Јакшић, Ђура - ПРОЗА
И Станина мати била је у сватови. Она ништа својој кћери није пребацила што је од куће одбегла. И калуђер је дошао, а ја га нисам губио из очију; пазио
Илије ухватише Ђошу и предадоше суду, који га осуди на петнает година робије и на шибу. А на сам Илијиндан држани су сватови у Сремчевој белој кућици... Учитељ је кум, а млади Гружанин девер.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Изјâсмо и ја и Чупић. Пођосмо, а они ти нас окружише онако као сватови невесте, и пођосмо. Кад ја виде̓ да идемо опет у ордију, паде ми мраз на образ; али опет се прикучим њима двојици и
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Еле, големо је весеље код куће Срданове. Вођевину довели, па Срдан навалио част и свадбује се. Сватови се развеселили, па граде триста лакрдија; игра се, пева се, учинила се само једна граја. Ту је и Среја с ћеманетом.
Ћемане му се једва чује, пре би рекао да струже, него да свира. Среја већ позеленио од муке. Сватови се почели подсмевати његовој свирци; сваки час тек подвикне ко: — 'Ајд, Срејо, стругниде мало у ту твоју дромбуљу!
— Не, несрећо! — дичи Среја и туче га гудалом по леђима. Оно још горе. Сватови се деру: »Тако, море, тако! Удри, удриде!« и скачу око ње га као бесни.
Пуче кожа и обе ноге пропадоше му унутра. Оно само укокоти очима. Сватови дигоше грају око њега. Док ти ђаво нанесе једног с лонцем вина — па пљус њему на главу!
Среја само што не плаче од муке. Око неко доба ноћи разиђоше се сватови од куће Срданове. Среја и оно момче отишли раније, јер им ваља читав сат 'ода препешачити до села Н.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Таман се почео делити дан од ноћи, а Заврзан скочи и опали пиштољ. — Устајте, сватови, на ноге лагане! — викну из петних жила. Чељад прену из сна и устаде, па отрча на бунар да се умије.
— Је л̓ готово? — викну старојко. — Готово! — одговорише му. — Полази! Опреми се кита и сватови. Преко четрдесет коњаника појури на капију и стаде пред сватове. — Ех, у име бога! — рече старојко. И крете се све...
Заврзан!... И одоше да га потраже. Али нити Заврзана нити иједног Зекиног друга; чак и Деве беше нестало. Сватови се погледаше. Нешто ледено прожма им снагу. — А куд су отишли? — питаше Алекса. — Не знамо! — одговори чељад.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Друга стоји у шљивику, трећа је пред стајом четврта одбија псе, пета у кухини, шеста у соби куда те воде — читави сватови!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад се господин попа искраде, да му не би пијани сватови из силне почасти придали Совру гајдаша да га прати до куће.
Ако буде боље само оно што су га — боже ме прости — у старо време пили они сватови у Кани Галилејској... — А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узудајемо нашу
кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вредну девојку и добар мираз, нека онда и сватови виде асну... А већ ту је, тек што није... јављају јој се добре прилике, ето... — А-а-а, тако зар ви знате?!
и ви како диваните да је, ал’ није... Јадан ми газдашаг! Него крпарим, крпарим к’о нико мој. Какви сватови; зар је мени до њи’. Него, ето тако мало њивице, мало ’раним свиње, мало кочијашим, — па крај с крајем.
— Он ће, знате, да се жени; па у недељу ће да ту бидну сватови. — Е, то је боме лепо — вели поп Ћира, прихвативши се шунке коју је донео из кола. — ...
— То је све лепо, ал’ сватови могу тек у априлу да буду. — Па добро, а он нек да стрини и пола године!... Далеко је, ал’ шта му знамо...
Били су лепи сватови. Сав ноблес тога места био је заступљен. Била је чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није фалио;
»Нек иде, зато је и течено!« рекао би. »Нису сваки дан сватови! Ако немам ја, имаће Лоринц Чивутин!« И као год што је тражио да је код парохијана тога дана свачега изобиља, тако је
Стигоше сватови са младожењом. Диван је био Шандор ђувегија, прави газдачки син, а укусно одело показиваше да је свршио нешто латинских
Лудо и бесно полетеше, тако да се све живо склањало са сокака, и кокошке и гуске све полете украј кад прођоше сила и сватови на силним коњима и с многим паорским момцима на коњима.
? И обе прије заплакаше се сад опет од радости. Сврши се венчање и сватови се вратише, заобишавши далеко унаоколо, вратише се још бешње но што су отишли.
— А већ код вас не могу да прођу ниједни сватови а да вам какав гођ ђаво не пасира! Не мож’те да живите без малера! — вели Цвечкенмајерка очевидно попуштајући...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Веља радост у пријатеља му и у Мице. Како Марко постаде нотарош, буду сватови, и тако по нади и жељи постаде срећан пар људи: Марко Рогозић и Мица Рогозићка.
Црњански, Милош - Сеобе 2
тога, оно је дошло тако топло, да су се багремови расцветали пре времена, лудо, као што младе букну, од ракије, кад су сватови у тим крајевима.
А остали су отутњали у Футог, где је коло опет заиграло. Сватови су били заробили младожењу и младу. Тек после поноћи, Трифун, шкргућући зубима, наговорио је сватове да полежу.
младу, кад сватове сан буде савладао, и да изведе Павла и његову жену у башту, откуда се могло да бежи, доле, на воду. Сватови су, међутим, још дуго, кришом, прилазили таљигама, да виде младу у Павловом загрљају.
Вриснула је. А тај језиви врисак одјекнуо је кроз ноћ, далеко. Док је она дрхтала и плакала у Павловом загрљају, сватови се пробудише, и лудило је опет отпочело. Коло се тресло и смех се орио.
транспорти оних, који су се селили у Росију, пролазили су кроз хунгарску земљу и прелазили Тису, као што сербски сватови, и сербски погреби, иду. Уз лелек и смех, уз плач и кукњаву, и смејурију.
Торбоноша није било у Лазаревој војсци. Повратак са тих маневара чинио им се, као непрекидни сватови, свуд куда би пролазили – као сербски сватови у Баји, у Сиригу, у Сомбору, у Ади, Мошорину, тако да се тек у Варадину
Повратак са тих маневара чинио им се, као непрекидни сватови, свуд куда би пролазили – као сербски сватови у Баји, у Сиригу, у Сомбору, у Ади, Мошорину, тако да се тек у Варадину братија разилази.
Сви чекају хоће ли њена усташца рећи, Калиновичу: „Да!“ То има да буду сватови, какви се не памте у Темишвару! Деспотович се моли Богу, само то да доживи.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Отац је задовољан. Најпре отиде Шамика матери и брату. Погоде се. Паулина је већ онај дан заручница. После две недеље сватови. Паулина се уда. Није морала чекати три године. Шамика се опет није оженио. Шамика је „галантом”.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Призрену, наводи Тихомир Р. Ђорђевић, „кад сватови с младом сретну волујска кола, онај чија су треба да испрегне једног вола док сватови прођу“.
Ђорђевић, „кад сватови с младом сретну волујска кола, онај чија су треба да испрегне једног вола док сватови прођу“. Овим се избегава опасност „да младожења не буде ’врзан’ (везан, немоћан), па да брак остане без деце.
Тако, рецимо, на свадби код банатских Хера млада баца жито, а окупљени сватови говоре: „Колико зрна, толико деце!“ У околини Задра када млада дође у младожењину кућу, свекрва баца на њу пшеницу
Наконче је, пише Вук, „мушко дијете што се по обичају да дјевојци на коњу, кад је сватови доведу пред младожењину кућу“.⁴⁵ Ово мушко дете старо је годину-две дана, а младој га обично додаје свекрва или јетрва.
Вероватно најпознатија басма за рађање синова јесте она која се изговара кад сватови уводе невесту у нови дом, и која гласи: „Около двора дупчићи, а у кућу синчићи“.
У срезу бољевачком из истог разлога она изброји одређен број листова Требника из којег поп чита. Када сватови прелазе преко воде, онда понека млада из Левча и Темнића „метне под појас, крадом да је неко не види, онолико прста за
“ У Левчу и Темнићу, док сватови на путу за венчање прелазе преко реке, млада изговара у себи следећу басму: „Прођо’ воду не угази’, роди дете, не
да вади зубе јер јој дете може умрети, односно (блажа варијанта) патиће од зубобоље кад одрасте или ће му се свађати сватови.⁸¹ За њу је опасно и да се љуља на љуљашци, јер ће јој дете стално патити од несанице.
Прва повојничарка не ваља да се задржава у кући, јер ће се, доцније детету задржавати сватови.⁴³ Смисао овог обичаја, између осталог, јесте да се детету на магијски начин обезбеди, када за то буде дозрело,
(Шаулић, А., ЗНЖОЈС, 1971, с. 687) — Около двора дупчићи, а у кући синчићи (рече ђевојка у себи кад је сватови уводе у кућу, да би мушку ђецу рађала.) (У Грбљу) (Вук, бр.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Крцун се осмјехну. — Кад се женио наш поп Марко, било их је равно три стотине!... Дакле, дан пред свадбу сви сватови дођу кући жениковој, и све их браство дочека.
Ту сви вечерају и преноће; ако нема мјеста, разреде се по кућама браственијем. Сјутрадан крену се сватови по дјевојку, а женик остаје дома.
Сјутрадан крену се сватови по дјевојку, а женик остаје дома. Цијелијем путем сватови мећу из пушака, а десни дјевер нуди вином људе, мимо чије куће пролазе.
Цијелијем путем сватови мећу из пушака, а десни дјевер нуди вином људе, мимо чије куће пролазе. Кад се сватови примакну дјевојчиној кући, онда из ње изиде њен барјак, бива, првијенац и барјактар, а то ћу, као што знаш, бити ја
Оба барјака побошћемо пред вратима. За нама ће једанак уђи оба дјевера, па остали сватови, онијем редом којим су ходили путом.
Совра је постављена и посједају: у прочеље стари сват, с десне му стране кум, првијенац и барјактар и сви сватови, редом, а у заставу војвода. С лијеве стране совре сједа стари сват од дома, па редом браственици и својте.
— Ко? — рече Јоке. — Па Лудмила, Вацлав, ујак и мали Јанко?... Па сватови наши! Затијем настави чешки. Говораше брзо помињући често Милицу. — У ватри је великој! — шапну Јоке...
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Његови епски покушаји: Три побратима, »истинити догађај у Босни« (Београд, 1844), и Сватови (1855), »народна приповетка«, израђени су по свима правилима естетике и реторике, али млитаво и бледо, без личног
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Гледни живе, гле красних јунака На све стране цика од пушака, Сватови су — гле пустог чауша, С њим чутура, та сватовска душа. Хеј чаушу, овамо и к мени! Ма ко с' ово, побратиме, жени?
Гајде, чауш, коњи под ратови!... Цика, звека. .. Купе се сватови! Кум и девер и друго остало — Ко сте, да сте, што нам до вас стало?
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Нек дође, нека се опрости с дететом! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Баш ти фала! Ово ти нећу заборавити! ЈУСУФ: А кад долазе сватови? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: За шес дана. ХАСАНАГА: Нешто много брзо? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Значи — договорено? Да ја сад идем.
СУЉО: Колко ја знам, не бих реко да долази. МУСА: Па ти лепо рече да сватови иду, и да ће стићи за мање од пô сата! СУЉО: Сватови оће, али неће младожења! АХМЕД: То сам се ја и питао...
МУСА: Па ти лепо рече да сватови иду, и да ће стићи за мање од пô сата! СУЉО: Сватови оће, али неће младожења! АХМЕД: То сам се ја и питао... ХУСО: Како то мислиш да неће?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МИЛАН: Ја ћу послати, па ви после густирајте, како знате. ЉУБА: Само да буду лепи сватови. МИЛАН: Биће понајвише чиновници. ПИЈАДА (Љуби): Оцес ли и мене звати у сватове? ЉУБА: Зар јошт питаш?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Бајалица забаје: Кошутице, устукни: чекају те сватови и о трну врпчице у шумарку лесковом, гдје свијетле чешљеви кроз вилинске маказе.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МАРКО: Прстен је прошо. Ако се будете до недеље задржавали, можете мојој Јелици у сватови бити. АЛЕКСА: Радујем се. (Јелици.) Господична, ја и паки честитам! ЈЕЛИЦА: О іцх бітт’ Ѕіе, ’ѕ іѕ’ ѕехр гемеін!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
звала: “Ајде, брате, на сунашце јарко, Да се јарка сунца нагрејемо И лепоте красне нагледамо, Како језде кићени сватови! Благо двору, у који ће доћи! Чиј ли ће и двори дочекати? Чија л’ мајка даром даривати?
Нит’ је сунце, нит’ је јасан месец, Већ зет шури на војводство иде. 60. Добро дошли, кићени сватови! А за Мару гиздаву ђевојку!
70. Гором иду Петрови сватови, Гором иду, гора јектијаше; Пољем иду, поље звечијаше; Селом иду, село страх имаше Од љепоте господе сватова. 71.
71. Пуче пушка, ето коњаника, Пуче друга, ето и другога, Пуче трећа, ето и војводе. Наш војвода, камо ти сватови? — Остали су на мору возећи. — Наш војвода, ко возар бијаше?
Три ти сунца дворе обасјала: Једно сунце момак и девојка, Друго сунце куме и девере, Треће сунце кићени сватови. 74. Иде соко, води соколицу; Влаго мајци - златна су јој крила. 75.
Посад’те се, два ђевера, нека вам је част, Међу браћом и дружином вазда поштен глас! Посад’те се, сви сватови, нека вам је част, Међу браћом и дружином вазда поштен глас! 80.
И здраво се натраг повратили; Кад су били на Косову равном, Проговара Сјеница дјевојка: “Тихо јаш’те, господо сватови, Тихо јаш’те, тихо бесједите; Долетиће кобац аваница, Одвести ће сјеницу дјевојку.
“ Још су они у ријечи били, Залеће се кобац аваница, И одведе сјеницу дјевојку, Сви сватови у трн побјегоше, Ђувегија у просену сламу, А кум шврака наврх трна чучи. БЕЋАРЦИ 253.
сече главе противника кирџија - киријаш, најамни возар, онај који са коњима и колима превози робу уз награду кита и сватови кићени сватови кићен - леп, красан кобиље - биљка из породице трава која има у класовима врло дугачко перасто осје
кирџија - киријаш, најамни возар, онај који са коњима и колима превози робу уз награду кита и сватови кићени сватови кићен - леп, красан кобиље - биљка из породице трава која има у класовима врло дугачко перасто осје (Стипа и С.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
У њему је нека жива журба и затајена неизмерна срећа... У дворишту бруји: свирка, игра, смех, говор. Дошли сватови! Све се ускомеша. Журба, трчање, узвици, сновање озбиљних, или веселих, или по мало забринутих девојака и жена...
Поведоше младу из одаје. Дете истрча на двориште... Опет журба, сновање, намештање, поздрави, пољупци ... — Напред, сватови! А мало маченце заборавили... Разлеже се изненадан, очајан врисак, који испуни ужасом цео народ. — Тетице... не иди!
Али кад опази да се ништа није променило од малопре, кад виде да се сватови крећу, оно подиже главу... Нежни, паучинасти набори од бела вела, у које утања бео венац од мирте, високо се носе, и
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Кад сам био мали, О једној сам ствари мислио сто пута: Шта би било кад би, у поноћ, сви сватови стали И забушили од времена попет минута? Мудре главе, славни научници, Нашли и се у неприлици!
Сат пре венчања, у црквеној порти Нестаде, ко у земљу да потону... Седам су сати моји сватови Чекали, и поглéдали низ булевар, Док им се не искривише танки вратови, И не схватише у чем је ствар.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ДОЂОШЕ МАРТИНОВИЋИ. ВУК МИЋУНОВИЋ Ево и ви, већ се начекасмо! А ево се, људи, окупљамо кâ сватови пјани што се прича. То је вама доиста срамота, јер је вама понајближе доћи.
ВУК МИЋУНОВИЋ Ма нијесу сви сватови Турци, него има и Црногорацах. СЕРДАР ЈАНКО Има онђе и Црногорацах мало мање него половина.
Ђе допире, ту закона нема; закон му је што му срце жуди, што не жуди у Коран не пише. ПОЈУ СВАТОВИ УЗ ПОЉЕ. СВАТ ТУРЧИН Гергелезе, крило од сокола, те на хата у рају пȍлеће, самовољно, без никаква зора, пред Пророка
НРОЂОШЕ СВАТОВИ. — МАЛО СТАДЕ, ЕВО ПОКАЈНИЦЕ УЗ ПОЉЕ, И ТУЖИ СЕСТРА БАТРИЋЕВА ПРЕД ЊИМА. СЕСТРА БАТРИЋЕВА Куда си ми улетио, мој
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
као завршавајући последње веселе, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме, које сватови одлазећи од њих певају, остављајући њу и њега овамо саме.
Она се сва стресе. Али се прибра и са баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, званице, гости, него иза куће кроз комшијске капиџике. У кући је већ све било узрујано, измешано, и врило од света.
Иза себе слушала је како се сватови крећу, премештају с ноге на ногу, чекајући а не смејући ни да кашљу, ни да слободно дишу.
И држећи је за руку, не као свекрва, старија од ње, него као сестра, никако Софку није испуштала. Сватови на то, сви срећни, заграјаше: — Ја, свекрва, ја, свекрва, већ не пушта снају!
Кроз прозоре тога сопчета виде Софка како на бунару поје коње њихни сватови, сељаци. И као ова Миленија код ње, тако и они тамо, сви су били у грубим и новим колијама, чије су им уздигнуте круте
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
имитативне приказе имамо највише за време поклада („Беле недеље“), када се јављају „машкаре“ („маске“), кад се воде сватови са невестом (мушко обучено у женско), „баба и ђедова“ и кад се на вечерњим поселима, у домаћој атмосфери, крај огњишта
И здрави се натраг повратили; Кад су били на Косову равном, Проговара сјеница дјевојка: — „Тихо јаш’те, господо сватови, Тихо јаш’те, тихо бесједите; Долетит’ ће кобац аваница, Одвести ће сјеницу дјевојку!
“ Још су они у ријечи били, Залеће се кобац аваница, И одведе сјеницу дјевојку, Сви сватови у трн побјегоше, Ђувегија у просену сламу, А кум — сврака наврх трна чучи. 6 РЕЂАЛИЦЕ 1. Грличица грче...
жив кући дође; Кад код куће чудо невиђено: Баба му се у бешици љуља, Отац му се није ни родио, За мајку му отишли сватови. 8. РУГАЛИЦЕ 1. МЕСТИМА Вранићу Хеј, Вранићу, зар си и ти село?
Како сад у свадба и весеље, тако догодине у крштење и у стрижбу! 5 (ПАШТРОВИЋКА „ДОБРА МОЛИТВА“) 1 (Дјевојка, док сватови још сједе за трпезом, клекне на прострте струке насред куће, па пружа од себе руке, на које јој натрпају малијех
2 (Кад сватови већ устану да пођу, онда опет на кућноме прагу простру струке, и дјевојка клекнувши на њих, отац јој, држећи у рукама
За здравље оба наша стара свата, да бог да вазда били стари сватови, врсни банови, брацки цвјетови а земаљски кметови! Да бог да да здраво до старе старости а у свакој радости буду и при
Бу, баба!“ 3 СВАТОВИ С МЛАДОМ У Рисну, на бијеле покладе, обуче се неколико момака у најлепше хаљине, а један се обуче у женске; они се
МЛАДОМ У Рисну, на бијеле покладе, обуче се неколико момака у најлепше хаљине, а један се обуче у женске; они се зову сватови, а ово је невјеста.
непрестано и збија шалу; тјера сватове у ред и гони дјецу около куће, ова бо као зоље (осе) нападају у кућу гдје су сватови.
Збиља, не ваља вино: гладан би га човјек пио! Жене, ако су и сватови, не пијте толико: тко би вам најамио! Гле, како су навалиле на то вино (премда не пије ниједна) као осе на турицу, на
И амин, сватови! (— Амин, амин! — одговоре сватови сви у глас). 2 Ево, нама кума дошла, ал’ не празна, него донела пуно свега: три
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Онај исти дан | у који се најстарији брат вјенчавао, он узјаше на вранца, па баш кад су сватови из цркве излазили долети међу њих, те свога брата, младожењу, удари мало буздованом у леђа да се одмах с коња
Кад дозна да му се средњи брат жени, а он у оно исто вријеме кад су сватови из цркве ишли, долети на ђогату, те и средњега брата онако удари да се одмах с коња преметнуо, па између сватова опет
и долети у сватове баш кад су из цркве излазили, те младожењу буздованом удари у главу да је на мјесто мртав пао, а сватови онда ђипе да га ухвате, али он не шћедне ни бјежати, него остане међу њима, па се покаже да је он најмлађи царев син а
” Па опет удеси: „Болан здраву носи, болан здраву носи;” и тако једнако до пред једну кућу у којој су били сватови. Чујући сватови што лисица говори, изиђу пред кућу и почну хвалити њезину пјесму, а она им каже да би и боље пјевала
Чујући сватови што лисица говори, изиђу пред кућу и почну хвалити њезину пјесму, а она им каже да би и боље пјевала да их хоће пустити
и почну хвалити њезину пјесму, а она им каже да би и боље пјевала да их хоће пустити у кућу а за тијем и на таван. Сватови их пусте.
на таван, који је био од љесе, она онда отвори све јаме вуку, и излије се сва вода из њега те полије доље сватове. Сватови полете на таван, лисица скочи с тавана и утече, а јаднога вука свега испребијају.
И тако побратим пође у сватове, али његов сусјед који му је капу узајмио, чекао је згоду кад су сватови с ђевојком дошли у цркву, тек што му сусјед уђе у цркву, а он му онако пред цијелим народом повиче: „Чујеш!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ђак се нађе у великом сијасету са мном, пак почне у своје говорење латински мешати, (од кога сам ја онда као и прочи сватови чист био) и уза сваку реч „пробо мајорем, него минорем” виче.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Загледасмо боље: то су били други кићени сватови сина доброг Јусуфа Кадне из Туњана са младом из нашег села Кашара... Ох...
Тамо је мој син, мој Рустем; а седамдесет и четири гроба око кућице, то су сватови, они из Комзе и они из Кашара, наши и њихови.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Вујо оде да нађе људе и кола, јер беху наступили заранци. ... Три часа већ путују необични сватови на двојим колима. Распитиваше за калуђера код сваке механе редом, и код последње, пред манастиром, казаше им да је
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онај исти дан у који се најстарији брат вјенчавао, он узјаше на вранца, па, баш кад су сватови из цркве излазили, долети међу њих, те свога брата, младожењу, удари мало бузованом у леђа, да се одмах с коња
Кад дозна да му се средњи брат жени, а он, у оно исто вријеме кад су сватови из цркве ишли, долети на ђогату, те и средњега брата онако удари, да се одмах с коња преметнуо, па између сватова опет
и одлети у сватове баш кад су из цркве излазили, те младожењу буздованом удари у главу, да је на мјесто мртав пао, а сватови онда ђипе да га ухвате, али он не шћедне ни бјежати, него остане међу њима, па се покаже да је он најмлађи царев син а
И тако је живио он са женом својом до вијека свог срећно и задовољно. Ја сам у сватови био, ио и вино пио, и сад ми је језик мокар. Ко не вјерује, ево га, нек дође па нек га види!
— Па опет удеси: „Болан здраву носи, болан здраву носи“; и тако једнако до пред једну кућу у којој су били сватови. Чујући сватови што лисица говори, изиђу пред кућу и почну хвалити њезину пјесму, а она им каже да би и боље пјевала
Чујући сватови што лисица говори, изиђу пред кућу и почну хвалити њезину пјесму, а она им каже да би и боље пјевала да их хоће пустити
кућу и почну хвалити њезину пјесму, а она им каже да би и боље пјевала да их хоће пустити у кућу а затијем и на таван. Сватови их пусте.
на таван, који је био од љесе, она онда отвори све јаме вуку, и излије се сва вода из њега те полије доље сватове. Сватови полете на таван, лисица скочи с тавана и утече, а јадног вука свега испребијају.
Доцкан увече стиже и домаћин, те се погодише да му он да ћерку за сина. Кад је било време да воде девојку, дођоше сватови, улегоше у дом и почеше пити и певати по старом српском обичају. Наједанпут заурлаше пси на дворишту.
— Шта ли је то, снашо? Ја то не знам, а не знају ни моји сватови. — То је калуђер прошао, провео мазгу и на њој крупице соли.
Калуђери рода немају, мазге се не плоде, а со нико не сеје. Зачудише се сватови толикој мудрости од ове младе невесте. Кад су пошли кући са девојком, младин отац остави сватове, па окрете у шуму.
Сватовима рече: — Идите ви, а мене чекајте код горе која плаче. Ту ћемо се наћи. Сватови се зачудише: где ће бити та гора што плаче.
Ћипико, Иво - Приповетке
У селу их дочекаше школска дјеца, одмах сазнадоше о чем се ради, па, бучећи, прате их до господареве јој куће, гдје сватови чекају. Послије, кад се сватови и заручница спремише, прате их све до цркве.
Послије, кад се сватови и заручница спремише, прате их све до цркве. Пролазе између сурих сеоских кућа, кроз тијесне, засјенуте улице, — а
До господареве куће преко села опет их прати гомила дјеце, па се од њих одбранише тек кад сватови у образ им затворише врата од двора.
На вас глас јављају се и радују им се! Најпослије, кад изиђоше из села, сватови се љубазно опраштају с њима, препоручују им у задњу мир и љубав, и једнако се осмјејкују, као да знаду да су то ствари
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Ено иду кићени сватови, Носију ни сунце под мараме. Месец дође, а сунце не дође, Остало је доле у ливаде Да сабере травке свакојаке.
По њу долази без просидбе и најаве. На путу, усред горе, невесту сустиже урок, као пре тога свих осам њених сестара. Сватови је сахрањују и разилазе се. Милић се сам враћа кући, и одмах легне и премине.
Милић се сам враћа кући, и одмах легне и премине. Кад се „мртав належао“, поново се појављују сватови и сахрањују га. На крају мајка ујутру нариче за снахом, а увече за сином.
Он, по свему изгледа, и јесте човеколико и у траговима сачувано древно сунце, док је невеста зора, а сватови су звезде што се дању губе, „растурају“, да би се иза сунчевог заласка поново појавиле, „окупиле“ („Дотле с’ Милић
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
], а „иза себе слушала је како се сватови крећу [. . . ]. Њени' с једне стране, поређани у столове, а његови', свекрови, с друге стране, збијени, и тамо чак до
као завршавајући последње весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме које сватови одлазећи од њих певају, остављајући њу и њега овамо саме“.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
36 ТИХЕ СУЗЕ 37 ЈЕСИ Л’ ГЛЕДÔ... 38 МОЈОЈ ДЕЦИ 39 СУЗА И УЗДАХ 40 У АТЕЉЕУ 41 АНЂЕО И ЂАВО 43 У СВАТОВИ ЈЕДНЕ СРПКИЊЕ 48 НОЋ 50 ДИВНА ЗВЕЗДА 52 ЛАКУ НОЋ 54 ЗАЛУТАО АНЂЕО 55 ЗА ПОТОКОМ 57 СТРУЧАК ПЛАВЕ ЉУБИЧИЦЕ 59 ПОРОДИЧНА
На срце ми, у душу ми Пада мирис твој.“ А рузмарин усуди се, Шапће — учи је: „У сватови ја миришем Мало друкчије. То ти не знаш, луда млада, Сад ти рекох, знај! Ако мислиш да те варам’, А ти покушај.
“ »Орао« 1891. У СВАТОВИ ЈЕДНЕ СРПКИЊЕ која полажаше за туђинца Дај ти, Боже, добру срећу! — Али свати твоји ћуте.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЈОВАН: Весело, сватови! МИТАР: Видиш, Фемо, како ти се слави кућа. ФЕМА: Лес ноблес, лес модес. МИТАР: Опет почињеш?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
и бака; Бациће и попа читуљицу хартију, Високо ће за појас он задјети мантију, И коло ће на авлији завести широко, Сватови ће повикати сви углас високо: „Држ' се саде, снашо, не шеврдај, Нево, Помичи се на десно, потресај на лево; Свирај,
Онда му се сестра од стрица, по имену Наника, удавала, и у њени сватови врло је весео био, свирао је у колу у Пеце свирца гајде, а после је тако играо и подвикивао, да га је милина била
огорчена, бележи у свој дневник следећа размишљања: „Мамица ових господични била је на један дан пред тим у неки сватови.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Б. није добро дрво. Њега не треба држати близу куће, ,јер ће у кућу гром ударити (ГЗМ, 19, 1907, 320). Кад сватови дођу пред младожењину кућу, мећу барјаке на какво дрво пред кућом, али то никад не сме бити б. (СЕЗ, 19, 1913, 154).
Место у које је ударио гром вала окадити б. (СЕЗ, 19, 391). Пред крај свадбе, кад сватови треба да се разилазе, бивају они накађени б. (іб.
(ТРЂ, ННЖ, 3, 111). На Косову, кад сватови улазе у младино двориште, треба да млада погледа младожењу кроз б. и да рекне: »Ја те гледам једним оком и нагледах те
БРЕЗА Бірке (бетула). Бреза. 1. Бреза има апотропајску моћ. Од ње се плаше вештице (Софрић, 46). Кад сватови полазе од куће у цркву, они прелазе преко брезове метле — очевидно у намери да брезова метла задржи уроке и зле душе
Девојке мећу б. у ђурђевданске венце (СЕЗ, 19, 53). Њиме се ките сватови (СЕЗ, 16, 204; 19, 143; ЗНЖОЈС, 11, 114; 117). У Херцеговини се понегде о Божићу ките куће б. (ЗНЖОЈС, 6, 302).
На Косову, кад сватови улазе у младину кућу, треба да млада погледа кришом младожењу кроз д. венац и да каже: »Ја те гледам једним оком, и
Свилене бубе помреће ако им се да лишће с д. испод кога је испаљена пушка (БВ, 16, 1901, 97). Сватови, кад дођу кући, никада не остављају барјак на д. или багрем (већ најрадије на липу, СЕЗ, 19, 154).
Када сватови доведу младу у нови дом, онда она, прво, ступи на праг и ту буде напојена вином, а одмах затим сви сватови оду домаћем
Када сватови доведу младу у нови дом, онда она, прво, ступи на праг и ту буде напојена вином, а одмах затим сви сватови оду домаћем бунару; млада и младожења обиђу три пута око њега, и онда баце у бунар (или оставе поред бунара) свако по
И један свадбени обичај из Босне указује на то да је јабука жртва становницима доњег света: »кад сватови наиђу на ̓прву ћуприју или воду, мора млада на првом крају ћуприје оставити мараму и јабуку, а у средини бацити једну
, и они се за њу грабе [ко је уграби, тај ће се први оженити] — н најзад је заједнички поједу (СЕ3, 19, 161). Сватови се не пуштају у девојачку кућу пре но што из пушке погоде ј.
СЕЗ, 7, 21; 19, 139 ид, и Уѕенер, Клеине Сцхріфтен, 4, 96). У Далмацији кад сватови доведу младу у нови дом, она пребаци ј.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Знам крај, хоћу да кажем: знам оно што је у народном предању остало од те кобне ноћи. Причало се да су сватови, тумарајући по мраку за несталом младом, нашли њу и Дадару у разбуцаном пласту сена.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Де! Не песму, глас само и свирку. И то ону свирку, кад се пође на венчање за старо и недраго! Сватови напред, младожења остраг, а Цигани за њим.
(Чупа недра, косу и лице.) Одавде, газдо! АРСА (одгурне је, понова полицаји): У затвор! И када Коштану сватови поведу, само тад је пусти, да се с њом опрости. А до тада ни воде, ни хлеба, ништа! (Одлази.
Доцније на друму почну да се назиру кола покривена арњевима и искићена пешкирима. Испред кола сватови, бањски Цигани у њиховим белим чалмама око главе и дугим колијама. Све се примиче тихо, са свирком сватовца.
Испред колибе Коштанине кмет цигански и Ахмет. Дотрчи Курта. КУРТА (радосно): Иду, иду, сватови! КМЕТ (уплашен, утишавајући га): Ћутите! (Курти): Курто, ти горе, на сокак и пази! (Курта одлази.
Час гледа у Коштанину колибу, час на друм, са којега се чује свирка. Храбрећи се): Иду, иду сватови! (Уплашено, гледајући на Коштанина врата.) Ох, кад ће већ да је одведу? Умрех од страха да не побегне!
ПОЛИЦАЈА (замахује камџијом): Ћут’! Сад ти кожу одерах! (Виче): Дајте кола! Улазе кола, пандури, Цигани, сватови, са свирком. КОШТАНА (стреса се). ПОЛИЦАЈА (Коштани, показујући јој камџијом на кола): Хајде!
ПОЛИЦАЈА (са осталима се повлачи). МИТКА (диже Коштану, расвешћује је): Ајде, Коштан! Дигни се, расвести! Ајде, сватови те чекав, младожења те чека. Дигни се! Не плачи! Слузу не пуштај! Стегни срце и трпи!
Приближују се кола, сватови. МИТКА (вади новац и даје јој, ређа по челу, лицу): Да те дарујем, да ти дам... Да ти дам беле паре за црни дни.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Док сви сватови пију, Марко, који је познат као „тешка пијаница“, не окуша ни вино ни ракију, трезно размишља о латинским замкама, и
ја пођох у свијет бијели, да ђегођи боље службе тражим; пак сам чуо за свате цареве, и пристô сам незван за сватови рад' комада љеба бијелога и рад' чаше црвенога вина“.
Тада Милош окрену кулаша, пак за царем оде у сватове. На Загорју сустиже сватове. Литају га кићени сватови: „Откуд идеш, млађано Бугарче?“ Милош им се из далека каже, кô што су га браћа научила.
Па кад дођеш Пријепољу твоме, повали се међу ђевојкама ђе с' отео коња од Бугара!“ Па окрену коња за сватови. Кад дођоше бијелу Леђану, разапеше по полу шаторе. Зоб изиђе коњма царевијем, нема ништа коњу Милошеву.
Цар Милоша међу очи љуби, ал' још не зна тко је и откуд је. Повикаше кићени чауши: „Спремајте се, кићени сватови, вријеме је двору путовати!“ Спремише се кита и сватови, поведоше Роксанду ђевојку.
Повикаше кићени чауши: „Спремајте се, кићени сватови, вријеме је двору путовати!“ Спремише се кита и сватови, поведоше Роксанду ђевојку.
Већ ви ид'те, водите ђевојку, ја ћу овђе чекати Балачка, не бих ли га како уставио“. Отидоше кићени сватови, одведоше лијепу ђевојку; оста Милош у гори зеленој и са њиме три стотине друга.
Тад Балачко спреми бедевију, па отрча друмом за сватови са шест стотин' латинских катана. Кад су били у гори зеленој, кулаш стоји на друму широку, а за њиме Милош Војиновић.
Тад учини јуриш у катане са својијех три стотине друга: одсјекоше три стотине глава, па одоше друмом за сватови. Кад стигоше цара и сватове, пред њег баци Балачкове главе; цар му даде хиљаду дуката, па одоше бијелу Призрену.
Нит' је твоја, ни моја девојка, већ сокола Краљевића Марка!“ Павле ћути, ништа не говори, веће језди напред пред сватови.
до другога, старог свата једног до другога, младожењу једног до другога; па се онда сватом окренула: „Ви остали кићени сватови, изволите, добри пријатељи!
Стари свате, војеводо Јанко! И остали кићени сватови, богом браћо, добри пријатељи! Јабука је дечина забава, а прстен је јуначка белега; ја ћу поћи за Уступчић-Павла!