Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Учитељу, — рече, — време је да путујемо; ено, погледај тамо истоку, видећеш где се небо бели, скоро ће и да сване. И он мету узду на коња, потапка га по врату, пребаци уздицу преко свога лакта, и ми пођемо лагано, ногу пред ногу,
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ја оставим момка, да ми, кад сване и разбере јесу ли Турци побегли, као што нам каза Гача и Никола, или јоште у шанцу стоје, хабер донесе.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Напуни пушке и запали лулу — хоће да чека баш док не сване. Иако је био куражан, беше се, боме, прилично узјазбио! Утом запева петао у селу. Страхињи чисто лакну.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Станко Алексић. Харамбаша поћута мало. Затим промумла кроз зубе, више за себе: — Старије је јутро од вечера. Кад сване, видећу. Па се окрете дружини: — Јоване! Јовица! Припазите на њега док не сване.
Кад сване, видећу. Па се окрете дружини: — Јоване! Јовица! Припазите на њега док не сване. Из присенка се дигоше две прилике и приђоше Станку. — Разјаглите ватру и седите.
Ја мислим да иду у стопу за нама!... — Јавио сам и Луки, и Јакову, и Вожду!... Ово је страшна сила!... Кад сване, погледаћеш са шарампова, па ако видиш краја, чини од мене шта хоћеш!... — Дакле, много их! — Много!...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И опет рукама живог ајдука ухвате, а пушку и не опале. У срезу је становао и чим сване он за перо, а увече пише према лојаној свећи и сам купује свеће за своје паре.
Црњански, Милош - Сеобе 2
и даље, да слуша цику и вриску жена, на доњим спратовима, свирку, и вику при одласку коцкара, који су одлазили, кад сване, из куће госпоже Хумл, изгубивши не само новац, до последњег талера, него и сатове, бурмутице, прстење, па каткад и
Од кад је те кокоте имао, спавао је мирно. Они су кукурекали пре него што сване, а он се тек у свитање враћао из куће Вишњевскове, па је до подне, као и Вишњевски, спавао.
Њихов отац би, кад би се уморио, сео, скинуо перику, али не би одлазио са бала, све док не сване. Имао је обичај да, у такве дане, кад му фамилија оде, не леже, него да узјаше и оде право да настави маневре, или
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
! То ти је тамо гдје је ђаво реко лаку ноћ, тамо гдје се смркне прије нег сване, тамо гдје чак и пут залута и без трага се изгуби у кланцу иза млина.
Црњански, Милош - Сеобе 1
свету и бољи од свих других пукова и никада пре тога нису му се чинили ни они што остадоше дома, тако достојни да им сване.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
би тео ја друкчије сада, Сада мени било би милије Да се данак укаже доцније, Да са вама могу дуже бити, Јер кад сване, морам одлазити.
по бруке да је још од кога, Већ од раје, скоро од никога — Шкрипи зубим' Арслан Сулејмане, „Ох ђауре, чекај докле сване“.
Сунце зађе, паде тама, Аја оста сама! Ала љубиш, моје лане, Ала грлиш славно! Љуби, грли, док не сване — Та већ неси давно! Већ недеља дана прође Како ми не дође!... Јао злато, тако т' Бога, Та како си могâ?! 9. 5.
Какве т' виле савладаше? Да погледиш то сироче, То Војводство, Да му гленеш грдне ране, Да му опет снова сване. 26. Де си, Микле, де си сада, Куд се деде и изгуби? Какви тебе јад савлада?
Тамо, тамо с оне стране Ћаше диван дан да сване; Чисто злато све је било, Ал' је брзо потавнило. И олово све постаде Па на срце јадно паде.
Шкрипи зуби Арслан Солимане: „Ала, Ала, чекај докле сване!“... Оде нојца, бела зора зори, А беле се по пољу чадори, А серашћер кроз окола свога Украј горе види још једнога:
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Шта да ти дуљим, брате Раде, тек што сване дан, а човјек сељак окује руке уз плуг ил мотику, савије драга леђа црној мајчици земљи, па тако, корак по корак, као
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Како сване, они одмах стану гледати да л' има какога год трага куд је она сила ишла од двора царског, али се ништа знати не море;
И она сила с ђевојком отиде. Сјутрадан како сване браћа око двора и даље, па траже трага да л' се штогођ знати може куд је она сила отишла, али ништа на овом свијету
А она сила оног часа отиде с великом хуком. Кад сјутра дан сване, браћа се врло забринуше шта се учини с њиховијем сестрама.
У том сване: али браћа јоште спавају, ништа нијесу знали шта је најстарији брат учинио. Он их пробуди а не каже им ништа.
Но браћа за то ништа не знају, јер оба спаваше до бијеле зоре. Кад се сване, онда средњи брат повиче: — Устајте, браћо, свануло се!
Он ватру наложи, а сунце огране и сване се, онда он браћу избуди те устану и тако пођу даље. Истог дана наиђу на пут који води томе граду.
Али царев син то не слуша, него сјутра дан како сване опреми се и пође даље тражити Баш-Челика. Онда цар орлујски кад види да га одвратити не може, извади једно перце па га
Кад се иза тога сна пробуди и дан сване, а он дозове синове своје и приповеди им какав је сан уснио, па им рече: — Децо моја, не жалите труда ни блага, него
Ујутру кад сване, поручи царска кћер оцу да још толико јела и пића пошаље доказујући му, како су јој слушкиње гладне.
Кад ујутру сване, царев син устане, оправи се и захвали пустинику, па пође како му је казао. И тако путујући наиђе на велике вратнице,
А то газда све слуша и разуме што они говоре. Кад ујутру сване, онда газда заповеди да све псе потуку, само онога маторога пса да оставе.
“ Кад ујутру сване, а колеба се претвори у велике дворе као што су били први дан. Онда га Усуд запита: — Шта си дошао?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ІІ Минуло је с лампом лето. (Једно смркне - сване пето.) Разапета о чудима стара кућа крај Будима. Златна чаша склизне с руба изнад стола сјане дуга.
Траг ти се утро, трњем газио, псећи накоте! Глуво ти доба кад сване јутро у кам згодио вражији скоте! о трњу гњио - рђа те јела! Сјеме ти било пухор пепела!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Сваки има свој суд о њему... Треба поклати све петлове. Чак ако би дан и заборавио да сване — каква глупост! То није да би певали, већ да би себе разбудили. Шта ме се тиче шта ће мислити о животу.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Лаку ноћ, лаку ноћ! Док не сване зора плава, Док не гране бели дан, По пучини заборава Нек нас води слатки сан. — Мир је.
ПОЖАРНИЧКА ПЕСМА Тиха поноћ земљу скрива, Све спокојно снева сан И милине рајске снива, Док не сване бели дан. — Ал' спокојство све док љуби Док царује ноћи крас, Јасним гласом труба труби И страшни се хори
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Са свећом по ноћи крстарим кроз своје корење, коме ли ће тамо у даљини, на излазу пећине јутро моје крви да сване и када, и на коме језику? ПОСЕЧЕН КНЕЗ СЕ СЕЋА На сјајну моју кострет устремила се коњица азијска ко усов песка.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Чим сване, они сви, голотрби и босоноги малишани, његова браћа и сестре, поискачу испод прљавих, поцепаних поњава, па трчи на ниж
Влајко ретко кад и дође кући, а кад дође, и то само у вече, закључа се у своју собу, ноћи, и чим сване опет оде. Он држи да тако мора поступити сваки, ко хоће да навикне жену, да се не меша у негове »послове«.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ми се ноћу преплићу на руци голе жене, и звуци крвавих накита страшних, тешке свиле и листови прашни, чим пред зору сване, небо ми је росно ко равне пољане, а Месец се над њима сја као срп.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
На свршетку ноћи мрачне, назадне, Помрчина се згусне и распадне, Па зато, сваки пут када сване, У небу загракћу толике вране.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Зато је он целе ноћи, поред свега пића и весела, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља да га води к себи, на даљу част и даље веселе.
Све је било мртво. А Софка, да би сад, кад сване, кад ашчика уђе, затекла све као што је ред, обичај, како брак захтева, морала сама младожењу да диже, распасава.
свукла и готово унела у своју постељу, и покривајући и себе и њега оним великим венчаним јорганом, чекала да сасвим сване.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
твојим улицама прође; Одлази на старе бедеме, и стане Гледајући видик у нади и слутњи, Ослушкује дуго, докле зора сване, Удаљену буру што бруји и тутњи. Јер далеко тамо хаос је крвави За слободу и за ропство, који хуји.
Али ти си увек, мила жено, бдела Бурном ноћи и кад дан злокобан сване, Отмена, умна, и часна и смела, Над домом нашим очима дијане.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Кад ујутру сване, Петроније, не чекајући да му игуман каже зашто ће ићи иза Браиће, узме пушку на раме па управо у Браиће; и проведавши
Бокумире су то добро запамтили, па чим сване, оду у своје племе и испричају им свој доживљај, и шта им ваља чинити да се од нељуди ослободе.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад у јутру сване, онда човек види, да је ђаволу придигао своју сланину. НАРОДНЕ СРПСКЕ ЗАГОНЕТКЕ ШТО МИ ТИ ЈЕ ЗА ШТО? 1.
Кад сјутрадан сване, а то имаш шта виђети: ми сви у једној људској глави која стајаше између некакијех винограда. Док се ми томе још
” А то газда све слуша и разуме што они говоре. Кад ујутру сване, онда газда заповеди да све псе потуку само онога маторога пса да оставе.
” Кад ујутру сване, царев син устане, оправи | се, и захвали пустинику, па пође како му је казао. И тако путујући наиђе на велике
” Кад ујутру сване, а колеба се претвори у велике дворе као што су били први дан. Онда га Усуд запита: „Шта си дошао?
” Обрадује се ови човјек, те ујутро кад сване одвоји се од побратима те онаки какав је крену, и идавши | за дуго почине под једнијем великијем каменом, па почне да
„Барем спреми јој што на пут, да не умре први дан у шуми од глади.” Маћија јој умеси погачу, па сутрадан како сване, заведе је отац далеко у шуму, па се украде од ње и врати се кући.
И целу ноћ су курјаци по земљи испод ње урликали да је сирота од страха једва жива остала. Кад ујутру сване, она сиђе с дрвета и пође опет по шуми не би ли како из ње изишла, али шума све гушћа а краја никако.
извади ти мене ово једно око, кад не умјех ја тебе обадва, али ми утећи не ћеш.” Кад ујутру сване, напипље дивљан врата од | пећине и видећи да су затворена почне по пећини брбати тамо амо да ђака ухвати, али га не
Кад сјутрадан сване, крене се путник даље својијем путем да проси у краља ђевојку. Идући кроз планину нађе чобана од оне куће ђе је био на
Како сване, они одмах стану гледати, да л' има какога год трага, куд је она сила ишла од двора царског, али се ништа знати не море
“ И она сила с ђевојком отиде. Сјутра дан како сване, отиду браћа око двора и даље, па траже трага да л' се штогођ знати може, куд је она сила отишла, али ништа на овом
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И још столицом завитла на мене. Што ме само не удари! До под мишке набио бих те у земљу. Чекај док сване, сутра ћу ја тебе! Анђу мало попусти грозница. — Дај ми да их подојим... Тола јој прво пружи „десног“.
Кућа му је постала зверињак. Милунка је змија. Избациће је напоље. Одмах. Још док не сване. Сунце даје не затекне у његовој кући. Клонулост, јача од желе, спречавала га да устане и најури ташту из куће.
Само да она војска не направи неку несрећу. У Прерово је отишла. — Ћути! ... — Док сване, у селу си. И кад прва опали, сокаци су пусти рече задихано Стева Чађевић, и себи превисок, и седе на миндерлук.
Као да је се не тиче све оно што ће се догодити чим сване. Њене мисли не могу да се успну до дана који се полако за маглама вуче.
И не само тада. Сећање лети по селу, сада док лежи. Мало је оних који смеју да му се ругају „Дошљак“. Кад сване, они неће бранити општину. Побегли, пси, чим су звона чули.
Толине речи га охрабрише. У бунилу дете јечи. Само да издржи док не сване, мисли и верује да му га смрт дању не може отети. Смирује се: прилази му умор. Пријатан му је.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Сунце зађе - паде тама А ја остах сама! Ала љубиш, моје лане, Ала грлиш славно! Љуби, грли, док не сване Та већ неси давно! Већ недеља дана прође Како ми не дође!... Јао злато, тако т' Бога, Та како си мога'?! Бр.
Ал' ето зора свиће, И ето прође сан; Ал' тебе нема, нема Нема да сване дан! Ђ. Јакшић XИИИ КАД СЕ СЕТИМ Кад се сетим, мила душо, Руменила лица твога, Тад не пијем друга вина, Него само
Па зар да неба свету нестане? Па зар да земљи више не сване? Зар да остане Тама?... И ход се чује... Да л' поноћ тако мирно путује?
Тако влада она! Њен загрљај ране Ствара, кости ломи, к'о да су од стакла... Смрвљеног ме пусти када зора сване Из црних дубина разјапљеног пакла. М. Ракић ЦXXВИ НАШТО МИСАО... Нашто мисао, кад није дубока Као вечност што је!
“ И данак слуша, и покорно сване, И крвав исток свом силином плане. У соби тама. Малога кандила Последњи зраци, меки као свила, Умиру; нема ко уља да
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Неко фино, знаш, слатко, модерно, све сама својеручно кувала. Ама 'оће да сване, а ништа. Часна жена, бога ти, смерна, увиђавна.
И тако се сву ноћ дрхтало уз оне зидине и у грозничавом очекивању да сване. Тек што је почело да свиће а појави се један мали одред француских војника у плавој униформи па се задржа у нашој
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Зна ли Радисав на који ће крај ? — Не зна за цело, али мисли да ће на Букуљу и Кленовик. — Добро. Чим сване, нађи се са Радисавом; а ја ћу зором доћи у варош.
— Чим сване, кренуће се цео срез осим наших села... још синоћ су сви скупљени и сад су ту негде близу. — Хоће ли сви право овамо?
Ноћ!... »Већ се смркло !... Кад пре... и како је то могло бити?... Ко зна које је доба... Можда скоро да сване?... Па онда... Шта оно још беше.. шта оно беше лепо ?... Нема ништа лепо !... Мајка... Станка... није, није !...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А то газда све слуша и разуме што они говоре. Кад ујутру сване, онда газда заповеди да све псе потуку, само онога маторога пса да оставе.
Кад ујутру сване, царев син устане, оправи се, и захвали пустинику, па пође како му је казао. И тако путујући, наиђе на велике
Сева, грми, тутњи, пуца, вас се двор стане љуљати, но то прође, и сјутра осване дан. Како сване, они одмах стану гледати да л̓ има какога год трага куд је она сила ишла од двора царског, али се ништа знати не море;
И она сила с ђевојком отиде. Сјутрадан, како сване, отиду браћа око двора и даље, па траже трага да л̓ се што гођ знати може куд је она сила отишла, али ништа на овом
А она сила оног часа отиде с великом хуком. Кад сјутрадан сване, браћа се врло забрину што се учини с њиховијем сестрама.
Утом сване; али браћа јоште спавају, ништа нијесу знали шта је најстарији брат учинио. Он их пробуди, а не каже им ништа.
Но браћа за то ништа не знају, јер оба спаваше до бијеле зоре. Кад се сване, онда средњи брат повиче: — Устајте, браћо, свануло се!
Он ватру наложи, а сунце огране и сване се; онда он браћу избуди те устану и тако пођу даље. Истог дана наиђу на пут који води томе граду.
Али царев син то не слуша, него сјутрадан, како сване, опреми се и пође даље тражити Баш-Челика. Онда цар орлујски, кад види да га одвратити не може, извади једно перце па
Ујутру кад сване, поручи царска кћер оцу да још толико јела и пића пошаље, доказујући му како су јој слушкиње гладне.
Чим то вино испију, постаће од њих два слана камена. Оштар Дан то одмах запише. Ујутру, чим сване, дигну се на пут. Како дођу на мост више двора, срете их маћија и даде сваком по једну чашу вина да попију.
Мали рече да хоће, па закала и отиде кући. Кад се ујутру сване, дође мати к попу па пита: — Господине, хоће ли ишта бити?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
“Кад стидљив дан оде и кад дође вече.” 1904. ПОЕНТА Једва чекам вече да и мени сване Јер ја немам дана. К'о пустаром песак Мисли, зраци пали у сјај, ледни блесак, И види се живот, зима к'о две ране.
сунце весело да гране, Мај ће ведар ићи, пробудиће гору: Њој промена носи пролеће и зору; Једва чекам вече да и мени сване. 1904. КАКО МИ ЈЕ...
Оставих, дакле, свој кућни праг И отаџбину: најљуће ране. Некако пренех свој живот наг И наду на зору да опет сване. Над мојом земљом надви се жалосна врба, А туђина мене прими са слободом Срба.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
„залутах у разбојништво“ није нехотична омашка, потврђује нам трећи стих иза наведеног: ,,[ја сам] пун чежње јутра да сване“ место ,,[ја сам] пун чежње да јутро сване“.
потврђује нам трећи стих иза наведеног: ,,[ја сам] пун чежње јутра да сване“ место ,,[ја сам] пун чежње да јутро сване“.
још разговетније опажа у једном раније наведеном примеру, где је песник у исти мах испуњен сопственом чежњом да јутро сване и чежњом самога јутра да сване: ,,[ја сам] пун чежње јутра да сване“.
раније наведеном примеру, где је песник у исти мах испуњен сопственом чежњом да јутро сване и чежњом самога јутра да сване: ,,[ја сам] пун чежње јутра да сване“. Укрштају се, такорећи, субјекатска и објекатска страна чежње.
у исти мах испуњен сопственом чежњом да јутро сване и чежњом самога јутра да сване: ,,[ја сам] пун чежње јутра да сване“. Укрштају се, такорећи, субјекатска и објекатска страна чежње.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ПАНТА: Па како да ти кажем, Живка, не ваља; све некако наопако. Него велим, сад ако ми мало сване док си ти на власти. Рачунам, знаш, збринућеш своје и подржати. ВАСА: Па, дабоме, ко ће ако она неће?
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Јест, многи у тишини Исплаче с’, па је лак; Кад сване, вама с’ чини: Но, то је весељак! »Српска Зора« 1878. ЈЕСИ Л’ ГЛЕДÔ...
И то је ваљда зато Да буду светла лица Кад сване видовданска Петстолетница. Ено се Срби мире! — Ја мислим Србе праве, Јер има назовника Што се у смраду даве.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
А кад заспиш, она шапће: „Спавај, спавај, жртво моја, Одмори се на мом крилу, Чува тебе туга твоја!“ А кад сване зора бела, Кликће као соко сиви, Она ти се прва јави: „Добро јутро, још смо живи!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Питао сам се онда непрестано шта ли ће бити сутра, кад сване дан. Тамо десно, код онога вода, отпоче кркљанац. Опет ракетле...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
“ Муж, сиромах, ћути, пак се тек обзире, Што скорије може навлачи чакшире, Једва чека, јадан, тек да добро сване, Лети без обзира, к'о из пушке тане, Нити иде дома пређе дван'ест сати, Чека докле почну софру постављати.
тешки судбе трескају бурно њега; Док наједанпут му сунце засине, разгали се небо, Ишчезне беда и страх, надежда сване опет. — Шта с’ оно изгребено види на обали десно?
Но божју помоћ молити и звати, То христјанским јунаком најпре треба, Кад зора сване, сав ће свет већ знати Тко милост жели, тко л’ проклетство неба, Јер Мурату ногом ћу за врат стати Да не ждере
Зашто си боље оставио дане, Да пут нов овај ти свршиш у ноћи? Знала је судба да зора да сване Нећеш ти, нећеш дочекати моћи, Па зашто даде да се кренеш к цели, За коју нужно дан ти треба бели?
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ил’ кажи брату — нека престане, Та још је ноћ, иди, кажи му Нек чека мало — дан док не сване!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Свануће дан, Хоће сванути, И у твог санка будном зрцалу Суморан ће му зрачак гранути — Па кад у
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Ал’, ево, зора свиће, И, ево, прође сан; Ал’ тебе нема, нема — Нема да сване дан! 1862. ЦРНОГОРАЦ ЦРНОГОРКИ Ране моје љуто тиште, Мила, дивна Црногорко!
Па зар да небо свету нестане? Па зар да земљи више не сване? Зар да остане — Тама?... И ход се чује... Да л’ поноћ тако мирно путује?
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
(ПЕСМА АНЂЕЛА СА ХОРОМ) Рече Бог, кад сване дан, Цвет један биће расцветан. Дивни цвет из твога стабла Испуниће мирис благ, Народе све и цео свет На вјек
Ћипико, Иво - Пауци
зору Раде не диже се, као обично, да од старе узме старијега сина к себи у кревет, да с њиме разговара и шали се док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их... —Зар си дријемовна? — упита је. —Нијесам, — одговори жена.
— помисли и стресе се од боли. Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване газди; молићу га да паре прими на рачун и да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши кад види онолики новац...
—Блиди од источне стране, — рече као за се. —Зар је брзо свануће? — упита Иво. —Лако ти сад сване!... Исток порумени, цикне сунце и одмах пече. Оситиш пот и тареш се, а још се ниси ни прикрстио. — Спавајте слатко!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
косе, И удари у гитару: ,Склопи очи, злато моје, Одмори се, слатко лане, Ја ћу стражар да ти будем, Док румена зора сване.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Волим дрво Кад зелени, Волим небо Кад румени. Волим сунце Када гране, Волим данак Када сване. Волим људе Када зборе, Мудре, лепе Разговоре!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Не могу да се наразговарају. Нових тема има. Радују се један другом као да су дечаци који не могу да дочекају да сване дан и да се иде код друга. Пред вече шетају крај Тисе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— додаје Душан. — Вечито раскопчан и мастан... — Ах, да ли ће да сване сутрашњи дан! ... и осудио поступак свештеника овога пука. — Ама, је ли баш то написао? — нагиње се поп Момчило.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Одакле зора ће да сване? Одакле зора ће да сване? Одшетаћу се у поље жуто Тамо где је трећа четврт месечева: Закликтаћу му песму
Одакле зора ће да сване? Одакле зора ће да сване? Одшетаћу се у поље жуто Тамо где је трећа четврт месечева: Закликтаћу му песму младачку, Глас нека широко затрепти.
Па ипак пун чежње јутра да сване За славу и путовања, за славу и путовања, са друма За корак једног детета, за покрет његов у ходу, А аероплани и птице
мржњи, провођах грозне дане, Кроз тело гризе отров, псовка и љубав облапорна; И рањаве сузе јецах у час кад зора пољу сване, А душу да л глође бес или нежност неуморна?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Па пут неба често мили поглед пусти, Ко да једва чека да се вече спусти... Па још, болан друже, кад неђеља сване, На авлијска врата када Мара стане, Бих, тако ми бога, аџамија постô, У механи пио и без гроша остô!
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
по мојој глави Па час се жути Час се плави Па ми најлепше слике ређа Овде у глави испод веђа Сутра ујутру када сване Ја нећу дати Сну да стане Хоћу да сањам дању и ноћу Одлучио сам И тако хоћу ЈЕДНОГ ЗЕЛЕНОГ ДАНА ХАЈДЕ ДА
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Прекрасна работа, нема шта! — Хм, најприје би требало да сване овдје у шуми, а тек онда тамо напољу — мудровао је чича. — Изван шуме и онако нема неке нарочите опасности, а у шуми...
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Него како сване, комад у руке, хајде, пусти распасом на сокак! А и сам отац му тако чинећи, из постеље виче има ли што да пије и да