Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” И тако возари повезу живо. Покрај Београда прођемо, и сву ноћ путујемо низ Дував, а кад свану, требало би штогод јести. Сад се нема шта, јербо у хитњи ништа спремили нисмо.
Сутра поранимо преко велике Москве, док веће и свану. Говоре да је Москва 15 руски̓ врста дугачка, тј. три сата. Путујемо на пошти, док дођемо у варош зовому Клин на конак.
И не хте се са мном вратити. Ја пођем унапред, пушке не престајаше. Ја идем на сент, и веће свану; док сада текем чујем плотуне, пуцају опет на оном месту, но ваља ми донде добар сат и по путовати, а коњи посустали.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Једва је пред зору свео очи. Таман свану, а већ стаде газда Милун, по обичају, викати по кући и око куће: тера чељад да устају, заповеда нешта, искашље се,
Сиромах Мојсило да у земљу потоне од бруке. Док приђе адвокат: — Аха, газда Мојо, откуд ви? — Мојсилу чисто свану кад виде адвоката. — А кад сте ви из Пожеге?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Први пут, те ноћи, дахну он душом... Месец му осветли шуму, а њему као да свану. Застајаше овде-онде не би ли нашао какву путањицу да се њоме упути. И после малог тумарања нађе је.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Јер доцније крупни огњеви да плану, Треба искра оних што умру у сјају; Само зоре које из очаја свану, Прокажу гроб претка и пут нараштају.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Где сам оно стала? А ја, јесте. Док једног дана ње нема кући: десет, једанајест, дванаест, — Ју, ју, ју — свану лепо, а ње нема. Куку мени ојађеној!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Полазак Ђурђев и Анин, из Кијева, одиграо се, тако, брзо. Без обзира према осталој фамилији. Рано, тек што свану, Ђурђе је, са својих пет хусара, и троја кола намештаја, кренуо, из авлије куће трговца Жолобова.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кад свану, иза брежуљака, под неким посеченим виноградима по којима су трчкале текунице, поређаше се, у потпуној тишини, на полуг
То му је успело, без муке, баш онога дана, када се, пре но што зора свану, Вук Исакович беше намерио, са својим Подунавским полком, по налогу барона Беренклау, да узме препадом једну
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' једанпут данак свану, А он сина нађе ладна: „Па зар и ту грдну рану, Мога јада смрти гладна!“ Вели јад је њега стискô, Замути се
Бели данак ето веће свану, Јарко сунце земљици ограну, Да л' и теби, тужно срце моје? Оде јутро, ето веће пладне, Ето веће и вечери ладне,
И гле свану, и сунашце грану, Ал' већ бојак притискâ пољану, Е се Турци макли пређе зоре, А испали Србињи из горе, Сусрели се,
Љупко цвеће, ти још не увену? А ти, зоро, опет из сна прену? А ти, сунце, опета ограну? А ти, данче, опет свету свану?
Јер он има красна сина, Гледећ кога пун радости Опомиње се милина, Што имаде у младости. Ал' једанпут данак свану, А он сина нађе ладна: „Па зар и ту горку рану? Мога јада смрти глāдна!
И одоше, Бог им помогао И на Турке што пређе нагнао! Веће свану, веће сунце грану, А јунаци слазе низа страну, Страну једну голему, високу, Гњевну сузу у јуначком оку.
Тако чудно, и слатко, и мило Нигде никад Ајкуни не било: Што пре беше, беше ноћ и санак, Сада теке њојзи свану данак; Затрпане оне искре мале Сад у силни пламен се сагнале, Онај пламен што небо отвара, Што срдашце вади из
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Тад моја вила преда ме грану, лепше је овај не виде вид; из црног мрака дивна ми свану, к'о песма славља у зорин свит, сваку ми махом залечи рану, ал' тежој рани настаде брид: Што ћу од миља, од муке
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад ујутру свану, краљица пође да своје шћери пробуди, кад има шта виђети: све три заклане. Одмах закука. Краљ кад чу кукање изиђе да
Потом га краљ одведе у једну собу и затвори. Кад ујутру свану, краљ подранио и наоштрио нож, отвори собу у којој је Грбо, па рече: — Напријед, Грбо!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Кад свану, Гојко стиже с баба-Смиљком пред школу. Ташта му одмах утрча у собу, а он предаде коње Стојану, не питајући га ништа и
Она скакуташе весело с места на место, стаде по неку песмицу да пева... А после јој свану пред очима... она осети да се у њој ствара некакво ново, необично осећање, нешто сасвим светло, заносно...
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Фирмамент сијну ко да пламти злато, Пустиња свану од светлости неке — И, гле, под небом лети дечје јато Из отаџбине, из земље далеке: Као анђели све дечица сама, На
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Капетан оде, а кмет узе да раздаје људима барут и олово које му даде пандур. Чим свану, људи постадоше слободнији и веселији, почеше неки да се шале, неки држе последњу »смотру« над оружјем, а неки се
« Тога часа спаде му неки велики терет с груди и обузе га свега нека нагла и топла милина. Свану му пред очима. Постаде му сјајан цео свет. Он весело подиже главу и поче да се смеши на људе који пролажаху поред њега.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У мраку смо чекале све док не свану. Играо је партију преферанса Са ноћобдијама у Звечану.” „Слаб ми је стомак, па не вари Људска издајства, ту хвата
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад ево ти на један пут свану у пећини као дан, и тушта и тама од сваке врсте људи, црнијех, црљенијех и жутијех, у различите хаљине обучени, а пред
” Чувши он то, досјети се јаду, те једва дочека доклен му дан дође. Кад свану, он узјаше на свога коња, припаше сабљу и поведе пса па се упути к оној гори, те кад опази ону бабу, извади сабљу и
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ковач и млинар прионуше ва рад, те прековођани почеше долазити. Возарима свану што се та двојица морадоше отканити рибања. Говедар је боље пазио стоку, а Шкељо коње. Балегану се узе кључ од пивнице.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Шћућурене у својим коритима, реке су престрављено ћутале, не усуђујући се да се помакну. Али, када јутро свану, Мајка свих река опази да је корито мале реке празно и забрину се: камо је могла отићи? — у потрагу за њом!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Што ј' најлепше, радо бих јој низ'о: „Видиш, душо, пролеће је близо“ А њој свану: - „Пролеће је близо.“ „Небо ће се заблистати блистом, Гора ће се заоденут' листом, Сунце синут' како није
Но свану и дан жалости. У Тихи Коринтски Залив Стигоше једнога дана синови гордога Рима, Са галијама својим. А кад се кретоше да
И мени зора к'о да једном свану; По мрклој ноћи где северац реже Ослави јутро дивотно и свеже, И јасно сунце први пут ми грану.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Па знам, брате си га мој, знам, како не би знао Милића Сандучаревића. Сад се сетих, бога ти, Ико, наједанпут ми свану. — Е фала Богу — каже Икета. — Таман сам се уплашио. Може човек наједанпут, знаш како је...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
те ходао по соби, разгледао и очистио све пушке и ножеве, и опет му дошло време, кад већ није имао шта да ради. Свану му кад дође Вујо. — Камо се, за невољу?... Хоћу полудети ’вако сам. — Нећеш дуго, не бој се. Сутра, зором, на посао!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ту се они рахат учинише, а кад ујутру свану, он неће да иде, те га слуге припознаше и јавише цару. Цар одмах узе собом два џелата, па дође да их обоје погуби.
Чувши он то, досјети се јаду, те једва дочека доклен му дан дође. Кад свану, он узјаше на свога коња, припаше сабљу и поведе пса, па се упути к оној гори, те кад опази ону бабу, извади сабљу и
Кад ујутру свану, краљица пође да своје шћери пробуди, кад има шта виђети: све три заклане. Одмах закука, а краљ, кад чу кукање, изиђе
Потом та краљ одведе у другу собу и затвори. Кад ујутру свану, краљ подранио и наоштрио нож, отвори собу у којој је Грбо, па рече: — Напријед, Грбо!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Што ј’ најлепше радо бих јој низô: Видиш, душо, пролеће је близо. — А њој свану: „Пролеће је близо.“ Небо ће се заблистати блистом, Гора ће се заоденут’ листом, Сунце синут’ како није давно, —
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Без предаха су људи даноноћно извлачили гранате на положаје, јер завршни чин није још наступио. Тада свану зора другога дана. Људи напрегли последњу снагу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Па оде с оба своја верна друга У турски табор, како зора свану, На мамном дару Мурату се руга И зададе му одмах смртну рану.
чека три дна бела, И три заман ноћи Он проведе — без помоћи, Виловскога с’ плашећ тела; Кад четврта зора рујна Свану откад брат му тамо, Вика, хука чу се бујна: „Да из двора њега дамо!
вечним прстом Дух вечности златна начичкао слова, И ко донде доспе, слова чита ова: „Кад се смрче телу, тада духу свану: Дух младића овог сад је у мом стану. Црна тешка земља духове не гњечи: И тљенени човек само под њом јечи.
Ћипико, Иво - Пауци
Док свану, као да се дана зажели, диже се и радознао провири на врата: једнако је ваздух сњежан. Стакне запретану ватру да је ожи
Једнога јутра свану ведар дан, пиркаше сухи сјеверњак; сигурно негдје преко мора бијаше поросило, па тако нестаде и задње обмане.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Већ две ноћи и два дана Како страстан заспô није; Већ две ноћи и два дана Како слатки отров пије. А кад свану трећа зора, Он пољуби дона Клару, И забаци русе косе, И удари у гитару: „У Севиљи цвета ружа, Удовица дона Клара, А
Већ две ноћи и два дана Како страстан заспô није; Већ две ноћи и два дана Како слатки отров пије. А кад свану трећа зора, Он пољуби дона Клару, И забаци русе косе, И удари у гитару: ,Склопи очи, злато моје, Одмори се, слатко
Но свану и дан жалости. У тихи Коринтски залив Стигоше једнога дана синови гордога Рима Са галијама својим. А кад се кретоше даљ
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
тугу своју у реци плача туђа, Старче, чије су косе забелеле сасвим у дану, Младићу, очију божанских из којих љубав свану, Тиха жено, која са анђелима мешаш своја сањања, Тешкога срца каткад у дну чудних смркавања, Не помишљајући да у
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
А онда свану и јутро у којем звоно остаде немо. Као камен је тишина притискала село, а нелагодност расла. »Успавао се старац!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
формула има и код Хомера, на пример: „Кад раноранка зора ружопрста освану веће“ (стих који одговара нашем „Када свану и ограну сунце“).
Милош више не шће ни искати, већ сам узе пак се напи вина. Док се Милош мало поначини, утом свану и ограну сунце; ал' повика са града Латинче: „Ој, чујеш ли, српски цар-Стјепане!
Кад ја дођох у поље Косово, јако свану и ограну сунце, у Косову ниђе никог нема, црна тама све поље застрла, не види се сунце од облака, а из таме јунак