Употреба речи сваст у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Идућег дана, при вечери, код Вишњевског, вечери су присуствовале и жена Вишњевског, и сваст. Она, коју је Вишњевски представљао као супругу, била је нека црномањаста, прегорела, витка, лепојка, која је личила

За њега се, каже, удала, у Кијеву. Она, коју је Вишњевски представљао као своју сваст – а која нимало није личила на своју сестру – била је плавуша. Необично обилних груди.

Међутим, после таквих дана, почеше да му долазе у визиту, и супруга Вишњевскова и сваст. Иако их Павле није звао, нити им се надао. Пиле су манделмилх са Исаковичем, у врту.

Међутим, то је ипак срце од човека, само треба са њим умети. Она уме! Она, коју је Вишњевски представљао као своју сваст, имала је, очигледно – што се тиче Павла – друге прохтеве.

А сваст Вишњевскова му се наметала, као што се госпожице, које нису госпожице, намећу. Обе су охладнеле према Павлу, тек, кад ј

Павле је, са гађењем, приметио да га, у томе, жена, госпожа Јулијана, помаже, и те како. Чудио се, међутим, да га сваст, госпожица Дунда, у том, не помаже, нимало – него да је, очигледно, љубоморна на Варвару – или да се, неочекивано,

Исаковичи су били чули да се у Кијеву налази шеф росијске мисије из Токаја и да удаје сваст, за једног, досељеног, официра.

Чим се буде ослободио брачних ланаца и добио децу своју, мисли да узме његову сваст, госпожицу Дунду, Бирчански, от Мол.

Да се био верио са Теклом, миражџиком. Да је преварио сваст Зиминског! Узалуд је он доказивао да су то лажи. Где је год крочио, тражили су да се удовац жени!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

И таст, и сваст, и пуница, и свâк су те вреже, И кол'ко вас род са четом Славујевом спреже; Браћа ваша к'о и снахе, јужики остали, Сви

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности