Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Отимљу се, ама неће дуго, Сваки час им носи муке грђе, Све их Србаљ опасује тврђе, Удара им са стране свакоје, Понајљуће где је Радивоје, Ту је покољ, ту без нада мука, Дршће Турком и срце и рука, Сваки види е све већ
траву, Белу руку меће му под главу, И гледа га Хајкуна сирота, Не би л' нашла трага од живота, Огледа га са свакоје стране, Али само грдне види ране: „Мртав, мртав — ох помози, Ала!
Још гужваче па и гибанице Пеку, брате, лаке куварице; Још је овде свакоје засладе, Како, брате, де свашта имаде. Ради чељад, а Цвета надгледа, Сад привата, а сад заповеда, Та вредна је,
зелену траву, Белу руку меће му под главу, И гледа га Ајкуна сирота, Не би л' нашла бар штогод живота Огледа га са свакоје стране, Али само грдне види ране. „Мртав, мртав... Ох, помози, Ала!“...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Пера Сегединац) ЅАНТА МАРІА ДЕЛЛА ЅАЛУТЕ Опрости, мајко света, опрости, што наших гора пожалих бор, на ком се, устук свакоје злости, блаженој теби подиже двор; презри, небеснице, врело милости, што ТИ земаљски сагреши створ: Кајан ти љубим
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
БИЈЕ НЕКО У ВРАТА ОД КУИНЕ, ДА ИХ СЛОМИ; МИСЛЕ ДА ЈЕ ЛУД. ИГУМАН СТЕФАН Помоз Боже и Мали божићу! Кад је радост са свакоје стране, нек уљезе и та' луди к нама да нам кућу напуни смијеха! ОТВАРАЈУ ЂАЦИ ВРАТА, КАД ЕВО ВУК МАНДУШИЋ.
Но му дошла бјеше погибија: Турци бјеху сламу и сијено око б'јеле куле нанијели па зажегли са свакоје стране. Плам се дигâ бјеше у небеса и кулу му бјеше дохватио.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Висио се у сваки шар престол, како што је наш престол врховни, на престол је у свакоје небо владац био један окруњени.
вјерни и невјерни, к трону творца поглед обратише, ма невјерни све једнако хуле име неба и славе Господа; док свакоје небесно свјетило теченије своје заустави и свјетлости своје половину свако врати под пламену круну.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Јешче молимсја о упокојенији душе усопше рабе Божје... и јеже просити јој свакоје прегрешеније волноје и неволноје... Из даљине допре јецај детета, као последњи вапај за мајком.