Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Он је наздрављао свакојаких здравица: и домаћици, и Станиној мајци, и младенцима, и свима сватовима, и свадбарима, благосиљајући их и желећи у бога свега што би човек могао себи пожелети...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Имао је, вала, шта и обући Кад се појавио из вајата и пришао да се поздрави с кумом, старојком и другим сватовима, ниси могао гледати у њ од силног блеска срме и сребра. Дичан је, па се још више дичи.
— Не знамо! — одговори чељад. — А кад су отишли? — пита старојко. — Не знамо! Ми смо мислили да су међ сватовима. Старојко хтеде забашурити све то. Он поче причати приче. Али весеље пресече. Више се не чу ни песме ни пуцња.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
За једнога од ове двојице, и то баш, бога ми, биће за поп-Ћиру, приповедају да је у једним сватовима појео пуну једну вешкорпу крофни, и то за оно кратко време док је пре ручка курисао домаћици.
— А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узудајемо нашу Јýцу; па о њеним сватовима нека се потроши.
Весеље и игранка трајало је само толико колико и приличи нобл-сватовима, то јест до четири сахата поподне. А тада је стари сват наредио да се прежу коњи.
Они су јој се сутрадан извињавали, да у оном јурењу и утркивању, као већ у сваким сватовима, нису ни приметили да је испала.
Јер дуго и дуго још после тога, кад год се повела реч о тим сватовима и о том малеру њеном, смејали би се неетикетни паори и сукали задовољно своје велике и чупаве паорске бркове, и у
пијанку и весеље, и замерао му што је он (Доситеј), иначе тако учен и паметан човек — тако писао и говорио о српским сватовима и другим веселим и лепим обичајима.
Излазе из кућа помагачице, рођаке младине и младожењине, деле рузмарине сватовима и танке пешкире коњима, па и коњима мило, и они удесили па играју уз гајде, а најлепше играју коњи Раде Карабаша.
је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне домаћице учинити може (мржња према гђа-Перси и љубав према гостима и сватовима), да ствар испадне што лепше.
— смеје се Аркадија. — Бићу вам јако обвезана! — благодари му фрау-Габриела, која је такође била у сватовима као и њена одскора непријатељица фрау-Цвечкенмајерка, и час се унутра, а час у авлији налазила.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Чика-Гавра и Сока, Чекмеџијићева сестра од стрица, са многим сватовима прате га. Све је већ готово да се венчају, само још једно фали.
Чује се да се Миливој са Алком покрај дишпензације венчао, и већ је у кући код Алке. О сватовима мало друштво, али весело. Наздравица једна другу стиже.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ништа на свету није тешко и све се на свету може удесити, као у сватовима. Господин Георгије се смејао свакоме ко би био тужан, или брижан. Он, каже, никад не јаше коња. Коњ је луда животиња.
Смехом који га је пробудио. А пробудио га је са сланим сузама у оку. Имао је сан о својој женидби, о сватовима, у којима се, са својом мртвом женом, венчао, а о којима се, по целој Бачкој, и по целом Срему, дуго, причало.
Иако се о томе није говорило, у оно време, та сиромашна рођака сенаторова ушла је у брак невина, а показа се у сватовима као рођена за пољупце, за љубав. Њен муж је то тек сад, после њене смрти, увидео.
Било је чудо, да је све стигло живо. Од пиштоља хусара у тим сватовима одјекивали су сокаци. Коло се тресло, у сенаторовој кући, три дана.
Да памти, кад је у сватовима био, и ко му је био „фифер“. Мајор Јоан Божич, на путу из Будима у Беч, пошао је из Раба, рано у зору.
Код варошана се таква срамота, обично, крила, добро, али на селу често би се завршила смрћу. У гостима, у сватовима, кад се дојке тресу у колу. А често је таква љубав остајала незнана и неиспуњена жеља.
Узео сам му ћер, па сам старца натерао, и да ми игра у сватовима. А ја, ето, одведох му ђер, да му се није могла наћи, ни при издиханију.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
се иде више у старину, у Боки је све више био изражен ратнички карактер неких свадбених обичаја, честе зађевице међу сватовима, нарочито међу „старим сватима“; „и сада“, каже Вук Врчевић о свом времену, „не вреДи свадба без икаквог старосвацког
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Девојке се тек отсмеју. Прође „визита”. Профит лепо сања, све о Ленки и сватовима, како продаје у дућану господара Софре, али је то тек сан. На јави никад ништа неће бити.
Ако треба котиљон управљати, ту је Шамика. Ако треба даме сервирати, на балу, у позоришту, ту је Шамика. Па у сватовима девер, па аранжер мајалеса. Није то баш ни лако, и ту треба имати способности.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ово је твоја мјесечна плата! Иди, синко, и проведи се лијепо у сватовима!... Бјеше већ мрак кад се Јанко и Крцун упутише горњим пољем. Дувао је лак сјеверац.
Дакле, дан пред свадбу сви сватови дођу кући жениковој, и све их браство дочека. Главни су људи у сватовима: стари сват, десни и лијеви дјевер, првијенац, барјактар, кум и војвода.
— Дед наздрави, банице! — Е, па да сте ми здрави и с добријем дошли! Догодине у ово доба напијала вашим сватовима!... Аха! Чисто црмничко! Ово је ватра за старе кости!... Збиља, да вам скувам мало кастрадине?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
помиње се једна његова несачувана »пресмијешна и више сатирична но исторична пјесна о некаквим ћеклићким сватовима«. У својој Пѣваннии церногорской и херцеговачкой (1833) Сима Милутиновић је унео пет песама за које тврди да их је
Сремац, Стеван - ПРОЗА
А ти ’ајд’ иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом. ’Ајде иди, момче, па кад се ожениш, играћу ти у сватовима. Пази, молим те, колики је, читав гардист!« заџакао Јова и оставља збуњена шегрта, а сам граби напред.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Види га, помамио се ко азгин парип у сватовима. Од Саве, из обруча, поче да одговара непријатељска артиљерија. Једна граната звијукну стравично изнад партизанске
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
СУЉО: Сад, кажу, из Новог отишо у Имотски, кажу неком хитњом, па ће, као, из Имотског да изађе у сусрет сватовима. МУСА: Све ми то личи на неко измицање. ХУСО: Можда не жели да свраћа код Хасанаге? Можда човеку непријатно?
Тако се нисмо договорили! ХАСАНАГА: Ја вређам? Реко си да долазиш са сватовима, а уместо младожење мени показујеш коња! Јесам ли ја теби за спрдњу? Шта значи ова кљусина?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
“ Које се тако тужно, и отегнуто разлегаше у ово свануће. Ујутру, у недељу, било је венчање. Кад дође младожења са сватовима, Тоду изведоше онако лепу, милу и уздрхтану. Она иђаше полако, смерно и тужно.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Отишао је из Темишвара, мирно, и никад га више нисам видео. Вратио се у Иланчу и био, још, у сватовима, Дане Црњански, у Итебеју, где је играо и прескакао ватре, са младићима и девојкама.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Јер сутра, за Бога, треба да се покажу сватовима новога пријатеља, да се види каква је Софкина родбина. Све су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама
Она је једино знала и мислила само на то: каква ће бити кад пође прекорачи праг и појави се пред сватовима и светом. Зато јој и само време брзо прође.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
говора, управо то је јавни и свечани беседнички говор у нарочитим приликама, обично за гозбеном софром: о слави, у сватовима, на крштењу и тел.
томе оне могу да буду озбиљне и свечане, похвалне и захвалне, али и шаљиве и подругљиве, као што то обично бива у сватовима, где весеље узима велике размере, чему доприноси не само јело и пиће, него и сам „чауш“, — специјалан тип народног
(Клас) 194 — Оздо перјаница, озго брада, а у сриједи турска чалма? (Јагода) 195 — Отац у колијевци, а син у сватовима? (Дозрело класје) 196 — Посијах колачиће, порастоше конопци, обрах клупчад? (Лук) 197 — Пуна џамија црнијех Арапа?
2 ЧАУШ СВАТОВИМА Хеј, куме дебели! Био нам поштен с кумом и с младенци! Здраво био! А ти, стари свате, драги брате, здрав био, у лулу
3 Ево, наш први комшија, Стеван, богат човек, богату и част донео: дебела брава-црнога гаврана, себи на глас, сватовима на част, домаћину на поклон! Амин сватови! (Сви одговарају „амин“!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Нит' шушну, нит' бушну, а у кућу дође. 80. Од земље се диже, а не може се дигнути. 81. Отац у колијевци, а син у сватовима. 82. Пет браће путем иду, а пет под пластом стоје; који путем иду, нијесу покисли, а они под пластом покисли. 83.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Али му Срдар не даде премишљати, но учини да с тим похита. Ради тога Срдар оде у Зврљево и дође са сватовима. Сељаци се зачудише увјеривши се да се Вице збиља пресели у Зврљево.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ох... То је било поред пута близу вароши, кад се свадбе сретоше. Наши су махали главама оним другим сватовима да се склоне и обиђу, јер не ваља да се младе виде. Они су опет давали знаке нама да им се склонимо.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад су пошли кући са девојком, младин отац остави сватове, па окрете у шуму. Сватовима рече: — Идите ви, а мене чекајте код горе која плаче. Ту ћемо се наћи.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
б. који је девојка »наменила на војнову срећу« за ноћ је никао, израстао, и у зору раздељен је сватовима (Вук, Пјесме, 1, 36). У приповетки »Сунчарева мајка« (Вук, № 66) девојка се родила из б. Пошто б.
(окачена на дугачком концу о греду), »заљуља се најпре према старом свату«, који је дарује новцем, а затим према свим сватовима и похођанима, који је такође дарују новцем (ГЗМ, н. с., 24—25, 1970, 304).
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Те чиновник тако побрка адресе. И несрећа моја тог се часа заче: Одох где се пева, место где се плаче. Сватовима неким разносач ме даде, Те по ручку девер читати ме стаде: „Сажаљевам случај који судба узе, С тобом и ја тужим и
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Пење се у кола.) САЛЧЕ (остаје онесвешћена на земљи.) Коштану у колима, опкољену пандурима, сватовима и са свирком одводе друмом, који води ка Бањи и при чијем крају и сама се Бања назире пуна дима, магле и паре бањске.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Пође Арап кроз Стамбол бијели са ђевојком и са сватовима. Кад су били испред Нова хана, опет ханска врата отворена; Арап нагна танку бедевију, да погледа тко има у хану: Марко
Неко чудо беше сагучио и турио под пазухо своје, а кад дође к браћи сватовима, по имену зета дозиваше, дозиваше, па га огрташе, огрну га коластом аздијом, саврх главе до зелене траве покри зета и
виђе га Јован капетане, те ујаку Иву проговара: „Мој ујаче, Црнојевић-Иво, чим си ми се тако понесао: или снахом, или сватовима, ил̓ господским даром пријатељским, те не питаш несретна сестрића јесу ли му ране досадиле?
То је Виду врло мило било, па подвикну своје вјерне слуге: „Слуге моје, отворајте врата! Сватовима коње приватите, водите их у подруме доње, миле госте на бијелу кулу“.
Кад четврто јутро освануло, два су брата сестру изводила. Ја каква је цура Љепосава! Кроз мараме засијало лице, сватовима очи засјениле од господског лица и ођела; сви сватови ником поникоше, и у црну земљу погледаше, ја од чуда лијепе
Вита јело, пусти широм гране, начини ми заручници лада! Кукавицо, рано је не буди, нека с миром у земљи почива!“ Сватовима јоште ријеч каже: „Браћо моја, кићени сватови, Хајте, браћо, да ми путујемо, хајде сваки како који може, а ја идем
прах, вала м. хвала, уватити м. ухватити, итд. итд. Врло су чести и застарели облици: њга м. њега, сватом м. сватовима, Турком м. Турцима, за сватови м. за сватовима, пред сватови м. пред сватовима, по сокаци м. по сокацима, по хајдуци м.
итд. Врло су чести и застарели облици: њга м. њега, сватом м. сватовима, Турком м. Турцима, за сватови м. за сватовима, пред сватови м. пред сватовима, по сокаци м. по сокацима, по хајдуци м. по хајдуцима, с Турци м.
њега, сватом м. сватовима, Турком м. Турцима, за сватови м. за сватовима, пред сватови м. пред сватовима, по сокаци м. по сокацима, по хајдуци м. по хајдуцима, с Турци м. с Турцима, на врати м. на вратима, мене м.
чување воде чауш — стражар, дворски вратар, пандур; старешина над неколицином војника (пешачки наредник); шаљивчина у сватовима (који је раније био старешина над неколицином људи, водио их и држао ред међу њима); сват који преноси наредбе старога