Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Удара богато, удара од свег срца, већ му се лице од напора криви, губи дах, застаје, предише, више не може, и пада мртав уморан, а ми живи.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Други пак везири тајно су узимали новце (мито) од Пасманџије и нису хтели од свег срца тући га. Ту је био послао султан Селим неколико низамске војске у зеленом мундиру, јер је Селим први почео низам
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Чује учитељ Грујица то, па поред свег тога што се онако лепо живео с попом Вујицом, науми да му никако не дâ јеине. И то му се тако уврте у главу да му се
Нека девојка извири из куће, па је опет неста. То беше Стамена, поћерка Бошкова. — Домаћине! — отеже поп из свег гласа. Зељов рикну и стаде тако трзати ланцем да се чак доле до вратница чула звека.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Очи Цецилије мокрих трепавица, Од свег окренуте сад гледају другде; Нит их прену трубе ни глас ноћних птица. Сто година мирно она пређе свугде: Лепота је
На обали морској моје срце има Жамор неког вала што вечито плине; Што чува свег мора звуке и горчине, И сву хуку давно нестанулих плима.
И колико мира у речи где грца Цела једна душа и сан од свег дражи! Сва је моја радост знати бол да скријем; Сва мудрост, љубави дати изглед злобе; Врлина, да презрем сузе
и последње жене, Владаш мојом душом, свом и свагда; слична Судби, тако и ти, силна, непомична, Стојиш измеђ мене и свег око мене.
И куда се распе, Кад се свако од вас затвори и заспе, Ваш свет од свег већи и лакши од сене. И откуд на ове брегове, куд које Падате, о срца, као вихор вила, И сунчате тамна и велика
Ни глас да засузи, ни потамни око. Тако равнодушна, мирна, ти си стала Измеђ свег и мене; са страхом да не би Сенка сумње на те, као порок, пала — Да ниси над свачим, и циљ сама себи.
ТРЕНУЦИ Та љубав без циља и без сутрадана, Зла сестра вечности, у бесу свег хитног Носи знак највеће коби што је знана: Сав ужас пролазног и бол неумитног.
Ти ниси у себи јер ти нема краја; Твој говор почиње музику свих вода; Речи су ти конци у ткиву свег сјаја; Идеш, кô молитва, од земље до свода. И ти си начело већма него биће...
Но тај острв сунца сам пронаћи; сјајни Циљ свију циљева и свег вечитога! Рећи своме срцу да је свет бескрајни, Једно добро за се, ван људи и Бога.
Прва реч је твоја кључ и прва тајна Свег бола на земљи; у твој врч се саспу Све крви и сузе; пустињо бескрајна, Сунца очајања где грану и заспу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
На то нико није имао шта да примети, и сви се кренуше поред свег заустављања гђа-Сидиног. Гајдаш је отпратио најпре г.
и кочијаш потера коње. Одоше кола с путником, а деца осташе дерући се из свег грла и бацакајући се у срдитој немоћи својој.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Насити се, просјачка веро. И, радостан, поскакујући, одјури у варош с оним што је напросио, певајући из свег гласа. Обично иде у оне механе по чијим шталама спава.
као други, не завлачи се међ плотовима и амбарима да тамо спава, хрче, ваља се онако пијан по прашини, већ певајући из свег гласа, кршећи се као неки „ерген“, пролази поред кућа најбогатијих и најлепших девојка и иде у најбоље механе да тамо
и други — почели у гомилама ноћу да се вуку, тумарају и целе ноћи иду по турским маалама дерући се лудо, крештаво, из свег гласа: — А, Турци! А, вуци! а, а! ...
Африка
Куће се уопште не виде, заклоњене цветним жбуњем и огромним палмама. То је један јединствени расадник свег биља које се може наћи у тамошњим горама.
Црнци скупљени на уласку били су овим необично забављени. Смејали су се гласно од свег срца. Н. их погледа мрко и лаганим гласом који се пунио горчином, срџбом и презирањем, као каквим електрицитетом,
рођеној земљи, усред дивљине, где је тако лако збрисати један живот, боје се, страшно се боје једног јединог човека, свег изломљеног, чији је трбух, да се не би растурио, увезан марамом; који једва креће главом и који чак не носи ни оружја.
Да би била достојна њих морала је извршавати масу тајних ритуала, често болник и опасних, а сада је пуноправни члан свег женскога рода у племену. Један млад пар, необично леп, савршено го као тек изашао из раја.
Затим њена лепота је као и лепота свег афричког пејзажа: у светлости, тишини, пространству, у величанствености, без икаквих чудних детаља, без иједне
Црњански, Милош - Сеобе 2
Мало је требало па да нареди да се на оне, на утрини, пуца, из топа. А викао је из свег гласа. „Показаћу ја вама да ћете заборавити да путујете у Москву.
и поче да је уверава да жали, јако, ако је, можда, при тој лудој игри са лоптом, недостојној одраслих, био груб, крај свег поштовања, које према њој осећа, а које је она, нимфа божанска, заслужила.
За неке се више није знало ни да ли су живи. Нестао је био дакле, заувек, онај његов свег, откуд је пошао, у ком му је све било познато, где се његовим, матерњим, језиком говорило, где се, увече, шоровима,
Нек се капетан, за сада, добро испава. Видеће се, сутра, за урин‑доктора. Крај свег беса, и гађења, да он, који је за царство крв пролио, мора да се тако крије, при доласку у Вијену, Исакович је све то,
Смрт је, за дезертера, у то доба, била сигурна. Крај свег уверавања Агагијанијановог, да је госпожа Хумл сигурна, да она зна да сербски официри долазе у Вијену ради својих,
Та варош им је узимала, увек, и мита, и права, и крв, а није им ништа давала, сем обећања. Пошто Павле, крај свег јахања у битке и ратове, на бојишта у иностранству, није познавао друге земље хришћанства, и Европе, он је, као и цела
Слама им се, очигледно, месецима, није мењала. Они, који су лежали, лежали су покривени крпама. Крај свег тог јада, није било ни дреке, ни тужакања, људи му нису прилазили, ни толико да види јасно израз лица, него је већина,
На глави јој се била накривила повезача, зелена. Дерала се, из свег гласа: Где је та дроља, која јој је лавоар разбила, а није платила? То је та дроља, код капетана!
А несрећа је била велика, кад би се после, у фамилији, појавио неки рођак, леп и заносан, мушко. Крај свег запта, многе су жене онда срљале у несрећу.
Викао је при томе росијске команде из свег гласа, промукло. Костјурин је сваку одобравао. Кад је Трифун завршио, и кад га је Костјурин позвао на трибину, понова,
је, шапатом, Ани, да је тада, у Кијеву, као луда, била сањала, да се – ако јој муж, крај све њене неге, и крај свег њеног плача, умре – уда за Павла, кога је као брата, кога није имала, већ давно, волела.
Лајтнант Сава Карапанџич, Макса Нинчич, Лазар Међански, 58 ланаца. Сва тројица, у Кањижи. Крај свег савеза, који је Аустрија имала са Росијом, од године 1746, империје су се, тако, отимале о плаћенике једног малог и
Теодосије - ЖИТИЈА
чује, рече му да изговори Три пута, и свети свршивши на њему и све остало што је узакоњено над таквима, и обновивши га свег вепом православља, удостоји га да прими пресвето тело и часну крв Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа.
А парамонар, видевши га свег права и здрава где хода, још већим страхом обузет, помисли да је нека утвара и укрепивши се крсним знаком рече к њему:
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Соко, буди весела, па и ти припази мало, јер Пера је још ветрогоња. Затим стане на диван, па из свег срца очита молитву пред иконом светог Николаја, пољуби икону, и, као неки терет са срца му отпао, сад је уверен да ће
Црњански, Милош - Сеобе 1
и ноктима пуним коњске длаке, којом му се напунише и уста, он се дохвати трске, затим пања, на који га извукоше, свег улепљеног блатом што му је цурило са очију, из ушију, из носа.
Осећао је да је раскид његов са породицом потпун, крај свег размишљања и сећања на њу. Да му је неко дошапнуо да жену и децу и нема више, он би и то био поверовао, у својој
У очајној збрци мисли, мада му беше захвалан што му чува жену и децу, сећао се тада брата, свег ситног, бесом који се осећа према оном који није присутан.
дан, ручајући на трговима у малим стрмим варошицама, а вечерао већ далеко, у неком мрачном брђанском селу, где се крај свег замора играло на месечини. Багремови су мирисали и бубе зујале сву ноћ.
Пред растанак, расположење беше ванредно и Принцеза Мати била је задовољна својим штићеницима. Па ипак, крај свег бучног разговора и раскалашних дошаптавања, коцкајући се, смејући се, они су, скоро сви, тражили погледом Исаковича и
Од свег живота, размишљајући, остадоше му светле у памети и сад, само оне сјајне, чисте звезде, и сребрне, шумске путање над ко
Од свег живота, размишљајући, виде у прошлости, светле, само оне чисте звезде и сребрне, шумске путање и траве, над којима се
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Те вечери млад свег пије, пева, шали се, а после вечере девојке ките „перјанице“ за сватове. Тада момци певају свом „пајташу“, ђувегији
(Љубушак, НБ, 1888, бр. 46) — За рана се види што ће коприва бити. (ЛМС, 1858, књ. 98, бр. 28) — Има људи што се свег века детињства не одричу. (ЛМС, 1959, књ. 98, бр. 143) — Матора дрва не даду се пресађивати.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
»шкију« и мислио како је живот ђавољи, ништа — он ће, ето, умријети једнога дана, закопаће га и ожалити, појешће га свег црви, а куршум ће и после њега остати. Као нов! Јер, куршум је старији од човека.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Здрав си ми! Ускок одговори: — Хвала ти од свег срца, кнеже. Ја сам много дирнут твојим дочеком и твојим ријечима.
— Јеси ли се помамила, бабо! — рече кнез уставши. — Готово јесам, Драго! дошло ми је да закукам из свег грла! Би ли још кад у Црној Гори да отац пита кћер за кога хоће!?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Према Пјажеу (Јеап Риагет, 1896—1980) нормални ментални свет детета одликује се управо том моћи повезивања свег са свачим, способношћу установљивања узрочности у свакој прилици и по сваку цену.
Милићевић, Вук - Беспуће
и стијешњени да су им ноге висиле из кола; а главе им се помаљале, с искривљеним лицима од пјесме коју пјеваху из свег грла.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Нешто тешко носиш у недрима, Па од свога тајиш побратима. Још ме чудно гледнеш понекада, Да ме страва свег спопадне млада. Та мислиш ли о Цвети мојојзи? Нађе л' мане ти какве на њојзи?
48. Па ево те сад назада Измождена, јадна, бледа; Тешки бол те свег савлада, Те уздишеш: „Баш се не да!“ А остави љуте јаде, Веруј, брате, све пропаде... 49.
и од среће, Она заче, он придаде: „Куд ће, госпо, куд ће веће Него ваша, с неба паде: Лепи, здрави, тако млади, А свег доста што сте ради.“ 71. „Ал' муж старац, моје злато!
Глену врати — за час тили Кô мрави га свег промили. 112. На вратима нешто бело — Крв му стаде, кад га згледа, Зној му ледан проби чело; Тео б' устат, ал'
У два лета, силни Боже, Само у два, да он може Да и зачне опет снова! Ма он свуда срећу скова. Свег нестаде што му било Лепо, веље, слатко, мило, Чему с' чуди, чему с' диви, Па он јоште, јоште живи.
“ Па у несвест онда паде, У помоћ му трчи, јадна, Пипа, ал' му рука ладна, Пипа срце, ох зла часа! Оде викат из свег гласа! И већ цели дом узбуни, И сва с' изба већ напуни.
Бој утоли, све би тише, Јоште жубор, ништа више: Ма сад пуче, ох кога ли Опет мајка то ожали? Јоште једна, тад свег неста. Већ и жубор скоро преста.
угледа моје, Нешто тешко носиш у недрима, Па од свога тајиш побратима; Још ме чудно гленеш кадикада, Да ме страва свег спопада млада.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Риста бојаџија већ се побио и затворио у кућу. Сео на доксат, пуца из пушке, силом нагнао жену да му пева, а он иза свег гласа грди и псује господу „стопарце“.
која се, у белим, свиленим јелецима и шалварима, вије око њега, игра му, запара палцем дахире, певајући бесно, из свег гласа: Ја не жалим снагата моја! — Жалим срмали јелек, Жалим срмали јелек! — Овамо, бре!
Тако и сада. Ма да га је та колија добро, готово свег покривала по леђима, ипак му она приђе и поче да му је навлачи. Мита је благо задржа: — Нека, нано; боље ми је овако.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
„Добар вече!” и испод покрова коштаницу ми пружи у поздрав; прихватим је и стисак леден јој свег укоченог опрости ме стрâ. добар вече!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
из вагона махали су рукама, подврискивали, чула се и песма, а неки у последњем отвореном вагону загрљени, и вичу из свег гласа: „Доле Швабе... доле!“ — и њихови узвици изгубише се са клопарањем гвожђа. Иза станице чује се такође песма.
ја“, у разним тоновима и октавама, док се један при помену: Танасије Првуловић, продра из свег гласа и одјек се одби о зидове штала. — Ти, Тасо, као да си гуштере гутао! — прекиде читање потпоручник.
Осматрач друге батерије стрмоглавце паде са дрвета, а поручник Добросав раскречио ноге на насипу и командује из свег гласа: — По пет разорном гранатом!
Прискочи један, па га онако врелог баци у шајкачу, застаде да прочита даљину и онда се раздера из свег гласа: — Хиљаду осам стотина метара!
— Разумем! — па забацим шајкачу на једно око, опустим дизгине, и заједно са ордонансом запевам из свег гласа: Дунаве, Дунаве, тија водо ладна...
Ноћу се разлегало: „Стој!... Ко иде?“... Стражар у близини стана командантова морао је викати из свег гласа да би командант само чуо како се служба и ноћу ревносно обавља.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Пре венчања је по неки пут и отрпео, али сад... кад треба озбиљно живети и радити. — Хо, људи!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча у другу собу, закључа се тамо и леже.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
68. Одби се грана од јергована, И лепа Смиља од своје мајке, Од своје мајке, и од свег рода. Врати се, Смиљо, мајка те зове, Мајка те зове, кошуљу даје.
из породице махунарки која служи за сточну храну (Вициа сатива) грдна - ружна грохотати - смејати се грохотом, из свег гласа; звечати, звонити, тандркати, шкрипати Даворија - песма, узвик дворба - дворење, послуживање; удварање
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тврдио сам да ће те индустријски јаче земље, нас, земљорадничке земље, крај свег социјализма, и даље да искоришћују, али сам имао свега један глас за ту теорију.
Осетих сву нашу немоћ, сву своју тугу. „Суматра“, прошаптах, са извесном афектацијом. Али, у души, дубоко, крај свег опирања да то признам, ја сам осећао неизмерну љубав према тим далеким брдима, снежним горама, чак тамо горе до
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Он ми од свег срца захвали на искреним осећањима која гајим према његовом верном коњу и одмах нареди да се донесе послужење.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Таман се војска одмакла од ноћишта, а мој ти Дуле закука из свег гласа, издвоји се само из вронта и... — Ене де, зар ви тако знате, заварали мене те ви причам а ви посркасте варенику.
Спасоје плану, па викну из свег гласа: — — Крао си, бре, са ћивота свечева, па ти је то поштена зарада. И Христа би за новац продао...
из неосветљена предсобља даде нову снагу, он се скупи сав као да се спрема за скок, па се одједном исправи и врисну из свег гласа: — Ево их!... ево врата! ... ево, ево!... ево на!...
Празна соба одјекну и дете задрхта од ове самоће. — Мамо! — врисну он из свег гласа и скочи с кревета. Врата се нагло отворише и уђе он, отац му, блед, надувених очију, уморан, саломљен. — Мама..
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Најпре изводи Народног учитеља свег раскупусаног од силног читања и прелиставања, а затим књиге: Како су нас васпитали, Шта да се ради?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Излих на дрва боцу петрол-гаса: Да опробам, куд пукло да пукло! Фуруница отхукну из свег гласа, И заћута. Дубоко. Мукло. Сложих потпалу, дрвце по дрвце.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А све надвисује и води она иста девојка. Стоји на среди, дигла тас више главе и једнако пева. Пева заносно из свег грла. Амам звечи: | Јао, јао, јел’те, дико, жао? Јел’те жао, што се растајемо Растајемо, а...
Па ето и сада, он, своју Софку — зар је удаје од свег срца? — него што мора!... И зато му сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њихове песме, коју су Цигани одоздо
ј Уста јој се никако нису могла да смире. Једнако је гутала пљувачку. Покаткад почела би да осећа како јој и поред свег напрезања и упињања, изненада, одједном заиграју кукови. А није смела да седне, одмори се.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
“ ВЕКОВИ Ја сам тужна веза крајности свих страсти И велико срце свег одушевљења; Ја сам пуна чаша горкога презрења На доба без душе, без снова и части.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
и на деветом мој драги Петар (или већ како му је име) клечи, од свег срца јечи. Питала га Марија Анђелија: „Што ти, драги Петре, клечиш, од свег срца јечиш?
Питала га Марија Анђелија: „Што ти, драги Петре, клечиш, од свег срца јечиш? — Не питај ме Марија Анђелија, имам драгу Јелену (или већ како јој буде име) у златне нити унићена, у
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
је срце на зло слутити; но, с друге стране, не обличујући ме моја савест да сам што зло учинио, нити знајући шта ћу од свег тог посла мислити, узмем мој катихисис, отарем га од праха, пођем и дођем у моју стару школу.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Сад бар имам тврди оклоп око ума И могу да стојим усправно, без страха. Нек о главу доба лупа из свег маха. Не знам: да л крај мене дише град ил шума, Да л сам свеж ко шибље ил ко пањ ороно?
Кад реч заустим — ја уместо еха Најежен чекам да ме свег избоде Сломљено стакло његовога смеха. УРЛИК Гледам лава у кавезу За решетком где тумара И види у парку брезу, А
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Уживао је, гледајући је кроз прозор, кад висока, боката а витка, лако као усправан вал заплови двориштем, испуни га свег, па су кућа и зграде и јасенови мали, као играчке; одједном су сва врата затиснута њоме, а руке немирне, као да расад
Не би ли и они прихватили, он запева сам, из свег гласа: Јечам жњела, јечам жњела Гружанка девојка... Његову вику нико не прихвати.
Она, Симка Ђорђева... Тола да је опогани? Ни орах му из руке не би узела. Шта сам то хтела? Дође јој да закука из свег гласа. Трчала је од навиљка до пласта, набадала навиљке стида, њега, и бацала их на гомилу.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Колико пута га је Васа Чарапић, једкни који је смео да му уђе под шатор из ненада, затицао свег црног и од сумње: није веровао никоме, тај Црни Ђорђе, а ипак су га изневерили.
Само је тада, и никада више, осетио како га свег натапа страх. Можда је и зато доцније, у Карађорђево, и у Милошево време, обичавао да пролази, усправан, путем до
крајем септембра, извезли на излет у Кошутњак, до Хајдучке чесме, и кад је угледао воду што истиче испод зеленила свег од таме и светлости, и небо, тако удаљено а ипак присутно.
Осетио је нешто што, до тада, није познавао: стрепњу од нестајања која га је свег обузела. Понекад Капетан Миша дође на Студентски трг.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Говори сине! говори брже! Да купим оне токе злаћене.“ Дете се чешка руком по глави, Као да не зна шта би од свег - „Ах, бабо, - бабо, - купи ми, - бабо... Печења купи јарећег!
„Добар вече!“ - И испод покрова Коштаницу ми пружи у поздрав. Прихватим је, и стисак леден јој Свег укоченог опрости ме стрâ. „Добар вече!
и последње жене, Владаш мојом душом, свом и свагда; - слична Судби, тако и ти, силна, непомична, Стојиш измеђ' мене и свег око мене; Док из сухе стене бије нова вода, И плави цветови из старога пања, И сијају као у сам дан постања Сва
В. Рајић ЦЛXВИИИ ОТАЏБИНИ Крв рођена ме свег сажиже врела; У сузама се покајничким купам; Са светим страхом, погружена чела, Пред жртвених Ти грешном ногом ступам.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Риболов беше обилан, о том није могло бити сумње. Грилус одахну, и терет му паде са душе. Он заблагодари из свег срца Посејдону што му је опростио његове људске слабости.
“ „Демокрите!“, одговори му лекар својим кадифеним басом. И обојица падоше један другоме у наручје и загрлише се од свег срца. Абдерићани стајаху као окамењени.
„Нисам нимало љубопитљив!“, додаде риђокоса. Он им окрену љутито леђа, но оне се смејаху даље из свег гласа. Архимедес се задржа подуже у разговору са Еуристеном.
Поче да цупка задовољно по соби, смејаше се из свег грла и тапшаше ме по рамену. И ја ударих у смех. „Ха, Мардохају! Добар посао за нас трговце такав крсташки рат“.
„Сви ми“, настави ујак, „како овде окупљени седимо, волимо из свег срца нашег Исака због његове благородности и поносимо се њиме због његових духовних способности.
Чинимо то увек, јер поштујемо и волимо нашег Сер Исака из свег срца, баш као своју рођену мајку“. Ове речи изговори чичица са толико осећајности, да омекну срце Пембертоново.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Јест, сецкаће ме, мрцвариће ме, туцаће ме. А ја бих више волео да станем пред преки суд па да из свег гласа кажем: крив сам, господо! Судите ме, стрељајте ме, сеците ме, али не мрцварите.
је ужасно рањен у кичму, бегао је од невидљиве неке опасности, од које се нигде није могао склонити, хтео да виче из свег гласа и да запомаже нечију помоћ, али га тешке, за земљу приковане ноге, издавале и глас му умирао у грлу.
Па нагло скачем и појурим: „Кукавицо!“ вичем из свег гласа. „Кукавицо! Кукавицо!“ И посрнем, срушим се понова крај пута поред сребрне реке; хтео бих да видим у чему је то
Пасе наједанпут народ ућутао, и Илија Илић стао да говори: — Не, не — виче из свег грла Иван Илић — ви то не знате, ја да вам кажем. Не, не, ја да вам кажем! — Е, па кажи — одобрава народ.
Али и поред свег Његовог божанског старања, то Му не пође за руком. Изненађен тиме Господ се обрати светом Петру. — Петре — рече он
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Хе, дакле, још једном, драго им је, радују се, од свег срца се радују, устају, закопчавају огртаче, баш се радују, баш закопчавају огртаче, кариране путне огртаче од
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Та је земља сва опкољена водом, па ако ко и пређе воду и на земљу корачи, тога ти њени џинови одмах осете и свег растргну.
до оне три девојке, па одмах прекрсти штаком, а девојке оживеше и почну опет ломити чиоде, па кад га опазе, а оне из свег грла повичу: — Петре, ходи да ломимо чиоде, па колико год данас чиода сломијемо, толико ћемо дана живети.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Смрт и време под покровом, Свуд се хвата дремеж сиви И меша се са отровом И задахом свег што живи; Све је дубљи јаз падања Без савести и јадања.
сећам се ничег више, ни очију тих: Као да је сан ми цео био од пене, Ил' те очи да су моја душа ван мене, Ни арије, ни свег другог, што ја ноћас сних; Не сећам се ничег више, ни очију тих. Али слутим, а слутити још једино знам.
Миран сам: ни трун срџбе или чега Што прави смешним немоћне и јадне; Смрт, вечно жива, будућност је свега — Свег што рођењем у колевку падне.
Удараће звоно. И ја ћу затим иструнути цео. Нестаће тада свег што моје беше: Покрета, лица, и косе, и крви; Узеће руке, уста што се смеше Земља и влага и гомила црви.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Ни Архимед (Арцхимедес) који је трчао го кроз Сиракузу и из свег гласа викао “ Еурека”, није оставио већи утисак од мене. Носили су ме на раменима и био сам јунак дана.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Посебно је интересантно што се Куленовић, након свег свог поетског искуства, опет вратио сонету, али је идеал уравнотеженога гласовномелодијскосинтаксичкоритмичкога облика
прве књиге наше модерне поратне поезије; неспоразума који су у измењеноме облику до дана данашњег остали, и поред свег неспорног успеха и значаја који код нас и на страни има, на пример, Попино поетско дело.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА (грли га): Министре мој! ЧЕДА и ДАРА (љубе му руку): Честитамо! РАКА (раздере се из свег гласа): Доле влада!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Слуге га отуд извлаче и - „свег улепљеног блатом што му је цурило са очију, из ушију, из носа” - уносе га у Дафинину одају, и тако он доспева у њену
Краков, Станислав - КРИЛА
Војници се чували дуго да приђу усијаним металним комадима. Пред рововима, крај дрвета свег изрешетана куршумима дуго се пушило црно размрскано тело.
Петровић, Растко - АФРИКА
Куће се уопште не виде, заклоњене цветним жбуњем и огромним палмама. То је један јединствени расадник свег биља које се може наћи у тамошњим горама.
Црнци скупљени на уласку били су овим необично забављени. Смејали су се гласно од свег срца. Н. их погледа мрко и лаганим гласом који се пунио горчином, срџбом и презирањем, као каквим електрицитетом,
рођеној земљи, усред дивљине, где је тако лако збрисати један живот, боје се, страшно се боје једног јединог човека, свег изломљеног, чији је трбух, да се не би растурио, увезан марамом; који једва креће главом и који чак не носи ни оружја.
Да би била достојна њих морала је извршавати масу тајних ритуала, често болник и опасних, а сада је пуноправни члан свег женскога рода у племену. Један млад пар, необично леп, савршено го као тек изашао из раја.
Затим њена лепота је као и лепота свег афричког пејзажа: у светлости, тишини, пространству, у величанствености, без икаквих чудних детаља, без иједне
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Цикнуле су пушке, бомбе, а наш митраљез поче да соли. Бугари падају, али још увек куљају, дерући се из свег гласа. Чујем повике иза мојих леђа, те сад не знам да ли то Вичу наши или Бугари. Уклештен сам.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
): Људска знања сва су незнан. Кости у прах, прах у ништо, Душа пара, пара вјетар — Гле на чем је надежда нам Свег живота основана! Кам' блаженство у ваздуху? Бе ли свијет а под земљом?
Он рече. Уста Милош, духа Храброшћу, душе красотом, дика Свег серпског рода; прси му с' волнују, У духу расте намера гигантска. Јунак не трпи подлу љагу. Одлази.
Ако, буд сам лишен свег на јави, Опсенами, сни, ме обрадујте, Истино ми што се не појави, Вообразном смислу то дарујте.
Седи Момче голобрадо, Крст рукама загрлило, Главу на те наслонило, Нити јеца нит’ запева, Већ уздише из свег срца, Крадом сузе с ока таре. Кад спазило Цвет-девојче, Момче главу подигнуло И на њу се осмехнуло.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— Каза им: да нам је дужде Из Венеције послô штампару, Поздрав, оружја, џебане и свег! — ЈЕЛИСАВЕТА: Па?... Капетане! КАП. ЂУРАШКО: Па: „Латини су лукави, Јуначка мука тишти лисицу...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Проснили смо бајке умрлих времена, Осетили дражи сталности и мена Што су нас створиле понизним и холим. Свег пакла, свег раја одсвирасмо шумор, Сву хучност, сву срећу, сав јаук, сав сумор, И сад знамо само један акорд: Волим.
Свег пакла, свег раја одсвирасмо шумор, Сву хучност, сву срећу, сав јаук, сав сумор, И сад знамо само један акорд: Волим.
Мој бол је велик, од свег бола већи, И само теби, теби ћу га рећи: О, буди сведок мога искушења! И вратићу се чист, у свет пун гада И
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Него говори, ако знаш. ЖИКА: Па мислим Ђоку да пустите да побегне, а господину министру да телеграфирате: „Поред свег строгог надзора, оно сумњиво лице ноћас побегло из затвора...” КАПЕТАН (размишља): Хм!... Побегло...
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Говори, сине, говори брже, Да купим оне токе злаћене?“ Дете се чешка руком по глави, Као да не зна шта би од свег: „Ах, бабо, бабо, купи ми, бабо, Печења купи јарећег...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И нико се није показивао да зна за то његово пиће. И зато је отац пред бабом увек радосно, од свег срца чинио се мали, не он да је домаћин куће, газда, да доноси.
Како би, јекнув из свег срца, пао, скљокао се испод чесме, пружио врат, главу, руке, колена под воду да га она запљускује, полива, хлади,
Она, мати му, свесрдно давала, не жалила ни јела, пића, готвења, али, као што рекох, поред свег њеног свесрдног плача, туге за бабом, својом наном, свекрвом, ипак код ње, и у липу и у погледу, осећала се сад нека
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Према веровању у Врањском Поморављу, »од свег шумског дрвећа стари брест не вала сећи, јер тада нема ,берићет̓ у пољу И стоци« (СЕЗ, 86, 1974, 104). Броћ.
Ћипико, Иво - Пауци
— вели један од сељака, скидајући капу. И заори се пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво. Газда Јово прати пјевање у памети, јер никада не пјева.
Иво извади новац и хтједе да плати. — Пуно је! — говори стари и неће да прими. — Али ја вам дајем из свег срца! — застиди се Иво, и тиска му новац у руку. — Није ми драго туђе, узећу ча ме гре!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Почео је искрено уживати у послу. Из битке у битку његова вредност је расла. Кад човек прилази неком послу од свег срца, онда се може очекивати да ће постићи највише што се ту може постићи.
Дође ми да са себе скинем мантију и да је исцепам у парчиће, да конац са концем не остане. Да проклињем, псујем из свег гласа. Макарије Смрт је озбиљна ствар. Живот је озбиљнији.
У једној руци држаше пламени мач, у другој јагње.“ Никанор није свети Јован па је и његово виђење штурије без свег оног тајанственог сјаја и чудесних бића.
То је одмах могао рећи без свег тог глупавог пренемагања и повлачења небеских бића по својим плитким ступицама. Артемије Кад је одређен час суђења,
У ноздрвама му густи смоласти, лепљиви миомирис, мало отужан но лепши од свих миомириса свег цвећа и свег дрвећа на земљи.
У ноздрвама му густи смоласти, лепљиви миомирис, мало отужан но лепши од свих миомириса свег цвећа и свег дрвећа на земљи.
киши раскречених ногу, зинуо сам горе у капак који ландара и шкрипи, у дугој мрачној јесењој ноћи, ја једини будан од свег света, киснем, хладно ми је, али ми је и топло на неки начин.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
А то зато што се за њихов дневни ред брине од свег срца наш драги колега, славни математичар и први рибар у целој нашој земљи.
У музеју се све умирило, само је у зоолошкој башти један судански лав, у чежњи за отаџбином, урликао из свег грла. Та његова рика преплашила је до сржи целу многобројну породицу питомих зечева која је становала близу њега:
Поред свег тога, изгледало ми је више пута да је постављени проблем нерешљив или да ће дати негативан резултат. Но одједанпут,
Али је, поред свег тога, потребно да премеримо путеве које ћемо прелетети, да бисмо се могли вратити натраг. Зато ћемо понети са собом
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сава Мрасић, осуђен на робију за паљевину туђег имања, и лишен свег свог имања — невин је био. Држава ће сад поправити што може, откупиће имање Савино, и вратиће га још и са отштетом
— То вас двоје преузесте власт нада мном. Хајд, хајд, устаћу ја ваљда. — Јулица зајеца из свег срца... — Устани, Нано! — Јулице! Леп си ти то мој трећи син!
А ја живим између њих двоје. Не знам заправо шта је то породица... А тако бих од свег срца хтео да живим једноставно, као мој отац, али не умем, не бих умео и, шта би рекла мати...
— Господин Јоксим потеже да се смеје од свег срца. — Госпођо, то је необорива истина. Али ће Павле научити француски као што је давно и добро научио немачки...
Хвала ти увек на лекцији о штедњи, јер, морам ти казати, ја поред свег крпарења живим пристојно зато што штедим... Оца ми је жао. Он је човек сур и мрк, и тешко сноси сиротињу.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
ѕентентіа) — пресуда, судијска одлука; мудра изрека СЕРДЕЧНО — од свег срца, срдачно СИРЈЕЧ — наиме, односно, то јест; ипак, дакле, заиста СЈЕТИ (мн.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Онда траже да се песма још једном понови. Као да је пуштен са неке опруге, залете се Коста и раздра се из свег гласа: Тамо, тамо далеко... Командант га само строго погледа и као да га пресече. Коста наједном умукну.
Мила мајко подигни ме малко... Заћута за тренутак, и опусти главу. Затим наједном диже руке увис и поче из свег гласа: Да ја видим Јовине сватове... — А до врага! — лупи се Драгиша по потиљку. — Јесам ли ти казао?
Возари су већ били сјахали, готови да се распрште на све стране. — Има излаза! Јашите! За мном! — викао сам из свег гласа. Преостали возови кретоше, нагињући се приликом прелаза преко камења и стења. Послужиоци су гурали.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Његов мозак тек утиче у лобању: Тако му око свег тела кружи чудна мисао; О величанствено је да се у давном оваквом мору И чекању, не утапа ни једна визија
Није ли и твој живот био животињски: једном фаталношћу ћу у ужасу страшном умрети! Ту тај бол без смисла свег меса, твојих руку, главе! Никада, о никада!, нећу издвојити кошмаре од јаве! Никада!
у мојој песми није довољан, а без ње не би био цео: да би ова, и ако интензивна као и остали покрети животни, могла га свег заменити. Живот носи уметност собом; да ако уметност исту окрњиш, неће ли и сам живот тиме бити окрњен!
Ти вољна патња дана си ми свег, Ти даљне радости болне, ти стег; Ти брижне љутње, ти љубави си сан, Ти жељна мисо што уљушка ми дан: Ти болна жудња
Лежећи, лице замочено у свод, Свег у сузама смути ме страшни јад; Дозива, провидности њене, не осетих плод; По рубу, свуда, искусивши глад.
Претрнух, зар ће изделити ме свег њен стас, У болу крикнух имена њеног глас Па све, што ми оде кад, врати се страсно у тај час; Задрхтах, учини ми се, у
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
“ Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, али многим родитељима није се допадао поред свег његовог лепог заната и златних руку његових: није им се допадао што је ловац, бињеџија и весељак, — и тако је мајстор
Био је бесан. Турио је каму за појас и готов био на свашта, али никако није могао да дозна ко је то написао, поред свег трагања и распитивања, а по потпису се није знао ни могао управљати, јер је на свршетку овог пакосног написа као