Употреба речи свакоји у књижевним делима


Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Добро је! Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомство нас неће, бели, смети, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

— Гониш камен бадава уз гору. — Старо дрво сломи, не исправи. — И звјерад су исто као људи, род свакоји своју вјеру има; за кокошку и орла не питам, но што стрепи лаф од гуске, кажи! КНЕЗ РОГАН Ја се овој и чудим работи!

Муж је бранич жене и ђетета, народ бранич цркве и племена; чест је слава, светиња народња! Пâс¹ свакоји своје бреме носи; нове нужде рађу нове силе, дјеиствија напрежу духове, стјесненија сламају громове; удар нађе искру

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Простор цјео у стара времена бјеше св'јетлим засут шаровима, лица таме нигђе било није. Шар свакоји једне величине, са нашијем сваки једнак небом у свјетлости и у опширности.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности