Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
нас има овде неколико Сербаља који туже са мном заједно за гласом наших свирала, кетеуша, кола, момачке игре, коледа, сватовца, и кумовске н невјестине пратње.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
—Свеједно! свирај што има! Свирај коло, свирај сватовца. — Не могу то свирати, јер то није музика за концерт. Ви знате да је гимназиски концерт увек посећен, долазе и Немци и
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Иза њих примећују се виногради кроз чију средину води широк, прав песковит друм. Из даљине чује се свирка сватовца. Доцније на друму почну да се назиру кола покривена арњевима и искићена пешкирима.
Све се примиче тихо, са свирком сватовца. Испред колибе Коштанине кмет цигански и Ахмет. Дотрчи Курта. КУРТА (радосно): Иду, иду, сватови!
(Коштани): А ти? Кажи ми, да ли си ме бар кадгод волела, те да знам зашто ћу да венем? Ларма, свирка сватовца јача. Чује се крцкање кола, бат ногу. СТОЈАН (нагиње се над Коштаном): Кажи ми! КОШТАНА (бесно): Нисам!