ње.

Има у човека једна жица, лажљива као случај, па ипак је зову „предосећање”. Ко год игра на лутрији, тај при сваком вучењу има предосећање да ће добити, и никада се не чуди по свршеном вучењу како га је преварило то предосећање.

Сви се беху умили, а свима је Анока поливала. Све се обукло у неку тајну свечаност и сваком зуји у ушима нешто налик на: „Глас господењ на водах”. И само да негде затрешти прангија, све би се узело крстити.

Кад је какав тежи случај у судници, одмах трчи по попа, и он то од часа намири, да је сваком право. Код куће је живио скромно и по старински. Попадија га љуби у руку кад пође у село или кад се врати кући.

Истури груди и, обичним тоном и речима којима се они зову на дуел, рече ми: — Ја вам стојим у сваком погледу на расположењу. Само не тако српски...

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

« — А сваки поп чудо што воли крофне! Откуд сад то, бог ће га свети знати; али то је непобитан факат, познат сваком правом сину наше свете православне цркве.

— Хе, слатка моја, — вели поносито госпоја Перса, — није то сваком баш ни дâто! Ал’ зато је требало имати доброг учитеља, а ја сам га баш имала!

А у вароши фине, па штелунг, па персона, па клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком младом човеку увек више допада. Признајте, зар није к’о што кажем? — Пак-пак?

»Ама, фино је«, кажу: аја, не марим ти ја за то! — Сасвим тако, имате право. И ја претпостављам добру савијачу сваком цукербекерају — вели гост. Са гужваром је завршен ручак, а отпочет је живљи разговор.

! — Па ваљда да останемо флегматични! Е, Спиро, Спиро, не носила ја ту мантију! — Па девојачка су врата сваком отворена... А он нека бира. Ваљда му нећу наметати к’о фалишну форинту?! — Ху-у-у!

му марамом и улази, а он њој мане шеширом и залази у други сокак, па све цупка од милине, и никога не види, или се сваком јавља. А гђа Сида се само крсти иза оне рупе од чвора на капији, крсти се и чуди и вели: »О, часни те, девојко!

Сокак или авлија, то је свеједно, у сваком селу. Зато и у овом нашем није била реткост да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака.

Шаца је ишао полако све испод багрења, док није дошао близу поп-Спирине куће. Тад му је јаче залупало срце као сваком, ма како смео човек да је, што закуца пред дрским предузећем.

— вели гђа Перса. — Он га је први дочепао и одвео био својој кући. — Па био га чувати. — А девојачка су врата сваком, што кажу, отворена. — Ваљда је он дете, није ваљда још мајорент, па не зна шта му треба.

Стајала је подуже без икаква поступка по њој, а за то време хладноћа и мрзост између њих расле су све више и падале сваком све више у очи.

Нема више оног густог зеленила које је ишло на руку заљубљенима, и крило их од оне несносне контроле коју је бог сваком младом заљубљеном створу, у лицу његових родитеља, натоварио на врат.

Њиве и с једне и с друге стране. Пред сваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива. Све је сада суморно, и њиве и дрвеће.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Свуда упаљене свеће, тамјан. На сваком гробу бели се прострт чаршав, а по њему поређано јело, пиће. Чело гроба клече старије, матере, а у страну млађе: жене,

И увек би се вукао тако упрљан, мастан и плазећи се сваком. Чим би у чаршији наишао на дућан каквога чувеног газде, све би тада околне дућанџије некако радосно и злурадо

— Ете — смејао би се он стидљиво и показивао на здравац, — зелен, убав!... — И сваком, чак и деци, раздавао би. Поред тога гледао је, погађао по борама лица и чела, ко колико има година и колико ће да

бос, у старим чакширама и увек, увек погнуте главе с рукама у џеповима и пробирајући где ће да ступне, склањајући се сваком. И тако иде свуда. За њега нема ни границе, ни Турска, ни Србија, нити га опет ко задржава.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Ту се он тако владао да је сваком шегрту за мустру служио. Госа му је био велики богомољац, а Љуба, кад га је схватио, није ни једно јутрење пренебрегао.

— Знате, абентајер је то кад мушко у женско, или женско у мушко заљубљено, па онда мушко излаже се сваком малеру, само што жели да постигне; тако исто и женска за љубав каткад и у мушке хаљине се мора облачити.

Може ли бити да се такве девојке сваком не допадају? И обе силно играју. Играчи се отимају за њих, и свако каже: „Бадава, Мица и Алка најлепше фрајле на балу!

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Христић је корачао сагнуте главе, са рукама на леђима, и при сваком фијуку топовског зрна сагињао би се и плашљиво прилегао.

“ И заиста клања се он пред сваком влашћу, а ја гледам и мислим: Бога ми мога, ово је неки нечастиви. Ево ову пандурску крнтију треба поставити негде

Африка

А можда је то и због оне основне упорности човека да не учини никад никоме баш оно за чим тај највише жуди (Пруст). У сваком случају колико је смешан онда напор белих да уведу у хришћански дух црне!

Унапређења изгледа да иду нарочитим редом и тек кад се поједина места старешинства упразне. Изгледа да сваком приликом треба дати нов доказ дурашности и нову људску жртву.

Н. ми је у сваком случају био још антипатичнији због тог дерана, а истовремено, једино што сам човечанскога видео у њему, изузев чежње

У сваком случају, брига која се непрестано види код сваког белца да ни тренутак не буде изложен сунцу; затим сећање на малу сунч

У сваком случају Либанца је сасвим прошла воља за ловом. Прелазимо преко широке реке, обале пуне крештавих мајмуна. Наилазимо н

Колико сам често и сâм у животу одрицао се одједном свих ствари за којима сам, без разлике и за сваком засебно, жудео, једино зато што ону за којом сам често случајно прво пошао нисам могао имати.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Он је уредио десет хиљада лоса, по форинту сребра: десет хиљада форината. Сваком је слободно метути, и на коју девојку срећа падне, добија сместа младог мужа и толике новце. ЈАЊА: Хе, хе, хе!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Рата више неће бити. Та гомила више није ни потребна. Па нека иду откуда су и дошли.“ „У сваком случају“, говорио је Гарсули, „у Вијени је решено да се Расцијани населе на територију Хунгарије и под хунгарске

“ А кад би се наљутио на другове паписте, довикнуо би: „Ви имате Папу, а ми личке! Сваком своје!“ Међутим, кад је Ана отрже од Павла, Варвара се занесе и поче, грчевито, да плаче.

Божич има таста у Будиму, па долази често. Сви га постови, до Беча, знају. Чувен је. А знају га и у сваком трактиру, и контумацу. Широке је руке при фараону, а јак и при пићу. Људи га воле.

Док је био у Темишвару, Павле је осећао, при сваком откуцају срца, да са њим, у Росију, иду многи – и братенци, и сератлије Трифунове, и читава села у Поморишју и Потисју.

Била је на три ћошка, као узидана у неку кулу. Била је утврђена у сваком свом углу, великим, белим каменом. Имала је стрехе врло високе, а прозорчиће тако уске, да су Исаковича сећале на

Ћутали су. Сенатор је имао, у мајуру, псе, а међу псима огромног Гару, дораслог сваком курјаку. Тај пас је био миљеник те сенаторове сиромашне рођаке, коју је сенатор сад био удао.

Било је много вике и смеха, док су се сви разместили по кући и док су лакеји сваком донели пртљаг, који су били помешали. Валдензер је ишао по кући да госте посети. Смех је одјекивао где год се појави.

Док Божич, оматорио, олињао, трчи, или би трчао, за сваком сукњом, да она није присутна, капетан мисли само на своју умрлу жену.

Она зна да то сваки мора запазити, већ првог дана, кад упозна Божича, и њу. Та чежња ће пратити Божича, до гроба, за сваком сукњом, изузев његовом женом – која га је прогледала брзо.

Него на спрат, чекрком, као роба. На сваком ћошку, светлео је, ту, фењер. Кад су кола стала, из стражаре на тргу, изишао је сержан.

главу, да не гледа свог чувеног рођака, за кога је слушао, тамо доле, у Срему, да је свемоћан у Бечу, а сербска мајка сваком официру.

То је био подофицир новог кова, униформисан, чија је кика, при сваком кораку, тресла се, као да је од гвожђа. Он је прво, неповерљиво, посматрао, пред собом, цивила, а затим рече да се

Теодосије - ЖИТИЈА

Ако је тамо негде дошао син великога жупана, владара српскога, са сваком журбом нека се врати оцу својему, да не би како отац његов, због жалости за њим, љубав према нама променио у мржњу, па

великодушни били, дадоше злато много, јер им много приношаху од самодршца Стефана, и одмах подигоше цркву и украсише сваком лепотом, и саздаше велики пирг који стоји и до, сада, и градом оградише, и предадоше у Ватопеду пречистој Богоматери.

А ја слуга твој у сваком добру ка Господу, што хоћеш и што кажеш, бићу благопослушан господину мојему. Јер ако би могао у Господу помоћи нам да

цркве, мале и велике, свети сазида Док остаде као архимандрит у Студеници, не само камене него и дрвене, да се на сваком месту своје владавине Бог слави.

“ И свршивши молитву рече раслабљеноме: — У име Господа Исуса Христа, чедо, теби говорим, устани и ходи са сваком снагом!

И дочекиваху свога по телу стрица а у Бога владику и светога оца, и са сваком га почашћу ка самодршцу оцу привођаху. А када свети дође над болеснички одар самодршца брата, овај му подигнут од

И опет: „Проповедајте јеванђеље сваком створењу. Ко узверује и крсти се, биће спасен, а ко не узверује и не крсти се, биће осуђен“.

Јер апостол Павле каже: „Сваком појединцу од нас даде се благодат по мери Дара: Христова“. И многи од светих после апостола благодаћу Духа Светога

А краљ са сваком радошћу посла свога служитеља да да што тражи онај који је дошао од светога. А слуга изишавши потражи у свима леденицам

А посла и ОД слугу својих благородних да га са сваком почашћу проведу, док га не преведу и преко реке Саве. А свети дошавши кући, мир и велику љубав од угарскога краља и

Цар се обрадова његову доласку и посла своје благоусрдне слуге са својим коњима, да са сваком почашћу доведу светога од мора.

А цар посла у лађу и једнога од својих слугу са оружаним људима, да без бојазни и са сваком почашћу светога проведу. Божјим пројављењем пошли су морем, оставивши с десне стране Константинов Град, и ускоро

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Отада су се ове тежње непрекидно манифестовале сваком новом приликом. Оне су постале политички програм Србије под владом кнеза Михаила Обреновића (1862—1868) који је,

Многи од њих су способни, изгледа да успеју у сваком предузећу. Ретке су инертне природе. Све се више јављају личности велике воље.

По напред наведеним испитивањима, која су делимично објављена у Насељима, ово све је тачно само донекле. У сваком племену има по неколико старих сродних родова који чине племенско језгро.

У сваком случају ово је становништво, онако као и оно у Шумадији, Херцеговини и Црној Гори, једна од најснажнијих и најактивнији

С времена на време пролазе путујуће терзије и они довршавају оно што жене нису могле урадити. Ипак у сваком селу има по неколико породица са доста стоке.

Ограде су од облутака. Скоро су сви одрасли по селима били у печалби, или су сада у печалби. У сваком селу није код куће велики број људи. Печалба је новија, али је ипак променила људе.

Али изгледа, да су ове теорије најчешће биле надахнуте политичким бригама. Језик их, у сваком случају, везује за Јужне Словене, и свакако је умесније везати их, крај свих разлика, за велику јужнословенску

У Родопима су поисламљени Бугари или Помаци. Осим тога у сваком од ових варијетета има група, које се одликују извесним психичким особинама. Доњодунавски варијетет.

Ово је најназадније становништво међу свима јужнословенским групама. Они су у сваком погледу веома заостали: у току векова су имали веза једино са Јуруцима, турским сточарима родопског масива.

Њена претерана похлепност довела ју је у опреку са правима свих балканских народа. Користећи се сваком приликом Бугари су радили да задобију симпатије западних народа.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Све зависи од моћи логике. СПАСОЈЕ: Па ви то имате, кажу. ЂАКОВИЋ: Да, логика, то је моја моћ! Бог, видите, сваком човеку дарује по нешто; вама је, на пример, дао паре, мени је дао логику. Он не даје једноме све, а другоме ништа.

СПАСОЈЕ: Питање би било само, је л' да узмемо заједничког адвоката или свако посебно! У сваком случају не треба да предухитримо. Саветоваћу се о томе још и са господином Бурићем.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Добро би било имати новаца за сав овај шашави свет, сетих се Атаманове приче о Бароници. Њој је, у сваком случају, потребно још доста сунчаних дана у којима ће моћи да понавља дечју песму о бродићу који није никада запловио;

Поп је о греху и покајању а то је било оно што је личило на мога оца. Отац је, у сваком случају, имао богатији речник, али је ипак излазило на једно, досадно до лудила.

У сваком тањиру било је по неколико пилећих костију, давно оглоданих, и два зелена листа. Бароница је смешећи се гледала у нас.

Још сам махао руком кад је у собу ушла Станика, а за њом и моја мајка. Неко је морао отрчати и њу да обавести. У сваком случају; улетела је у собу с марамицом на устима, очних капака запаљених као да их је неко обрубио црвеним концем.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

У биртији чемерна публика. За једним столом седе њих тројица, сваки у руци по један наџак. Чакшире нису имали. На сваком кратак „инеxпрессибле“ и босоноги, лица ужасна, управо конфишцирата.

— То су трговци! — И то „рацки”. — Да, ти су најбогатији! — Како се неће обогатити, кад на сваком рифу преваре, а оваме пô године посте.

Сад уђе у биртију. Разгледају где би било најбоље. Молер нађе једно место на дувару, у чело, да сваком који уђе одмах у очи падне. Господар Софра већ стоји у свој својој величини, и молер га мала.

Кћери и Шамика оду да се похвале с даром. Шамика узео хаљине у руке, па трчи у дућан, у механу, на сокак, па сваком показује хаљине. Срећно дете! Сад је са Софром само госпођа Сока. Глади га по челу. — Ал’ сте ослабили.

А ти тако газдујеш: карташ се, пијеш, дајеш на вересију. — Дајете и ви! — Ал’ не сваком гоги, карташу, него сигурним људима. Па видиш ли се како жалосно изгледаш? — Кад ноћу морам на ногама бити!

Шамика сврши права и дође кући. Оцу сузе очи од радости. Где год се с каквим пријатељем састане, на путу, на пијаци, сваком каже: „Мој Шамика свршио је школе, — свршио је права”. Мати и сестра, игра им срце од радости, са Шамиком се диче.

јер венецијански филигран је у свету најсавршенији; па онда јапунџе „венецијанер”, са јакама на катове, да може сваком казати да је то баш из Венеције; па онда „карбонари”, то је сад у моди.

Када је Шамика из Ш. отишао, договарали се у кући Полачековој о Шамики. Сваком се допада, и оцу, и сину, и госпођи Матилди и фрајла-Лујзи. Госпођа Матилда не може да се нахвали „фишкала”.

Све завиде Лујзи, и жељно ишчекују да и с њима игра. Чули су већ за Шамику чији је син. Шамика, као „галантом”, са сваком игра, а оне у милини топе се.

Кад то чу Пера, а он седне на другог коња па за добошарем. Добошар дође на пијацу, бубњује, па виче: „Даје се сваком на знање да ће се данас после подне у три сата продавати на мунти коњ господара Пере Кирића; који има вољу, нека купи”.

Предајем богу душу. Шамики остављам све моје „движимо и недвижимо имјеније”, а Шамика одавде да изда сваком слуги и слушкиљи по сто форинти, Марку Ћебетаровом осим платна све ситне ствари у дућану, нек’ се помогне.

Ником не шкоди, а неће тиме своју публику увредити. После неколико дана дођу новине у варош У. Читају, сваком се допада. Диве се Шамикиној домишљавости. Шамика моли Соколовићеве да му допусте споменик дићи Јуци.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Седећи у огромним клупама, звекећући при сваком покрету сабљама, погнути, обасјани шареном, мутном светлошћу прозора, падали су ничице пред том бујицом пријатности

Права и снажна, као што су анђели, високих колена, са крилом и грудима што су, при сваком кораку, дрхтали, она прође крај њега, излазећи из лађе, као да хтеде да му покаже како се, мада је тврда као камен,

Сањаше је, у мукама, скоро сваку ноћ. Виде је у сваком мраку, ма где био. Чинило му се да га обавија њена коса, са тешким мирисом ораха, лака као свила.

само брцима, он није јахао удобно и раздраган лепим пролећем, као они што су пролазили пре њега, застајкујући пред сваком крчмом и процвалим воћњацима и пред сваким замком са гвозденим капијама и зидовима, обраслим бршљаном, плавим багрењем

нимало у пријатнијем положају од њега, искићени, ишчеткани, намазани, утегнути у нове каишеве, тако да су цврчали при сваком кораку и покрету.

другу, већ јој је једнако понављао, каква је била оне ноћи и како је она, само она, друкчија него све друге жене, у сваком погледу.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

раздрешеним гаћама, држећи свитњак од њих у руци, а породиља — жена његова — три пута му се кроз ноге провлачи, и при сваком провлачању муж је свитњаком бије по крстима.

³⁵ О петку се у народу мисли као о изузетно несрећном дану. У народу се каже: „У петак сваком послу рђав почетак.“ Тог дана било који започети посао (сејање, зидање, плетење итд.) биће злосрећан.

⁶⁷ У сваком случају, пази се да се постељица неопрезно не избаци напоље, а нарочито не ноћу, јер ако се ње докопају вештице могу

је већ дао име) да га Бог поживи на много лета и година; дај Господе Боже, да његови родитељи дочекају да и’ одмени у сваком послу и терету, да им буде од сваке помоћи, у радости весеље и срећа, у жалости утеха и разговор; и помози, Боже, да

¹⁷² Још се понегде верује да се злоочници рађају у кошуљици, с ногама напред или у суботу. У сваком случају, злоочници су људи који су већ својим рођењем или још у раном детињству дошли у близак додир са хтонским

Та погача се зове поступаоница. Затим се позову сва деца из комшилука и сваком детету се откине комад од погаче, а дете, чим то добије, одмах почне да трчи.

шали, носи лепше и раскошније одело него остали; речју, понаша се као краљ, а задругари му опет, са своје стране, на сваком кораку указују краљевске почасти.

У многим народним песмама и причама величају се гостољубивост и милосрдни однос, саосећање према сваком ко је у невољи, незаштићен или сиромашан.

до 1985. године) нема ниједне наше народне приче или бајке.⁶² ИВ ДЕО ДВА МОДЕЛА ДЕТЕТА ДВА МОДЕЛА ДЕТЕТА У сваком народу постоји имплицитно (неартикулисано, у виду јасних формулација) и добрим делом несвесно схватање природе,

Свакој култури, сваком народу, у складу са његовим особеним стилом живота, начином привређивања, друштвеном организацијом, системом идеала и

Теоријско полазиште рада је следећа теза: у сваком народу, у свакој култури постоји једно неисказано, имплицитно становиште о природи детета и о његовом развоју.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

место чека, за оне који још за века гробницу где ће лећи знају; за људе које на свакој води чекају броди и котва у сваком бродолому, којима су сви знани и незнани анђели милосрђа осигурани.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

километара по блатњавом дну једног бившег мора да би ми овај пар позирао за причу која се поновила толико пута, у сваком граду иста? Како си ме само расејено погледала, Жужи!

Видеће да су то фотографије; по десетак, дванаестак фотографија у сваком раму, испод стакла упљуваног мувама. Видеће најпре себе на матурској слици: висока таласава фризура и дрзак поглед,

— промуца козја брадица. – Видите, мада је то срећан брак, понекад долази до свађа. То је нормално у сваком браку, је л' да? И онда... Па, ја често, знате изгубим живце и почнем да вичем да бих постала глумица или нешто слично!

— Замолио ме један гост да му га донесем — рече келнер. Затурио је тај број. Напољу је улица била тек поливена. На сваком столу стајала је веза свежих младих ротквица. Столњаци су били закрпљени, али уштиркани.

боље да не причам! Али она има васпитање! Да, мој господине, моја кћи неће спавати са сваком протувом која то пожели, макар та протува била и сам председник жирија! Не, док сам ја жива!

Откад нису тако спавали, тако дубоко и без икаквих снова! Сутрадан, Ружа је свуда око њих, на сваком месту и у свако време — њихова Ружа, тумач обичаја и заштитник, покровитељ и посредник између два живота; овог дивљег,

Сада, кад га више нема, поново је мит, па гинеколог не пропушта да сваком детаљно исприча колико је с покојником био присан. Варошицу у брдима обузима опет узбуђење.

Препозна им истог часа карактер; сировост, безнађе и досада гладна насиља осећала им се у сваком покрету; у олабављеним краватама и спуштеним стомацима, подвезаним каишевима с крупним металним копчама.

Матавуљ, Симо - УСКОК

њека прирођена учтивост, па оно осјећање свога достојанства, она присебност и духовитост, оно складно држање и склад у сваком покрету, од чега обично ни трага нема у осталијех јевропских сељака, а због чега му се сви које је те ноћи видио

Данас има: Петровићâ, Поповићâ, Кустудијâ, Радоњићâ, Жутковићâ. Владика је од Петровића. У сваком племену има војвода, кнез, сердар и барјактар. Ми обашка имамо и гувернадура. Ето ти!

судовима, да су добри биљези е ће се и порез моћи прикупљати; предаде се старац своме милом надању да ће дајбуди у сваком племену моћи отворити по једну школу.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Шта мислите ви, то јест? МЛАДОЖЕЊА: Непоњатно. ПРОВОДАЏИЈА: Сваком је то непоњатно; али месојеђе не могу да прођу без свадбе, момци су неспокојни, је л’ тако?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Кад се она запоставе, долази до неспоразума и до тешке збрке. У сваком случају, појава је модерна: дечје књижевности, у данашњем смислу речи, у прошлости није било.

навести и на читање вреднијих текстова, и што притом не дају онај скоро начелни отпор који многи одрасли показују при сваком случајном сусрету са озбиљном уметношћу.

Деца су, и иначе, вођена и усмеравана при сваком кораку у животу, она сама ни о чему не одлучују, па је и разговор о њиховим жељама и потребама, могућностима и

У сваком случају, корисније ће бити ако неки дванаестогодишњак чита Одисеју или Рат и мир него детињасте песмице специјализовано

Она губи из вида да је највећи део текуће дечје књижевности у сваком погледу безвредан, одређен за једнократну употребу, и да етикетирање, у том случају, није само производ критичарске

Није лако пронаћи примерено рухо и тачан тон при поучавању деце, нити је вештина забављања детета доступна сваком. То је нарочито тешко кад је реч о предшколском узрасту.

Мерила У сусрету са сваком новом дечјом књигом ваљало би, најпре, утврдити постојање специфичног дара дечјег писца, који се одликује изузетном

„Извесно је да деца — до младићског доба у сваком случају — разумеју лоше, или уопште не разумеју, апстрактне идеје. Најбољи дечји писци биће, дакле, они који, не

). Напор ка појашњењу, који је присутан у сваком уметничком делу, овде треба да је потпунији и изведенији него у књизи за одрасле.

Усмеравања су делимично потребна и оправдана - без помоћи одраслих дете се не би могло развијати, па ни опстати; у сваком случају, то усмеравање не треба губити из вида, нити самој деци приписивати захтев, тј.

Као што је дете мање или више живо у сваком човеку, тако је и тај, невини првобитни склоп, присутан у свакој ствари и појави; ваља га уочити, и поетски оживети.

(Кад је реч о захтевности: велика поезија, од Дантеа до данас, увек је у сваком погледу високо циљала; претенциозност убија само осредње и слабе ствараоце.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ШЕРБУЛИЋ: Охо! ЛЕПРШИЋ: Та једна реч „охо заслужује да се у новине стави; а тешко сваком, на кога почну новине викати. ГАВРИЛОВИЋ: добро, господине, тешко сваком, који не жели своме роду добра.

ГАВРИЛОВИЋ: добро, господине, тешко сваком, који не жели своме роду добра. Само, како ће то бити? ЛЕПРШИЋ: Ево како. Србљи су највише крви пролили за ослобођење

НАЂ: Не треба вређати, господо, не треба вређати. Господин Гавриловић је поштен човек, а поштење има цене у сваком народу и у сваком закону. ШЕРБУЛИЋ: Шта се чује за протоколе?

Господин Гавриловић је поштен човек, а поштење има цене у сваком народу и у сваком закону. ШЕРБУЛИЋ: Шта се чује за протоколе? НАЂ: Говорило се да ће доћи нека комисија; но ја то не би никад чинио.

СМРДИЋ: Право кажете. ШЕРБУЛИЋ: Истерати га из одбора, то није ништа; но треба му добро конфисцирати, као сваком другом бунтовнику. СМРДИЋ: Ништа него право. ГАВРИЛОВИЋ: Али, молим вас, то није из моје главе изашло. Ево писма.

страни људи, бегунци код њи да се склоне, а они ишту по четири-пет цванцика приде на банку од пет форинти, уместо да сваком даду фрај квартир и кост, и да му јошт плате што је волио побећи него остати под Маџарима.

ШЕРБУЛИЋ: Забунили смо се што ти Руси једанпут не сврше, него седимо на трошку. ГАВРИЛОВИЋ: Ја чујем да ће се сваком платити дијурна који је избегао. ШЕРБУЛИЋ: И треба да се плати. Нисмо ми бесни да се потуцамо.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

И он је величао Јосифа ИИ сваком приликом, називао га »премудрим и богопросвештеним владјетељем« и »сунцем свега и благодјетељем«, усвајао његове

Он је писао у стиху и у прози. Он воли поезију и на једном месту вели: »Мени су на сваком језику стихови мили.« Али његови стихови су слаби, као сва српска поезија у XВИИИ веку.

Ненадовића којем је умногоме служио за узор. У сваком случају, то је био једини књижевни писац српски у XВИИИ веку, чије књижевне способности достојно су служиле његове

Шта се у њему садржи, светиња је сваком правом Србљину.« И знатан део својих састава писао је на српском језику, не особито чистом, али ипак српском.

У сваком случају, Сима Милутиновић је после Вука Караџића први од нових писаца српских који је увидео вредност народне поезије и

Ти м̓ уведе поглед први у зрачнијем просторима, у којим се зв̓језде тиће и шетају хоровима... Милутиновић је у сваком случају отворио му вољу за писање.

и Ромула; коме Србину српски језик не ваља, нека га поправља по своме вкусу, и нови нека гради; не завидим, на част сваком своје; — а ја ћу само готово да скупљам оно што је народ српски већ измислио.

У сваком случају код њега је била велика духовна енергија, јака памет, оштар критички дух, природан здрав разум и Мушицки га је

Његове идеје о књижевности истоветне су са идејама Вука Караџића и познијих српских романтичара: »Сваком народу препоручујем да чува свој дух, који живи у народним умотворинама...

нестручњака, које и као сиров материјал, некритички уношен, често препричаван из књиге у књигу, нису увек сигурне, и у сваком случају захтевају прераду из основа. ПРИПОВЕДАЧ.

културе сав био за старо, за традицију, за целину, за оне »праосновне, чврсте, просте, принципе, који су исписани у сваком буквару«.

приказано у свом најнижем облику, са сувише вулгарности и грубости, и читалац најзад зажели више чистоте и поезије, у сваком случају нечег другог и другачег.

Милићевић, Вук - Беспуће

су, његов јак, космат врат, иначе вазда усправљен, погибао се; уза све то што је био тврдица, он није жалио да, сваком приликом, почасти и погости што боље може старију господу од себе и да их напије најбољим вином и подвори најслађом

Сремац, Стеван - ПРОЗА

После је долазио сам јед и чемер. Мати га је јако волела. Увек је сваком говорила да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.

Е, ту се учитељ мало нађе у забуни. — Та оно знаш, Тиосаве, и то може да буде. Ја знам да је и она јако потребна и сваком мила и у кући и у послу, и да ти она сипа у чанак да кусаш. Али нисам то мислио.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ено шеће из горице соко, Око њега оно пусто перје, Дваест друга, дваест златних пера, Сваком вјера тврђа од камена, Њима вије, њима Милун бије, На све стране турску крвцу лије. Боже мили, да вељега чуда!

— Тај жубор иде од уста до уста, Ал' ниоткуда одговора пуста, И сваком беше и тешко и жао, Јер свакоме је на срцу остао. Ал' највише лепотице жале, О њему зборе, па дивно га фале.

“ Па на даску ногу меће... Ал' ко плови амо крају? Ко то коре, ко то куди: „Хеј Шајкаши, срам вас буди!“ 37. Сваком сину сузно око, Свак угледа — али кога?

Слабо им је дегод наћи пара; Онај скакô скока јуначкога И прескакô дваест четир нога, А Светозар, она ватра жива, Сваком камен јунак одбацива.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Па куд све, туд и то: од сваке куће има нека стаза или путељак право према млину. Сваком ваља у мељаву, а шта ти можеш томе што ће и ђаво тај исти пут употријебити и за своју душегубну работу, враг му гњате

Све ове новотарије мој дјед Раде, као и обично, није ни примјећивао, нит су оне упадале у његов једноставан и сваком отворен живот.

Нема ко, нема снаге, не стиже се. Дође нови најменик, а то сваком у кући донесе неку промјену и сад ти се ваља њој прилагођаваш.

ишао надалеко чувени Чавлин Далматинац, прави хајдук, с прсима у сребру, и гласно попијевао, нагонећи сузе на очи сваком женском чељадету: Веселте се, село и сељани, ево мене гоне сережани . . .

Било је, на примјер, кућа које су у породици имале неког будалаша знаног сваком дјетету у селу, па је, временом, тај безазлени бенаш постајао познатији и од саме своје куће и читавог њеног богатства.

Свак је за то крив, па и стари Раде, сваком припада његов дио испаштања, и то своје ваља стоички подносити и дурати. — Ама, људи, шта ће нам стара кљусина, ко ће

а Ђуро се „сврстао у редове“, увијек су из његове јединице стизала у село некаква „жалобитна“ пјесничка писма, која су сваком живом сузе на очи мамила: и ономе ком су упућена, и „штиоцу“ који их чита и онима који га слушају.

Коверта се обично губила, а писмо се претварало у партизански летак, у пјесму, намијењену сваком кога је срце везивало за посвећене ратнике.

Дође тако у госте тетка, кума, рођака, па руком у торбицу: где сте ви, дјецо, ево сваком по шака ораха. И-их, ораси! Нема већег и љепшег дара на овоме свијету.

Опљачкани коњокрадица обори главу, погледа у своје мамузе и замишљено рече: — Сваком је бог дао неку радост, па и будали ...Е, мој Васкрсије, ти нас данас баш лијепо разговори, хвала ти ко брату.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

једва приметно руменило при дну јој лица — онда се тек осети сва милина, љупкост и драж, што се показиваше при сваком њеном покрету.

Па још кад га Тода дарова новом кошуљом, а младожења стопарцем, он, увив кошуљу око себе, и показујући сваком оно стопара, није знао шта да ради од силне радости и толике среће.

излепљени хартијом — све то изгледаше тако мало, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас. Ми никоме не сметамо.

А обично свака шамију забацила, разузурила се, без бошче, у устима држи зрно грожђа и сише га. И у сваком винограду тако. Свуда жене, девојке. Трче из једног у други виноград, састају се. Нестало је међа, граница.

Кажем: механа им за људе, а кућа за сиротињу. А пород им здрав, на очи кремен. Гледаш: око чисто, снага права и у сваком покрету кипти и пролева се здравље. Имали су четири сина и три кћери. Једна удата, друга умрла а трећа још дете.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Бог је сама вечна доброта и правда; што год није добро и праведно, није од Бога. А зашто, дакле, у сваком закону има зли(х) и неправедни(х) људи?

С чијом вољом и допуштењем људи се плоде и рађају, расту, живу и сладости овога света уживају у сваком роду и племену, у свакој вери и | закону? С божјом. Дакле, шта би ми хотели, да смо аметнији и бољи од Бога?

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Трепетљике звеком звече уз тамбурин ударај, по пољани буде цвеће уз мирисан уздисај. А на сваком цветку паја једна мала чиста кап, је л' то магла уздисаја, што се слегла у ту кап?

Небне мисли земни борци, душиноме сваком зраку, сваком људском жртвењаку узастопце у поворци; у поноћи хладне грозе гомилина нехајања занесеном душом

Небне мисли земни борци, душиноме сваком зраку, сваком људском жртвењаку узастопце у поворци; у поноћи хладне грозе гомилина нехајања занесеном душом носе сановање светлиј'

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Као и у сваком стваралаштву, квалитет је колебљив, а мистификације су му чест пратилац. Да се дође до добре приповетке био је потребан

стану одговарати: — Ми толико година у тебе служимо, па нас никад ниси ничим сите нахранила, а он како дође, даде нам сваком по печена овна. Онда она ућути и помисли у себи да је сама крива.

Грбо одговори: — Даћеш нам све тројици триста дуката. Краљ му рече: — Ја не дам више него сваком по педесет дуката. Онда му Грбо рече: — Кад не даш колико ми иштемо, ми одосмо. Па пође, а за њим оба му брата.

Краљ их упита шта ишту за нову годину. Грбо одговори: — Сваком да даш по сто педесет дуката. Краљ рече да им више неће дат него као и прије. Грбо одговори: — Нећемо.

Даље нареди да се сваком ткогод дође да потражи цара Петра каже: да цар Петар није код куће у својој царевини, него да је отишао код цара Сунца

А на ватри је горело велико храшће. Наш ти Марко пограби сваком руком по један храстов угарак (а сваки је био тежи од њега), на их подстакне на ватру.

Колико пута копне магарца, толико се оклопника појави, те он сваком заповједи да веже војнике. Војници немадоше кад ни дахнути, за трен ока бише сви повезани.

— да би могла све шљиве измењати за ђубре, само је мрзи да толико чисти кућу. И човек сваком даде пуно шљива. Утом дође нека девојка, стисла мало прашине у шаку, па и она иште коју шљиву.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: Шта марим ја за свет? У мојој сам кући ја господар. СОФИЈА: Тешко сваком ономе који не мари шта свет о њему говори. МАКСИМ: Кувати се неће! СОФИЈА: Али ја оћу! ЈЕВРЕМ: Право, снао!

НИКОЛА: Ако ћеш управо, твоја је једна жена, која се може сваком допасти. МАКСИМ: На пример. НИКОЛА: Кућа ти је чиста, уредна; све је на свом месту, све иде као сат.

СВЕТОЗАР (устане): Ево дакле: (Чита) „Ја долепотписани по чистој мојој совести, сведочим, и готов сам на сваком месту потврдити, да супруга моја Софија, рођена Перкић, сваку љубав и наклоност ужива, почем је не само добре нарави,

ДОКТОР: Перзерин. МАНОЈЛО: То је име Исајлово, а брег се зове Призрен. ДОКТОР: Земља је плодна на сваком житу, дрвима која жир роде, особито има доста камења. ПУТНИК. Ко би реко код толики планина.

Право ваља рећи, да се и у притварању као и при сваком другом занату, упражњење зактева. Али оно дрво, оно, шта је имало с њиме посла? Јесен није, да надгледа воће.

Да видис, Љубо, какав је сесир добила Драга из Беца, дивота! Али сто је цвет, видицес; сваком се мора допасти. ЉУБА: Ја сам молила мога бабу да ми наручи један, пак каже добар је и онај стари.

ЈАКОВ: Ха, ха, ха! МИЛОШ: Кад је тако поштен, требало би да му вратимо магаре. А нама је доста сваком по дукат. МАРКО: Није него јошт штогод. Он је свога магарца видео, па нече да га прими. Ми више нисмо криви.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ТРИФИЋ (неповољно): Султана! СУЛТАНА: Зашто нисам нека зла жена да пустим нокте и сваком, који ме год дирне, очи ископам. ТРИФИЋ: Ти си право дете! СУЛТАНА: Ти си... ти си... последњи човек на свету.

ТРИФИЋ: Децо, ако је то тако као што ви кажете, ја ћу вам сваком по два пара аљина начинити. ПЕРСИДА: Ту немате ништа сумњати, милостиви господине.

(Замањује руком.) Ох, ох, милостива госпођо, ал ћемо да се рачунамо. Питаћемо се јесу ли оне милостиве госпође што сваком трче у очи? ТРИФИЋ (Стевану): Сад, коме да верујем? СТЕВАН: Милостива је госпођа отишла у шетњу. СУЛТАНА: Их!

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Плава оптика недреманог ока Снимиће тако и како се мења Облик мог срца, дамар крвотока у сваком часу твога нерођења Што понавља се ушестостручено: Крик под високим сводовима, али Нечујан свему изван овог слуха

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

будало једна блесава, а не знаш куда ћеш, него базаш, онако без везе, за свој грош, још неухваћена, још ничија, док на сваком ћошку постављају замке оцвали лепотани са блудним мислима у глави, мангаши пред бифеима, лапонци по парковима,

Нисам навикла. Пешачим тако кроз тај београдски Блуберихил и зиркам лево-десно а, богами, има шта и да се види: пред сваком кућом — лице из новина. Спаљују лишће, изигравају фармере са грабљама у руци. Врисак!

У сваком случају, ако у историји не буде неком неправдом забележен као функционер, јавна и друштвена личност, друг Топ ће у нашо

Има узречицу „мислим“ и „као“, не носи никада шешир, кишобран или капу, заборавља рукавице на сваком божјем месту, криви потпетице према унутра, никада не опере за собом каду, чита док једе, а његов сто је потпуно

Мислим, важно је да вам се у џепу увек и на сваком месту нађу неке драге успомене или, ако случајно немате успомена, онда нешто веома драго — на пример, кокице!

— Још нешто! — упозорава нас матори — Можда ћете ме виђати ових дана, а можда и нећете: у сваком случају не прилазите ми ако ме негде угледате, не ословљавајте ме и ништа не питајте! Схватате?

— Што се нисам активирао? -— јада се госн Суле. Мућка, Анчи, мућка, па то ти је! Подмећу ногу на сваком кораку: удесили да се рат заврши на брзака, а кад се само сетим како се књавало у заробљеништву!

Мада се, рече још тај гласић, свашта дешава! У сваком случају, гласић још није добио никакве информације о било каквој измени! Е, ту смо се напречац шлогирали!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Не престај, теци, диктатуро с гаја! ИИИ У сваком џану дах је грешног Петка, грехоте живе с црним атрибутом, из које шушти с трновога цветка, кроз Ружу крста,

У сваком џану дах је грешног Петка. Красоти света исмејан је пурпур те она служи да се узме ушур за речцу какву, сумњив ред д

“ У сваком џану дах је грешног петка. ИВ По пуклом слуху још ми цвиле чавли. шупљином зјапи рана ми под ребром. О Пелен-звезд

Ђурђевдана, ускипе млеком и повуку влагу, То јавни чин је Господовог плана да штедро проспе творитељску снагу, те сваком створу бубри нестрпљење: човèку, муњи, јастребу и жаби, и биљу сваком; свачему је време да нагон троши, некамо да

плана да штедро проспе творитељску снагу, те сваком створу бубри нестрпљење: човèку, муњи, јастребу и жаби, и биљу сваком; свачему је време да нагон троши, некамо да граби, да дужи буде циклус, руј у зрењу, тренутак Срца који нема цену.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Било је и поклона, и млого којешта, али, као што кажем: моја воља није била, премда је иначе жена у сваком смотренију изрјадна. ЈЕЛИЦА: Господин барон, ја ову визиту нећу скоро заборавити. АЛЕКСА: Чини вам се чрезвичајно?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

У сваком куту, по свакој стази по неки јунак из приче гази. Патуљак Палчић тихо се краде, дружину води, играју жмурке, а чи

У чарној гори колиба стоји, ко год је види, тресе га страва, вјештица баба око ње броји колац по колац, на сваком глава. Делија момче кроз гору граби, иде у најам опасној баби.

за Мачка спрема, по лонцу мијеша, тихо пјевуцка веселу пјесму, равне јој нема: „Пшеница расла виткога стаса, на сваком стаблу четири класа, у сваком класу зрнаца сто. Ој, ко-ко-ко, еј, како то!

тихо пјевуцка веселу пјесму, равне јој нема: „Пшеница расла виткога стаса, на сваком стаблу четири класа, у сваком класу зрнаца сто. Ој, ко-ко-ко, еј, како то!

Свладали тако невољу многу уз помоћ главе и брзих ногу. Путује прича и сваком каже како се воле неизмјерно и како Врапца Црвеног траже малишан Жарко и псето вјерно.

Узалуд би ми труд. Од тога дана нисам на миру, удицу бацам по сваком виру у дан вјетровит, ружан. Године теку, поворка нијема, рибице моје ниоткуд нема, зато сам често тужан.

“ Ћоса је спреман помоћи сваком, па даје просо капом и шаком, храни милион уста. А кад је дошла средина љета, погледа Ћоса, ал каква штета:

Дуго је Ћоса лутао мраком, шумама, пољем и дољом благом, прошао редом њивицом сваком, а брашно сипа његовим трагом. И како брашно земље се тиче, из њега биље чаробно ниче.

Добар је Ћоса, никада лаком, па даје брашно по мрву сваком. Гостију била читава киша, разноси брашно братија разна. На концу ево сурога миша, и он би дио, а торба празна.

“ „Кућица, глупост! Моје ми њушке, своју бих дао за гњиле крушке. За сатић меда даћу је сваком! — говори медо на јелу лаком. — Поћи ћу с вама, јер волим шалу, хоћу да видим јежа — будалу!

Штенара то је, тесна, и глува, сигурно у њој имаш и бува! Кућицу такву, хвалишо мали, за ручак добар сваком би дали!“ — рекоше тако њих троје, љути, док мудра лија по страни ћути.

Поваздан тутњи, пљуска и лупа: уклето место ђавољег скупа. А чича Триша, господар млина, старина сваком драга и знана, прекрасне ћуди, с навиком чудном: свађа се с мачком свакога дана.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Оно неколико корачаја идемо том уличицом. Пред сваком кућом седе старице, старци, млађе жене и рибари. Деца претрчавају између њих На једној кући пише: хаза де хуеспедес.

Или боље, знам. Хтели сте да кажете, је л̓ те: „Тако лепу девојку!“ — Чини ми се да сте погодили. У сваком случају ни ваше острво није мање лепо од вас. — О, оно је и уистину лепо. Само ја нисам са острва.

Не, не, не мислим то, већ нешто што отприлике одговара тој идеји. У сваком случају, требало би написати нешто имитујући пчеле, нешто страховито савремено, а што ипак не би било: као пчеле!

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

скакаваца већ су зелена прешла преко мора и кнезове честите погубила на реци, ја знам ко долази и зашто, и знам да сваком сјају и слави такве сенке за петама иду те говоре: доста си светлост земаљску крвљу својом и дробом хранио.

Зашто од наше радосне вере праве нешто тмурно и строго, низашта лепо не хају, сваком доказују да није прави, а сами се не кају. Па и мене су извели из такта ти гадови лепљиви ко гробљанске бубе!

И као што моје име није само моје, тако ни твоје име није само твоје, него је раздељено у свеопштост и налази се у сваком слову. И словљењу. И ословљавању. Ето нас с тобом, у имену. Не кажем да сам те одгонетнуо.

телесним обличјем изображено а нетелесно и неодразиво И свем мисленом недомисливо и неизрециво Слову сваком суштаство прасушаствено Од белог камена до царског дрена све је притиснула сила плача У кругу од манастира до

је месечина и кабао млека свакога јутра подај находима и спреми по кабао свакојаке хране онима на путу што просе сваком ко залута да се нахрани док пада киша као из кабла један кабао велик пошаљи горе крилатом створу кабао

Нема више нашег, ни туђег; теку сузе покајања. Али ми морамо вратити сваком своје, као што смо и добили, и додати нерукотворене поклоне.

са женом па шта буде огањ плавет ил звездана стакла нико их не слуша ко ће у нестанку још ред да прави свако се сваком измигољи око бунара у жбуњу под орахом кућним зар то да буде света тајна брака?

тако се ето на сваком народу сломију кола и по више пута те почну литургије Сотони заиста значења нису пренесена пссст!

Гле како се браћа моја у мрцине створе и криви мач изникне у сваком оцу из прса и пресече гнусобу кћер само што покрива рањена ждрела има ли кога још стварно жива да га пренесемо у

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Е, то је било најболније питање свих батерија. Командир је највише страховао за коње. На сваком застанку је опомињао војнике да коњима бришу марамом очи и груди од прашине и зноја, да им се груди од дугог тегљења

И командир се наљутио. Неко је морао бити крив. По доласку у бивак наредио је да се удари по пет батина сваком возару чији су коњи рањави. Потпоручник Александар покушао је да ублажи заповест доказујући да су седла и камути нови.

Остали су застрашено посматрали сцену. А сутрадан, на маршу, возари су на сваком застанку брисали очи и груди у коња.

А колико је тек мртвих пред нама. При сваком овом пуцњу, од којег земља трепти, падају мртви и рањени... И целу ову масу здравих и снажних људи воде на губилиште.

Певци закукурикаше. Била је поноћ... Маршујемо цео дан И ову ноћ. Умор је савладао људе и на сваком застанку лежу покрај пута. Стално их опомињемо да не заспе. Наслоњени на штитове, у стојећем положају, дремали су.

Тако на сваком састанку. Пораз се преувеличава, а цифра заробљеника постаје све већа. И вест се као зрак преноси на све стране.

Ми смо се утврдили тако као да ћемо на овим узораним њивама да векујемо. Послужиоци на сваком топу имали су своју земуницу с једне стране, а са друге стране топа био је магацин за муницију...

Иако је ноћ хладна и влажна, људи су се знојили и бректали под теретом челика и гвожђа. А при сваком даљем нагибу, подупирали су својим телима да возови не би склизнули.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Одреди место сваком детету, каза им како се зову њихова седишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и понаша у

Али кад виде да га она сама увек позива и да се радује сваком његову доласку, он се умири, и све му постаде обично и пријатно.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ 108. Очи моје, куд сте погледале? Срце моје, шта си пожуђело? Да би Бог д’о сваком, ко што хоће, А и мене, што би мило било!

Нерођена, као и рођена! Скин’ те с мене зелену доламу, На долами три џепа свилена; У сваком је по ружа румена: Једну дајте мојој милој мајки, Нек купује пшеницу бјелицу, Нек се рани и ода зла брани, Јер је

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Та грлили смо горе од вас и носили на олтаре. Па кад Исус не спасе нас, ваше ће руке старе. Та ви сте сваком народу донели понос, и спас, и радост. Та к вама су ишли који су хтели част на свету, и младост.

Песников отац мислио је, и причао, да је отуда и име њихово, које су добили при сеоби из Црње у Итебеј. Може бити. У сваком случају, у Итебеју, код цркве, и сад стоје три куће Црњанских, мојих блиских рођака.

А на свој начин, није та борба била ни без социјалних додатака и узрока. У сваком случају, у оно доба, сва је српска сиротиња била за одбрану наших права, наших статута, наших привилегија.

У то време, комите су импоновале сваком балавцу, а сви су Пречани, у знак родољубља, хтели у академију. Аустрија није давала пасош војним обвезницима, а

У великим, историјским, тренуцима, судбина додели сваком улогу, и не пита. Вест да је у Сарајеву убијен аустријски престолонаследник, стигла је до нас, тог сунчаног дана у

Проспем ли вино, замирисаће бео чаршав као снег по житу невидљивом, али никлом, и озеленелом. Господо, наздравили сте сваком. Још једну пијану чашу мом Банату.

Могло је да дође до закашњења, а закашњења да буду врло непријатна, да не кажем фатална. У сваком случају, за време мог боравка, у тој команди, присуствовао сам, каткад, врло непријатним сценама због погрешака.

Идемо затим да се пријавимо за нову мађарску републику и да јој се закунемо. На сваком спрату у самом Министарству имају канцеларије: Чешка, Пољска, Румунија, па се, најпосле, појављује и делегација

Борбе се, вечне, чини ми се, воде између Добра и Зла. У сваком случају, кад сам стигао у Загреб, и изнео са станице своје коферче, моје су мисли биле, признајем, јако конфузне.

Начелник Уметничког одељења Министарства просвете, Нушић, даје нам, сваком ко одлази за Париз, франака 500. Да нам се нађе. Тако се онда ишло, на ћабу, у Париз.

и мирни, гледали некуд, Сећате ли се рибара, старих, израђених, претргнутих, како стоје на обали, међу конопљем, на сваком далматинском острву, и гледају исто овако, мирни и прокисли, некуд?

После неколико дана проведених на Крфу, они се чине безбројни, као да их има под сваком маслином, и сваком стеном. Имена на тим крстачама над гробовима увек се понављају.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било; у свакој кући пун таван логика, ал' памети није било; на сваком кораку говорило се о штедњи и благостању земље, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи

Државник Симон и лекар Мирон!...” Кад сам прочитао неколико листова (у сваком готово била је опширна биографија чувеног и родољубивог лекара), решим се да одем господину министру привреде земаљске.

Затим, у сваком среском месту је економ за срез са великим персоналом чиновника, и над свима су покрајински економи, има их двадесет,

Преко њега врши министарство (које има двадесет одељења и у сваком по један шеф одељења, са великим бројем чиновника) преписку са целим крајем.

„Не може да буде” , рекох; „ја јесам министар, али ово нису моје паре, већ народне, крваво стечене, и ја морам о сваком динару водити озбиљна рачуна.

победоносно кроз улице, уз громке ратоборне звуке музике, а војници морају корачати оштро, тако да им се при сваком кораку љушне мозак у глави.

и оствари велике народне идеале, то изјављујем да ћу од данас свим силама потпомагати данашњу владу и да ћу свуда и на сваком месту осуђивати прошли злогласни режим, кога се гнушају сви поштени луди у земљи. (Потпис).

Па и изјаве и честитке исте, од истих луди, сваком новом кабинету, а и у депутацијама су стално исти луди. Чиновници нарочито журе с изјавама оданости свакој новој

по себи, и треба да се навикну на муке и невоље, па није згорег да и глад јуначки трпе; лиферантима, предузимачима и сваком другом добром грађанину срећне Страдије лако је рећи да исплата њихових рачуна није ушла у овогодишњи државни буџет.

На све стране, на сваком месту само се о томе говори, запиткује, нагађа. Министри трче час у ову, час у ону страну земљу; час један, час

Од великог броја путника заостаде још дваестак. Сваком се очајање и сумња огледа на мршаву, изнемоглу лицу од напора и глади, али нико ништа не говори.

на сваки начин, с искреним очајањем нашла хиљадама опасности у овој мојој причи: у свакој реченици, у свакој речи, у сваком слову. Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: — Хууууу!...

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

криланца и свако се жури да ти донесе своје »лепсе« крушке, јабуке, ораје, шљиве и — пурене зелењаке (бабице), што сваком, по два-три, из недара вире...

он га срета још првог дана, кад свет угледа, он га прати кроз цео живот, на свадби, на слави, на састанку, на моби, на сваком раду и залудничењу; он га прати и у гроб, па и после његове смрти обилази тужну совру за пуну годину дана, «у оно

Од њега је страховало шест великих округа. У једно исто време — сваког тренутка — на сваком месту њега су очекивали и бојали га се: и сељак за плугом чешће се освртао и бојажљиво погледао на какав шумарак близу

Нестало је зликовца, а остала једна маса, која те, сваким знаком, сваком особином, опомиње, да пред тобом лежи обичан мртав човек. — Е брате, ка' и сваки мртвац! рече један из гомиле.

То је огромна историја дуге и тешке борбе, која је, до најмањих ситница, позната сваком нашем ученику. — Веома ме занима сад питање: какву задаћу имају мушкарци и чиме се они баве?

Беше питом као овца, и пажљив према сваком, па и према најмањем детету. Кад је сам вечито је замишљен, иде оборене главе, а у оку му се виђаше дубока забринутост.

« Пођем у чуду навише, поред Саборне Цркве, кад тамо, а из митрополије излазе гомиле заслужних свештеника; сваком на глави почасна камилавка или преко средине црвени појас. »По Богу, браћо, шта је то ?« питам их зачуђен.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Врата са десне стране и у дну. На левом зиду два прозора, на сваком чисте завесе и саксије са цвећем. Између прозора миндер са жанилском застирком; са стране боље дрвене столице.

Гледаћу ипак до подне да дођем. Госпођице, вама поверавам интересе моје партије. Отац је наредио момку те сваком ко ме тражи каже да нисам код куће и да нећу ни долазити, па ми на тај начин одбија бираче.

У сваком случају, не гине ти да глупо говориш, па онда... ЈЕВРЕМ (прекида га): Ама, није то: мени је свеједно шта ћу ја да гово

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања из социологије, да изрекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.

Не може чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! У сваком трећем-четвртом броју новина тек читају неки допис или против капетана или против председника.

И какве је само зубе вадио! Једнога је тако једанпут, приликом ординирања, трипут око цркве онако клештима вукао. На сваком ћошку Мића стане, одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.

Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине под тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.

И право је. А зар сме друкчије да буде?! Зар не? Јесте! Мали узроци али често велике последице. У сваком случају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

” И још: „Свак је сваком брат!” РОМЕО И ЈУЛИЈА У БРАКУ Један глупи породични спор је омео Да се венчају Јулија и Ромео.

Све бринући којом ћу и када ћу: Боже, страшну ми даде задаћу! Стотину ногу! О, ужасу: Мислити, о свакој, у сваком часу... Држати, сваку, под контролом Као што трамвајџија управља тролом...

Кад се човек сретне с јабуком, ту се Догоди нешто крепко и поштено. КАКО СЕ НАПАЈА ДРВО У сваком дрвету — тврди једна новија сага — Ради мотор од двеста коњских снага, Па зато, кад ветар зањише гране снене, Дрво

КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ Ноћ кад одмакне, Кад тек понека сијалица ко златна крушка засјаји, И сваком на срцу кад одлакне, — Шта раде тада трамваји?

Ноћ кад дубоко одмакне, Кад тек понека сијалица ко златна крушка засјаји, И сваком на срцу терет дана одлакне, — Ето шта раде трамваји.

За све је знао противутук, Сваком је истину гурао под нос. Поносим се што сам му чукунунук, Мада необичан наш је однос: Никад ме за образ не уштину,

О, каква би то срећа била Кад би човек, место руку, имао крила! Кад не би било маме и тате Да нас на сваком кораку прате!

га је предуго чизма), Једва је раскрстио с једноумљем, Туђа му је освета и свака пизма, А од изрека — ко и сваком добром учи — Најдража му је да „Човек гордо звучи! Гледа Лаза, гледа, и скида Наочаре, да их мало уштима...

Ова се роба кући не враћа, Чим продам, сместа идем у Хоргош, Да доведем и други олош! Пред сваком кућом грмнуће добош: Сад, кад остадосмо сви без гаћа, Ред је да неко нешто и плаћа!

Онда је, почетком 1958, мноме овладала страсна жеља да напишем нешто једноставно, живо и доживљено, разумљиво свима и сваком. Свима, дакле, и деци.

Волео сам трамваје: Ноћ кад одмакне, Кад тек понека сијалица ко златна крушка засјаји, И сваком на срцу кад одлакне, — Шта раде тада трамваји?

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Тако је организована чувена »Цхалленгер-експедиција«, која се и данас сматра као модел у сваком погледу добро опремљене и са пуним успехом изведене научне експедиције.

ту нема ничега ни атавистичког, ни мистериозног: оријентација је аутоматска и произлази од тога што се аутоматски и у сваком тренутку за време путовања доводе у склад унутарње директиве код јегуље са околним спољним приликама, са погодбама

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

О, каке сласти, да се рида Безумно, силно! Да се грца, И мученички живот кида При сваком куцњу бедног срца, У очајању, у самоћи, Међ јоргованом и јасмином, У загрљају ведре ноћи, Под доброћудном месечином!

не мичући, У истоме кругу разговоре водим, — А ја белим светом расух живот цео; И на обалама где је вечна плима, И у сваком граду, сваком месту, има По кап моје крви и мог срца део.

истоме кругу разговоре водим, — А ја белим светом расух живот цео; И на обалама где је вечна плима, И у сваком граду, сваком месту, има По кап моје крви и мог срца део.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

На вратила о марчу јашемо, договоре кријући чинимо какво ћемо зло учинит коме. Живином се сваком промећемо; возимо се на сребрна весла, лађа нам је кора од јајета.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И на свакој служби у цркви и на сваком веселу, игри, увек их је било. Чак нису изостајале ни са сабора по оближњим селима и црквама.

Јело јој слатко. Вода још слађа. Осећа како јој ваздух свеж. И тада сваки час, у сваком тренутку, била би у стању да заспи, и то слатко, дубоко. Али то не би трајало дуго.

И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем. У сваком би цвету налазила по једну своју жељу, у сваком цвркуту тица по који неиспевани, неисказан уздах и глас неке песме.

И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем. У сваком би цвету налазила по једну своју жељу, у сваком цвркуту тица по који неиспевани, неисказан уздах и глас неке песме.

Метнуће чак и свој катанац на њ. Мати, као увек, не бројећи новац (ма да је свакад, у сваком његовом фишеку, налазила по неколико рђавих грошева) даде бакшиш дечку, испоручујући поздрав Тонету и његовој домаћици.

Виде како мати јој иде чисто поносна и радосна. Заносећи и забацујући плећима са сваком се женом, како која из комшилука наиђе, здрави. А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву.

Сви ишарани старинским шарама и старим златом. И ма да су били већ почађавели, али, услед свога њихања, покрета при сваком улазу, отварању и затварању врата, чинили су да по соби увек бива хлада. Софка се још није била сасвим обукла.

Мати, сва срећна, служила је госте нарочито дуваном и једнако разговарала, сваком причала и казивала о њему, ефенди-Мити.

њиховим наследником, коме се какво имање, кућа, не продаје за онолико колико кошта, за добит, него више да му се, као сваком новајлији, особито странцу, укаже помоћ, да се онако сам, стран у вароши, изведе на пут, окући се, постане и он

И то само ради њих, да би они, отац и мати, пошто њој иначе сваком удајом предстоји бол и патња, од те њене патње имали користи, том патњом бар њих, оца и матер, ослободила И живот им

Са сваком се старијом женом здравила, разговарала и застајкивала. А и ове саме су је заустављале, као да је то њена радост, слав

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Јер у том немиру природе и неба И немир се моје душе јасно зрца; Јер са сваком буном осећам да треба Поћи с буном тешко рањенога срца.

Речено је: „Има време кад се сеје И време кад се жње;“ — и кад се ради; И кад се човек сваком раду смеје. Било је, дакле, доба кад се зида; Сад је друго, кад се ништи и обара; Ако смо данас без милости,

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Њих срећемо скоро на сваком кораку у обичној свакидашњој употреби, — и то: а) као говорне изразе дословног значења, б) као поређења и в) као

Пресипати из празног у шупље. Рибу учити да плива. Сâм под собом дрво подсијецати. Свакој врећи бити закрпа. Сваком лонцу бити заклопац. Свећу у подне жећи. Свој хљеб јести, а туђу бригу водити. Со у море метати.

— У овоме свету никаква добра нема које не би помешано било са злим. — У сваком житу има кукоља. — И слатка и горка диња на једној врежи расте. — Колико је низбрдица, толико је узбрдица.

— Ако је и амбар, варићак је мера. — Ако не начува, не натече. — Који штеди, у другог не гледи. О СВОЈИНИ — Сваком се своје чини најљепше. — Свак’ се бави о своме. — Што је оџино, нек’ је под главом.

— Најскупља је сиротињска солда. О НЕВОЉИ — Свако у својој кожи живи (и својом душом дише). — Сваком је своје бреме најтеже. — Сваком своја невоља. — У невољи нема погодбе. — Свак’ је тузи и невољи дужан.

О НЕВОЉИ — Свако у својој кожи живи (и својом душом дише). — Сваком је своје бреме најтеже. — Сваком своја невоља. — У невољи нема погодбе. — Свак’ је тузи и невољи дужан. — Гдје невоља руча, ту и туга вечера.

— Свекрва — свекрива. — Кад се матер зове, небо се отвара. — Богу се иде кроз мајчино срце. — Сваком своја мајка мила. — Мекано је крило материно. — Мајчина љубав, дјетиње весеље. — Над мајком нема пријатеља.

— Ко непријатељу опрашта, пријатеља добија. — Сваком пријатељ — себи душманин. — Ко нема душмана, нема ни пријатеља. — У старом душманину нема нова пријатеља.

— Образ иде с главом О СРЕЋИ — Не бјежи од прве среће. — Није вук никоме срећу појео. — Сваком своја срећа. — Сваки је своје среће ковач. — Ко је срећан, и вране му јаје носе.

— Нема смрти без суђена дана. — Није коме је речено него коме је суђено. — Данас везир — сјутра резил. — Сваком ће своја доћ’. — Мука душе не води но суђен дан. — Што мора бити, бити ће. — Што ријека доноси, ријека односи.

Тешко сабљи у страшивој руци, Џефердару на лошу јунаку, — Још јунаку — у селу нејаку. Тешко сваком ономе јунаку Што не слуша свога старијега! Тешко свуда своме без својега.

Свака мука има своје вр’јеме, А срамота оста за вијека. Сваки Марко ради наопако, А наш Марко зло и наопако. Сваком вјетру једра не отварај. Све изгуби, а поштење чувај, Јера блага над поштење нема.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

и Ромула; коме Србину Српски језик не ваља, нека га поправља по своме вкусу, и нови нека гради; „Не завидим, на част сваком своје“; а ја ћу само готово да скупљам оно, што је народ Српски већ измислио.

и Ромула; коме Србину Српски језик не ваља, нека га поправља по своме вкусу, и нови нека гради; „„Не завидим, на част сваком своје;”” а ја ћу само готово да скупљам оно што је народ Српски већ измислио.

Ено ти три сироте ђевојке без оца и мајке у једној кући поземљуши која је на троје раздијељена и пред сваком оплетен ша- | рапод, и свака по себе различиту работу послује: једна везе, друга плете, а трећа пјевајући прћију шије.

стану одговарати: „Ми толико година у тебе служимо, па нас никад ниси ничим сите нахранила, а он како дође, даде нам сваком по печена овна.“ Онда она ућути и помисли у себи да је сама крива.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

На трећем часу, и на шестом и на деветом певамо по три катизме псалтира, са метанијима, као што имамо обичај. На сваком почетку, на „Приђите, поклонимо се“, по три метанија. И затим, када се оконча псалам и каже „Алилуја“ по три метанија.

“ — три пута. Осталих дванаест пута то учинити брже, тако да се одједном на сваком коленопоклоњењу и устајању приносе раније речене молбене речи, али сви уједначено, а не један испред да жури, а други

133, 2) и када се каже: „Уздизање руку мојих жртва вечерња“. (Пс. 140, 2) И још: „На сваком месту уздизати преподобне руке без гнева и помисли“. (І Кор.

“, заповедам му да тако не буде, него сваком довољно следовање од манастира да буде. ГЛАВА 15 О постављењу еклисијарха А за еклисијарха треба да постављате

да ви као људи никада не помислите нешто лукаво, и не дајте добро одлагањем, што не треба да буде, него са вољом сваком и журбом на то притеците, да бисмо једно били сви, исто мудрујући, исто помишљајући, које један исти пастир напаса и

Таквом је сличан овај. ГЛАВА 18 О заповести братији, поука И ово затим да вам заповедим: будите ми са сваком чашћу и благонаклоношћу, сваком побожношћу, сваком покорношћу нелицемерно, сваком послушношћу игуману вашем заповести

ГЛАВА 18 О заповести братији, поука И ово затим да вам заповедим: будите ми са сваком чашћу и благонаклоношћу, сваком побожношћу, сваком покорношћу нелицемерно, сваком послушношћу игуману вашем заповести испуњавајући, као што је неко од

братији, поука И ово затим да вам заповедим: будите ми са сваком чашћу и благонаклоношћу, сваком побожношћу, сваком покорношћу нелицемерно, сваком послушношћу игуману вашем заповести испуњавајући, као што је неко од светих отаца

затим да вам заповедим: будите ми са сваком чашћу и благонаклоношћу, сваком побожношћу, сваком покорношћу нелицемерно, сваком послушношћу игуману вашем заповести испуњавајући, као што је неко од светих отаца рекао, јер рече: „Ако они који о

је довољно да имате хране, и који побожност, љубав и јединство свему другом претпостављате, који се својим игуманима у сваком стрпљењу и смерности срца повинују, и њима заповедам да пожуре на богољубно испуњење, а они други да се одашиљу, па

Још и ово: по литра уља да им се даје на годину за ћелијско осветљење. И вуне сваком да се да годишње по руно, макар се и купило.

Такође да пази братију на сваком месту како би и оне који седе без разлога и у празнословљу дангубе братски поучио и упутио, а они, повинујући му се,

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Ааа! Саћемо ми то друкчије, енергичније, саће то да се промени из корена! СТАВРА: Ти на сваком ветру рашириш репић!

ЦМИЉА: Како она Госпава, онако изакана, издрндана, и матора, може да има на сваком прсту по десет, а ја, овако млада и очувана, здрава ко дрен, румена као јабука, не могу ни једног на десет прстију!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

ЈОВЧА Јест, моји су сви. Али, ако су моји, ако сам их родио, ја сам се сваком и одужио. Сваки има да једе и да живи. А Васка, она је моја и хоћу да је моја.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Добре обичаје похваљујући, радићу и сваком препоручити, а зле похуђавајући, у омразу довести. Воспитаније младости [јесте] ствар најнужнија и најполезнија

У свем овом списанију, при сваком опстојатељству, прилагаћу и придодавати наравоучителна назнаменованија и полезне ка управљенију житија совете и

повести из пролога; гди би год мајстори и момци шили, ту би[х] ја ишао казивати казанија и житија различни[х] светаца; сваком би се милило слушати оно што не зна.

чловеку и жени, давши њима велико и неисказано наслажденије, у очима, | у прсима, у грљењу, у љубљенију и у сваком наслажденију, које у чистом и светом брачном сојузу уживају; коју радост и сладост чувствујући, не само добровољно но

цвећем увесељавају и наслаждавају очи његове; а разуман и паметан, којега ум даље пролази и не зауставља се при сваком предметку који му у очи пада, о, колико другојачије гледа те прси!

прочим гостима неће неугодно бити да с беседама један другог ползујемо; а то је наша архијерејска највећа дужност, на сваком месту и у свако време ползу браће наше и млађи[х] наши[х] искати.

Ово не велим ја, него сами дух свети из уста апостола Павла. „Немојте сваком духу веровати, но искушавајте је ли од бога” — учи нас исти они који је из прсију спаситељеви[х] мудрост почерпао,

благодарно и слуги и слушкињи који га послужују, јер оно само собом тога јоште није кадро заслужити; да је благодарно сваком човеку за најмању добру реч; да је дужно никога ни у чем не увредити нити озлобити; сваком по сили и по могућству

заслужити; да је благодарно сваком човеку за најмању добру реч; да је дужно никога ни у чем не увредити нити озлобити; сваком по сили и по могућству своме добро учинити) и своју благодарност у свако време словом и делом показивати.

Оно су прави свеци, а нити знаду нити мисле да су. Што ћу јоште о њима рећи, сваком ће мило бити чути. Ови[х] свештеника, не само фамилије њихове, но и парохијални народ, сви | су то трудољубиви, добри,

и опет се враћао и потом изнова отходио, спрама овом случају толико ми се чини колико обични всеопшти догађаји који се сваком повседневно у животу више просто и случајно прикључавају нежели по предваритељном намеренију и плану делају и

богат, но није се усудио за не повредити, како пише, моју нежност, ибо поштена и благородна срца суде по себи да није сваком ласно дарове примати; и то што се у присуствију није усудио учинити, није се могао победити ни уздержати да у

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

А какви су да од бога нађу! Петорици се куља надула, свакоме једнако задригла шија, сваком једнако пуцају образи, сваки једнако отромбољио обријане усне. Двојица само бјеху мршави људи.

Осим тога, да ли је она за наше село и за нашу кућу! Она је навикла живити у равници, па, борме, и у сваком изобиљу. — Лако је за све то, ако ти само оћеш — умијеша се Крива.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

А и тај отац који би оном небрату господском И моју кав дао, своме паметном, добром сину, школцу, којим се хвали, сваком ко дође у кућу показује слику... Тај небрат који ме се сети само кад ми паре тражи...

Алал ти вера што си његов унук! данас тргује све сам божји кривомерац. Штитио је сељака и сиромаха на сваком месту. Није, да кажеш, он био добар само за своје село и свој срез. добро је чинио свуд редом, од Прерова до Београда.

опушта дизгине да јахање кроз село овога јутра што дуже траје, да сви виде како се враћа из манастира са, водицом“, и сваком кога види довикне: „Унук ми се родио! Са свим укућанима дођи на част!“ — Чуо сам како плаче. Биће говорник на тебе!

Апс је био пун. Сада су само још њих двојица остала. Време је да и они изиђу. Он ће сваком погледати у очи: преварен сам. Људи се морају постидети. Отићи ће у разред да одржи последњи час.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Са сваком од њих, уткана у цвет или облак, долазила је до ње порука о његовој љубави и тузи. Златопрста их је нежно и с бескрајн

— Рогатих и репатих ће нестати и ти ћеш морати да бежиш. Али, не брини: и међу људима, као и међу ђаволима сваком је своја кожа најближа!

Ти! — удара Репати Рогатога, али ни овај не остаје дужан: — Добро је Поглавица рекао: сваком је своја кожа најближа! — насмеја се Ђаволак. Како су се само људи черупали! Једни другима разбијали носеве и главе!

Ко зна колико је спавао! Када је отворио очи, око њега је све блештало. Чинило се да у сваком комадићу леда гори по једна мала свећа. »Вероватно сањам?

— Шта је то сада? — питали су се углас, али нико ништа није био у стању да наслути, мада је на сваком једру блистао утиснут вилин знак.

— И постаћеш! — патуљак се насмеја. — Пажљиво прати снове и шаре у дрвету. У сваком стаблу постоји неко сличан мени, а може га ослободити само онај ко воли дрво више од свега на свету...

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

прочитава натпис на табли, ослушкује му звук, већ помало непознат, смисао му измиче, смисао се губи, као и при сваком понављању. Одједном је збуњен: више и не зна да ли је Симина улица у вези са Симом терџуманом.

Готово је сигуран да би се прославио у сваком времену, али није сигуран да би у сваком био јунак, још мање моћник. Да се, рецимо, родио пред крај прве половине

Готово је сигуран да би се прославио у сваком времену, али није сигуран да би у сваком био јунак, још мање моћник. Да се, рецимо, родио пред крај прве половине овог, двадесетог века, уверен је да би такође

је шчепао један од оних потпуних а непредвидљивих страхова што отапају храброст и окивају покрет а могу се догодити сваком.

У сваком певању као да је бивао све хладнији иако су његови слушаоци осећали како постаје све топлији. Тако и ове вечери: Вишњи

У последње време тај упорни Караџић га је засипао писмима и у сваком тражио исто: да Мушицки, неизоставно, призове себи оног слепог гуслара Филипа и да га са пажњом испита.

Умножавао се и мењао а ипак, као добар глумац, остајао непромењен. У сваком случају, све је било доста узбудљиво мада је изгледало предвидљиво: али час освајања је увек био непредвидљив.

УЛИЦА ДОСИТЕЈЕВА Остарио је, а још је волео да путује. У сваком новом пределу умео је да пронађе ону смешу склада и несклада која је била колико променљива толико и непредвидљива.

У сваком случају, имао је сијасет крупних послова а ти послови као да су јачали његове снаге. Тако се догодило да је 1.

Прво је учинио са жаљењем а друго је прихватио са задовољством. У сваком послу откривао би нешто што га је занимало и док га је обављао, изгледало му је да је то најпривлачнији посао на свету.

Кад год је био у прилици, супростављао се сваком Анастасијевићевом науму, утолико више уколико је наум био бољи. Најчешће се Анастасијевић градио да не примећује

У том је начину било много од оне суровости која, изгледа, опстаје у сваком времену, а плод је моћне маште зла. На Дорт-јолу, на пример, позорје смрти почињало је у само подне а збивања су се

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ти гробови, Стари, нови, Они сјају Сваком нараштају Кад се умље у прошлост удуби, У тамнини да се не изгуби; Кад се пустиш у давнине свете, У давнине и свете и

М. Јакшић ЛВ НЕ ВЈЕРУЈ... Не вјеруј у моје стихове и риме Кад ти кажу, драга, да те силно волим, У тренутку сваком да се за те молим И да ти у стабла урезујем име Не вјеруј!

Ј. Дучић ЛXВИИИ ЗАМОР Очи су ти данас пуне топле тајне, По пољубац има у погледу сваком, И има у гласу тужном, неједнаком, Обећање среће нове и бескрајне. Доста, јадна жено, све је залуд! Доста!

мирног јада Нас, и хладне врте, и природу бону; И кад стари клавир дирне руком лаком, Биће звуци црни; чиниће се сваком Као да прах ноћи пада по салону. Ј.

Сва новом срећом огране нам соба! На сваком лицу свето, сјајно нешто Сучући брке, стари сусјед вјешто Поч'о би причу из далеког доба.

Ја не мећем на те ђинђуве са траком, Него жуте руже у те косе дуге: Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком, Одвећ горда да би живела за друге.

М. Ђурчин ЦXXXИИИ НА СТРАНПУТИЦИ Дођ т. зв. јесен, Т.ј. стало падати „жуто лишће“, и т.д. Те скоро под сваком граном По један песник; Стоји, и види Где „мре“ природа, и погреб јој прати!

Попа, Васко - КОРА

и њему једну кост Један зид стане да лаје И њему хитнем једну кост И други и трећи и четврти зид Стане да лаје Хитнем сваком по једну кост Празна соба стане да урла И сам празан Без иједне кости У стоструки се одјек Урлика претварам И

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Двојици Енглеза, Михајлу Фарадеју и Чарлсу Дарвину посветих сваком засебно поглавље свога списа. Тиме је мој спис који обухвата 550 страна откуцаних машином добио заобљен облик.

„Са тим оруђем у рукама, успео сам, напослетку, доказати да је у сваком правоуглом троуглу, без разлике, квадрат хипотенузе једнак збиру квадрата обеју катета.

који не беше више способан за риболов, али се, лукав какав је био, одлично разумевао у продаји рибе и умео да подвали сваком купцу. „Где су рибе?“, загрме номофилакс. „Нема их!“, одговори му набусито Милон.

„Трудио сам се да прочитам слова велике књиге природе и тражио истину свугде и на сваком месту: у зрацима сунца, у ваздуху, на мору и на копну, у мртвом камену и у живим бићима; тражио сам шта то све држи,

У своје доба оне су биле потиснуте у страну учењима платонско-аристотелских школа које су тражиле у сваком збивању неку одређену сврху и целисходност.

Но прикупљени подаци о помрачењима Сунца стоје колеги Клејтомаху, и сваком кога занимају, на расположењу“. „Сада, када си ме о свему тако тачно известио, не сумњам више у исправност твојих

При сваком од тих имена наста толико одобравање, да Аристархос не мораде у своју одбрану утрошити ни речи више. Доситеос му забла

Но пре но што је са својом супругом и својом ћерком изашао из дворане, он пружи руку сваком научнику и књижевнику и ослови га по имену.

„То што она према мени осећа, само је сажаљење њеног меког срца, можда и искрено пријатељство, како ми га посведочава сваком приликом, но ништа више“. „А шта би и смео више очекивати и захтевати, богаљу и накарадо!

Еуристенес пружи редом сваком од њих поједино златно и сребрно посуђе право у руку да њом одмери његову тежину. Његови пратиоци распростреше пред

То је, данас и сваком гимназијалцу познати Архимедов закон што га је он објавио у својој расправи „О пловећим телима“, којом је створио

Он је пун достојанства, а опет поверљив према својим пријатељима које стиче на сваком кораку, јер он неодољиво осваја људе и везује их за себе.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

до манитог заноса, неко слатко узбуђење које ми је уливало нове снаге, прострујало би кроз мене и заголицало би ме при сваком од тих случајних додира.

— Ви сте бесмртно обрукали официрски кор, чији је углед иначе пољуљан — кида се пуковник. — Ето на сваком кораку брукамо се. — Зашто, молим, господине пуковниче? Нисам је обешчастио, па чак ни пољубио.

Онда је отаџбина била религија. Онда Бог није био свуда и на сваком месту. Њихова божанства, то су били њихови мртви очеви чије су душе становале у кућама своје деце и нигде на другом

И скрушен, полудео, модар, у побеснелом очајању, тресао се, грчио, ломио руке, уверен сасвим: да је сваком надању дошао крај и да ће за неколико дана само остати без најмилијег створења за које везиваше све наде у будућности,

И увек, и на сваком кораку, саплиће се човек на њу, и она га опомиње да не сме и да нема права бити млад и онда кад он свим својим

саплиће се човек на њу, и она га опомиње да не сме и да нема права бити млад и онда кад он свим својим нервима, сваком својом жилицом и целим својим бићем, осећа савршено да у њему букти румени пламен оне узвишене и праве младићске силе.

То мило створење, са очима тако наивним и увек пуним оне религиозне узбудљивости, зарадовало би се редовно при сваком нашем сусрету и кад год би ме угледало, па ме и сад поздрави тако радосно и са толико узбуђења, да ми се учини како,

„Пошто смо ми“, каже он, „земља, онда, кад год је рђаво време, осећамо велике болове. А да смо од земље, то је бар сваком паметном човеку знано.“ „Јесте, тако је“, каже Митар, „сасвим је како ви кажете“ — и пита га како је са апетитом.

иза којих је замишљао како живо и бурно мора кључати онај занимљивији и толико привлачни великоварошки живот у сваком правцу сложених градова.

на ногама високим и танким, она ме је прво поздравила, док је мој поглед одмах пао на њене груди, чији се немир при сваком и најмањем покрету, а под њеном скоро провидном блузом, живо осећао.

У ствари се капетан Таса само некако незгодно осећао на тим испитима, али му се, у сваком случају, мора, веровати, да није ћутао зато што није знао или није разумевао питања.

И све исто, баш све онако исто, као у сваком театру или циркусу пред почетак. Па пред сам почетак уђе и газда Срећко, кога је Икета уверио да ће, после представе,

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Ако мало размислим, постаје ми јасно да сам се увијек, у сваком рјешавању и одабирању у животу, у свакој сумњи и пред сваким избором, у ствари свагда ријешио за ону алтернативу која

У сваком њиховом чину, ријечи, погледу као да је присутно читаво њихово биће, читав њихов дотадашњи живот. Кад шуте, кад не чувс

Таква је била и дјевојка коју сам упознао као гимназист кад сам дошао у град. У сваком часку њене љепоте осјећала се она сретно уграбљена случајност њена постанка и лежао је знамен њене крхкости.

Треба мрзити смрт. Треба побијати смрт, без предаха, свим средствима, на сваком кораку. Треба мобилизовати све људске снаге на ту мржњу против смрти.

Пунио бих му уши свакојаким бунцањем и маштањима. Тек овдје-ондје, у сваком петом или десетом поглављу, мало бих зашарао као да се тобоже нешто догађа или као да ће се тобоже нешто догодити,

Мрвица окрутности, присутност исконског људождера у сваком акту, у сваком трептају трепавице, к томе трунак шпанске мухе, зајамчена неочекиваност сваке реакције и непредвидивост

Мрвица окрутности, присутност исконског људождера у сваком акту, у сваком трептају трепавице, к томе трунак шпанске мухе, зајамчена неочекиваност сваке реакције и непредвидивост сваког обрата,

Био је то тих, улизан стари момак, још увијек под скрбништвом мајке, крајње брижљив у одијевању и пипаво савјестан у сваком послу. Сад су га почели дирати да се дотјерује ради Бепине, а он је због тога трпио и црвенио преко разумне мјере.

Корак даље — и откриће се проширило, уопћило: гле! сваки људски створ, у сваком часу, живи и креће се под знаком такве једне невидљиве стрелице.

ако то узимљу за готов грош, и ако се самим тиме задовољавају, нека им буде!) И касније, у сваком часу изгубљености, прва слутња избављења појављивала се у виду неке мутне просторне тежње.

То је завист! XXИX Ето сам опет одлутао! На сваком ћошку побјегнем сам себи с ланца. Стално ми се мрси и прекида нит. То ми је стара мана, још из дјетињства.

Тада сам први пут искусио што значи доживљавати сваку ствар не само за се него и с обзиром на још некога, стајати пред сваком појавом у животу у исти мах у своје и још нечије име.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Весеље и право душевно задовољство, помешано са побожном збиљом, сија на сваком лицу... Само Ђурица необично изгледа. Нека суморна сета и замишљено расположење овлада њиме од онога тренутка, кад му

— Ево ти дружине, харамбашо! — рече Вујо, кад уђоше у собу код Ђурице. — Овај ће ти бити побратим и друг на сваком кораку, а добро се знате обојица. Ђурица приђе Пантовцу и рукова се са њим. — Је ли ти се досадило, побро, чекајући?

Он се наимао у сваком селу на радове, али се мало где дуго задржавао. Сваки га је знао као нерадина и пијаницу, али нико није ни помишљао да

Досада је важила међу девојкама као стари ратник, о коме се прича да га куршум не бије. Али, што се може догодити сваком ратнику, догоди се и њој : од толиких стрела, које досад срећно пролетаху поред ње, једна се закачи и убоде је.

— Вала, мени је право, како хоће побратим. С мојом пушком сигуран сам на сваком месту — рече Радован. — Не ваља тако. Боље идите заједно. — На посао ћемо свакад заједно, а овако ћемо где ко хоће.

— Не ваља тако. Боље идите заједно. — На посао ћемо свакад заједно, а овако ћемо где ко хоће. Док нам је поуздано сваком своје село, дотле ћемо овако, а после већ.... видећемо — одговори Ђурица и оде журно из куће. Вујо задржа Радована.

— Шта? Како ? — запита зачуђен Ђурица. — Хоћу, велим, да могу слободно погледати сваком у очи. Што да ме називају свакојаком? А кад ти будем венчана жена, нека говори ко шта хоће.

А-а, господине капетане, част нам је... и овом приликом, као и сваком... — рече он, дижући своју »шлафкапу« и поздрављајући капетана, који нешто туробна изгледа дође међу друштво и седе.

Ђурица још иђаше као у грозници. Друштво је распустио, давши сваком другу по десет дуката, само остави са собом Новицу, јер га беше страх од самоће.

оставља никада, да буде уз њега у највећим невољама, у најљућим патњама, и држи се тачно своје одлуке, идући за њим на сваком кораку, као његова сенка. И за ту велику жртву она тражи од њега само чисту искрену љубав.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Девојка, кад га саслуша, рече му: — Иди ишти у цара галију, и у њој да се начини двадесет дућана, и у сваком дућану да буде трг од друге руке, све бољи од бољега; и ишти да се изберу најлепши момци, па нека их лепо обуку и

Сада кад они дођу ниже двора, срешће их маћија на мосту и даће сваком по једну чашу вина нека попију. Чим то вино испију, постаће од њих два слана камена. Оштар Дан то одмах запише.

Оштар Дан то одмах запише. Ујутру, чим сване, дигну се на пут. Како дођу на мост више двора, срете их маћија и даде сваком по једну чашу вина да попију.

Имао је три сина, па их једном сву тројицу зовне и да им свакоме по сто и педесет гроша, па им рече: — Ето сваком подједнако пара, па радите њима како најбоље знате хефту дана, па онда дођите сваки да ми предате хесап, да видим шта

За харач ево вам сваком ђунделука по три гроша, тијем се можете издржавати а да не крећете у главницу. Браћа узеше паре, па пођоше сваки на

А на ватри је горело велико храшће. Наш ти Марко пограби сваком руком по један храстов угарак (а сваки је био тежи од њега), па их подстакне на ватру.

Грбо одговори: — Даћеш нам све тројици триста дуката. Краљ му рече: — Ја не дам више него сваком по педесет дуката. Онда му Грбо рече: — Кад не даш колико ми иштемо, ми одосмо. Па пође, а за њим оба му брата.

Краљ их упита шта ишту за нову годину. Грбо одговори: — Сваком да даш по сто педесет дуката. Краљ рече да им више неће дат него као и прије. Грбо одговори: — Нећемо.

— Па ко си? — Ја сам тај што животе даје! — избекари се дида. — Видиш те мијурове што лете, то су животи, и ја то сваком дајем, без разлике. Не гледам ни коме ни зашто, већ само дајем, па то није правда?

Један цар сједио једном са својијем садразаном на дивану, па му рече: — Има ли ико бољи и богатији од мене, кад ја сваком ко рекне кад прође испред мојијех пенџера фисе билила дадем дукат?

Једног дана сјеђах са мојијем царем на дивану, па ми он рече: „Има ли ико бољи од мене, кад ја сваком ко викне фисе билила дадем дукат?

“ Ја сам му одговорио да има инглеска краљица, да она баци с пенџера стотину дуката сваком ко завиче фисе билила. Он се на ово зачуди, тја ме упита: „Оклен инглеској краљици толике паре?

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

1915. ИДУ Очи им вире из гробнице страха. Без душе. Црни к'о подигнут гроб. Усне препукле од врелог даха. Над сваком главом надвила се коб. Уместо звона, ударају срца: Звоне на ужасе. У ваздуху лед. Невиност срећна пред понором грца.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Најстарији међу уваженом господом, богати грађанин, зауставио се да би дао сваком од нас сребрењак. Прилазећи мени, нагло се зауставио и рекао: “ Погледај ме у очи.

Оне сигурно нису биле халуцинације које се јављају код болесних и намучених људи, пошто сам ја у сваком другом погледу био нормалан и сталожен.

радили под садашњим животним условима, као и то да морамо да будемо умерени и контролишемо своје апетите и склоности у сваком погледу. То је управо оно што радим већ дуги низ година, успевајући да останем млад и духом и телом.

Због овога се јавља промена, која би могла да се искористи на најједноставнији начин да се добије покретачка снага у сваком насељеном делу света.

Делови апаратуре коју сам замислио били су за мене потпуно стварни и опипљиви у сваком детаљу, до најмање бразготине и знака хабања.

Оно што сам за собом оставио било је прекрасно, надахнуто уметношћу и фасцинантно у сваком погледу; а оно што сам овде угледао било је механизовано, грубо и одбојно.

Помоћу њега ће се репродуковати људски глас и лик на сваком месту и фабрике удаљене хиљадама миља од водопада добијаће енергију, летеће машине ће летети око Земље без престанка и

Према његовој изјави, коју је дао за ”Неw Уорк Хералд” 29. јула, сигнали са снажне станице могу да се приме у сваком малом селу на свету. Са те тачке гледишта, што сам ја показао у својим експериментима 1900.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

За око ми је запао један комад пите са шљивама као што би то запало и сваком Србину коме је шљива мамац и коме не могу одолети. То је народна посластица.

што нисам од ране младости био навикнут на такав рад показало се већ првих мојих дана у Америци као велика сметња на сваком мом кораку.

Изуми ових великих људи чији се ликови налазе на овој великој слици, видели су се на сваком кораку изложбених просторија.

Њујоршки “Сан” био је огорчен противник председника Хејса, па је у сваком свом броју, на уводној страни, доносио његову фотографију.

сам знао да ми је Гаврина фрула открила један други свет у коме питање ”Шта је светлост” нема никакве важности, или, у сваком случају, није најважније питање.

Она је била увек иста: достојанствена, уздржљива, тачна и поштена; чиста и уредна у сваком погледу; спремна и вољна да помогне, али не и да служи; добро схвата свој посао и савесно га обавља, али пажљиво

Када сам био у Кембриџу, Томсоново име се могло наћи на готово сваком инструменту који се користио у електротехници онога времена. Поред тога, он је био један од водећих теоретичара.

” Тиндал је одржао по шест предавања о светлости у сваком граду (Бостону, Њујорку, Филаделфији, Балтимору и Вашинггону).

У сваком физичару стваралачког духа крије се и метафизичар и песник. Али физичар неће често правити грешке као метафизичар и пес

Човек који открије једну од најважнијих чињеница у модерној науци, наиме, да у сваком атому и молекулу постоје одређене и једнаке количине позитивног и негативног електрицитета, и да су силе између ових

Према оваквој слици, сваком малом делу укупног оптерећења придодат је одређен број ових конусних туба или линија сила.

Имала је одлично памћење, чак и када је имала седамдесет година, а сваком важнијем догађају свога живота умела је да одреди место, који би постајао саставни део симфоније њеног живота.

Ћипико, Иво - Приповетке

Четири млада човека, у белим туникама са кукуљицама, носе кип светога Рока са црвеним плаштом; кип се на сваком кораку клања, као да отпоздравља.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

“17 Наиме, наша песма има шест стихова и шест симетрично размештених мотива: у сваком стиху по један мотив и у два дела песме по три мотива.

Али да га види очима обичног човека, за кога је неимарово понашање загонетно и чудно, јер је без остатка и у сваком тренутку у власти неког неразумљивог градитељског заноса.

срцем на штапу Стопе ми сричу слова Која ми свети пут исписује Цртам их штапом по песку Пред спавање На сваком коначишту Да ми се из сећања не избришу.

„Да ли је у једној песми примарни подстицај интелектуалне или емоционалне природе, веома је тешко установити; у сваком случају, поетско развијање и дограђивање тога примарног импулса ствар је симултаног развоја и прожимања обеју функција.

„Традиција је она линија духовног и песничког опредељења, не одвећ популарна и не увек спасоносна, често погибељна, у сваком случају неканонска, каткад понорна, јеретичка и инфернална, али и узнесена и унутрашњим спокојством озарена, која се

Намеран утолико што се није размишљало о сваком, него само о најважнијим песницима. А ти најважнији – Настасијевић, Попа и Миљковић – испало је као да чине једну од

У сваком случају, код сва три песника колективни зборници које смо припремили били су први који су њима посвећени. Занимљив је т

У сваком случају, не би требало да нас изненади што на староштокавском говорном подручју не налазимо епске десетерачке песме.

Човек се плаши да ће и нека лична пријатељства дубоко у себи, интимно, покопати. Са сваком великом несрећом осама око нас расте.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ДАРА: Забога, мајка, шта ће ти шест стотина? ЖИВКА: Како шта ће ми? Толика фамилија, па морам сваком да дам за успомену и, иначе, потрошиће се то за три године. Је л' те, децо, а примећујете ли ви штогод на мени?

) ЖИВКА (сети се): Чекај да вам дам моје визиткарте за успомену. (Узме са стола кутију и дели сваком редом.) Ево, ево... па то, онако, за успомену. СОЈА: Уденућу у рам од огледала. ЈАКОВ: Е хвала, баш ти хвала.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

У сваком случају, сенка инцестуозности која, као што смо видели, промиче и кроз Нечисту крв - није случајна. И као Јовча „то”,

212 У сваком је лику, могло би се казати, до извесне мере присутан и писац, али се ниједан лик не може поистоветити с писцем, чак и

и чак часова (сваки дан има своју крилатицу, свој речник, своје нагласке) - ова унутарња раслојеност сваког језика у сваком конкретном тренутку његовог историјског постојања и јесте нужна претпоставка за жанр романа [. . . ]”.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Хтео је сваким својим делом, сваким покретом и сваком речју да докаже како нимало нису боли Турци од њега, они који су дошли било из Азије, било с оне стране велике

Па збуњено и болећиво погледа на дете, потом на жену. Туп израз беспомоћности обли му лице као сваком кому је свеједно што ће са њим да ураде. — Причекај, Богдана, има за то времена — промуца тихо и својски. Смири се...

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Беси се стреме од горе, од доле Знамо ли сутра шта нас може снаћи! Дужни смо сваком у помоћ притећи, А трипут више најближој нам браћи. »Стармали« 1880.

дȅла, братском крвљу свȅта, Мушки започета; И док траје звезде, ма и за облаком, Што и кад не светли оглашује сваком: „Не малакши, роде, слогом јачај снагу, Одолећеш врагу!

Прочитајмо што нам повест пише — ’Ваких гробâ наћи ћемо више: На сваком је зимзелена трава, Из свакога светлост просијава, Светлост снажна духа напреднога — Најновија сја са гроба твога,

То кандилце, омладино, Гледа твоју мету, Радује се сваком твоме Напреднијем лету. Омладино, српска соја, Надо роду своме, Шир’те крила, браћо моја, Лету напредноме!

Електрика јури широм, Ваздухом ће бити споја (После можда и етиром). Стоји стабло, стоји Српство, Мајка сваком листу — сину; Најсвежији лист му трепну Па одлете у даљину.

мисли, веле, дуга прошлост спаја, Вечите су везе нашег загрљаја, Пријатељство ј’ наше на темељу јаком, Смејаће се сваком бунцању злопаком. Никакове страсти неће нас занети, Та међу нас неће раздор стати клети.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Нека гајде поред свирца јече, Пуне чаше при весељу звече. Не завидим, на част сваком своје, Моја је сва слава стихотворство моје. ПОЗОРИЈЕ 4. ФЕМА и САРА доведу Евицу лепо накићену.

Краков, Станислав - КРИЛА

Чета је крај чете. Чека се заповест. Стари, бели мајор нагнут је над слушалицом, и са сваком речју што је преко жице прима, лице му се мења. — Разумем, разумем. Али се очи шире и нешто се увлачи у њих.

Ипак су зато још увек милиони пуцали кроз пушкарнице, јуришали на жице и умирали. Смрт је била свугде и на сваком месту. Казимира су спровели у пуковски штаб, пред којим није било двобојне заставе.

Друге су коморџије крај ватре разговарале: — Ма како то, људи, кад је Бог стварао земљу да сваком команданту створи по неку стену? На потоку се указао официр, и вода је пљуштала увис око ногу његовога коња.

Петровић, Растко - АФРИКА

А можда је то и због оне основне упорности човека да не учини никад никоме баш оно за чим тај највише жуди (Пруст). У сваком случају колико је смешан онда напор белих да уведу у хришћански дух црне!

Унапређења изгледа да иду нарочитим редом и тек кад се поједина места старешинства упразне. Изгледа да сваком приликом треба дати нов доказ дурашности и нову људску жртву.

Н. ми је у сваком случају био још антипатичнији због тог дерана, а истовремено, једино што сам човечанскога видео у њему, изузев чежње

У сваком случају, брига која се непрестано види код сваког белца да ни тренутак не буде изложен сунцу; затим сећање на малу сунч

У сваком случају Либанца је сасвим прошла воља за ловом. Прелазимо преко широке реке, обале пуне крештавих мајмуна. Наилазимо н

Колико сам често и сâм у животу одрицао се одједном свих ствари за којима сам, без разлике и за сваком засебно, жудео, једино зато што ону за којом сам често случајно прво пошао нисам могао имати.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

С тобом ћу ићи! С тобом Станоје! Кô сенка нека духа дивијег На кораку те сваком сећајућ: Да си војвода! Србин! Осветник!

А сад?... СПАСЕНИЈА: Сад? Сад сам на твојим мушким грудима, Чујем ти срце, како куцајућ, Јуначи живце сваком прстићу. Сад се не плашим!... ГЛАВАШ: Не бој се сад! СТАНА: Јеси ли махнит?...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Сад о миру не треба да буде ни речи, јер наш положај никад није био повољнији но што је сад. У сваком случају причекајте на моје писмо. — Черњајев.

зракама утонулога сунца, па се онда постепено погасише светле сунчане Варнице што су се искриле на свакој биљчици, на сваком предмету у околини, а пољем се разастро вечерњи сутон и сива замаглица. Светло сунашце!

вуку на уским малим Тезгама, тако, да су само леђа на дасци, а глава, руке и ноге климатају преко малих носила, а при сваком покрету шибају млазеви крви из отворених рана.

Чинило се да сваком од њих замиру на уснама ове речи: — »Оно вајде нема од целога овог нашег посла. Можемо ми и сви изгинути, па опет

»У сваком случају нек се божја правица испуни. 1 Августа 1876.« Ове прокламације прво су се појавиле код Хрватовићеве војске.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

И ја гинем срцем живим, И ја гинем непрестано — Ја за тобом гинем злато, Злато моје — закопано! Сваком сјаје једна звезда Кроз тамнину горких јада, Сваког теши ова звезда — А зар за ме нема нада!?

ЛXИИ Сваку нашу срећу Страшна авет вија; Испод сваког цвета Скривена је змија. Сваком часку миља Нека клетва прети; Свака радост наша Љуто нам се свети.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Командант је био наредио да приликом сутрашњег јуриша у сваком воду по један војник има на леђима привезану по једну тробојку, да би нас артиљерци разликовали и видели линију нашег

Па сад извол’те!... Ни помена да сечемо. Најзад смо решили да их разнесемо бомбама. Одабрао сам десет војника, дао сваком по три бомбе и наредио им да се по мраку привуку и највећом брзином сруче бомбе у ону гужву од жица. Па шта буде.

Али са овога места ми не смемо да се одајемо. Дозвао сам каплара, и рекао му да на коленима приђе и саопшти сваком на уво да нико, за живу главу, не сме отворити ватру без мога наређења.

— онда одсеца парчад меса и даје из руке сваком по комад. Сви скинули блузе и засукали рукаве, да се јасно распознаје линија докле су опаљени од сунца лице и врат.

Никад краја!... И нама је постало мучно. — Нису се ваљда борили на сваком од оних брда? — запита мој млађи колега. — Готово на сваком. Те још какве борбе...

И нама је постало мучно. — Нису се ваљда борили на сваком од оних брда? — запита мој млађи колега. — Готово на сваком. Те још какве борбе...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Када пише, Добога уздише, Кад говори, Педесет умори. — — — — — — — — Сваком у инат — Зака нам је аблегат! Песмица је, мора се веровати, озбиљна, и без сумње одређено хоће једно: да истакне

од песника ове Антологије, Јована Суботића, тада милетићевца: Црн ђаво, а црн враг — Пост'о Јован народњак, Па се сваком фали Да се добро рани: Појео је стара слова — Појешће и нова! — Платонове штампарије, — Еј, било па и није!

Ја бих пјев'о оно време, искони у свету, Што возрасту сваком своју разакрива мету; Ког осећа наитије, и стадо, и древо, Источници по горами, тамно земље чрево.

Слаб је занат но весео плетење пјесана, Славан богу, славан царом, а без жуља длана; Љубак сваком, а најпаче младом и јунаком, Мени сказан самоуке Музе прста знаком: С овом ћу ја, јер јој жетве у Сербији

Бежи време! Премудрост вечна управља вселеном! Силна јој љубов к тварма диханија; Ко сваком добру даје време. Људи су весници, носци тога!

Никто ружу мож’ узети Њу да трње не освети; „Берите ме безопасно!” — Вели сваком цвеће красно, Кротка лала. Как’ усудит могу себе, Несравнимо цвеће, тебе, Руком скврном откинути, Цвет красоте

Мора срце да ми грца, Јер на врати куца смртца, Које око увек суво, Које уво сваком глуво. Пре 1833. Сава Мркаљ СТЕФАН СТЕФАНОВИЋ ОДА НА РАТ Није га мати на топле и млађане грлила

Гле! ни Јарма честита немаш, какве су ти палице! Е, мој Брајко! Заливено сребром код мене све, да је мило Сваком ји гледати. Твоје спрам волова палице нису. Волове добре имаш, нег’, штета, плуг ти је скрпљен.

При скорбном твоје погребу мајке, Гди сродника тужаше глас, Ти си без суза, спокојан остао, Сваком мудрацу образ. У затвор стеран, осећао ниси Тавнице тугу и злед, Све горке, несташне обиде света Нису ти мутиле

Код његовог шума сваком срце туче, Многог, па и мене, лудост за нос вуче Да, богиње красна, принесем ти хвалу Најбржим галопом на првоме

и прека, А рођено кад мајка чедо доји, Тад праву љубав ужива довека; Тко уши има, ово нека слуша, У осталом пак сваком бог а душа.

што он жаром брани И за свој род написат кани Не само њему духосродно, Нег’ општем вкусу тако сходно Да читат буде сваком мило — Знам да би књига мање било. Да — (остаде ми што у перу!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

цар брез царевине! — узвикнуо би очајно, задрхтао би и само би тада грчевито зајецао да га је жалост било погледати. Сваком свом чељадету, малом и великом, подигао је Реља, одмах, првих дана, биљег, па је гробље тврдо оградио, све сам, без

Прозвали су га, белћим, тако што је он сваког звао слатком душом. Познавô он кога, не познавô — он сваком: моја слатка душо!

Крсто, моја слатка душо, нешто ти попушти, а нешто ћеш и ти, Маркане, моја слатка душо, попуштити, па ће, с Богом, сваком бити право... Тако, дјецо, Бог вам сваку срећу дао!... — Мијо, не уплећи се у моју дужност!

“ — Да теби, Гавро, није почем тешко? — пита га Симеун, па на сваком ћошку застану. Брадара се кукавни поклони, а он га дрмне штуцом међу плећи. — Е, не мереш, брате, друкчије.

Ш.). То веле кô пише: царска шума. Боже мој, Боже, чудне лепоте у вашег цара! Боже мој, Боже, сваком ли се данас одаје чест: царска шума! За турског суда: свачија, ничија шума, а данас царска шума.

'Одајући по свијету и народу, на свашто сам пазио и ово сам уверчио: Пођеш ли доље кроз Лијевче, испод Бање Луке, сваком је готово другом чојеку име Ћетоје или Недо. Пођеш ли горе Гламочу, па сретнеш чојека, вичи: „Помози Бог, Сава!

Писарчић: Онда би био и ваш? Давид: Е, то ти посигурно не умијем казати, јер се не мере сваком рећи: Царе Лазо, честито кољено! Јок, господине, то се сваком не говори!... А чија је ово штрампа?

Јок, господине, то се сваком не говори!... А чија је ово штрампа? Писарчић: То је оно што ви, сељаци, зовете Земљана Влада.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

О, и Белом Краљу у дан смртне језе Пљунула си главу. И тад, с пуно крви, Твој смех је у сваком стиху марсељезе Пратио сву хучну гомилу што мрви.

За сваком зимом и за сваким летом. Стани сад док се млади сан ужива, Неоскрвљена срећа док се снива, Сад кад смо сами ја и неб

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

епика јавља се у време када свест о држави, припадности тој држави, и свест о витешкој дужности према њој постоји у сваком појединцу, и када еп представља историјско памћење народа у размерама јуначке идеализације.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

„Видите ли турску силу Како јури у беснилу? Двеста их је!... Двеста друга, Што се сваком праву руга, Што с планина јадне раје Преко прага српског гази, Да нам жене, да нам децу, Обешчасти и порази...

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

На улици, комшије, такође сваки са неким као сажаљењем, јављали би му се: — У дућан ли, Младене? Одговорио би сваком на поздрав продужавајући пут. И то све уза зид, полако, мирно.

Добро јутро, синко — радосно, видећи га тако вредног, рано усталог, веле му они. Младен, смерно али задовољно, сваком одговара и повлачи се у дућан. У дућану топло.

— као да му се извини. — Ако, ако — одобрава јој он. И не седа. Пошто се, стојећи, са сваком здрави, распита, одлази горе, на горњи бој, остављајући их саме да и даље седе, разговарају се докле год хоће.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

л. сваком детету, штуцује их маказама, па чији ујутру највише истера, то дете је најсрећније (СЕЗ, 40, 65). Девојке удаваче уочи

о свему уопште Самтер, Гебурт, Хоцхзеіт унд Тод, Леіпзіг, 1911). У сваком случају, пропис да се жар иза кађења мора просути уз какво родно дрво (СЕЗ, И, с.

) поједу«, па без обзира иде кући (ЖСС, 307). Глогу се и иначе приносе жртве, и као такву треба (у сваком случају бар по форми) сматрати један поступак познатог српског јунака из првог устанка, Васе Чарапића: кад је он,

У Лици жене уочи Ивањдана намењују по један струк сваком чељадету, и ујутру пре зоре гледају их, и чији је струк увенуо, тај ће бити болестан и исте године умрети (Беговић,

, 19). П. може бити жртва уопште у сваком култу. Њоме се нпр. посипа бадњак (ЖСС, 161). Постоји и интересантан случај обедне жртве бадњаку: у нишком округу

— дакле, кољиво, панспермија, за коју иначе знамо да се једе као облигатна жртва душама мртвих и прецима (једе се о сваком подушију, о слави, и у божићној сезони, цф. ГНЧ ‹41, 168 идд›, и горе, чланак Пшеница).

(којега је било у сваком винограду), тако да се његово семе расуло на све стране ЖСС, 139 ид). За семе од с. добијено на тај начин држи ‹се› да

»Највећи понос и тврдо уздање у напредак сваком тежаку јесте имати тељиг од тисовине« (СЕЗ, 1. с.; в. и ЗНЖОЈС, 11, 271).

Уочи Ивањдана беру га девојке и задевају у сито, намењујући сваком чељадету из куће по један струк, и обесе под стреху.

Према томе, на сваком трну и у сваком трњаку може, евентуално, бити по каква душа луталица, која је ту на ко зна какав начин доспела.

Према томе, на сваком трну и у сваком трњаку може, евентуално, бити по каква душа луталица, која је ту на ко зна какав начин доспела.

(ибід., 163, Поповци). Конопља. Веровања о к. била су у пуној снази у прошлости, кад је она гајена у сваком домаћинству и кад је употреба тежине била веома велика.

Ћипико, Иво - Пауци

не даду. А ја, кад што требам, пођем у господара.. . узмем, он запише, па мирно. Па волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам! —Имаш у нечему разлог, — узврати Илија, али, брате, загрдише трговци у вароши.

А прими ми постељу у шталу, код бештије! Онда ја хоћу да разбијем погодбу: сваком своје, па мирно! А да, неће он ни да чује: „Овако је у погодби!” — говори. — Зашто га ниси одмах суду тужио?

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

То је готово спрдња, светогрђе у сваком случају. Не верујем да је то Јакос урадио намерно. Не, он је био прост човек, простих назора и разговетних мисли, није

). Богдан је слеп. Ништа не види. Није видео како је Лауш сваком калуђеру дао по једну одају, али Доротеју најлепшу и најсветлију, одредивши му најбољег слугу, само њега да пази, да

Питао сам се како се тај блесан уопште усудио да мене, монаха, увреди и понизи. Да ли је то смео учинити и сваком другом, или сам ја изузетак само зато што сам богаљ?

Она је и раније била чудна са свим оним хаљинчинама и шаловима у које се замотавала усред лета, али је барем у сваком другом погледу изгледала сасвим по мери као и све остале жене.

Овде се распадам при сваком удару капље о склиску стену, тамо бих од мучких погледа своје браће. Овде ме разједа осама, тамо такође.

сам био по неком послу, у свим собама, колибама, шталама, земуницама, шумама, стоговима сена у којима сам спавао, на сваком новом коначишту наилазио је Црни Стеван као да хоће да ми покаже како је свуда са мном као моја брижна сенка.

Тек кад бих изјурио напоље, и дубоко удахнуо ваздух, осетио бих да сам сав мокар од зноја. А истрчавао сам по сваком времену, по киши и вејавици, мразу и јулској месечини.

Змијски отров јој се шетао по телу. Осећала га је у брадавицама дојки, на кожи запаљеној сврабљивом оспом, у сваком превоју. Бадава ја ту измишљам све те погледе, не бих ли причу учинио уверљивом.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Тај звук га у душу такну, и он се затресе лако, Неверство црње му дође, те букну у њему пакô. Склоност да сваком прашта, па дакле и својој жени: Један једини случај у пламен освете смени.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

зидовима, који не пропуштају ни звук, ни жегу, ни мраз, покривена патосом од храстових паркета, који старачки јече при сваком кораку, загревана каљевом пећи, која, певуцка када се подложи.

Они су их сматрали за божанства и сваком од њих посветили по један дан да би то бесконачно понављали. Тим су створили наш беспрекидни низ седмица, недеља.

Да ја о тим стварима друкчије мислим, знаш врло добро, исто тако су ти познати моји докази да је Земља лопта: при сваком помрачењу Месеца, граница Земљине сенке која се види на Месецу има кружни облик, па показује и округлину саме Земље.

Када би се Земља, из дана у дан, обртала, одлетела би нам, при сваком скоку у вис, поприлично испод ногу, а кад би се померала и у простору, ми бисмо у току времена морали видети како се

При сваком од тих имена, засветлеше његове благе очи, а кад доврших читање писма, он ми рече: „Таква се имена не исписују на харти

О цариградском конгресу и о мојој мисији пишу све овдашње новине. Не могу проћи улицом а да ме на сваком кораку не запита који познаник када ћу кренути на пут, или не заустави које непознато лице, тражећи од мене обавештења

Календар са сваком четвртом преступном годином, како га још данас употребљава наша православна црква, чедо је славне александриске

Онда нас исписа - пошто се при сваком почетку посла три пут прекрстио - новим текстом једног хришћанског молитвеника. „Када је исписао целу ту књигу,

Ту, у моме врту, стоји један стари павиљон. Саградише га талијански мајстори пре педесет година. На сваком углу његове правилно сазидане шестостране основе стоје хексагонални стубови од тамно обојене растовине, који носе кров

„Када би се Земља кретала и обртала око своје осе како то учаху стари Питагорејци и Коперник, зар нам не би онда, при сваком нашем скоку у вис, Земља отрчала испод наших ногу? Није ли тако?

Зар ти није познато да Свето Писмо, Јозуа 10, јасно противуречи сваком кретању наше Земље?“ Кеплер обори главу и не одговори ништа, прихвати ћутећи хороскоп који му је Тихо пружио и смести

Констелација звезда у тренутку нашег раођења удара нам сваком свој жиг за цео наш живот.“ - „Аха!“ узвикну онај нацврцкани плавокоси брбљивко „сада ми је јасно да ме је у тренутку

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

А ко би се свега сетио! Иде лепотица моја за процесијом, код часних сестара је учила шити, види сваког ђавола у сваком буџаку моје куће, а сунце на небу не види... У шталу да је привежеш!...

Никад млада нисам била, никад своје деце нећу имати! Децу ћу изводити на пут што боље могнем, сваком дати комад хлеба у руке, и помоћ моју докле сам жива... А тестамент, госпа протинице, ја писати нећу!

Ја сам, господин докторе, поштен човек: предложила сам вам нешто, ви ћете казати да или не, и остаћемо пријатељи у сваком случају.

После, као увек о свему, причала је госпа Нола и о том „лумперају” сваком ко је хтео што да сазна. — Нисмо много пили, а нисмо ни много лармали.

Милан, фино умна израза на лицу, амбициозно затегнут у сваком дамарићу, питао је тих дана Павла о Бранку тачно оно што је мало раније питао Бранка о Павлу: — Шта мислиш, Павле,

” Зар није, браћо, златан наш господин Јоксим! Сушта правда и памет! Сваком оцену какву је заслужио, и сваком репић, да се не би у добру много понео.

” Зар није, браћо, златан наш господин Јоксим! Сушта правда и памет! Сваком оцену какву је заслужио, и сваком репић, да се не би у добру много понео. — Павле и Милан се разведрили, смеју се, зову Бранка у посластичарницу.

Фрау Роза ишла лане у Беч код лекара. Бранко јој је био тамо од помоћи у сваком погледу, умео и да је приволи да се забави са српском ђачком колонијом.

Међутим, као правника и судију, радује ме у сваком случају што вас баш правда носи да на један доста редак начин мислите о човечанству.

тле, један језик, је ли то просто историски феномен, дакле последица догађаја, или је то битни услов да Јевреји у сваком свом покрету остану вођени, или гоњени, само од Бога. Ја верујем у последње.

Уђоше дакле Влаовићи у последњи теснац мрака и јада. Напади гнева се враћали некако редовно, једаред у месец дана, и сваком таквом приликом би тешко страдала Лекса, која је брата неговала и смиривала, не допуштајући да ико живи сем ње види

Понекад, Јосиф је тражио да свира. Та свирка је мамила сузе на очи сваком живом, а Лекса се, негде скривена, гушила од плача, ударала у груди од немоћи, јер су и код ње живци већ сасвим

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Кад се какав прост момак у коју девојку заљуби, он тражи свакојако прилику да јој се допадне, помаже јој у сваком случају и једва сме изустити да је милује.

дана у мисли удубљен блудио, желећи докучити шта је пацов изгризао; но бадава, сав мој труд и подвиг би сујетан, зато сваком на вољу остављам нек толкује себи како оће, или како уме, или како достиже (то није свеједно), а ја идем даље стари

Но бадава је желити. Желио би и ја сваком читатељу по једно аковче дуката, а мени два, па би уверен био да би ме више уважавали него да богзна како пишем.

у једном репрезентирати, то јест по свету ићи, али не јецати и уздисати само, и судбини нигда мира не давати, него сваком слободно у очи погледати, и гди нужда буде, мачем се огледати.

Косу је имала жарко црвену, да је при највећој помрчини без икакове светлости вечерати могла. Со тим обећаваше сваком који жели њу узети да никад неће нужду имати на свеће трошити, штавише, у невољи труд или сумпор припалити.

Ја видим да толкујући моју материју оним учитељма подражавам који нам једну ствар на сто начина излажу, и при сваком начину »разумете ли?« вичу; па кад смо сто пута исту реч »разумете ли?

»Ах, то ће штогођ ново бити. Жеље списатеља морају бити увек чрезвичајне. Кажите, молим, шта управо желите?« Сваком лонцу заклопац; премда има и такови жена које, не сматрајући што нигда уста не заклапљу, опет желе мужа вечно

— Ову сваки човек са собом да носи, и при сваком делу, при сваком помислу нека рекне: Куда? Пак ћеду у животу човеческом ређе чувене бити оне речи: Еј, моје луде

— Ову сваки човек са собом да носи, и при сваком делу, при сваком помислу нека рекне: Куда? Пак ћеду у животу човеческом ређе чувене бити оне речи: Еј, моје луде главе; гди ми је онда

— Ја сам увек тог мненија био, и сваком који се о том сумња, алегорическе књиге за сведоџбу дајем да човек са својом судбином незадовољан понајвише о оном

— Ја сам увек тог мненија био, и сваком који се о том сумња, алегорическе књиге за сведоџбу дајем да човек са својом судбином незадовољан понајвише о оном

моје уши оставим, на које ја магарац од магараца тим више соизволим што сам довољно уверен био да су моје уши и тако сваком човеку кост у грлу.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

упаљеним срцем на штапу Стопала ми сричу слова Која ми свети пут исписује Цртам их штапом по песку Пред спавање На сваком коначишту Да ми се из сећања не избришу Далеко сам још од тога Да их одгонетнем За сада ми на вучје сазвежђе

корача по сувом У пратњи својих вукова ПАСТИРСТВО СВЕТОГА САВЕ Чува бело камено стадо На зеленом обронку Помаже сваком камену У наслеђеној црвеној пећини Да се породи Куд год крене Стадо за њим иде Тутње брда од камених корака Застане

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Са дубоким браздама исписаним на челу, оно се задржавало пред сваком појавом и улагало све своје напоре да је реши; оно се заривало у сваки проблем, застајало пред сваком тешкоћом, и тако

задржавало пред сваком појавом и улагало све своје напоре да је реши; оно се заривало у сваки проблем, застајало пред сваком тешкоћом, и тако ходило кроз живот прегибајући се под теретом брига.

а мислим и на то што и жене, као и именице у граматици, увек имају наставак и што тај наставак врло радо мењају при сваком новом падежу. Има међу речима и таквих које се појављују, à ла Фреголлі, у свима могућим облицима.

На кога би пала последња реч: буф, тај би морао заузети Турску позу а ми га остали прескакали, изговарајући при сваком скоку опет неке неразумљиве речи, које су, колико их се сећам, гласиле: јениџајес, манџебиргебирговац, бир мамузлари,

Мислим да је боље ако будем сваком редом давао реч. – Тако је! – прихвати збор. – Има, дакле, реч конте Иво Војновић! – Ја?!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

У сваком случају мораће да наступи разрешење ове тешке неизвесности. После подне одазваше у дивизију команданте пукова.

Пошли смо у варош. Подгорица нам изгледа као неки велелепни град. Пред сваком радњом застајемо. Задивљени смо... А кафане препуне официра, чиновника, војника, Црногораца.

Мртвачко бледило расуло се по лицу. Дах је замирао. Људи занемели. Иако готово на сваком кораку виде понеког мртвог војника, стоје сада скрушени и збуњени. Жао им мајке, а не знају ни шта да раде са дететом.

— запита благајник пука, колико да се нешто говори. — Шта ћу... опевао сам га овде... А Бог је свуда и на сваком месту. — Ипак, ипак, требало би — упаде ветеринар пука. — Такав је пропис.

Тада се и Душан врати. Поручник Протић се уозбиљи: — Баш данас, када нас глад сатире, људи умиру на сваком кораку, данас треба да смо великодушни и да не терамо мак на конац. — Ова будала поквариће нам све — шапну нам Душан.

У грудима му нешто закркља. Дисао је отвореним устима и при сваком удисају глава се негова дизала, а потом спуштала. — Јеси ли уморан?

Зачусмо хујање аеропланских мотора. Ама зар и овде, на последњем прагу, после толиких мука и патњи? На сваком другом месту гледали бисмо равнодушно. Али се чинило ужасно погинути сада. Луди страх обузе људе. Заклона нигде нема.

На улицама је врило од француских и енглеских морнара, наших војника, који су се сада обријали и мало утегли. На сваком кораку сретамо познанике из разних пукова, с којима се нисмо видели још од почетка рата.

Једни су гледали тупо преда се, док су други лежали затворених очију, напорно дисали, отварајући уста при сваком удисају. Један отресит младић, сигурно болничар или медицинар, приђе ми.

и старешине су им честитале празник са жељом да идуће године дочекају тај исти светли празник у слободној домовини. Сваком је војнику дато обојено јаје, а као предовољство добили су и вино.

Била је то лађа на три спрата. У висини свакога спрата висили су један до другога чамци и сплавови. Сваком официру су додељена по два чамца и један сплав, који су могли да приме укупно око тридесет војника.

Увиђао сам како његово тело букти од велике ватре. Лице му упало, усне помодреле и испуцале. Дише брзо и при сваком издисају испушта узвик „Ах“. Изгледало ми је као да видим себе, па сам се стресао и окренуо да га не гледам више.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Нови Завет почиње од њих и требало би о сваком од њих говорити понаособ јер владају у њима особити изрази задовољења и хармоније.

Мисао је прешла преко тела као благ талас, и тело се насмешило сваком својом ћелијицом и задихало. Мисао је прешла кроз тело као залогај хранљивог меса, хранећи га свима својим соковима.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Смејали су јој се људи у лице, саветујући јој да се окане свог трагања: смрт ће и сама доћи, сваком долази! Али, њој није долазила и она одлучи да на другој страни тражи одговор и решење своје муке.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Сва новом срећом огране нам соба! На сваком лицу свето, сјајно нешто. Сучући брке, стари сусјед вјешто Почô би причу из далеког доба.

1905. НЕ ВЈЕРУЈ Не вјеруј у моје стихове и риме Кад ти кажу, драга, да те силно волим, У тренутку сваком да се за те молим И да ти у стабла урезујем име, — Не вјеруј!

У засједи цуре чекале су момке: Нанула се клепет чуо по сокаку, Падале су груде по сваком јунаку, Уз дрхтави смијех и радости громке.

сриче уклесана слова: ''Ратко, Ђорђе, Дејан'', па грца и стане, Срце стиска, затим сриче, сриче снова, А при сваком слову нова суза кане.

1908. ПРОЉЕТНЕ ТЕРЦИНЕ Набрекло дрвље младошћу и силом. У сваком стаблу ја чујем гдје бије По једно срце дубокијем билом — И ћутим како пуни извор лије Новог живота из сваког

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

и друштво). Египатска митологија никад није могла постати тле или материнско крило грчке уметности. Али у сваком случају једна митологија.

У сваком случају, био је то такав ступањ на коме су изузетно обдарени појединци — познати или легендарни песници, али свакако по

ропства народ је стварао полетну слику ненадмашног јунака у кога је „оштра сабља, рука самовољна“, који је дорастао сваком подвигу, јер је мудрији и јуначнији од свих душмана.

примеру, низу стихова о томе како је Марко рођен И негован супротстављен је низ стихова о Мусином пореклу, тако да сваком детаљу из првог низа одговара супротни детаљ из другога: госпођи краљици љута Арнаутка, меку душеку студена плоча,

Између разних општих места посебан значај има тзв. епско понављање. Оно епском песнику — не само нашем него и сваком другом — служи или као готова формула помоћу које прави песму, или за то да прошири песму, или за то да предахне или —

дочека краља Вукашина, одведе га на бијелу кулу, посади га у столове златне, угости га вином и ракијом и господском сваком ђаконијом; па отиде у ризницу млада, изнесе му рухо Момчилово, Момчилово рухо и оружје.

Ту сједоше пити вино ладно. Таман бише вина највишега, и о сваком добру бесјеђеху, ал' пошета госпођа Милица, лако шета по царском дивану, — на њојзи је до девет ћемера, испод грла до

и господство, и поведи мила зета твога, ну доведи Страхинића бана у дворове и у куће наше, да ми неку пошту учинимо“. Сваком Јуже хатар навршује. Доке тако изредили били, дуго било и вријеме прође, и задуго бане зачамао.

зареди Арапове слуге: исече му четрдесет слугу, а четири не кте погубити, већ и Марко остави за правду, кој’ ће сваком право казивати како ј’ било Арапу и Марку.

Тамо су их л’јепо дочекали, сваком свату по бошчалук дали, младожењи коња и сокола, и дадоше лијепу ђевојку. Чауш виче, дабулана риче: „Хазур, хазур,

Тако сваком ономе јунаку кој’ не слуша свога старијега! 70 ЉУБА ХАЈДУК-ВУКОСАВА Подиже се Туре од Удбиње, од Удбиње, крваве

старца Ћеивана, и делију танка барјактара, калауза Зулић-Хусејина; нас тридесет не шће погубити, но удари сваком по биљегу: мене ј’ онда уши осјекао, па је мене Костреш наручио да не ходим, ни чету проводим, јер ако му ђегођ руке

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

ВЕЧЕ МА ШТА МИ РЕЧЕ У Новом Саду свануло вече Ма шта ми рече Јужна Морава узводно тече Ма шта ми рече На сваком дрвету кликери звече Ма шта ми рече У Штипу мече уштипке пече Ма шта ми рече У брзом возу шишали козу Ма шта ми

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Он је за собом увјек на узици водио своју, сваком познату, жуту кују Жују и чим би неко почео да га задиркује, он је пуштао узицу и подвикивао: — Држи га, Жуја!

— Боји се да не поквари њух — тумачио је Стриц. Јованче је праведно дијелио сву донесену храну. Кад би сваком дао његов дио, питао је: — Је ли право, дјечаци? — Право је!

Премирао је на сваком кораку, заустављао дах и затварао очи само да што лакше промакне крај уклете приказе. — У-ух, умакох жив!

Ух, ала би то било... В Државном цестом подно саме планине протутњали су њемачки тенкови и тако коначно сваком, гласно и видљиво, објавили да је земља поробљена. Тога истог дана Јованче и Стриц били су заједно код оваца.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ТРЕЋЕ 308 ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТЕ 311 ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ЧЕТРДЕСЕТ ШЕСТЕ 314 НИЈЕ СВАКОМ ЦАРЕВИНА 321 1732. 323 1736. 324 Око 1740. 325 1741. 326 1743. 349 1745. 354 1746.

Благо је и господарство овога вилајета преходљиво: од једних к другим прелази а најпоничије је! Сваком се тако исто пригађа, кано у сну нешто да види, или сенку донекле мотри, те је хвата руком да је заустави и удржи.

Бојим се, грешник, гледећи ми многе ране сваком грешнику; ама одстави од мене твоје бијање, за много благи владико Христе, те већ ме и неста од честога снажна боја

Ако не друго, а оно смрт је сваком покој. И тако овде више је беда него слатких се узгледа, има много: туга, болест, нелагода, сакатлук, грижа, брига,

задах, кревети жешко угљевље, незагашен пожар, неопроштен суд, судац безпријатељан и ничим подмићен, пред њим нема сваком уста наишла, стидљива лица силовитих луди, а сиромаш врло снажна.

ЛУКАВИ ДАНИ Лукави су дани настали; Пробаљујте време; Ваше сваке речи Нек су вам са сољу разблажене, Знано и вешто сваком по себи Добро знајући Што ће ко коме И сваком на свашто Одговор дати.

време; Ваше сваке речи Нек су вам са сољу разблажене, Знано и вешто сваком по себи Добро знајући Што ће ко коме И сваком на свашто Одговор дати.

Јагањци блеје, по зеленој трави скачу играјући се, — сад сви земљани радилци радују се, к сваком пољском послу се потежући хитају урадити и доконати с усевом, те с поуздањем плода хвале се.

САН Сан је сваком права, временита смрт; Свакодневни животу конац. ГОСПОДАР ВОДА Обладати ће он од мора до мора и свим реками од крај

ГЕДЕОНОВЕ ТЕСТИЈЕ Израиљски судија Гедеон, кад се је био с Мадијамом, издаде свим својим војаком рожане трубе и сваком по једну земљану тестију с горућом унутра свећом у руку.

Докле ухватише га, сам се исказа, јер је убио човека. А да речемо ево сад, крошто ли нам то Бог даде и постави сваком нам у глави на нашој памети свагдашњега будна на опрезу судца, — нашу свест осећњу?

Теби кано светих светому дају се света која се не помећу псом. Ми ка душе погане боравимо у гробљу које је пуно са сваком погању, ама ти, слове божији, штоно су твоје беседе чисте, и сам си чист, да како се не грозиш од ових наших нечистих

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

и окружни начелник, и председник суда, и директор гимназије, и управник препарандије, а сва та господа — као што је сваком познато — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији.

никако неће да увиди и да призна да је ипак јавност и журналистика и јавна критика једини најбољи и најрадикалнији лек сваком уопште друштвеном злу и мани.