Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Не помаже то кад срце озебе! — рече болно Суреп. — Ох!... Што нисам погинуо! — рече Станко, па се свали у постељу... Задрхта срце материно, па је поче погуркивати то напред, то назад...
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У току своје историје овај се народ никад није жртвовао за идеал од кога се не би имало користи. Када се јача сила свали на њега, попуштао је и није се бунио против својих угњетача: нашао је начина да се прилагоди новим приликама.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Само што се сва на груди свали, Стиште груди, не мого да данем, Вас немоћан тео сам да панем, Боже, Боже шта је ово туда? Али ево још већега чуда.
Ветар лаки несташно то пушну, Суви листак с дрвета обали — Само наду нека ми не свали. ВИИИ Вече дође, ето мене туна, У то доба, ди јуче бијаше, Ведро небо, кô јуче стајаше Сјајно сунце, кô јуче,
о верни, мили ти мој маче, Још млога турска жена плаче, За милу, можда, какву главу У злачну што ти свали траву. Црвен си тада био горе Нег' неба оно рујно море. Ти моје верно гвожђе драго, Големо моје увек благо!
Тад Стојан пушку своју малу пали. И добро згоди, на земљу га свали. Тад Стојан брзо ка њему корачи, И виде лице како му с' развлачи, И виде руке де с тегле и грче, Још мало, па му
до куће с песмом дође, Даде белчић, сукну горе, Па се одма свлачит пође; Зато свеће и не пали, Већ с' у одар тако свали. 79.
Севну муња, са неба се свали, Украј двора раст један запали: Ваљда тела двору господара, Да се малко с њиме разговара, Па кад дома не нашла
— Само, брате, да оком превали, Па да Туре о земљу се свали! Ао Бајко, Бог ти помогао! Млогим ли си дивно дохакао!
Зуку; Ал' ето ти на њег' Абдул-бега, У Турчина нема га бољега; Три Србина већ на земљу свали, Па сад пушку на Недељка пали, Али пушка од госе је гора, Згађа Срба, погодила дора Баш у чело де звезду имаше,
клета, Обрте се Турчин изненада, Па ми пушку ту малу спопада, Па Милети у прси је пали, Ал' га с коња не може да свали, Промаши га мало подалеко, Ал' је тебе погодио, зеко, Ногу ти је предњу саломио У колену, Бог ли га убио.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” Па кô потоп од бујице кад уставу прву свали те поплавом бујних вали руши, дере нештедице, по уздасих тако први' у јунака реч поврви: „Ох Делила!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
лепих садржаја од једног сева намножи се триста, те тминин дуб се, грана отежалих, у честар звезда, с грмљавином, свали.
још ми цвиле чавли „И свуда сузе капају без мере“ у мук ми зелен, који би да смеље камењар греха, да га смрви, свали у нетрај трајни: звекара да зева кад сврше дело „седам чаша гнева.“ По пуклом слуху још ми цвиле чавли.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Како вам се чини? — Смешан чича. Не знам само да ли ће моћи радити. — Ширет велики, одговори он и предахну, као да свали с плећа велики терет. Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо рад. — Јесте ли гледали учионице?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Одједаред се трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: — Но, хвала богу! Једва једном да се свршило и то. — Шта је, шта је?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
У то се сердар поврати, носећи грађу. Он им назва добру вече, па свали с рамена дрва. Женске устадоше. Милун отрча к њему. „Што то пишеш, Јанко?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Извуче се из сена, устаде, мрак му у таласима налеће у очи и пуни главу, он се клонуло свали на гомилу ливадске отаве, јер једини се он од мушкараца у селу данас скрива у сену, слабић, кукавица... Сви знају.
Он се уверио да живот не може из њега да никне. Ђорђе се свали на кревет да очи и лице склони у сенку. да му суза не падне на гомилу месечине. Симка приђе прозору и испуни га.
— врисну она стојећи усправно, без покрета, посађена на месечини. — Не можеш да ми подвалиш. Симка зарида. Он се свали у крцкање дрвеног кревета. Проверава да ли искрено плаче. Искрено. Неће да верује. И руке јој, у млеко умочене, дрхте.
И она је звезда пала кад је умрло дете. Како је могао онолико да мучи Адама? Колена му се ломе, и он се, згрчен, свали на траву.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Слуга не буди лијен, но црносапчину иза паса па аждаху клеп: одједном јој одсијече главу. Он узе главу, а трупина се свали у језеро. Сјутрадан кренуше отален и дођоше у онај град гдје су наумили.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Као треперење голуба. Као да се брани, отима од воде која га к себи вуче и хоће собом да свали у тај понор”. 181 И ту где голуб (то је симбол љубави) крилима трепери, очајно се отимљући од мрачне воде (то је чиста
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ја жандаришем Бугаре... Нека иде... и... он, и његов... управник... у... — глава се његова свали на јастук и капетан „Фикус“, собни старешина над четрдесет потпоручника, у четвртом павиљону реконвалесцентног логора,
стреља! Он се испрси, удахну ваздух и таман отвори уста да још нешто каже, али га Радослав дохвати и свали на столицу. Тада намигну на ветеринара: — Хајде — певај му. — Певај, иначе оде одело — дере се Коста.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Ми, стари, не можемо ништа. Закон те гони; ми те не гонимо. — Какав је то закон?! — јаукну Мијо и свали се на земљу. — Пустите ме да се пошљедњи пут исплачем на својој земљи. Земљо моја, мајко моја... — загрцну се.
Ћипико, Иво - Пауци
Војкан, посрћући, свали се у јаругу. Неко вријеме лежи у њој, да најпослије, грдећи једнако, с натегом извуче се и, тетурајући, упути се из
Петров пристаде, пошто су испитани Илијини свједоци, да је крава Илијина, те је суд њему и досуди, а трошкове свали на Петра.
” А вјетар носи му глас бог зна камо... — Бог те не убио, — велим ја — видиш да гинемо!... Тргох нож и пресјекох .... Свали се товар у снијег, његов коњ потрча, мој, натоварен, нагну за њим... Ја пожурих и у томе изгубих Илију...
И старија власт уважи уток и ријеши тужбе попа Врану и све трошкове свали на Раду. Па кад попови пријатељи из града брзонјавише о успјеху, попов слуга заслави у оба звона на цркви, таман као
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Бик развали авлијску капију, сав се раскрвави, и онако крвав потеже друмом, и свали се напослетку у кукурузе. Ту се заглавио.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Не, брате, мој, овако народскије. Ђе ти је стулица на вронту? Подметнуше му једно јастуче и командант се свали поребарке. Седох и ја, ослањајући се на једну руку, јер нисам могао ноге подавити.
Када Исајло заћути, Лука се прене. Не отварајући очи пита: — Је ли готово? — и свали се на кревет. Опет га Исајло увија и тада жели своме поручнику лаку ноћ.