Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
га по пољу џилита; ко л’ бекрија, нагиње чутуром, те он пије оно рујно вино; ко имаше грло поуздано, попијева сватске поскочице.
Подиже се кита и сватови, развише се свилени барјаци, засвираше свирке свакојаке, ударише јасни таламбаси, зачуше се сватске даворије, стаде бакат сурих бедевија, отидоше с богом путовати.
Стани, побро, Милић-барјактаре! Уставите свирке свеколике, угасите сватске даворије, уз јелике прислон’те барјаке, да скинемо са коња ђевојку; љуто тужи моја мила снаша, љуто ју је забољела