Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напија се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија се у здравље »добрих људи« који почитују
нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом његовом, а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свачије заслуге оценити и уважити — на многаја љета!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
„Шетња није за домаћице“. Као мула ћути његов отац за ручком и броји свачије залогаје. „Деце, треба имати деце, жена без деце није ништа“, то је све и само се о томе говори.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За свачије мишљење детињасто и јеретично. ЗА ПОСЛЕДЊЕ ДАНЕ Царе Душане, за неколико последњих дана и сумрака Дечанскога краља Сте
прву љубав затворену у стихова крхке коморе и преткоморе, за чедност њену, кад под радозналости падне лупу, кад свачије маште ветрењаче у погон крену да пронађу где се и због кога прва песникова туга заче; за такозване песничке грехе кад
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Свак је тражио мирно мјесто да се скраси под благотворним сунцем, које је још једино остало неизмијењено и свачије. Није га било који је прошао за дана, пред старчевим очима, а да га дјед није испратио погледом све до окуке, гдје би
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Бесмислено, плашљиво, без једне капи крви на лицу, погледасмо према себи, и свачије прво осећање беше жеља: да баци пушку и бега у шуму.
И тек сад, размишљајући мало по мало, чича Пера се сети да у нашој благословеној земљи не може бити никаква насиља, и свачије право и добро мора бити заштићено. Па то значи да он неће ништа изгубити, неће га снаћи то зло...
« Живко се упути чекаоници, али видевши тамо Много народа, а он сад не беше расположен да слуша свачије разговоре, врати се и продужи даље да хода. — Кога чекате, господине капетане ? — викну неко из неосветљена краја.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
На пијаци — све свачије-ничије, Јабуке и крушке, грожђе, млеко птичије А на месту где се у парк исходи Продају се пчелињи производи.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Живио је наиме у времену кад, из љубави јали из мрзости, свачији погледи, свачије мисли, бјеху усредсређене на једноме човјеку.
„Али Божија је старија и преча од свачије, па нека се његова врши, а ми ћемо, закона ради, напити у славу и прочастити наше госте, пошто су већ на прагу!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Сутрадан, послије благослова, окупише се сви у покојникову собу, гдје се чатило велико бдјење. Али, на велико чудо свачије, не помаже ни бдјење. Шкоранца се поче јављати још чешће. Најзад он сам објасни Дундаку зашто нема мира.
Тетка их прими љубазно, записа свачије и најмање прилоге, а Балеган и Мачак часте по ракијом, па онда људи и жене отидоше, њеки на тријем, њеки у двориште,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А знао је Икета да лумпује, свачије срце весељем да напоји, оном живом жељом да се учествује у тој радости живота, помами, па да га песмом, коју он пева
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица је имао нарочити разлог, са кога је избегавао поглед Станкин. Свачије друго туђење он је враћао одсудним презирањем и неком, необичном за сељака, поносном охолошћу; али један такав Станкин
Жандарми искривили доње вилице, свакоме игра усница. У народу свачије лице бледо, нико не дише. Ужас и чуђење исписано је на тим лицима. Неко пресече конопац. Стаде да пада земља у раку...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Поп, видећи простоту, и у шали, каже сељаку увативши се руком за ћошу од клобука: — Ево ова, зато што ми знамо свачије грехоте, а нико наше; ова друга (окрене клобук око главе): једем свачији крух, а нико мој; а ова трећа: љубим свачије
свачије грехоте, а нико наше; ова друга (окрене клобук око главе): једем свачији крух, а нико мој; а ова трећа: љубим свачије жене, а нико моје. А сељак одговори: — А зашто немате и четврту? — Какву?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ја морам овде, крај свачије раке, Да стојим, гледам, с очима без сјаја, Где неуморно, из победе сваке, Из топлог срца мога нараштаја Могила расте
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
А снага једне културе – свачије, па и наше – огледа се у њеној колективној меморији, која с једне стране сеже дуж историјског живота народног, с друге
слутње води све до језика савремених поетских порука, које су толико националне и толико универзалне да су наше и свачије. Као, уосталом, свака истинска уметничка вредност.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Кривцу се не прашта, ни брука с’ не таји, Већ се просу брзо по земљи маленој Као муњом неком, стенам’ и одјеком. Свачије се лице зажарило туде, Свако прошапута: „Несрећни Мргуде!“ То је тамо страшно и да с’ у сан снива.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Из свачије повеснице Зна казати до ижице Све старо и ново, Само о свог листа гори Не зна, кад се о том збори, Ма ни једно сло
За умилити и растопити срца наша, измислио је проповједник наш једно за свачије око врло пријатно представленије, које је у највећој тајности до оног часа чувано било.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
опет неки порив, неки глас нагона и позива, нешто јасно и једино лепо: постати пријатељ деце, чувар деце, ма чије, свачије. У госпа Ноли почели се сређивати нагони, интереси, потребе, можда и страсти, можда и егоизам жене.
Паланка, живи регистар за све и свачије наслеђене и стечене способности, пошто се прочује нешто из Сокине родитељске куће, говорила би: „Љуто дериште, као и
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
сам прота, а у крају једном седеле су три тетке, као три митолошке парке које преду судбину, и мешале су се у свачије мишљење.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
јер се ми шњима хранимо, а ти учини тако да се угоди, да и твоје овце с миром буду а и ми курјаци да смо сити, зашто свачије очи к теби гледају и на те се уздају и ти им храну издајеш.
Али слабо су за тим хатни, те у томе свој ексиклук имаду и прозивљу се Сервијани, — штоно се по латински именују слуге свачије... СВЕТИ ВЛАДИКА МАКСИМ ДЕСПОТ Новое процавтеније, јавил се јеси Максиме, нову обитељ обрел јеси на небесех!
Тога ваља угледати. С људска добротворства свачије спасивање стоји, а не са своје задаве без невоље, стицања болести и со тога рђе и неваљалости!
У томе свачије милокрвство и зло ли чињење пропало је и погинуло са смрћу. Оде им живот у томе, и добро и свако зло вечито им неста!