Употреба речи свевишњега у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПРОЗА

веровати да ће једном бити дан страшнога суда (а Максим већ у то не верује), Рисантије ће тога дана отићи пред престо свевишњега да дâ рачуна о својим бировским злоупотребама у онаквом стању у каквом му је капетан целога свога службовања ишао по

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Сине, ја се стално молим Богу, да вас сачува... Уздам се у Свевишњега да рата неће више бити. Доста је... Па и они имају ваљда мајке... Била је прибрана када сам полазио.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Та је сила и гњијев праведни моју тужну заблуђену душу уплашила и оледенила. Страшно бјеше луду преступнику свевишњега оца могућега обучена гњевом погледати!

Од удара овог свевишњега бездне хладне засуте атомом, које досад име не познаше до сна хладна и тишине мртве, не зефира, не луче, не гласа

стресом из својијех колах искочише, сројише се творцу око трона, сваки пунан бесмртног воинства, и отада вољом свевишњега постадоше небесни курири.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

спаситељима, капе су летеле увис, низ тавна лица су се котрљале сузе радоснице, мрмљали су Оченаш, узносили бога Свевишњега, смандрљали се потом у двориште, пипали отврдлим длановима дарове Божијег Милосрђа.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности