Употреба речи свануо у књижевним делима


Теодосије - ЖИТИЈА

Када је свануо дан, благородни стадоше тражити господина својега, и гле, нигде га нису могли видети ни наћи. Рекоше: — Да се не шали

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— Бранила си га тако живо, понизно и верно да нисам знао шта да мислим. Погледах око себе, а зимски дан већ увелике свануо.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Одређени дан за рочиште, тај за мене тако значајни дан, још није добро био ни свануо, а ја сам већ седео на клупи у Панчићевом парку, преко пута Општине, пушио и крадимице, да пролазници не би приметили,

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

напетим чулима то надимање и ишчекујући широм растворених очију да у четворини прозора забјеласа први траг зоре. Свануо је и дан, протекло је и јутро, а још се нико није рјешавао да мајци каже истину.

Краков, Станислав - КРИЛА

Сусед је био миран и непомичан. Дан је свануо давно напољу и бледа светлост пала је кроз разрез на шатору на ово ружно, умрло лице, жуто као и слама крај њега.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

коју гледамо и која шаље своје светле зраке далеко на морску пучину, достојно је обележје овога славног града. Свануо је дан, и ми се приближисмо острву Фаросу које се као природна брана пружило испред александриског пристаништа.

Ја те посматрам одавде са дивљењем и синовљом љубави. Тамо из таме изалази у сунчани дан грчки архипелаг. Дан је свануо на Наксосу. Сунчеви зраци запалили су врхове Пароса, а у јутарњој зори румени се Мелос. Афродито са Мелоса!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Деца. Како се самртно уплаше од приче, од псета, од миша, а шта све морају да трпе и да претрпе. Свануо једнога јутра један ретко непријатан, никада дотле запамћен дан, за учитеља Лесковца.

Чим је сутрашњи, миран, опран, сунчан дан свануо, детаљи око несреће, боље рећи нагађања и комбинације кренуше у свим дименсијама, утолико више што су три погођене

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Чак је и ноћу копао, а гомила избаченог песка је расла, као што је у његовом сну растао Замак. А онда је свануо дан девети. — Ево га, светли! — викнуо је са дна јаме и повукао конопац да га извуку напоље. — Ој, исклизнуо је!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности