Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Мени изгледаше много лепши него пре. Више сам пута по њему моловао апостола Павла, и свакоме се допало то мудро и озбиљно лице; свака цртица на њему беше пуна израза; свака је приповедала о вечном мраку
И заиста, наслутила сам моју и његову несрећу. У нашем мађистрату се договорише сенатори и главни људи да се у свакоме кварту нашега села наместе по неколико казана који ће гладнима кувати јела да не скапају од глади.
Онда се све умири. Тако он то свакоме приповеда. Има те му неко и верује, а неко му се и подсмехне... А он, сиромах, шта ће,...
— После прозове другог и трећег, и свакоме понешто наручи. Ретко је кога казнио, и то само клечањем; а кад је била тако голема кривица да се морало и телесно
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Хего залуду ти добро, осрамотио си се”. Наравоученије Тако бива свакоме ко не чини добро сасвим и како ваља. Свак му вели: „Или куј, ил' не мрчи.” Сам прави, пак сам поквари: залуду му мука.
Како се гди састанемо, другима кукуље кројимо, и свакоме ману находимо и парчета којекаква пришивамо, и што њему није ни на ум пало, то смо ми кадри измислити, а сами смо себи
ни добру, у најспособнијем су времену кад на зло, на лукавство, на неправду и на сваку будалаштину могу омрзнути, а свакоме добру привикнути.
Ово расположеније вешти свакоме је нужно, а за највише оному који за многе пише. Тешко оном коме реку: „Врачу, исцели себе”, и „ Учитељу, научи најпре
” Наравоученије Свакоме је своја песма мила, баш ако неће и ништа друго бити него: „Филипи унд Јакоби, Јакоби унд | Филипи.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
То време бист лепа зима. Ово сопственоју рукоју подписа Хаџи-Рувим”.) Њи̓ четворица поделе сав пашалук, свакоме по три нахије; они пак сва села у нахији поделе својим момцима, који су се звали мале аге.
” Одем Сими. — „Иди Катићу, нека он даде!” — И тако сам ишао свакоме по двапут и баш ниједан ни грошића. Ја најпосле дођем онако љутит нашем чадору, зовнем попа Симу из Бранковине, и мало
Дамо свакоме сачме и драмлије да по пет метну у сваку пушку. Разредимо: Цинцар-Марко [Костић] са јалије, најбољи јунак, реши се са
и који су у народу као правдољупци познати, и да их закуне скупштина: да ће они у магистрату седети, и свакоме без разлике беспристрасно и безлицемерно, по садашњем обичају, засад, и по чистој својој совести, судити.
У Карађорђа није било обичаја море, бре, никоме рећи, но свакоме, и млађем и старцу: еј момче, мало позатегне, рекао би да два о изговара, нпр.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Лепо не можеш живети од газда-Раке Радишића! Досадио је већ свакоме у селу М. — Вала, ја не знам има ли кога, ко би се похвалио: да му газда Рака није што закинуо, опањкао га, посмехнуо
Милун учестао слати Среју по селима да мајсторише. Среја почео свакоме радити као од беде, знајући да од свог рада неће видети никакве вајде.
Али између многих скројио је један, који му се чинио најлепши и најудеснији, а није га казивао свакоме осим најприснијим својим.
Али овако све се мучимо без брашна. Село велико, један витао, налога... Куд ће доспети да намеље свакоме, кад само дањом меље! — Па и онако, брате — прихвати неки чича Мирко — не може воденица бити сама.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Најмање се успротиви - оде глава!... Међутим, сви су сматрали за најсветију дужност да клањајy и по вољи чине свакоме ко је ма бео убрус око главе омотао. Тако су текли себи пријатеље. И зато су јадни Срби морали клањати и метанисати.
— Је л̓ доста у кућу? — Доста. — Шта још треба? — Да позовем чељад!... — рече Милош. И ту Алекса плати свакоме од чељади понешто. Кад све би готово, онда попа рече: — Сад се пољубите! И отпоче љубљење.
Логором прође глас да је барут закисао и да немају ни зрна сува. Људи шапутаху један другом на уво те речи. Свакоме се на тај глас кожа јежила и коса кострешила... Војводе беху бледе као смрт. Они су слутили и сами ту несећу.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Хује тамне риме, кô мистично врело, Кроз лишће, и звезде, и сен што још пада: У свакоме стиху има суза јада, У сваку је строфу легло срце цело.
На обали се овој у клетви грцало, И све молитве никле у сузи патника; Али ти, света реко, ту беше зрцало Свакоме нашем плугу и штиту ратника.
Не бој се јастреба него кукавица, Не бој се лажова него њине лажи. Бог нека те спасе твојих спасилаца, На свакоме углу има их по један. Презри мудрост глупих и глупост мудраца! Нож твог издајника биће увек жедан.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тако је свакоме ко се први пут опије. Мало је он ту спавао, а Велинка упаде с лучем у руци да тражи нешто у качари. Трже се кад
— Говори народ о поповим ријечима, а свакоме пуно срце, и лако му, као да се окупао. Тако је он дјеловао. Никад није престајао, никад се уморио.
Тек он се трудио што је боље могао. Ни у што се у селу није пачао, свакоме је угађао, а попа се бојао. Управо се ни жив није чуо. Ми смо били њиме задовољни; какав је, такав је — наш је!
Гигају се, брате, она кола, рекао би човјек сад ће испасти, а коњи као хале! Скида народ капе куда поп прође, а свакоме пуно срце. Није шала, наш поп! Али и јесте човјек! Та приличи му да је сам владика!
Да, али поп не зна од колико се руку може читати та књига. Дани измичу. Мара је цар села. Свакоме су пуна уста. Нада да ће нам она бити кад-тад учитељ заносила нас је све. А она хода по пољу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
наишле, па ваљда, као бесловесна створења, помислиле да је то за њих постављено, па појеле тулају која је, као што је свакоме познато, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира
допало, јер се до сада није баш најпохвалније изражавао о садашњој младежи, управо Омладини која је предлагала да се свакоме каже: ти, ти брате и ти сестро или: Србине брате, а свакој госпођици: Српкињо селе, а то ни једном попу није ишло у
И опет је ишло лепо и код попова и код младежи. Најпре се пила бела кафа; Меланија је наливала свакоме и питала свакога воли ли више кафе или више млека, више или мање шећера.
На последњем листу сваки је читатељ записао своје име и примедбу, препоручујући књигу свакоме најтоплије. Меланија је знала немачки, знала у клавир; а Јуца тек натуцала нешто мало и знала помало само у гитар, јер
Фрау-Цвечкенмајер!! — На, Кристи-Гот, тако вам и треба! — поздравља је ова. — О молим, молим! И вама и свакоме може то пасирати... — Јест, кад би фрау-Цвечкенмајер била тако лакомислена, пада се тура и ди јој није место...
Него њено изображење и моје воспитање!« Сви га уважавају и позивају на официрске балове, који су, као што је већ свакоме познато, свуд у свету најсјајнији балови, па тако и ту.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Видим си. Замирише, па га осетим и идем да га узберем. Али оно се крије. И свакоме се не дâ да га види. Све по мртвичким местима1 расте. Тешко је да се биле види, нађе и узбере.
Африка
Вуије има колекцију најчудније измешаних преисторијских, феничанских и црначких перла. Он о свакоме зрну зна легенде. Скупљање је тешко јер се црнкиње нерадо одвајају од накита, којим би се одрекле и једног дела своје
Да бих их расположио а да би ми прошло време, делим свакоме по шачицу кориа и по парче шећера. Шећер не једу већ га уплићу у своју тврду гргураву косу. Кори их нарочито радује.
Гледао сам црнце што пролазе крај тога хотела. На свакоме је по неколико килограма фетиша обешених о црне кожне гајтане. Има их на стотине.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
(Прети Јуци.) МИШИЋ: Е, наравно да је она за вас. Ништа мање, што је лепо, оно се мора свакоме допасти. ЈУЦА: Ви мени јако шмајхлујете. ЈАЊА: Што се ти мешаш у наше разговор?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Почели су да командују својим тобџијама, да гасе лунте и само да остану крај топова. Свакоме је било јасно да је опасност прошла и да она гомила на утрини стоји, где је и јутрос стајала.
Ништа на свету није тешко и све се на свету може удесити, као у сватовима. Господин Георгије се смејао свакоме ко би био тужан, или брижан. Он, каже, никад не јаше коња. Коњ је луда животиња.
Говоре свима и свакоме да су дошли, зато, да Серби остану. То је непаметно. Треба да се пожуре и претворе што пре, у Русе.
Ђурђе је, кад су га о том, доцније, питали, одмахивао руком. А додавао: мајку он свакоме, ко помисли да он доноси кугу! Било како било, тек, у штапсквартери, примише сва три Исаковича, лепо.
Теодосије - ЖИТИЈА
али је и ово казивање добро милостивим и богољубивим душама, а уз то је и брз и згодан пут који к Богу води, који свакоме од нас који хоће милостиње више вреди од телесне свеспаљенице, то јест поста, и више од сваке жртве и молитве.
Оче, у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду“. Јер не даде се благодат Светога Духа једино апостолима него и свакоме који живи по благодати. Јер апостол Павле каже: „Сваком појединцу од нас даде се благодат по мери Дара: Христова“.
А свети, који није лен да помогне свакоме коме се чини неправда и невоља, а како тек да усрдно не саосећа за отачаство и за брата, помишљајући да с љубављу лако
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Географско изоловање ових области проузроковало је и подвојеност племена и формирање особина својствених свакоме од њих.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Мени је потребан био овај сусрет пре но што пођемо даље. Мислио сам да свакоме посебно начиним посету. АНТА: Мене прескочите! ПАВЛЕ: Али утолико боље кад сам вас нашао на окупу.
Црњански, Милош - Сеобе 1
по један, својим страшним трчећим кораком, под шубарама, са својим дугим пушкама, и ханџарима у зубима, као при вежби. Свакоме је видео лик, сваког је познао, сваког се сетио где је који легао.
“ Узнемирен што је даљи ток свога говора потпуно заборавио, понављао је ову фразу, на немачком разуме се, свакоме, ко год му је то јутро дошао на очи. И никако није ишло даље.
до Цариграда и Беча, тргујући житом, стоком, дуваном и све више сребром, он је почео да узајмљује новац свима и свакоме, тако да кроз коју годину, мрмљајући дремљиво, пре но што заспи, никада није успевао да изброји шта му све дугују.
маторих и надодољених официра ишли да се кољу са Турцима, Французима, Прусима и Мађарима, он је чинио зла уопште свакоме ко се селио.
Он их је терао као велика стада, тамо‑амо, решен да прими сваку залуталу овцу и да покаже љубазно лице свакоме ко год се мири, па ма то било и обично село, или нека варош.
да би се сва та њина несрећа добро свршила и да би он, у том случају, био мио и драг и самом себи, и њој и брату, и свакоме.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Нико не спомиње ону девојку која је отишла ко зна куд? Сви то сматрају нападом лудила, који може свакоме да се догоди. Поново одлази на рођендане, на угљенисани роштиљ; петком на преферанс.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Докле се смијех орио, Крцун шапташе Јанку: — Јест бестија, али је свакоме мио, јер је дјетиње душе! Петровићи, особито господин Саво, радо се с њим шале.
сазва владика главарски збор на Цетиње и ту се договоре и начине закон да се по закону свако зло тријеби, да се у свакоме племену суди, да се убијце убијају, да свака кућа даје порезе на годину по шездесет динара, а то је тридесет ћесарских
Све су биле ниске, под сламенијем крововима, све ограђене сухомеђама; управо у свакоме том дворишту бјеху по двије-три зграде: једна главна, кућа, а остале стаје, или кујне.
Живимо и гинемо један за другога, дијелимо добро и зло, па се свакоме чини да има девет живота, а не један! — Дакле, ти збиља мислиш да би то могло бити, то, да се ја оженим!?
Сваки турио камен под главу, покрио лице и груди струком, загрлио вјерног друга — џевердар. Свакоме иза главе бјеше торба с брашњеницом и мјешчић воде.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Дечја песма побуђује интересовање и деце и одраслих, и упућенијих и мање упућених: свакоме се чини да је кадар да о њој суди и размишља.
Одраслима је лажна књижевност потребна из једних разлога; деци се намеће из других. Свакоме је познато да се најмлађима дечја књига натура.
Пуни су разумевања и праштања ови сељачки светитељи, благородни су и увиђавни према свему и свакоме; деда Раде наклоњен је чак и лопову Сави, „никаквој Вјери” Свако иде путем који му је одређен; није на нама да другима
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Вук Караџић: »Он је повјестним догађајима и сходно од туда произведеним нравоучителним наукам обилан, које су свакоме невином срцу благопријатне, а они не само што на памет доводе многе бојне случајеве и имена храбрих мужева и србских
Препреке му нису сметале, и противници су га само подстрекавали на живљи рад. »Премда је у свакоме паметном почетку, писао је он 1820, више луди људи неголи паметни, али у напредак, од дана до дана, све друштво
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Увек је сваком говорила да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу. Али она ће, говорила је она, свим силама радити да га изведе на пут. И она му је доиста чинила све и сва.
И деца су га волела. Та шта да вам ту причам, кад сви знате како је младост мила: »Док си млад, свакоме си драг«, вели пословица. Накратко, мали »гицан« је био љубимац целог села и целе школе.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
свију цветове, Онда дођи нек те осамаре, Па понеси народне товаре: Та Бог вели што је свет саздао, Што за кога, свакоме је дао, Та човеку косу и шеницу, Ал' кљусету богме дрвеницу.
— Тај жубор иде од уста до уста, Ал' ниоткуда одговора пуста, И сваком беше и тешко и жао, Јер свакоме је на срцу остао. Ал' највише лепотице жале, О њему зборе, па дивно га фале.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
јер докле год чучиш на прагу свога села и очеве куће, ниси ти, братац, истински војник, спреман да се бориш свуда и на свакоме мјесту ...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ни на једном месту није се задржавао. Ишао је од куће до куће по махали. Свакоме по нешто уради, помогне или штогод начини.
— Еј, еј! — Кличе он, и сав радостан истрчи на улицу, па свакоме кога нађе прича: шта ће му Тода купити, кад се уда. — — — И то би! Запроси је учитељ са села.
и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уза зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме. Моја вас је мати радо имала.
А она, не затварајући врата за собом, свакоме посебице доноси кафу у белим шољама. Па онда се, иза врата, до зида, или близу пећи, повуче, стане с прекрштеним
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
капији стоје дванаест лавова и чувају град: ко се год прикучи, одмах га растргну, зато им треба дати дванаест овнова, свакоме лаву по једнога, па ће се забавити; кад се већ уђе у град, имају две девојке што чисте сав град својим рукама, те би
Он одмах заповједи да је у исти час понесу насред онога царева града, и да кажу свакоме који поред ње прође шта је родила, и да је цар заповједио да свако на њу пљуне, а ко не пљуне, одмах да га погубе.
Па га онда изведе насред двора, око којега је био све колац до коца, и на свакоме коцу по људска глава, само на једноме није била, и овај је колац све једнако викао: — Дај, баба, главу!
Девојка, кад га саслуша, рече му: — Иди ишти у цара галију, и у њој да се начини двадесет дућана, и у свакоме дућану да буде трг од друге руке, све бољи од бољега; и ишти да се изберу најлепши момци, па нека их лепо обуку и
твоја зла маћија не да ти јести, јер хоће да те шундра; али не бој се, неће јој то поћи за руком, јер, помоћу божјом, свакоме злу може се дохакати.
Они сви на то пристану: девојка посади три лозе у башчи и свакоме намени по једну. Кад ујутру, а то на лози онога сиромаха грожђе.
просјака, па отиде к ономе што му поток тече вином и замоли у њега чашу вина, а он га одбије говорећи: — Да ја дајем свакоме по чашу вина, не би тога било.
што су му овце поље прекрилиле и замоли се да му удели једну кришку сира, а он га одбије говорећи: — Да ја делим свакоме по кришку сира, не би тога било.
Кад дође у свој завичај, стану га сретати познаници и питати: — Чија су ти то говеда? А он свакоме одговараше: — Браћо, Милице моје синовице.
Ми благо делисмо калпацима, а сад устали сви мртви, па свакоме једва по два новца допало, а једноме ни то није могло изићи, него узеше моју капу те му дадоше за два новца.
Онда се дигну сви заједно, еда би како увели тету у њезину кућу; али им залуд бјеше мука, јер им јарац свакоме одговори као и зецу.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Тимок и Бугарску, од југа на Македонију, од запада на Херцеговину и Босну, Дрину, а од севера на Саву и Дунав, то је свакоме познато. Земља је брдовита, има река, од које Морава десно раме к Нишу пружа и преко које једна ћуприја иде.
Зар је то мало, да цео Париз за мене зна и да моја књига буде сачињена и на француски? Чест и поштење свакоме, био откуд му драго, поштеном и чесног срца човеку, а нечесном и неваљалом, боже дај бољу памет и поштеније срце.
ЉУБА: Па да је воде као слепицу. СТАНИЈА: Ако је воде, не води је туђин, него девер. ЉУБА: И да се свакоме поклања до земље. СТАНИЈА: Ка млада невеста. ЉУБА: И да Цигани напред иду. СТАНИЈА: Зато је свадба.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Богами бих вас слагала! И још нешто: да не бисте, као моја маман, помислили да о свакоме под капом небеском имам поразно мишљење, испричаћу вам случај са човеком из киоска, па куд пукло да пукло!
“ Она је, наиме, луда за својим креденцом и стално га тапше као фаворита Стеллу на јесењем дербију, демонстрирајући свакоме ко залута у њено кухињско-шпајз-царство што све може стати у један креденац од пре рата, у односу на висеће
балканских ратова обезбедити већ кроз годину-две, бесплатне улазнице за игранке, попуст за клизалиште на Ташмајдану, свакоме по две бесплатне вожње на рингишпилу у „Луна парку“ и широку лепезу других олакшица!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
с камена на пањ точкови бију; буљук дјечака магарци вуку, кажу — земљу Дембелију; кочијаш јарац, брадати Гига, свакоме успут значајно мига. Вучица иде чупавог лица, нечијим трагом опрезно њушка. Прошла је мала Црвенкапица.
Не бој се, није подвала нека! Нећу те више такнути прутом. Слободно одсад по небу броди, свакоме свијетли и коло води.“ Боји се Мјесец, несташко пуни, па старки вели: „Де се закуни!
“ Све тако прође у миру пуном вечери једне под крњом луном. МУДРЕ ПОРУКЕ ЗА ШТЕНЕ Свакоме знанцу јави се лепо весела ока, машући репом. Лавежом громким дочекуј странце, никада, друже, не лај на знанце.
„Ех, мој малишан — шта да вам кажем — шапуће мајка сутону сивом — гугутао је на мојој руци и смешкао се свакоме живом. Миран је био, бубица права, верујте, не би згазио мрава.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Сада могу понешто зарадити и ван риболова. — Како не! Стара госпођа маркиза зна свакоме име и брине се за свакога. Колико је девојака удомила! А још треба мислити на госте. Долазе сваке године.
— Довиђења. Пролазим опет кроз село. С једне и с друге стране, жене и луди гледају ме љубопитљиво. Кажем свакоме: добро вече! И свако ми тако отпоздравља. Испред једних врата неки млад човек кује ципелу.
Доћи једнога дана на једно језеро као ово, приступити свему, свакоме, слушати све и гледати све и после, не то описати, већ из тога начинити нешто што ће имати своју боју, свој укус, свој
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Хвала ономе што долази пуцкета његово стопало у шуми преко грања Хвала му ако ће да се врати хвала свакоме ко наше говоре прекине или скрати и ко нас у лепим пределима око срца помилује и позлати хвала глаголу који нас
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Тамо су Танасије и Вида, по цео дан седе у соби и израчунавају свакоме од нас степен сродства са покојником. Тамо су опет Прока са Гином.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Хоћете ја да вам чувам коње!... Поднаредниче, удари свакоме по пет батина. И грчила су се тела, стискали зуби, али ћутећи отрпеше возари по пет удараца.
Појам човечности је утрнуо. У свакоме кипти незајажљива жела за убијањем. Претрнусмо... Шест црвено-жутих димова свитнуше нам с леве стране.
— Ја мислим — вели Лука озбиљно — да замолимо попа Момчила за једно молепствије, да Бог подари свакоме од нас по три живота. Онда појахасмо коње и кретосмо лагано кроз мрачну ноћ, непознатим путем, у тешку неизвесност..
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
сви је уважавају!... Зашто, зашто ?... Јер се она крије и слободно гледа свакоме у очи, не буни се као ја, кад улази у друштво. О, ала је то друштво неправедно!...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Најзад, после дугог објашњења, и пошто свакоме обећаше по штошта, пристадоше и она седморица да узму на се те мучне улоге.
Начелник се, као ваљан представник власти, држао објективно и правично. Ничим није хтео утицати на слободу гласања. Свакоме грађанину дозволио је да мирним, парламентарним путем дâ свој глас за своје убеђење.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Црква пустила, свет се жури кући; свакоме ведро и весело лице: зна да га очекује топла соба, раздрагана лица веселих малишана, који једнако штрпкају око
нешто, и ми сви знамо шта је то, али су очи свију нас управљене у онај мали, округао отвор, који је окренут к нама (а свакоме се чини да је окренут баш право на њега), из кога ће сваког тренутка да плане ватра и да покоси једнога од нас.
Од њих дознасмо да је у канцеларији остао сâм капетан и да је, за данас, тамо приступ свакоме забрањен, осим каквог изванредног случаја. Цела варош заустави дах.
је чича Пера, за време бављења по манастирима, »својом побожношћу, поштењем и свима хришћанским врлинама могао служити свакоме за углед«. — Не дајте ме, свети божји угодници, велики и мали... сви знате да сам за правду и закон...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
А сад се некако смекшало. Зар не видиш да сад у свакоме послу ортакују партије? Ако је трговина, читаш: „Симић и Петровић”; распиташ се, а оно Симић владина странка, а
то је, знаш, уочи избора. ПАВКА: Ето ти сад... а шта може, опет, теби да измисле? ЈЕВРЕМ: Може свакоме да измисле, само кад се хоће. Измисле ми, на пример... измисле ми... (Домишља се.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране. Тако је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко.
По дуварима кафане пуно свакојаких слика. Ту су она свакоме већ добро позната четири годишња времена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих
у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ који уме да цени своје велике људе, заслужује и да их има!
Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. И ето такав човек који је могао свакоме да угове и подеси, није се слагао с кметом, као што сте имали прилику раније да чујете од Максима фамулуса.
однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој свакоме, тесногрудости женској, баснословне клевете о њој износити.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Не знаш: пијеш ли је, ил она тебе. ГРОЗДОВИ Пчеле се на грожђе окомиле. Гроздови сложени у гомиле: свакоме ко да на души лакне од гомиле кад се одмакне! Ал и у хрпи за живу главу грозд не да боју лудо плаву.
Три грошића на почетку предуге и гладне зиме; Три сирота половњака, свакоме сам дао име: Пара, Парић и Стопарић — кажњеници на дну ћузе. Празну касу до врха су испуниле моје сузе...
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
морима у правцу Атлантског Океана препоручено је од стране данских поморских власти да их по морима хватају, па да о свакоме ухваћеном примерку који буде имао такву значку извештавају сталну рибарску комисију у Копенхагену.
Лако се види да се то не може примити као објашњење. У свакоме случају мистерија и данас стоји нерасветљена и њено разјашњење остављено је доцнијим генерацијама биолога.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Поју људи, гађу из пушаках. Кад дођосмо наврх Поточинах, али сједе око триста другах; на свакога зелена долама, на свакоме токе и оружје. Помислимо: ко ће оно бити? Какви гости? — Није им вријеме.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Па колико можеш, Тоне. А за више даће Господ! — Дај Боже, дај Боже, снашке! И свакоме нека дâ што жели. А како је бата Мита? Чујете ли што за њ? — Јутрос ми долазио трговац. Здрав је.
Од Цигана, који би јој потражио да штогод пије, свакоме је по пуну оканицу, онако како би дохватила, давала са тепсије, по којој их је Арса био наређао.
Доводећи их до каменог корита бунарског они, као да то нису коњи већ људи, показујући им на корито, говорили би свакоме: — Пиј, бре!
А сада, његовом смрћу и нестанком, постају као неки сирочићи, остављени свакоме, целом свету, на милост и немилост. И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Сад завргоше живи разговор. Било је ту некијех које је он видао, а у селу било их је мноштво такијех. О свакоме напосе зачеше причати потанко, каква коме рана бјеше и како се видао; па преметни разговор на бојеве у којима се то
„Стрико, ручак је готов“, рече му цура. „До мало ћу се врнути“, рече он и изађе. „Е, фала Богу, свакоме бонику чини се да му је лакше, кад ложиште промијени!“ примијети онај стари.
“ примијети онај стари. „Да“, рече медик и главом папрати онако као што се обично тврде свакоме познате ствари. Па одмах настави обрнувши се момку: „Да-ну, момче, причај даље кад си већ почео!
„Амин!“ викнуше сви у један глас, да се громор разлијегао на далеко. „Тако помогао свакоме твоме у свачему!“ „Амин! — „Амин!“ Губала те лијепа вјера Христова, јеванђеље и причест, ако си слагао.“ „Амин!
А Црногорцу свакоме, милије је кад му за старе његове лијепо збориш, милије му је то по сто пута, но да њега хвалиш. И гости се одужише
“ „Лијепи момци!“ опет ће он. Цура сад каза редом по имену свакога. Каза свакоме род и постојбину и што је иначе о коме знала. Јанко је слушаше и гледаше пажљиво.
Попова је било много у оно вријеме, у свакоме браству било их је по неколико и то бјеху по избор људи, а опет сваки је имао доста посла у тој прилици.
овога свијета не могу за своје благо имати, међу њима бјеше, богме, и несретнијех, јер је зло и добро помијешано на свакоме крајчићу земље којем људи чепљу.
“ Онда он узе први дио да га даде Милићу, а овај ш њим у тоболац; даде други Мијајлу, а трећи себи, па онда редом свакоме друге. Осташе четир гомилице.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Једна (је) смрт, а сто узрока. — Живи кадгод, а мртвац никад. — Мука живети, а жао умрети. — Свакоме злу смрт је лек. — Нико се смрти није отео. — Не бојим се смрти, него зла живота.
Није ласно на бој ударити. Пјевала је тица на глоговцу: Тешко ти је свакоме трговцу Који нема у своме тобоцу. Тешко брату што не роди мајка, А хајдуку без Ђурђева данка!
Тешко оном кога снага храни И ономе кога други брани. Тешко оном свакоме јунаку, Који узме врага ради блага. Тешко сабљи у страшивој руци, Џефердару на лошу јунаку, — Још јунаку — у селу
“ Анатемате ђавола (и његова имена)! — Ђаци у некаквоме манастиру узму живијех рака, па прилијепивши свакоме упаљену воштану свјећицу на леђа, пусте их ноћу по порти да би поплашили калуђера који је врло ранио у цркву и није им
— Приповиједа се како је некаква жена имала сина Милутина и три пасторка, па умијесивши три колача, дала свакоме пасторку по један, говорећи: „Ево вама свакоме по један колач, а ви моме Милутину подајте само по полутину“.
жена имала сина Милутина и три пасторка, па умијесивши три колача, дала свакоме пасторку по један, говорећи: „Ево вама свакоме по један колач, а ви моме Милутину подајте само по полутину“. Мини га сабља, мини га пушка!
Од суђења се не може утећи. — Народ наш мисли да је свакоме човјеку суђено шта ће му се у вијеку догодити и каком ће смрти умријети и да се човјек од суђења не може сачувати.
Кажу да мацарули ноћу иду у друштву, и свакоме наврх главе гори мала свјећица, а они пљешту рукама и подвикују. ГРОБНИК „Гробник“ постаје у гробу од веома грешног
Њему дао бог руке пуне, а срце весело, те се стида не застидио, а страшна не препануо, већ свакоме доранио, и даривао части и љубави, ка’ и нама данас.
двору долазио; пред двором вољне и невољне находио, вољне у двор уводно да му вино пију, благо благују, бога моле и о свакоме добру зборе; невољнијем пред врата износио.
На сунцу је вро и на вјетру је вио, те ти насуо амбаре кô цареве куле и касаре! Много имао, свакоме дјелио: некоме капом, неком шаком, нами, браћо, који овђе сједимо, свом врећом, а тебе ће господ Бог сваком срећом!
Заклонио те бог велике планине и лугова, рђавијех другова и онога који се свакоме руга, не боји се ни друга ни људи, — убиле га велике ћуди! Ој, мили јуначе, вала и ејвала!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Отац им допусти да иду да је траже, и да им свакоме по коња и остало што треба за пут, и тако они отиду. По дугоме путовању наиђу на један чардак, који нити је на небу ни
” Па га онда изведе насред двора, око којега је био све колац до коца, и на свакоме коцу по људска глава, само на једноме није била, и овај је колац све једнако викао „Дај баба главу.
Девојка кад га саслуша, рече му: „Иди ишти у цара галију, и у њој да се начини двадесет дућана, и у свакоме дућану да буде трг од друге руке, све бољи од бољега; и ишти да се изберу најлепши момци, па нека их лепо обуку и
Кад дође у свој завичај, стану 99 га сретати познаници и питати: „Чија су ти то | говеда?” А он свакоме одговараше: „Браћо, Милице моје синовице.
” Они сви на то пристану: девојка посади три лозе у башчи и свакоме намени по једну. Кад ујутру, а то на лози онога сиромаха грожђе.
у просјака, па отиде к ономе што му поток тече вином и замоли у њега чашу вина, а он га одбије говорећи: „Да ја дајем свакоме по чашу вина, не би тога било.
другом што су му овце поље прекрилиле, и замоли се да му удели кришку сира, а он га одбије говорећи: „Да ја делим свакоме по кришку сира, не би тога било.
” По том он пође за јагњетом док угледа кућицу на три шарапода, и у свакоме по ђевојка ђе работају како му је она жена била казала; и зачуђен љепоти онијех ђевојака, не могаше разликовати која
” А они кажу стражи: „Ми идемо ка краљу да просимо ђевојку.” А стража одговори: „Свакоме је слободно проћи ко иде да проси ђевојку.” Па их пропусти.
Ми благо делисмо калпацима, а сад устали сви мртви, па свакоме једва по два новца допало, а једноме ни то није могло изићи, него узеше моју капу те му дадоше за два новца.” 48.
Да су те приповијетке драгоцјени дио онога народнога блага, које је Вук народу Српскоме скупио и оставио, свакоме је познато, а види се најбоље из самијех ријечи ВУКОВИЈЕХ, којима их је он године 1852.
Новци се не ишту напријед (а ко хоће може их послати), него ћеду се књиге свакоме (ко новаца није напријед послао) послати пер Нацхнаме; зато нека ми сваки и јави кад да му књиге пошаљем.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
благоверно живи, али сви једнога, и да се поучавате од њега, а да он саслуша оне који хоће да се исповеде и да даје свакоме потребно исцељење.
власи јесте да се исповедају само оцу, а не коме другом или игуману, као што навише писасмо, да би знао отац свих дати свакоме потребно исцељење. И ово треба да буде овако.
Није ли вам тамно дело које се чини сакривено? Свакоме је познато и ово, а и од Јована божаствено јеванђеље објашњава овако говорећи: „Сваки који чини тајно, не излази на
Игуман свагда, не ретко, у болницу нека долази и свесрдно посећује братију и свакоме доноси потребно. А братија наша болесна, да се, уздајући се у ово, не распусте тражећи сувишно нешто што никада нису
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Уза сваког се пришљамчиш и притандрчиш! Ако ти се пије, седи и пи, остави људе на миру! Није свакоме до тога, дочег је теби! МИЛЕ: Ти си много дрчна, много си офурцатила! А кад је требало да региструјеш кафану...
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Седам фратара извалило се на клупи под орасима. А какви су да од бога нађу! Петорици се куља надула, свакоме једнако задригла шија, сваком једнако пуцају образи, сваки једнако отромбољио обријане усне.
Капци су свакојаке боје и распадају се од старости. Из даљине се та зграда свакоме чињаше лијепа, јер је зачиња зеленило, али Бакоњи ни из близа не поружње.
Уто се помолише на вратима два ђакона и три ђачића у далматинској варошкој ношњи. На свакоме бијаху: пантале, кружат са сребрним пуцима и гуњ опточен гајтаном, све до црне свите, па онда шарени појас и пљосна
Амен! Ђакон га поново пољуби у руку, па то исто учини свакоме, понављајући исту честитку. За њим приђоше ђачићи: Мачак, Бујас, Лис и Бакоња. Сваки прими по плету од гвардијана.
Чимавица смигну раменима пак изађе. Дундака нагоњаху другови да наздрави свакоме фратру, а уз сваку здравицу да искапи по чашицу.
Безбрки суђа канда бјеше шаљивац, јер се често сви смијаху. Пристав је мало говорио, али је свакоме потврђивао главом. Љекар, одмах послије јела, закурњави дебелу цигару, гледајући слике по стјенама.
Око двадесет колонаша долажаху од воза. Не зна се који је од кога прикладнији и стаситији! На свакоме токе, копоран с пуцима, за пасом чит кубура и нож; свакоме о рамену јали штуц, јали шешана. — Помози бог, дуовници!
Не зна се који је од кога прикладнији и стаситији! На свакоме токе, копоран с пуцима, за пасом чит кубура и нож; свакоме о рамену јали штуц, јали шешана. — Помози бог, дуовници!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Подиже главу, више нема туге, сад је на реду одлучност, не гледа ни у кога у обручу а свакоме изгледа да гледа баш у њега (и тој се вештини научио од пацоликог банкара), и каже да дечака ваља брзо однети, можда
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Хује тамне риме к'о мистично врело, Кроз лишће, и звезде, и сен што још пада; У свакоме стиху има суза јада, У сваку је строфу легло срце цело. Ј. Дучић ЛXXИВ ЗАШТО?
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Ах, красоту небесног воинства смртни никад постићи не може! На свакоме лицу ангелскоме совршенство блиста створитеља и прелесна Божја поезија; на њихова копља и стријеле и свијетле
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Доказ његовог правила, познат свакоме, узоран је пример рационалног расуђивања, а тек доказ да су катете и хипотенуза равнокраког правоуглог троугла
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Пишу: да су они хтели умрети, да онима ништа слађе није било него умрети. Је ли да је то лаж? Је л' да се свакоме живи?
Сви грозно лажете, гадови најпокваренији! — лудачки је врискао иследник па се, стегнутом песницом, уносио у лице свакоме од њих. — Ви? Ви не познајете Петронија Свилара? Зар ви? Ви кажете да не познајете Петронија Свилара!
Чинило се као да је свакоме срце пуно, и вене, нерви некако разиграни, и да је један од првих пролећних дана успео да подигне заморене капке
Али и од тада, иако су ми у току живота ситуације често бивале изванредно сјајне, иако се то свакоме могло чинити смешно и невероватно, па и глупо, ја ево све до данашњега дана не доживех ту част и ту срећу (а знам шта
“ И док дефилују ови горди редови уздигнутих глава, газећи чврсто и машући рукама, Јаћим се живо труди свакоме да се одужи, никога да не пропусти.
И завидео је свакоме од њих што је безбрижно својим путем и послом ишао, и не слутећи о његовом страшном болу, који, чинило му се, неће ни
Нема храбрости, јер свакоме се живи. Са ужасом сам често у борби помишљао на могућност да погинем. У моменту сећао сам се хиљаде лепих ствари које
талента, поче да натеже и, црвен као ватра, да се бори са оним упорним речима, запињући из све снаге да изговори свакоме познати стих: Пази, Вуче, сад Обилић туче.
А давао је Икета на вересију свакоме ко би му се год обратио, само да се не замери никоме, а и да би дохакао Шапцу, јер му је близином конкурисао, а осим
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Добра, стрпљива, према свакоме наклоно предубијеђена још прије него би га упознала, са сваким се лако слагала и изналазила непосредан додир.
Крхка здравља, обазрив према свему и свакоме до границе смијешног, просијед откад год га ја памтим, брижљив до педантности у одјећи и у свему другоме, стриц је
Заредала би по свим просторијама у кући удјељујући свакоме по двије-три ријечи којима је храбрила чељад у њиховом бављењу или их потврђивала у стању у коме су се затекли.
Какав ли је чар, и какву мутну, дубоку снагу онда имала! Данас, она је на дохват свакоме, јефтина ствар, прва жељица и почетна амбицијица сваке интелектуалне каћиперке, сваког умјетничког помодарца.
Другим ријечима, то значи да је свакоме дана могућност да мјесто једног проживи два, три, десет или више живота. А како се живљење не мјери безбројном врпцом
С тим више оправдања што је јавним огласом у новинама позвала да се јаве сви који нешто знаду, и чак обећала награду „свакоме ко ма чиме допринесе да се случај објасни”. Мозгам о њему за мој рачун, трудећи се да му похватам конце.
Они други, „несуздржани”, и превише амбициозни да би свакоме признавали своју мјеру осјетљивости, сасвим су далеко од тога гријеха.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
није се могао истицати богатством одела, али је и ону сиротињску одећу умео тако вешто наместити на себи, да је свакоме, и по њој, падао у очи.
Он није био крупна и развијена стаса; напротив: његова коштуњава сувоњавост падала је одмах у очи свакоме. Раста је био повисока, а иђаше увек право, затурене главе, посматрајући све пред собом као са неке орловске висине.
Пред рупом изнутра не беше ни једне цигље, ни једнога већега парчета од зида. Било је јасно свакоме, да су други, с поља, зид провалили, да их је морало бити више и да је то веома озбиљна ствар.
Унапред је већ одређен свакоме посао. Стражарима су одређена места на вратницама дворишта, која ће посести споља и чувати да кроз њих нико не уђе и
— Нека ти Бог опрости! — рече он, па седе за сто. Поседаше и остали жандарми. Један наточи свакоме по чашу ракије, подигоше сви прву чашу у вис и рекоше: — Прва у славу Божју. Нека ти Бог опрости!
Ту се копа рака, вечна кућа Ђуричина. Свакоме се хоће да разгледа ту кућу необичну... Доле, у довољно издубљеној рупи, стоји један Кленовичанин, па избацује земљу
Жандарми искривили доње вилице, свакоме игра усница. У народу свачије лице бледо, нико не дише. Ужас и чуђење исписано је на тим лицима.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Па га онда изведе насред двора, око којега је био све колац до коца, и на свакоме коцу по људска глава, само на једноме није била, и овај је колац све једнако викао: — Дај, баба, главу.
Отац им допусти да иду да је траже, и да им свакоме по коња и остало што треба за пут, и тако они отиду. По дугоме путовању наиђу на један чардак, који нити је на небу
Имао је три сина, па их једном сву тројицу зовне и да им свакоме по сто и педесет гроша, па им рече: — Ето сваком подједнако пара, па радите њима како најбоље знате хефту дана, па
твоја зла маћија не да ти јести, јер хоће да те шундра; али не бој се, неће јој то поћи за руком, јер, помоћу божјом, свакоме злу може се дохакати.
Кад дође у свој завичај, стану га сретати познаници и питати: — Чија су ти то говеда? А он свакоме одговараше: — Браћо, Милице, моје синовице.
Еле, народ давао, давао, па се свакоме и досадило, како сиромаху тако и газди... Најзад се договоре да оду пред Јерину, а предводиће их један сиромашак човек
Онда се дигну сви заједно, еда би како увели тету у њезину кућу; али им залуд бјеше мука, јер им јарац свакоме одговори као и зецу.
А они кажу стражи: — Ми идемо ка краљу да просимо ђевојку. А стража одговори: — Свакоме је слободно проћи ко иде да проси ђевојку. — Па их пропусти.
Ми благо делисмо калпацима, а сад устали сви мртви, па свакоме једва по два новца допало, а једноме ни то није могло изићи, него узеше моју капу те му дадоше за два новца.
— Хоћу, ага, све као да ћу сад умријети. — Знаш ли, болан, да се ја о свакоме твојему добру старам? — Знам, ефендум, и видим, и овако ти се клањам.
и није право да гладујем на дивану твоме, него се молим да се мени и овоме другу моме донесе једна здјела млијека, и свакоме по један симит и по кашика, па кад се у твоме здрављу наједемо, онда ћемо се сити и весели надговарати и надмудривати.
Вуци се у пакао натраг! — А оклен ти знаш да сам се ја пет пута удавала? — Како нећу знати кад сам ти ја свакоме човјеку душу извадио? Баба се ражљути, па ће: — Ха, нијесам прије ни знала крвника. Мичи ми се, крвниче, с очију!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Један дух предања, део мога бића, Сваку моју мис'о и страст сваку мучи; Дух моје судбине, к'о песма открића, На свакоме месту о свемиру учи: Носи моје дане На крило нирване. 1914.
Он чека, јер уме да преживи све. Нек чека! Јер он је некад рек'о ово: “Злу свакоме мора једном доћи крај.” Нек чека! Јер иде сасвим доба ново, Сасвим нова мис'о, сасвим нови сјај. 1916.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Једино уколико избришемо раздаљине између људи у свакоме смислу путем преношења вести, превоза путника и робе и преноса енергије, једнога дана ће се створити услови који ће
Ћипико, Иво - Приповетке
Муче се да га равно носе, но низбрдица је, па светац клима при свакоме корачају. Жижица, Букало, Јале и остали, све постарији људи, иду одмах иза кипа и у вас глас пјевају пјесму светога
Биће „по закону”, па право свакоме! ...Једнога понедељка јутром упутшие се њих двоје на позив суда у варош. Он се огрнуо кабаницом и покрио њоме главу,
Те вечери Илија не могаше да се заложи. Око његова кревета окупила се домаћинова деца, а он свакоме дели по комадић. — Једите, — вели им, — здрави били!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
најпре на оно што се споља налази, што се непосредно види, да бисмо при крају нешто дубље захватили сам проблем. Свакоме је од нас, пре свега, јасно да се почетак нове српске књижевности у суштини подудара с језичком реформом Вука
Поновићемо да се састоји од шест правилних симетричних осмераца и да се у свакоме стиху налази по један мотив или слика.
Треба постојати да би се могло корачати, али при свакоме корачању не морамо имати јасну свест о томе како је добро што постојимо.
У свакоме природном језику, па и у српскоме, постоји цела хијерархија таквих поткодова. Књижевност, у принципу, употребљава језик
Разуме се, у природном су језику и ови чулни елементи уско повезани са значењем, па је обликовање неизбежно и у свакоме тренутку двострано: пред нама је увек двостран а ипак јединствен вештаственодуховни чин.
То је, уосталом, правило: сваки књижевни покрет тако завршава, па из удаљеније перспективе изгледа као да је у свакоме од њих једна овећа масовна, колективна енергија немилице расипана да би се издвојиле дветри доиста значајне уметничке
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Пера писар из административног одељења. За њега су „наши” сви који образују кабинет. Он то, извесно, свакоме тако јавља. ЖИВКА: Али каже човек: Стевановић отишао у Двор. ЧЕДА: Па? ЖИВКА: Па то!
ДАЦА: Кад се хоће, може се све, само је питање да ли треба свакоме учинити, јер има их и таквих... СОЈА (пресече јој реч): Ја само једно имам да те молим, Живка, да ми помогнеш да
Где је облака, ту ће бити и грома. Зато ја, благо мени, да се склоним. Не волим да вам стајем на муку; знате како је, свакоме је лакше кад сам подноси оно што га снађе. Хајде, збогом, госпа-Живка; па немојте ви то тако да примите к срцу. Збогом!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Ако, наиме, једним мисленим погледом обухватимо већину Станковићевих ликова, приметићемо да уз понеки изузетак свакоме од њих, а не само Софки, дан венчања - свога или вољене особе - оштро раздваја живот на две половине: што се
је погледу мање занимљива чињеница да се поема рашчлањује на шест једнаких делова од по седам строфа, а више да се у свакоме делу његова прва строфа понавља и као завршна.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Сутрадан је сам Хамза Вукашиновић весело помагао Колашинцима да товаре своју заслугу у грожђу и пићу. Свакоме је за антрешељ поклонио по велику корпу најбољега грожђа, а Дуруту цео товар.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
РОДИО СЕ ХРИСТОС! Родио се Христос, али не за маме Који ’но се плаше и од своје сенке, Којима се вије по свакоме ветру Кукавичје перо врх срамне челенке.
Родио се Христос, али не за оне Што немају вере у Божију правду, Који се клањају страшилу свакоме Као неком диву, неком несавладу. Родио се Христос, који ће да куша Је л’ нам вера тврда, п’ онда да спасава.
Петровић, Растко - АФРИКА
Вуије има колекцију најчудније измешаних преисторијских, феничанских и црначких перла. Он о свакоме зрну зна легенде. Скупљање је тешко јер се црнкиње нерадо одвајају од накита, којим би се одрекле и једног дела своје
Да бих их расположио а да би ми прошло време, делим свакоме по шачицу кориа и по парче шећера. Шећер не једу већ га уплићу у своју тврду гргураву косу. Кори их нарочито радује.
Гледао сам црнце што пролазе крај тога хотела. На свакоме је по неколико килограма фетиша обешених о црне кожне гајтане. Има их на стотине.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Макар триста послова чекало, прво ваља заложити свој казан — то је моје правило, и ја га це свето држим. — Није свакоме дато, оче прото, да живи, што но реч, по нотама.
И то је још срећа! Пушкарање це постепено прекиде. Овда онда пуцкарало це још погдегде из пушака и топова, али свакоме је било јасно да је борба већ свршена.
Варош застење, занеми, више це не говори речима већ погледима; на свакоме се лицу може прочитати само једно питање: »Шта ли ће бити«? Такав данас изгледа Алексинац.
— Шта ту радите? — Седимо, вала. — А што, болан? — А да шта ћемо друго?! — Хајд'мо напред. И они су полазили, а свакоме је лебдила на лицу као нека сустала мисао која је, после узалудног тражења исхода и разрешења, малаксала, свила се око
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Уверавам те, добићеш температуру као да си седео на роштиљу. — Не пали то свакоме — добацује потпоручник Пера „Ђеврек“.
Са врха ове планине видимо шиљке, ребрасте падине, читаве висоравни. Свакоме од ових места дали смо нарочито име, да бисмо се лакше снашли. Осматрачница је била као мала тврђава.
Сишли смо. Деца се окупише око нас. — Помаже бог! — ословисмо сељанке. — Хоћете ли нам дати мало воде? — Свакоме намернику и путнику је слободно... Чесма је жуборила. Жене су цедиле воду из рубља које је блештало на сунцу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
знају да се потпуно може завладати само једном једином језичком доменом, — ако се чак ваљано завлада и њоме, — и да је свакоме правом писцу и та једна потпуно довољна, а до те мере да она сама може богато издовољити и најдужи живот, до дна
Тек сада би ваљало прећи на прави разговор о песницима ове Антологије, ако баш и не о свакоме од њих појединачно, а оно свакако неизбежно о свима њима онако груписанима како их спајају сродности а раздвајају
Ланер, Штраус, Морели, знаменити људи, Када ваш инштрумент на валцер загуди, Знаде произвести на свакоме балу Опште чародејство, и јеглен, и шалу.
к’о родски т’ побратим колос, Сад уситниш опет као на леду гуска, Ал’ ти све то ништа не смета; баш стога и можеш Свакоме чувству дати боју и силу своју. И како те пазим, и какву веру у теби Имам, из тог видиш шта ти предајем, и где.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
КАПЕТАН: Него! Кад је у питању држава и династија, завешћу и цензуру и тортуру и секвестуру и позитуру, и ударићу свакоме двадесет пет по туру. Не бива друкче! 'Ајде, бога ти, господине Милисаве! МИЛИСАВ (оде).
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Сврха тих списа захтевала је да они буду савршено јасни свакоме, како би се избегли несигурност и спорови око тумачења.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Њој је само било до тога да су: њоме у кући сви задовољни, да вечито ради и да је сва срећна свакоме од њих да угоди. Прво баби, па онда мужу своме, оцу Младеновом па чак и њему, сину, Младену.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Кад би, уочи Видовдана, полазила чељад из куће на оро, домаћин би свакоме предао по струк б. и рекао: »Да будеш као овај цвет црвен и јак« (Софрић, 16).
»На путу му броћ и глогово трње« — каже се о вампиру, и уопште о свакоме за кога нисмо ради да дође (Вук, Посл., 3702. Упор.
једер, дер іхн фаѕѕен wоллте, wурде ан ден Хäнден герітзт« ‹= »ставила на све своје гране оштро трње, и огребла руке свакоме ко је хтео да је ухвати«› (Дäіхнхардт, 2, 201 ид).
Ћипико, Иво - Пауци
Из једне бачвице на току налије му чашу, па кад је Раде испи, вели му: — Не даје такова вина господар свакоме; није то на продају, — и поврати се у дућан. Раде изби у двориште. Киша сипи.
— 'Вала ти, господару! — вели Војкан. —Нека вас! Бога ми, у потреби ваљали сте свакоме... А што би сада од блага, да није вас? Илија приђе господару, рукује се с њиме.
— Дакле, погодили сте се, а? —Чекај! А простите на којој сте, — пресјече старац и завика: — Нека даде свакоме по двадесет и пет талијера равно... Нека смо једнаци! — Нек буде како хоћеш!
Раније, тужила се госпа Пава на њ и кривила га што нема порода. — Расипље своју снагу на свакоме гаду, — Вељаше својим бољим пријатељицама и набрајаше имена газдиних јараница са села које се, иза подне, смуцаху по
Па, ето, ни то не помаже свакоме! Њега суд осуди, а он с њиме не може да се свети! А светити се треба, ако неће ради себе, а оно мора ради своје дјеце.
Потајни слатки бол јављаше се у свакоме животном весељу, ну неизвјесна неодређена слутња, као бљесак, налијеташе му испред очију.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Но Артемије се ваљда трудио да покаже како је вичан у свакоме ласкању, да је учен и да зна дворске обичаје. Кад сам га упитао, онако узгред, зашто толико одуговлачи и зашто одмах
— То је проклето јер је отето од јадних болесника. Обична ниска уцена. Свакоме кога су лечили узимали су по овцу, свеједно да ли се тај отуд вратио здрав или не.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
на небеском своду и оцртавају на њему различите фигуре, тако да их око само од себе везује у скупове или јата. Свакоме посматрачу неба упада у очи јато Великога Медведа, јер су његове звезде подједнако јасне и надкриљују својим сјајем
нашим очима, без престанка, јер се море жари, комеша и трза, а небески свод се пролама од силне буке и грмљавине при свакоме таквом потресу.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Благослов је у зори, То је с неба дато! Ори, плуже, заори: У земљи је злато!... А село је красан друг Свакоме тежаку, К'о тичици зелен луг На сунчаном зраку … Благослов је у зори, То је с неба дато!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И код нас већ неки био. ТАШАНА (раздрагано): Ако! Ако! И подајте свакоме штогод. (Стани): Иди ти тамо. Ти то боље знаш. Слушкиња одлази. СТАНА (полазећи): Има, има.
(Стани): Иди ти тамо. Ти то боље знаш. Слушкиња одлази. СТАНА (полазећи): Има, има. Има од синоћ доста јела и даћу свакоме да једе. ТАШАНА (враћа Стану стајући испред ње): Чекај и види да ли сам као што треба закопчана.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” Истина је било и то да су деца доста галаме и несташлука изводила. Некако је нечега на претек било у свакоме од њих. Срећко једном руком врти точак на бунару. Риста, кад га момци задиркују, надговори и надмудри све.
Прођоше године од Бошкове женидбе. Талијанка се мало смирила, али је остала туђа свему и свакоме. Бошко је с поносом друговао и саветовао се са својом кћери.
А ако пронесу неког мртваца за опело, гуши се од плача и расплаче сву децу. Па их онда теши, дели свакоме по слаткиш или колачић, а она још јеца, и испија чашицу две слатког пића које необично пријатно мирише, и канда
У свакоме од тих насеља било је доста посебних интереса и обичаја: животни планови и неке носталгије, посебне; рађање и школовање
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Али они који су се окупљали око моје колевке проналазили су увек по нешто ново на свакоме моме делу тела и узвикивали: — Ју, ју!
Једва нешто доцније, када смо већ сви упамтили једну причу о добром и рђавом детету и када смо запазили да при свакоме новом причању учитељ мења порекло јунаку приче, према томе како су дотични родитељи отпоздрављали његове поздраве.
Уосталом, ми смо ђаци то и били за њега. Никога од нас он није звао крштеним именом; свакоме је приденуо по једно име из зоологије и тим нас је именом и звао и прозивао, тако да за њега није ни постојао
Да видим ко би се онда пограбио за та места кад зна да мора ову напаст од лекције да научи. Ако не то, али бих у свакоме случају захтевао да сви чланови Просветног савета, они што кроје наставне програме, морају знати ову лекцију напамет.
И ко зна не би ли то, када бих говорио о свакоме предмету посебице, натоварило и мени и читаоцима једну много већу опасност на врат.
обесила три лисичја репа позади, задела неколико обојених гушчијих перушака у капу, узнела главу и стаје на жуљ свакоме трећем пролазнику.
Ево, на пример, сад је већ четрдесет година како сам ја каплар у српској војсци, и, ако бих се у свакоме чину толико задржао, могао бих једнога дана, за сто двадесет година службе, дотерати и до наредника.
Разуме, се, тешка је то ствар обратити се свакоме појединцу, али када би се обратили појединим професијама, ја бар мислим да би њихови одговори овако гласили.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— проговори Лука, па се обрати потпуковнику Петру: — Ја мислим, није препоручљиво да се правите Краљевић Марко. — Свакоме је одређен суђени час, Лукијане. — Ја се старам да не дође тако брзо...
Ађутант пука се враћа отуда и саопштава да је донесен пексимит. Командири одредише људе за пријем. Свакоме војнику је дат по један пексимит. Били су то правилни квадрати, с прста дебели, неке смесе, тврде као камен.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
У свакоме задатку и муци које је природа натоварила своме робу, човеку и животињи, унела је и по једно мало задовољство које пост
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Постигла је сврху. У свакоме куту Њезинога срца нова снага дршће, Нити она гдегод одахне на путу, Но с дреновим штапом корача све чвршће.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али, покадшто, и стереотипни завршетак није лишен извесног дубљег смисла и праве лепоте: Тешко оном свакоме јунаку што не слуша свога старијега!
њих ножа пламенита, — међ' камзама алем, драги камен; даде њему сабљу оковану, на којој су три балчака златна: на свакоме алем, драги камен, — вања сабља три царева града.
Све му даде џенераловица, и свакоме хиљаду дуката, што ће пити вино до Прилипа, па одоше бијелу Прилипу. Лијепо их дочекао Марко.
моја, Туркиња ћевојко, иди кажи брату Мустаф'-аги да ме носи двору бијеломе; код мене су три ћемера блага, у свакоме по триста дуката: ја ћу један тебе поклонити, други твоме брату Мустаф'-аги, а трећи ћу себе оставити, да ја видам
мој брате, ага Мустаф'-ага, добила сам рањена јунака на Марици, на води студеној; код њега су три ћемера блага, у свакоме по триста дуката: један хоће мене поклонити, а други ће тебе, Мустаф'-ага, а трећи ће себе оставити, да он вида своје
њих ножа пламенита, — међ̓ камзама алем, драги камен; даде њему сабљу оковану, на којој су три балчака златна: на свакоме алем, драги камен, — ваља сабља три царева града.
Тешко оном свакоме јунаку што не слуша свога старијега! 56 ГРУЈИЦА И ПАША СА ЗАГОРЈА Књигу пише паша са Загорја, те је шале на
токе од оке четири, — оне да су од сувога злата, и у њима три камена драга, нек се знаду токе Мијатове? Свакоме ћу оном поклонити с мојих плећа зелену доламу, од рамена лака џевердана“.
— са: Су тридесет и четири друга субаша — нижи полицијски чиновник („за времена дахијскога“ — каже Вук — „готово у свакоме селу у биоградском пашалуку био је начињен хан у коме је сједио субаша, који је чинио сељацима шта му је воља“) судни
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Слишав же сија брат, поклони се старцу до земље и паки глагола јему старац: — Свакоме чловеку полза јест с посла злопатљива.
коликој страни и преко света хода било, а нашао би се који каки гдегод милостиван и богат цар, те би се прогласило да свакоме доходцу бадијава раздаје своје благо, — е да би на то с принудом кога звао натоварити му и дати по три товара блага?
Та што је то, о драги господине наш владико? Ти си само један прав и истинит и прав је твој суд, те свакоме по себи издајеш послове своје и у томе по урађењу и суд опет пресуђаваш.
Ти си то, чловекољубче, сам рекао свакоме човеку да за своју му кривицу стоји се умрети, а не другом за другога муке подносити...
Јако је двоструко сплетено уже. А троструко ко да и прекине? СВИМА И СВАКОМЕ Ови више, ови мање, неки с мером узимљу тај од Бога раван издати нам дојинлук.
Такођер и здравље и нездравље једнако ходи; животу и смрти општа је скона; мера лепа свакоме своме узрасту, једно — зглавци и осећање телесно и снага по мери! ...
Јерно то овде тај мост свакоме преходљиви на вољи му стоји с повраћањем се са зла житка на бољи, с добра ли на гори. Ал' голема је у томе ето овде
Тко ли то, вели се, крива правда а права кривди, мрзак је пред Богом... Вели Соломон: »Мудрица испраља свој траг. Свакоме дору послу правица је за почетак.
Једнако се та правица излазна бивати тевтиши... Ништа тако не захтева од нас првом господин Бог, како ту правицу. У свакоме послу да је, и о свему прави суд!
језику Водећи лава, риса ли, а што ли друго, ваља му се врло проматрати, с разликом мајсторијом се о томе довијати и свакоме по особито предносити храну.
ваљалу се држати просту и освестну; по свему праву и к свима склониту бити, разликопрутасту с хубавом шаром по свакоме присвајању у беседи.
И заради тога истога несједначања, по натури свакоме храна и лекови се доносе, дајући сваком особито. Има доброздржних и има чезљивих и полапних.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Кућа двокатна, висока, с многим високим оџацима, падала је издалека из поља свакоме путнику у очи и распознавала се усред осталих кућа, са доксатима и мноштвом прозора и капцима У кућу се улазило преко
Зато се брзином муње распрострла прича о том догађају. И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала шта је она казала Доки, а Дока, опет, шта је све она казала и Таски и Замфиру.