Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ја сам се чинио невешт, као да ништа од свега тога не знам... „Џанум, оваквих сватова нисам још видео, нити ћу видети... Весеље је то, џанум, право српско весеље!...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Оно, истина, нема до Митровадне много слава — славе су више зими, али опет биће сватова, па сабори толики лети су. Ја мислим, моћи ће истрерати двапут толико до Митровадне. — Двапут може.
— Двапут може. Рачуни му сватове дукат, а сабор у најмању руку сто гроша. Преко лета биће зар двоји-троји сватова, а сабора има више од десет. Уз то још урачуни и неколико слава. Еле, тамо-амо — извадиће близу триестину дуката.
Среју већ пробио зној као грашке. — Их! баш гребе као тестера! — подвикне други ко од сватова и стане звиждукати игру, коју токорсе Среја свира. — Удри, бре!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И, најпосле, зар је то каква срамота? Јелица је с њим одрасла и никад им нико речи не рече!... Шта су се пута играли сватова док бише деца, па нико да је главе окренуо!... Шта им је сад?!...
Чим га Алекса виде, он задрхта, јер је знао да се Дева џаба не јавља. Али хтеде то од сватова сакрити, па му приђе весело, осмехујући се. — Хвала богу, те и ти дође!... Ја већ дигао руке!...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А што се заљубљивало, то се понајчешће и узимало. А кад дође до сватова, онда није добро само млади и младожењи, не добијају само они свако своје, него и други свет.
не проведе лепо и не прође добро и господин попа, кога нарочито зову, и најугледније му место дају за столом, јер због сватова је ваљда и постала она реч: »Триста, без попа ништа«.
— Е, мој синко, ниси ти сиромашак. Ти си човек газда, кад ти можеш да држиш коње само через газдашага и сватова. — Та, господин-попо... и ви како диваните да је, ал’ није... Јадан ми газдашаг! Него крпарим, крпарим к’о нико мој.
— Није то било, милостива — вели Габриела — тек од оних сватова кад ми је то пасирало. Још пре, још много пре, гнедиге. А зар вам нису то казали? Зар нисте то, милостива, знали?
што се невеста Јула стидела и устезала се; а стидела се зато јер ју је замолио стари сват (који тога дана има од свију сватова највише права да захтева) да му отпева ону његову песму, ону коју он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је данас
звезде на небу (да би пре заспао); изброја седам осам звезда, па захрка јуначки и тај »последњи Мохнканер« из данашњих сватова.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Оду у цркву. По часа — па је свему крај. Чекмеџијић је, најзад, ожењен. Сватова је било сијасет. Два дана се јело, пило, певало.
Африка
И веселе се наставља истом захукталошћу, истим лупањем там–тама, истим ритмичним трешењем свих сватова. Доста је погледати у луде па да се види чему води ова ритмика коју научњаци зову „там–там–коит Банфоре“.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Што пиљиш у њега, тако?“ Али јој рођака није одговарала. Уочи Павлових сватова, кирасири су били приредили, у Варадину, игранку, у почаст госпоже свога новог полковника, а на ту игранку морали су
Нигде није налазио сватова, рођака, кумова, нигде није било ни Сирига, ни Титела, ни Овче, ни Борче. Само су ватре компанија, које су се враћале
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Мила Јуцо, узми из тог зборника какву молитву, моли се да ти бог то из главе узме што си наумила, а од сватова неће бити ништа; сад сам све покварио.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁶³ У околини Шапца млада „још пре доласка сватова оде на воду, и колико година жели да не роди, толико пута напуни судове водом, па их проспе“, пише Милићевић.
² Обичаји и обреди за лак порођај врше се још на свадби. Код нас, у копаоничким селима, млада пред долазак сватова, када чује први сватовски глас, брзо истресе врећу са оделом и каже: „Како се ово брзо истресло, тако се и ја брзо
Док је породиља у бабинама, не ваља ни то да једе меса, да се ко од сватова, кад дете дорасте до свадбе, не би ранио.³³ Кад се иде на бабине, не ваља торбу завезивати јер ће дете тешко
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
и Дечана, за свадбовања оних који су сунце узели за сведока, а за измирну прогласили мирис биља; за оне што су без сватова, као у задужбину Светога краља, ушли у дубоку шуму мирну пуну косова, зеба, креја.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Пошто дарују дјевојку, пију са цијелијем браством. То се зове „свила“. Тада се углави колико ће бити сватова и каквијех дарова, и кога ће дана бити свадба.
Браственици дјевојчини такође доносе у њену кућу по пециво, по погачу, пића и марама, да помогну даривање сватова... Јанко га опет прекиде: — Колико ђе бити сватова Анђи? — Углављено је шездесет. — Шта кажеш!?
Јанко га опет прекиде: — Колико ђе бити сватова Анђи? — Углављено је шездесет. — Шта кажеш!? — рече Јанко изненађен. — То је премного! То је велики трошак!
То је друга здравица. Тек трећа почиње вином. Њу пије домаћи стари сват у здравље сватова. Четврту пије њеки од главнијех сватова, и онда износи домаћин мараме и дијели их. Затијем се опет једе.
Тек трећа почиње вином. Њу пије домаћи стари сват у здравље сватова. Четврту пије њеки од главнијех сватова, и онда износи домаћин мараме и дијели их. Затијем се опет једе.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Једна од њи једва наљубљена, Друга, кажу, и ненаљубљена, Само, кажу, негде у сењаку Да се дала жељноме јунаку Пре сватова кад се сукобише, И то двапут, једни кажу више; Ал' како је за љубу узео, Одма другу Мејо пожелео.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Треба одмах да се направи списак. А где су јело и пиће, па мешење, па кување, па набавке, па колко сватова, па где ће ко да спава, па хаљине за невесту... Треба о свему мислити! Лепо да се распаметиш...
МУСА: Ћути-де! Као да чујем таламбасе! Богами, јесу таламбаси! Ево сватова! Ајде, свако на своје место! Брзо! Суљо, по агу! (Суљо утрча у кућу. На сцену улазе Хасанагиница и бег Пинторовић.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
У храму се свадба слави, тих сватова више нема: Аскалонски цар је женик, а делила лепа нева. Чело ногу седе ,млади богињина лика света, до висине њихне
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Али се нешто обе учитељке у почетку опираху, док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим часника. И дан венчања је одређен — четвртак по Томиној недељи, само нека све прође у тишини...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
цвета, Оно јесу два брата рођена; Што међ’ њима трећи потавнио, Оно јесте сеја међ’ браћама, Потавнила од млоги сватова — Проси Месец за свог месечића, Проси Сунце за свог сунчевића, Проси Муња за се из облака.
сватови, Гором иду, гора јектијаше; Пољем иду, поље звечијаше; Селом иду, село страх имаше Од љепоте господе сватова. 71. Пуче пушка, ето коњаника, Пуче друга, ето и другога, Пуче трећа, ето и војводе.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Веле, да изиђем, међ свет, све ће добро бити. Поздрављају ме, кажу, из Итебеја, Црњански. Веле, могу ли да се сетим сватова, кад се женио Милан Црњански, и кад сам и ја дошао у Итебеј, из Темишвара, па су ми се чика Игњатови ајгири отели?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Док пролазе, у кочијама и на коњима, У меким чизмама, с марамама око вратова, Један за другим, у колони, попут сватова? А шта ли би Бетовен, Моцарт, Лист или Брамс о Карађорђу мислили?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Зато јој и само време брзо прође. Она хука, граја, дочекивање сватова, њихни пуцњи пушака, као неко халакање, топот коња, крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење
И сви они, њени, заједно једно уз друго, да се тиме као одвоје од осталих сватова, особито од свекрових, од оних сељака на коњима. А иза свију иде он, свекар јој.
На доња уска врата до певнице изиђе клисар носећи налоњ и венчане, искићене, сребрне круне. На то се чу жагор сватова, који сигурно нагрнуше тамо око постављеног налоња.
око ње свеће су све више гореле, и од њих све је гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сватова.
Једини као да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.
узвикну она и још више се приви уза Софку, хотећи тиме да је и она, онако слаба и уска, као брани и штити од навале сватова, који, збијени на капији, почеше да се тискају, гуше, јер, нико пре ње није смео да уђе.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Тко мало може, ваља да пуно трпи. — Јача су двојица, него сам Радојица. — Јаче село од сватова. — Тежи је хатар од силе. — Чија влада, тог и правда. — Где је сила, ту није разлог.
И да ти у ови дом повратка више не буде; већ ако гостом кад дођеш! 6 ВОЈВОДИНА ЗДРАВИЦА (Војвода од дома војводи од сватова) Фала, друже, десни а у бога сретни, вазда здрав био и у сватове 'одио, С десне стране сидио, весело вино напијао а
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
су сватови из цркве ишли, долети на ђогату, те и средњега брата онако удари да се одмах с коња преметнуо, па између сватова опет одлети.
те се тако нађе на чудо, и невоља га наћера, те пође у једнога сусједа и замоли га да му узајми капу, доклен се из сватова врати, и | ови му је узајми и каже, да му је чува као своје очи у глави, јер је и он не носи но само од свеца до свеца.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
листу, а у име онако ожењеног Милије Филозофа, кога је у заштиту узео, написао некакав Журналов сарадник, сват оних сватова и члан оне бохемске дружине.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Напољу греје топло сунце, свирају свирачи и пуцају пушке, љуља се коло веселих сељана — сватова... А у цркви стојимо овако нас двоје, и видим пред собом мајку и сестру како ме весело гледе и смеше се од радости, а
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
су сватови из цркве ишли, долети на ђогату, те и средњега брата онако удари, да се одмах с коња преметнуо, па између сватова опет одлете.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
око ње свеће су све више гореле, а од њих све гушћи задах бивао, а сама је она све више окружавана и потискивана од сватова.
Петровић, Растко - АФРИКА
И веселе се наставља истом захукталошћу, истим лупањем там–тама, истим ритмичним трешењем свих сватова. Доста је погледати у луде па да се види чему води ова ритмика коју научњаци зову „там–там–коит Банфоре“.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Или те стара памет издаде, Те се не сећаш своје удаје, Своје младости, своје радости — Та гозбе славне, сватова дивних?... Триест сам друга онда имао, А пошао сам гором ходити, По мрачној гори чете водити.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
с старим сватом, А пред њима тај војвода Са чутуром накићеном; За њима су енђебуле Са везеним рукавима, И сватова ред дугачак; Подигли се бели свати Светој цркви насред села, Гди венчаше младо момче Са лијепом Цвет-девојком.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
нпр. ‹ГНЧ, 34, 1921, 265 ид; 286›) виљушку и кашику (СЕЗ, 7, 43). Кад се сврши свадба, пред разлазак сватова, стари сват кади софру босиљком и п. (»од шале«?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Њене мишје очи су колале од метиљавог младожење што је крај ње седео, преко пијаних сватова до лепог, кршног Дадаре чији су је погледи час миловали, час скидали до голе коже, час љубили, час уједали до крви.
Ноћ опијена промуклим гласовима сватова, знојава од успаљеног кола које се вртело у круг под раскрошњеним брестом. Потребно је да сад објасним зашто се њезин
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
бијелу Леђану, моме тасту, краљу Мијаилу, да ми с њиме свадбу уговориш: када ћемо поћи по ђевојку, колико ли повести сватова; да ми видиш Роксанду ђевојку: може л' бити за цара царица, може л' бити свој земљи госпођа: да је видиш и да
вино, већ да с тобом свадбу уговорим: кад ће царе доћи по ђевојку, у које ли доба од године, колико л' ће повести сватова; и да видим Роксанду ђевојку, да је видим и да прстенујем“.
Милош Војиновић, те сагледа цару очи чарне, кулаш иде с коњма царевијем; он покупи дизгене кулашу, па ишћера њега из сватова, удара га оштром бакрачлијом: по три копља упријеко скаче, по четири небу у висине, унапредак ни броја се не зна; из
Дигоше се сва три младожење, сваки води иљаду сватова, право иду двору девојачком: напред Марко, а за Марком Јанко, а за Јанком Уступчићу Павле.
свадбу устоваше: свадбу кажу у години првој, док отиде здраво до Жабњака, и роди му вино и вшеница, и сакупи хиљаду сватова.
на походу: иде мудро, проговори лудо, рече дужду, нову пријатељу: „Пријатељу, дужде од Млетака, чекај мене с хиљаду сватова, — од хиљаде мање бити неће, чини ми се хоће бити више; кад пријеђем море у то поље, ти истури хиљаду Латина нек ми
море у то поље, ти истури хиљаду Латина нек ми срету у пољу сватове: неће бити љепшега јунака у мојијех хиљаду сватова ни у твојих хиљаду Латина од Максима, од мојега сина, сина мога, мила зета твога!
товара блага, у Жабљаку пуна кула блага, на благу се ни познало није; но сам дужду ријеч оставио: да доведем хиљаду сватова, да љепшега од Максима нема; јутрос, љубо, нема грднијега! Ја се бојим кавге преко мора, кад Максима сагледају мога“.
и ја ти је дадох, и ми онда свадбу устовасмо, и ти каза до прве године, док ти роди вино и вшеница, и сакупиш хиљаду сватова; ево прође и девет година, нити има тебе, ни сватова.
каза до прве године, док ти роди вино и вшеница, и сакупиш хиљаду сватова; ево прође и девет година, нити има тебе, ни сватова.
данас пуну кулу блага, у подруме троњетнога вина, у амбаре бијеле вшенице; имаш на што свате покупити: рекао си хиљаду сватова, данас купи и хиљаде двије, по избору коње и јунаке; ја кад виде тамо у Латина, прегледају силу и сватове, да је
На граду се отвори капија, а навали и мушко и женско, но да срету у пољу сватове, да учине сеир од сватова, и да виде је л̓ истина тако, да познају зета дуждевога, — је л̓ истина, како људи кажу, да м̓ љепоте у далеко нема, у