Употреба речи свега у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

У живопису и у музици уживао је. У нашем селу беше један дилетанат у виолини. И поред свега што је био Немац, отац га је с највећим уживањем слушао.

„Читав су народ поробили, проклетници!...“ Видела сам како су мајстор-Сими у рукама маказе задрхтале, и, поред свега што је мајстор Сима радо говорио и приповедао ућута се замишљено; а после полугласно рече: „И видиш, брате Обраде,

“ „Кад је убио она три Маџара из Торде...“ „Кад је пуцао на Нађ-Шандора“. Тако су се они надметали у обеђивању, а свега тога као свршетак био је: „Какви је то суд?...

“ Од свега тога разговора мени је једно мозак пореметило: чула сам да је и чича Марко затворен, а то беше доста да ме до лудила

ње — штавише, људи су се чудили како је могла онако неваљала мати овако честито дете однеговати — али ја сам, поред свега тога, држао да је она потајна грешница... Мати је њена покушавала да отрује мужа...

и домаћици, и Станиној мајци, и младенцима, и свима сватовима, и свадбарима, благосиљајући их и желећи у бога свега што би човек могао себи пожелети...

Ја сам се чинио невешт, као да ништа од свега тога не знам... „Џанум, оваквих сватова нисам још видео, нити ћу видети... Весеље је то, џанум, право српско весеље!..

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Један од првих и древних Римљана утишава бунту свега разјаренога народа чрез басну трбуха и прочих части тела. Млади Херкулес, настављенијем Атине (то јест мудрости),

„Νήπιοι! ουδέ ίσασιν όσω πλέον ήμισν παντός. Будале! нити знаду колико је више полак од свега”, виче, жалећи се, старац Исиод. Блажена реч, којеј кад би људи следовали — шчастљиви би били.

Наука, мудрост, мудро и законо прављеније, искуство, просвештених народа подражаније, а сврх свега трудољубно и добродјетељно једнога општества житије: ево што саставља његову праву храброст и јунаштво, и без тога или

” Ако се ми чему смијемо (иако ништа није смешно), из свега грла нек' се смије. Рекосмо ли ми да што јест, ако он и не зна шта је то, нама' нек' повикне: „Како не би било?

Ово су само они кадри чинити који се од свега человеческога рода одрекну и одметну, и сасвим шта су и откуд су произишли забораве и из душе изгладе.

Но он би је тако лепо знао казивати да и плачеван морао би се насмејати. Сврх свега ово нека добро знамо: да ко је год красноречив, ако он своје красноречије злоупотребљава, о пристојности, чесности и

С.: То није за нас, јер смо се ми одрекли мира, жене и фамилије. К.: Свега сте се одрекли, а наше се кесе не могосте нипошто одрећи.

Сврх свега, кад је такови јоште лукав да се уме владати, онда нека нико пред њега не излази. Апостол Павле јавно каже: „Чадо

А ко богу не благодари на дару битија, живота и словесности, знак је да је свега тога недостојан. Ко ником није благодаран на слаткој љубови и пријатељству, показује да нити кога љуби, нити га ко

Разуман се стара за једно како и за друго. Из свега овога нека нико не закључава да је завист добра вешт, будући да и она може другда узроковати што добро и полезно; не,

Свак утверждава своје право на том што је од других чуо: ово је извор и почетак свега несогласија и свађе. А да они други, зар се нису могли преварити? Те здраво!

“ То рекне, пак одлети на високо древо, и почне из свега грла крâкати.| Наравоученије „С ј е д и н а б о ј е с т м у д р о с т ч е л о в ј е к о м, и д о л г о т а ж

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Стрељане нас вешају, поклане нас гуше, не знамо зашто, а није ни важно. Судијама је већ свега тога доста! Смењују стрелце, отпуштају војнике, џелате вешају - они им као криви.

4. Како смо се тако брзо, тако лако, одрекли свега у шта смо веровали? И како смо се тако брзо, тако лако, овој новој вери приклонили?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

И то кад дођу к цркви о Богојавленију, Задушницама, Благовештенију, Воскресенију, Петрову-дне, свега да рекнем 10 пута или мало нешто више на годину, а оно како клепало удари, онда грне сав народ у цркву и хоће на

— Онда везир попусти мало од порезе. — Тако су и сви кнезови од свега пашалука радили и своје кметове доводили и у Београду се састане каткад по 200 и више кметова и кнезова у тој великој

Кучук-Алију, кад смо после с војскама на Београд дошли, изведу нам преко Топчидера у логор, и Катић Јанко ножем га свега исече. Међутим, ми једнако бијемо Шабац, ваљевска војска и шабачка Тавнава и Посавина.

Они одма све војске прикуче близу Ужица, и по великом боју око свега Ужица поправе метеризе, тако и Турци око своји̓ кућа бусије по̓ватају, и бране се из пушака и са града топовима.

— Преко свега тога, у време своје погибели, ми смо и̓ примили под своју заштиту. Турци су и̓ много искали, наш цар није и̓ хотео

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Није богзна какав газда. Има нешто баштине и мала, петла и ради као мрав са својом Стојом, па има свега доста у кући.

Ако се разгласи, не смем ти изићи на бео дан... Уврати се пред ручак на моју кућу да ти дам паре... Симо, тако ти свега на свету, немој да се чује!...

И верујете ли, господин-попо, приметио сам равним начином да ради у инат. Јес', тако ми свега на свету — баш сам лепо познао да је то његово масло... — Чије му драго, тек није по нас, добро!

Дотле ће ваљда што измислити. Сву ноћ Живан није заспао. Превртао се, мислио. Сећао се свега што је у свом веку чуо и читао о чудноватим зверкама и дивљим људима.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Таква је Мачва данас. Па, и поред свега тога, она је лепа, дивна!... Она је богата цура. Све што се у њену црну утробу баци, доноси богата плода.

Једном речи: хтео је пошто-пото да се саживи са Црнобарцима. Али, као да од свега тога не може бити ништа. Људи осташе хладни према њему.

! — Због мене!... Зар ти не знаш?... А он те одавно мрзи... Станку наједанпут пуче пред очима... Он се сећао свега; сећао се како га је Лазар избегавао; сећао се како је узвикнуо: „Јелице!... Сад играј!...

Ово је шума, а откуд он у шуми?... Полако, врло полако поче му долазити свест... Он це цећаше... и сети се свега што је било, сети се и онора што је урадио... Мисли му се мало задржаше на самом делу...

У његовој души букну њешто... То беше гнев... Он је растао нагло као квасац, и... испуни га свега... И душа, и срце, и... сваки дамар његов постаде гневан на Лазара...

па они ведри и весели дани, радни дани што су шалом зачињени, па они лепи свечаници, па коло, па прело, па другови... Свега, зар свега да се одрече?... Живи пламен горео је у души његовој... Срце га је болело за тим мирним и тихим животом...

Свега, зар свега да се одрече?... Живи пламен горео је у души његовој... Срце га је болело за тим мирним и тихим животом...

— Ех, тако, тако!... Иди, нађи га!... Хоћеш мало духана?... — Па... ако је бог дао... — А дао је, ја!... За тебе свега у Суље има!... Ево, нај!... И даде му пуну прегршт. Маринко напуни дуванкесу, затим запали лулу, па се диже у шуму...

Та Крушка не само да му прашта него му даје савета како и пред светом да се правда!... Још ће, осем свега, начинити Станка и лоповом... Он поже главу и рече: — Јесам, разумео сам.

Лазару се окретала кућа око главе. Он осети као да му нека ледена рука ухвати срце... Језа га прожма свега од главе до пете. — Лепо, богами! Каки ми је то отац што му ћерка у очи каже да неће да га слуша?... Срамота!...

— Па, лијепо, а гдје су? — Били су у кући! — Па гдје су? — То не знам... можда су се склонили!... Али, тако ми свега на свету, ја ћу их наћи!... — Па је ли све испретурано?... — Опет они нису далеко. Турчин само слеже раменима...

— Добар је Иван!... — Како да није добар!... Добри смо ми људи сви... Али он је онако окумешан око свега... — виче Маринко. — Па шта велите, браћо? — Хоћемо! Хоћемо!... — Ама ја бих волео кад би опет остао Јова!

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

И траје све, као из клетве, Кроз празна и печална места — Сав мирис далеке жетве, И горки мир свега што неста. ПЕСМА МРАКА Све војске ноћи језде, Заставе мрака вихоре; Ветар је разнео звезде И задње лишће са горе.

СРЦЕ Моје тамно срце, то је део свега — Са звездама трепти, хуји с ветровима; И онда кад стоји безгласно међ свима, Један громки ехо ћути у дну њега.

И то звучно срце када једном заспе, Свој бол откуцавши силним ритмом свега, Неће бити страшног престанка за њега: У звук и у светлост све ће да се распе.

Тад све канда знадем појмити и рећи, И погађам тајну скривену од свију: Да претворим у стих бол од свега већи, И јад у молитву и у хармонију.

У музици свега што око вас тече, Сва сте увек пуна само вечитога, А мрете, о срца, срца! И зар стога Има среће за вас, срца?

Тај свемир насликан на валу што бега, Сав покрет просторâ у трептању листа — Љубав је без сутра вечнија од свега: Јер и после смрти још је увек иста.

Друг и непријатељ, издаја и вера, Наш део и контраст; символ свега бола, И символ свих срећа; заблуда и мера Свих понора срца и нереда спола.

у срцу и духу, Свуд себи доследна, без међе и стега: Идеја у белом непорочном руху, Самобитни закон дигнут изнад свега.

Непрекидни извор поноса и стида, И вечно беспуће куд се закорача; Ти си очарано око свега вида, И венац маслине и држаље мача.

Је ли се у њему пренуо глас некадашњег доброг херувима, глас љубави? И он, који је стајао изван свега и против свега, је ли осетио сад да се најзад враћа у вечиту, тиху и топлу Хармонију?

Је ли се у њему пренуо глас некадашњег доброг херувима, глас љубави? И он, који је стајао изван свега и против свега, је ли осетио сад да се најзад враћа у вечиту, тиху и топлу Хармонију?

За сваку светлост ви сте слепи, Само у тмини прогледате; Од свега су вам дужи џепи, Тачни сте сви у црне сате. Својих решења и идеја, Својих начела имате и ви — Кад год се неком

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Од то доба и мајка је морала распитивати за њега, и ево свега што се о њему знало: Ђорђе је тада почео парчетарити, али кад се покупи вересија, он поче опет за се радити.

Напослетку сам постао нестрпљив и нервозан. Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека мука.

— Ја сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, душе, племенитости, поноса, страсти, свега великог у оној што тако с осећањем оживљава и за небо везује наш орган слуха.

” О Божићу, 1886. ПРВИ ПУТ С ОЦЕМ НА ЈУТРЕЊЕ „Било ми је, вели, онда тек девет година. Ни сâм се не сећам свега баш натанко. Причаћу вам колико сам запамтио. И моја од мене старија сестра зна за то, а мој млађи брат баш ништа.

Стегла срце, копни из дана у дан, а све се моли богу: „Боже, ти мене немој оставити!” Е, па ваљда видите шта ће из свега да буде! Дођоше они сви једно вече.

Сва варварства која су починили ови љубимци Јевропе сликаху се живим бојама у његовим мислима. А поврх свега стајаше десператна неизвесност; јер откако је пошао у рат, само је два писма од жене добио.

и увијеним носом, налик на два пужа, и фистан у сарачани, у којем се његова мајка венчала, и опет, опет, и поврх свега: весело, благо и пуначко лице његове жене, и стидљива нада да ће бити отац... и... не, не може бити!

Боже мој! Баш је човек неки пут гори од живинчета. Нико не рече ни речи. У све је ушао неки страх, а поврх свега ђедине речи: „Убио га бог!” Арсен побегао чак на гумно. Турио главу међу крстине, па шмиче.

Аксентије са Станојем покуњио се, па се само примакоше постељи. — Прије свега, браћо, ево у овом су ковчегу овдје народни новци, а кључ је на трпези, под плаштаницом — зна Мићо.

— Па сад ћеш, 'ћери, у име бога, у Биоград — рече поп и силом развуче уста. — Тамо ћеш свега видјети. — Биоград? — рече дијете и промијени се у лицу, а срце му залупа — Устани!... Сви те чекамо...

У очима му нешто страшно, да те свега језа подиђе. Било нас је који смо помислили да је помјерио памећу. — Воду! — дрекну он.

Поглед у коме је било нечега што ти не умем казати. Некако поуздање, поверење, сила. Тај се поглед разли преко свега мене. Учини ми се да сам пирамида и да она не може да ме прегледа. — Зар с вама кад идем да се бојим чега?

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

јалова дуда, а испод дудова је клупа, а на клупи испод оног дивног хлада, врло згодног за претресање и оговарање свега и свачега, седеле су радо и често обе попадије. Стигли су већ пред кућу.

да свира ни омиљену поп-Ћирину песму: »Сјајни месец иза горе«, јер поп-Ћира се толико пута у љутини зарекао да ће га свега секиром разлупати, или га продати каквоме верглашу. — Молим вас, извол’те сести. Молим извол’те ту на канабе.

Али лисац ће се ипак потрудити да осветли ствар са сваке стране, тако да ће све мотивисано и јасно бити. Биће свега доста к’о воде. Није дакле ни Јула била »каменита стена«.

— Уф, баш је шмокљан! Баш је пипав! — рече у себи, а једнако ишчекује да чује бар тамбуру. Али свега тога не би. Зато стаде сама певуцати тихо кроз зубе неку песму, а нешто јој се стегло у грлу, тако јој је жао и

њега дивну кућу од тврда материјала, а без интабулације и крајцаре дуга, огради га кућом великом, пространом, и пуном свега и свачега. И Нића сниваше диван јутарњи сан.

Да нису тих дана Одсуствовали, богзна да ли би било свега тога, па наравно и саме ове приповетке. Не би се, можда, ствари до тога степена тако несретно развиле. Али, овако...

похитала је, обукавши се на врат на нос, гђи Гéциници касирки, и гђи апотекарици, да види да ли су ове чуле што од свега овога; па ако су чуле, да сазна још више, а ако нису, да им прва јави. — ’Оће л’ кéра? — чу се са сокака глас.

Шта је од свега овога истина, дознаће читалац из следећих глава, које ће краће али не мање интересантне бити. ГЛАВА ПЕТНАЕСТА Из

па њен миран и доброћудан, њен детињаст поглед, — све му се то допало, и падало на памет како би то лепо било кад би свега тога било и код Меланије, коју је, наравно, јако волео. Јест, тако је осећао и мислио г.

и вреже која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокрета и родина кљуна, — дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са овде онде осушеном врежом, која сад не може никога да прикрије и да тако помаже безазленом

Макра на земљи, с том само разликом што је бог све и видео и чуо, а баба Макра по мало видела, а слабо што чула од свега разговора њиховог. И тако је то трајало све до оног фаталног и немилог догађаја.

А кром тога, морате фурт остати на том да, то јест, свега онога није било, чиме вас он беди у тужби, да га, то јест, нисте гађали ничим.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

он Нази од лењости не би ни одговорио, тад би она узела његову торбу и метнула по ред своје, ма да би просјаци — поред свега што су се ње бојали — почели онда да се подгуркивају.

А од свега што је најбоље, пробирала је и давала своме „чичи“, Таји, метала му у скут, да он једе. А и варошанка. Она опет да би

— дере се он на њих. — Па чије? — Господње, Свете Богородице... Њено је! — И показује на цркву. И заиста, од свега што напроси, ништа не узима. Већ тамо, у цркву, вуче и расипа пред вратима.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Чекмеџијић, истина, није смео то писмо ником показивати, него га је свега поцепао; али, већ је и онако сасвим спрам фрајле Јулке охладнео те се опет за другу справљао.

— Молим вас, а шта је са хиљаду форинти? Ја вам искрено кажем да без тога венчати се нећу; пре ћу од свега одустати! — О, заборавили смо, одма’ ћете и’ добити. Гледићка отрчи мужу и јави му.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

узетости, док се постепено није повратио да осети једну једину страст: једну мутну и крваву мржњу на све и против свега око себе.

А сад шта? „Све докле допире видик мога разума — мислио је Јуришић — ја ништа јасно не могу да видим и ништа од свега не разумем.

који се предосећао, распростирала онај разоран бес живаца и дрхтавицу најстрашније грознице кад неизбежно наступа слом свега, она провала у коју се стропоштавају све ствари света.

увак ледина и шатор, час Пасуљиште, час Голо Брдо, час Парцански Висови, час Врапче Брдо и шта ти ја знам и ништа од свега не разумем јасно, него видим да болујем увек једну исту болест несретне, вечите и кобне нејасности...

света, што се безумно напрегнут, распитивао о својима и трчао и тражио на све стране према прозорима, све то, а поврх свега узбуђење оних рањеника око њега, до плача узруја иначе узнемиреног Христића који је, збуњен и осрамоћен, у засебном

А, можда, ништа од свега тога и нема, и само сам ја један нитков, једна покварена душа као и она жена, па сумњам по неком свом урођеном

И ја се свега тога добро сећам, па сам се онда гнушао јер је он то чинио и у старим својим годинама, а сад ево и ја сам пошао истим

Пре свега моли је да га не прекида, а после нека говори и он ће мирно слушати Мислио је да целу ствар остави за доцније, али осећ

А све је то доле један свет. И вере ми моје, тај свет никакве памети и разума нема и не зна шта ради. Пре свега, он незна једну основну ствар: да је овај пут, којим он несигуран. А то је најважнија, животна ствар за њега.

Дакле има једна ствар пре свега. Ту у овим жилама кључа неко наследно убојиштво ту је нешто давно посејано и то је оно главно из чега се ова крв

Слути, она, на пример, да је од свега овога што се ради у овом грозничавом кртичњаку доле, једино добро оно што је она наша велика сеструшина Русија,

мистичном ужасу само је једна којештарија, јер се мени чини, да сви они што траже неку срећу света треба једном од свега тога да дигну руке.

Африка

који нас води, бој, нуди нам своју господарицу која је „скоро белица, груди уздигнутих, кратке косе и нимало стара: свега петнаест година.“ Она је љубав главног кувара Мадоне а по крви је из племена Пел, пастирка.

Затим смо опет, или усред мрачних шума, или усред пуклих пољана загушених травом. Али изнад свега једна огромна светковина осветљења, небесности, месечине која јури небом. Хотел, туш, ледена пића.

пун комараца и мушица це–це; да урођеници једу нешто што личи на старе дебеле лојане свеће, неке смесе начињене од свега чега се ми гнушамо; да је оно што ми волимо овде често сумњиве чистоће; да се овде вода не сме пити; воћка јести ако

Људи ниједног племена немају такву одмереност у опхођењу, такву невезаност и љубазност, а ипак, и поред свега тога, крај све своје питомости (код њих једва да има трагова да су били људождери), Бауле су без интересовања за оно

Не бити тетовиран, значи не знати ништа, не бити спреман ни за шта, остављен на милост и немилост свега што може наићи. Изложен опасности од невидљивог, лишен права пред видљивим.

Више фетиша је представљен лов на хијену и испод фетиша лов на хипопотаме. Изнад свега су велике грабљивице са змијама у кљуновима.

Не што пре овога и после овога ја нисам био у чистом додиру са природом, као никада раније, већ што је остајало у дну свега сазнање да је и туда прошао белац и да је пронео своје разочарење и горчину.

Од свега на себи он има још само појас од црних врпци, кроз који је прометнут мач. Он је једном дигнутом руком наслоњен на колиб

Када бих понова узимао сталне црне слуге, ја бих их пре свега бирао по раси. Све слуге, као Фонтенов Мури, који су били расе Бауле, Аполонијевци, или било које из прашуме крај

Њих је свега осморица, иако припадају разним породицама, изгледају сви као браћа. Пошто су ме позвали да ручам с њима љути кус–кус,

Целога тога дана, на више од три стотине километара ми смо наишли свега на два села. Код првог застајемо да ручамо. Малено сиромашно село на речици Багое, која после има да тече кроз

У Дакару, који је збориште свега што се вуче по мору, између Јужне Америке и Европе, свега такође што иде на Даљни исток а не пролази Суецом, постоји

Црњански, Милош - Сеобе 2

Он је имао свега једну наслоњачу, а за Гарсулија донета је једна обична столица. Гарсули се попео до Енгелсхофена, сав црвен, у боји

Кад се мало умири, поче мало тише, гласом, умиљатим, венецијанског шкопца: „Треба онемогућити, пре свега, да ти Срби служе као братија у истим пуковима. Да се читаве породице, и сродства, населе тако у иста села.

Уза зид било је постављено свега неколико чамових дасака, као клупа. Гарсули је затражио да се доведу официри, ту, из затвора.

Они се дакле већ сматрају официрима руске војске и моле да им се дозволи да се одселе и отпутују. Енгелсхофен се свега тога гадио и, кад је сео, уза зид, на једну клупу, није имао нимало воље да помаже Гарсулију.

Мали је број био оних који су се вратили из Турске. Свега три хиљаде од тринаест хиљада. Па и то је лежало овде, по трави, у дроњцима, у крвавим покровцима, у измету, од општег

Предавали сте кирасире грофу Хараху. Ја сам био балавац тада, али се ето сећам свега тога. А ето сад Вас гледам, већ као врло старог старца. И све то није имало никаква смисла, сем овог Сунца.

На зиду у тој соби, над постељом, висила је свега једна икона, Марија, насликана како је, на глобусу, згазила змију, ногом.

Гарсули је наредио да се Павле затвори ту. У мемли, у страшном смраду, добио је свега неке ногаре и сламарицу, и ћуп воде, и хлеб који је мирисао на буђавину.

Уосталом, она није марила, ни пре, да јаше. Пре него што се оженио, капетан је имао свега две Влахиње – своје слушкиње – и једну Бечлику, из театра, са којом је живео две‑три године.

Судбина Исаковича – мислио је Гарсули – тиме је, запечаћена! Лака, црна, путничка кола Гарсулијева изишла су, после свега тога, кроз капију принца Евгенија Савојскога, па су, затим, нестала, са ситном игром коњских ногу, и пратећим

Румен у лицу, а са очима сивим, које су светлуцале искричаво. Имао је свега три‑четири зуба у устима. Махао је својим трикорном церемонијално.

Божич је прешао брзо преко свега тога и трудио се да, опет, развесели своје сапутнике, у колима. Павле је седео, дуго, намрштен, и занемео, а госпожа

Теодосије - ЖИТИЈА

и Бога, о оци, подстичем да се молите, реч што знањем тече и језик јасан из неоскудних његових ризница да ми да, а пре свега зраку светлости, којом бисмо, мрак душе и ума очистивши у себи, могли бодро исказати добродетељи живота свеблаженог

А богодани божаствени младић увек је у молитви тражио како и на који начин да побегне од света и од свега да се ослободи ради Бога.

Јер они добри оци, ако због тела и није згодно да се зову анђели, уистину бејаху Божји људи; од свега се ослободише ради Бога.

Још једно треба ти да извршиш, реч у јеванђељу Сина његова: ,Ако ко хоће за мном да иде, свега нека се одрекне и узевши крст свој, смирењем за мном нека иде̒. Прими овај мој савет као добар.

пут смерности од мене крстоносно узевши, пођи за мном, и туђиновање и стан у пустињи са мном изабравши живећи, где ћеш свега ослободив се молитвом и постом чистије Бога схватити, о чему је он преко Давида унапред рекао: ,Ослободите се и

А добра госпођа и мати моја на исти начин ради Бога код куће од свега да се ослободи. Молим те, господине мој, нека те због славе царства и због многога богатства не ожалосте моје речи,

Молим, дакле, да ме ваша љубав отпусти, да крстоносно за СИНОМ пошавши стигнем у пустињу, где ћу, одрекавши се свега, тачно испитати своја зла дела и о њима се бринути.

А он, пошто је све знао о својему оцу, све исприча цару, да је цар, због свега задивљен, хвалио Господа и светога старца, и сматрао га блаженим што је избегао многе бриге, и још бољи део изабрао,

И тако слатко у Господу усну свети старац, предавши душу своју Христу Богу, кога изнад свега заволе. А љубљени син припаде на свечасно лице очево, и место топлом водом врућим сузама ово уми, а тако исто и

У почетку рекосмо колику љубав, колику жељу имађаше свети да се од свега ослободи и да у самоћи живи у ћутању, али му игуман (у ствари Бог) забрани То због ране младости.

игумана да се брине за спасење братије, и видевши како је отац лепо стигао к Богу и испративши га, и ослободивши се свега, нађе изванредно место у месту званом Кареја, са добрим водама и плодоносним дрвећем украшено, и ово купивши од прота

А сам у ћелији проводећи у ћутању, појањем псалама и молитвама од свега се ка Богу ослобађаше и понављаше подвиге младости, и подухвати се оскудног живота и суровијег од ранијег, постом и

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Слава је, пре свега, светковина у спомен предака: почиње верским обредом у коме се свештеник моли за душе предака. То је прекада.

Динарска туга историјска туга. — Ових особина нема код свега динарског становништва, али се на њих често наилази. Оне су карактеристика њихове тако жалосне и тужне историје за

Исто је осетила Србија 1912. год., у српско-турском рату. Интелектуалне способности. — Из свега што је речено излази да су динарски људи несумњиво обдарени живом маштом.

И преко свега Дубоког (између Обреновца и Београда) рекао би да не само војници певају, но да је и шумар и сваки листак на дрвету

У племенским обичајима и навикама је превлађивала жеља за похвалама саплеменика и бојазан од срамоте, а пре свега жеља да племе буде хваљено од потомства.

Сви су прожети мишљу ослобођења српске земље од туђинског јарма — свега „што је наше од старине било“, како песма каже. Знају јој границе, славне градове и места.

Одлажење у Америку расте, али се већина враћају у отаџбину. Услед свега овога распадање је захватило и црногорска племена. Колективна душа брзо ишчезава, а све врлине, везане за њу, слабе.

“ Узели су разбријавати браду „по војнички“, по угледу на цара. Више од свега у животу ценили су „превишња одликовања“, „свијетлога цара“, то што су сви „царски синови“, и, што је зачудо код ових

покрет је била борба против туђинске управе, против администрације и духа Аустро-Угарске, која је сматрана као синоним свега рђавог. После побуна 1882. и 1884. год.

Кад сам му то представио, рекао ми је: „Ви, Франки (израз којим означавају све Европљане) знате много 'марифетлука'; свега има изван турског царства и ислама, али правог господства и 'кефа' има само код Турака.

Имена која се дају коњима по њиховој боји и називи свега што се односи на коњски прибор турског су порекла готово код свих динараца.

Међу њима је имало чак и националних револуционара, који се никако нису могли помирити са туђинском управом. Али крај свега тога овај развитак није још могао изменити најниже слојеве овога становништва.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— Ово је унутра главом и брадом сам... сам... — Мачак! — дрекнух ја из свега гласа и поскочих у џаку. Мишева нестаде за трен ока. Чух само како нешто бућну у воду.

— Мишу пророче, обећавам ти, прије свега, да те нећу дирати, јер сад нам пријети иста опасност: страшни медвјед ждероња.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

ти сад гледај да ме сретнеш 12 Доста речитога смиља доста слатких трица Ништа нећу да чујем ништа да знам Доста доста свега Рећи ћу последње доста Напунићу уста земљом Стиснућу зубе да пресечем испилобањо Да пресечем једном за свагда Стаћу

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Изгубила бих и тебе, Миле! (Падне му у загрљај и јеца.) МИЛЕ: Буди храбра, Буби. Наћи ће се ваљда излаз из свега тога, треба се посаветовати с ким! РИНА: Посаветовати.

АНТА: Верујте, кад сам га видео, а мени се пресекоше ноге па не умем скоро да корачам. И одједанпут ме свега обли зној, па онда, као да ми је неко тако ознојеном спустио кришку леда у кошуљу, подухвати ме језа у леђима и почнем

СПАСОЈЕ: Хтео сам да му објасним. АНТА: А какве везе све то има са тобом? СПАСОЈЕ: Пре свега, та велика техничко-финансијска конзорција нема основног капитала.

Ја имам један врло добар план, по коме ни ја ни ви не би били оштећени. ПАВЛЕ: Да га чујем! СПАСОЈЕ: Пре свега осталог, ви приступите разводу брака са вашом бившом женом.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Осећао сам како ми је утроба тешка и бљутава од свега тога. Живот после, Боже мој! Живот сада, живот који имам и који желим да живим, једини мој живот, зар постоји још

- Требало би да живимо сто година да бисмо обишли све то, Бодо, и да имамо и новац поред свега! - раширила је очи и ја сам видео како јој зенице светле у мраку као зенице мачке.

Било је то први пут да каже нешто слично и Станика је морала схватити шта се крије иза свега тога, али се правила да не схвата. Кревељили су сеједно другом као последња два идиота, а онда сам ја решио да збришем.

Негде на дну свега, ипак је био страх. Атаман није имао шта да изгуби: њега су већ избацили из школе. А ти? — ћушнула ми се под језик

коже реке био је нешто изванредно: слојеви смеђозелене воде кроз коју пролази сунце, нека рибица, неки лист а преко свега тога тишина густа и чулна, скоро опипљива. Осећао сам како ми се сви мишићи на телу опуштају.

Причала је застајкујући, али закључак свега је био да је Стојан колосалан друг итд. итд. Хтео сам да је питам да ли би он то био и да има нешто ужа рамена, али

оца и маћехе морати да урадим нешто слично; да сам ја једно чудовиште које није ни могло другачије да заврши после свега што је урадио с оном несрећном професорком. Говорили су о Меланији као да сам је силовао или убио.

Она, Станика, нема ништа против! Њој је већ свега доста, а сада још и ово! Спустила је главу у шаке и почела да плаче тако нагло и тако жестоко као да сте одврнули неку

Од стида због оцена, због писама, због самоубиства. Зар не видите да сам већ мртав од стида због свега тога? питам их. Да сам се претворио у мрава, да ћу се ускоро претворити у ништа? Не, одмахујем главом.

Она то каже тако убедљиво да губим поверење у себе. Људи лако губе поверење у себе, иако и то није важно. И поред свега, ја ћу бити славан. Не онако како су славни фудбалери, или космонаути или друга свемирска чуда.

Мене су искључивали из свега тога. За мене су и жилети добри. За мене је све добро, али ја, свеједно, волим да посматрам блиставе електричне ствари.

Кожу на лицу, раменима и стомаку нисам имао храбрости да додирнем. Најгоре од свега било је што је Грета хркала испод свог шашавог оклопа. Ви не верујете да корњаче хрчу? Набавите једну.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Из Мађарске. — Ах, из Венгерске, тамо добро вино роди. Имате ли вина у коли? — Имамо. — Колико? — Тако свега око десет акова. — Друго ништа? — И половаче ракије. — Је ли добро вино? Да коштам.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Мада су знали да их понегде чека свега нека смежурана баба, венац лука, улар, или каква сребрна копча на каишу, били су раздрагано пошли у ноћ, да краду.

да се приближе плава брда и трепћуће звезде, бискуп је, слушајући свирку, мало налево нагнутом главом, доказивао, пре свега: да је католичка црква блага, нежна и увиђавна.

Затворена са свих страна, олепљена, имала је свега један улаз, низак и пун голубова, испод греда са којих су висиле коже.

То му је рекао. И кад му се брат после опет вратио, Аранђел Исакович избегавао је да му оде, носећи у себи, крај свега, подмуклу жудњу за телом своје снахе.

Тако она са девером није говорила. Њему то све није рекла. Пред њим, уопште није била таква. Пред њим, пре свега, ћутала је, исплакана, са једним тајанственим осмехом. Кад је говорила са њим, говорила је сасвим друге ствари.

Била је провела ноћ са девером. У први мах реши се да то ни сама себи не верује. Ништа од свега тога што јој се у памети јави, није осећала; није била уморна, није била сана, чак није била ни задовољна.

Била је зажелела девера, да би јој обећао, пре свега, брак и да ће је одвести одавде, у ону нову кућу, у Будим. Наредила је слушкињама да јој доведу децу, али ни то не

Но и то беше узалуд. Госпожа Финка Диаманти исприча свега како је један коњ, од оних што су се давили, насрнуо, на обали, на њеног мужа, који је био истрчао да спасава

Положио би јој широку своју руку на трбух. Болови би уминули. Сузећи, међутим, госпожа Дафина, крај свега тога, слутила је да јој је више стало да осети овог другог, са којим беше провела само једну ноћ, испрва тако

размишљања, о свом прошлом животу и жени и деци, посматрао је пажљиво, дремљив, како се на путу који се видео свега једно парче, беле, као пужеви, каменице, све једним истим правцем, недалеко једна од друге.

Празнина његовог живота, узалудност породице, жене и деце, куће и кућишта, повратка, свега тога што чине, расла је откада их је гледао многе, тако далеко од њине земље, у туђини, кроз коју су ишли као глуви и

Исаковича је неколико жена, а особито једна Францускиња, у Темишвару, из позоришне трупе, посветила у тајне свега оног што жене воле, па је добро знао шта би ваљало и сада чинити, али се беше уплашио.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Они се често врше у исто време када и љубавна магија, пре свега на велики пролећни празник — Ђурђевдан, када се буде плодотворне снаге природе.

Да бисмо сагледали психолошку основу магијских поступака за плодност, морамо пре свега упознати друштвени статус нероткиње.

Ђорђевић, на пример, наводи неких педесетак обичаја, веровања и поступака везаних за добијање мушке деце, а свега три чији је циљ добијање женске деце!

Ове табуисане, „негативне“ емоције јесу, пре свега, жалост, страх и љутња, осећања која неки психолози означавају као „раставне ефекте.

магијских правила (негативних и позитивних) којих мора да се придржава трудница ако жели да има нормално, здраво дете, свега пет-шест су позитивни магијски прописи (чини, „ваља се“), а преко деведесет јесу негативна магијска правила (табуи,

³ Долазак на свет новог члана заједнице од изузетног је значаја за опстанак пре свега оних затворених, малих, традицијских друштава чији је начин производње на ниском технолошком ступњу, у којима пресудну

Циљ свих ових обреда и обичаја јесте, пре свега, да се дете на магијски начин заштити од разноврсних злих утицаја, да се спречи штетно дејство урока, демона и

Позитиван циљ магијских поступака и обичаја приликом рођења јесте да се дете, пре свега, одржи у животу, а затим да буде здраво и дуговечно.

личног имена детету оно се признаје за индивидуу која се разликује од других и истовремено се уводи у друштвену, пре свега породичну заједницу.

Жене су некада рађале по десеторо и више деце, али је од тога до периода полне зрелости остајало у животу свега двоје-троје.

које имају апотропајску снагу: било због начина израде, материјала од којег су направљене, било због боје или због свега тога заједно.

Пре свега, врло је важно од каквог је материјала колевка саздана. Да би се дете очувало у животу, најбоље је, кажу, да је колевка

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

мириса неких уличних углова, кад човек не зна шта друго да ради него да придржава леђима неки зид да се не сруши — свега и свачега је у њему било. Увече, на мору, тај џемпер се могао елегантно носити свезан око врата.

Ухвати ме паника када се само сетим колико смо времена до тада пропустили нас двоје. Одри и ја. Сећам се свега, баш као да се догодило јуче: управо сам био раскинуо са старом Авом (Гарднер) у филму »Босонога контеса« због неког

Ништа од свега тога! Само две обичне реке које се уливају једна у другу, баш као у најблесавијим писменим задацима о Београду!

Пре свега, треба да знате да се игре мирнодопске деце много разликују од ових ратних игара. Како само пасторално звучи она дивна

Пут је био чист, акумулатор празан, а путовање пуно неизвесности. Најгоре од свега било је што ми се после свега пушило, а нисам имао шибицу којом бих запалио цигарету, нити сам смео да се негде

Пут је био чист, акумулатор празан, а путовање пуно неизвесности. Најгоре од свега било је што ми се после свега пушило, а нисам имао шибицу којом бих запалио цигарету, нити сам смео да се негде заустављам и да је купим.

После је хитро прескочила гвоздену ограду свог врта и отрчала према Конзулату што га је читав град мрзео више од свега.

пријала отужна вода из артерских бунара од које погубише зубе, и поред неродних година, липсавања стоке и лопова — свега што се једном Херцеговцу сручи на главу истог часа када се нађе у негостољубивој равници, на салашу.

И јуримо тако закрченим друмовима, очајнички тражећи изгубљени рај, места на којима ће нам после свега бити пријатно, док старице грабе уз планину, у сусрет топлим августовским ветровима што се спуштају са висоравни.

Нисмо туристичко место. Понеки од возача остане да стражари покрај кола и чека помоћ, а онда диже руке од свега и одлази натраг, кући. Други продају у бесцење своја, до јуче, нова кола, само да се реше беде.

Хеј, шта је то с тобом? Знам, привукло те светло Теразија, провинцијска лептирице. Провинција — то је за тебе, пре свега, лоше осветљење.

За свега двадесетак минута они прођу поред блештавих излога центра, покрај као ноћ меког и црног сомота на коме светлуца злато

Матавуљ, Симо - УСКОК

Хај’те и ви, снахе, својим путем и кажите у браства ко нам ускочи. Рако шапну попу: — Осим свега, ово је и за ону нашу договорну работу таман како треба, баш по божјој вољи! — Дај боже! — рече поп и кренуше се сви.

Вјеруј ми да би то за мене највише уживање било, јер знање и памет је поврху свега. Бјех млад за времена владике Саве, али сам њеколика пута бивао уз њега и на Цетиње и на Стањевиће, и слушао и њега и

Сачекаше женске, али не хтједоше јести с њима, него пођоше ка Петровићима. У оно вријеме бјеше свега пет-шест кућа Петровићâ, а Марковијех синова, рођене браће владичине, три куће.

Али, поред свега тога, ми се клањамо његову генију, његова слава засјењује нас, и жалимо његову судбину! Жалост је знати да тај орао

Тога маха било је у манастиру тијех војника гласоноша свега шесторица, три из Катунске нахије, један из Ријечке, један Љешњанин, један Црмничанин — све бирани момци.

— Јао мени за њим — закука ђакон и начини лице тобожње жалосно. — Сјутра они горски вукови попиће га свега! Сјутра у ово доба капи га већ бити неће — зато, стрикане, дед још по једну!

Онда отидоше на ручак с владиком у трпезарију: Петровићи, сердари, војводе, кнезови, барјактари, свећеници и Јанко, свега њих двадесет и девет. Остали, око четрдесет их, збише се у мађупницу.

Надам се да ћу то примити и тијем подићи себи мало крова и купити мало земље, па што бог да! Али прије свега, пресвијетли господару, свом душом и срцем, стављам се вама на расположење!

И јер треба да је закон сврху свега! Но ми реците, Бајице, мичете ли сви на душу овог убицу? Ко га миче, нека дигне руку! Све Бајице подигоше руке.

Може бити да их је, поврх свега, гурао једно другом у загрљај и нагон за укрштајем, те „човјек из свијета“ приону свом душом за „чедо природе!

Збори, дакле, слободно, само не срамоти... Прије свега, реци ми, јеси ли опазила да ово двоје гину једно за другим? Она одмахну главом.

Али није тако! Јанко је човјек из свијета, мио владици, већ чувен по свој Црној Гори и наш осветник, и поврх свега има своју кућу, дакле, није прави домазет! Какав, дакле, зазор, зашто?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

ваља оделити од побројаних граничних могућности и подручја; она није ово, не сме бити оно: отргнута, на крају, од свега што је засењује и угрожава, постаје скоро неухва- тљива: тешко је рећи шта заправо јесте.

”10 Иако је људска склоност ка озваничавању свега, па и књижевности, веома јака, и премда је књижевност, поред осталог, друштвена установа у чији ред и поредак није

закључци до којих смо се винули можда и нису тачни, јер постоји, још, тај ниво певања и мишљења на коме се свет пре свега даје чулима, и где су између предмета и ознаке везе још животворне, чврсте.

Има дрскости и неочекиваности у самој њеној појави, има нечег смешног, пародијског у њеном изгледу. Због свега изложеног, не би се могло говорити о развоју дечје поезије, пошто је она у стању сталнога почињања.

овог жанра — наивност, спонтаност, луцкаста разиграност, склоност ка шали, одбацивање претеране озбиљности и свега што спутава и кочи животни полет, брзина представљања и непосредност у општењу — заједничке су дечјој поезији и зечјој

Дете је, за Змаја, пре свега Српче мало, које треба упутити у извесне колективне обреде пре него што и постане свесно њиховог смисла и значаја.

Косари наслућује разрешење загонетке света, а Коча мора Да заштити Папуанца И нејаку Палмоливу, За коју је, поврх свега, У дну срца осећао Симпатију врло живу.

Деминутиви, та пуста нежност и самозаљубљеност језика, посебно су Ћопићу драги. Он деминутиве гради од свега: од штогод ће сачинити штогодарце, заменицу која се вратила именици, или, можда, стоји на граници између заменице и

Остале одлике његовог концепта су: применљивост, пародичност хумор, игра, инвентивност, и уверење да је писање, пре свега, пријатна доколица и игра духа.

Корисна песма је кратковека, захват и домет су јој нижи. Али песништво је, пре свега, рад у језику и на језику; могуће је и рекламу за сапун срочити инвентивно, духовито, откривалачки.

Ту је, пре свега, важна њена критичка функција. Винаверова Пантологија најбоља је критика Поповићеве Антологије, и, више од тога — њен

Пародичност, хумор и игра ту су таутолошки појмови, разменљиви чиниоци. Подручје ове игре пре свега је језик. Оно се протеже од добродушног поигравања речима и појмовима, до самоубилачког гнушања над језиком као таквим

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ШЕРБУЛИЋ: Ее, што им драго, ја им помоћи не могу. ГАВРИЛОВИЋ: Људи остали без кућа, без марве, без свега. СМРДИЋ: Нек чекају док се продаду маџарска добра, па ће примити накнаду. ГАВРИЛОВИЋ: А донде да скапају од глади?

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Ова велика Историја нове српске књижевности разликује се од школског издања пре свега тиме што је много обимнија и потпунија.

Али верске препоне биле су тако велике, страх од свега што је »шокачко« тако силан да православни Срби нису хтели ни да чују за те књиге католичкога духа, иако ћирилицом

9 Још 1735. у једном запису вели о себи да је »в старости« Од 1747. губи му се траг. Он је био пре свега вешт и вредан преписач црквених књига и од њега је остао велики број преписа.

На заузимање митрополита Стратимировића почело је 1795. у Петрограду излазити друго издање. Изишла је свега једна свеска, којом Рајић није никако био задовољан; даље излажење забранила је руска цензура.

рада »на обшчу ползу« и ради »шчастија человјеческог рода«, просвете за све сталеже, писања на народном језику — свега онога што ће мало затим почети да проповеда Доситеј Обрадовић.

И он је величао Јосифа ИИ сваком приликом, називао га »премудрим и богопросвештеним владјетељем« и »сунцем свега и благодјетељем«, усвајао његове реформе, писао свој Животъ и приключения да докаже потребу укидања калуђерства,

се занео и опио црквеним легендама и верском мистиком; ту се упознао са руском сколастичком теологијом, која је поред свега свога догматизма и средњовековнога духа имала извесних саставних елемената класичне и европске учености; ту је први

Из свега тога развио се он у еклектичног и практичног филозофа, просветитељског популарног писца, који је на свој народ примењив

У својој верској критици Обрадовић пре свега удара на верску заслепљеност и тражи, заједно са својим добом, да у духове и у нарави уђе модерно начело верске

просвету као извор мудрости и једино средство не само напретка но и опстанка српскога народа; романтичари место свега тога истичу народну поезију; траже у њој извор и утоку мудрости, сву етику и сву естетику, замену религије и упут за

траже у њој извор и утоку мудрости, сву етику и сву естетику, замену религије и упут за сувремени живот, алфу и омегу свега знања и уметности.

и Богословије није могло бити ни говора, једини српски лист тога времена, бечке Новине сербске ишао је у целој земљи свега у 5 примерака. Још 1827. Вук Караџић пише да у Србији »ни у сто села нема свуда једне школе...

Милићевић, Вук - Беспуће

Они су дизали галаму својим гласним разговором, вичући, дозивајући се, смијући се из свега гласа, понеки мало напити и загрљени, хитајући да сједну, сметени далеким путем на који се спремају, уносећи међу

са много испревлачених и брижљиво замазаних редова и ријечи под којима се скривала сувишност срамоте његова положаја и свега што је требало да остане скривено.

Окупани у зноју, коњи упадају дубоко у снијег и мучно се извлаче из њега. Он гледаше пред собом кочијаша, свега замотаног у биљце, са рупцем преко ушију, са бијелим вуненим рукавицама као чарапе, како преко воље држи узде по

Иза дугог тражења, нађоше Манојла у једној увалици, свега у крви и без свијести. И сељаци полако пијуцкаху ракију из овеликих чаша, не говорећи ништа, слијежући раменима од

да се држи, кад га је укочила и скаменила мемла и чама једне плитке средине, он се осјећао тако сам, одвојен од свега, као у једној страшној бескрајној пустињи без хоризонта.

са рукама чврсто притиснутим на груди, са стиснутим зубима и са згрченим песницама, као човјек који је наумио да се свега одрече и да све мрзи.

Она се осмјехну, погледа га и засмија се веселим и звонким смијехом. И за час нестаде између њих свега што је сметало њиховом разговору и удаљавало их једно од другога.

И долажаху му тренуци кад хтиЇаше да се отресе свега тога, да баци то преко себе као једно бреме са својих леђа, да одгурне ногом, да раскине рукама, да кида зубима, — па

Сремац, Стеван - ПРОЗА

— Кајо! — викну Јова, па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао), и хтео је бесно погледати, али му очи одоше на салату од целера. — Зар ти мени то! Твоме Јови!

Поче се као кроз маглу присећати свега оног што се десило о ручку; многе слике му изиђоше пред очи. И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.

Дало му се на жао ради многога чега; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило. Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити!

Али и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишљати. Можда му је пала на памет та фатална околност што је он донео баш ћурана са

Баш код онога Крла, онога дародавца. Он га дао учитељу на исхрану, па га те ноћи украо и заклао. Нашли га у салашу свега раскомаданог, а познали га по ровашу на увету и по чекињи. Баш он. И сељак признаде. — Резилук, болан, зар тако!

Школа је била доста лепо намештена. Било је свега што школски законик прописује, па и нешто више. На зиду патрон школски, Свети Сава, испод њега виси Пелагић; то јест,

Пелагић; то јест, не виси Пелагић, него неко његово Морално огледало, и испод њега седи Максим за столом, на коме беше свега што се на учитељевом столу обично налази (сем прута за пацке).

да не мора плаћати тâком поцепану зелену билијарску чоху, и сад под старост носити зелене јегерске панталоне — због свега тога био је газда Радисав на сина љут као рис, али исто тако и притајен као рис; и чекао је само прву прилику кад ће

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ Красни мома има доста, Кô ти нигде и никада, Код тебе ми срце оста, Зато с' прођи свега јада, Збогом, драга, руку на, Верна буди кâно ја.

Осим другог овде свега Мене створи из ничега, Дуом својим ти подуну, У менека душу суну; Па ми, Боже, јоште таде И у душу нешто даде,

остати не море, И оно се за часак навуче, Бура дуне, громови зауче, Да помислиш свијет се распаде, Ал' замало — па свега нестаде, Гром умукне, небо се разгали, Па се уци пређашњојзи смеје, Сунце гране, па грејат навали, Те још лепше

Онесвесну, ал' шта после беше, Шта чинише, куд ли ме однеше, Ја од свега ништа не знам друго До да лежа у несвести дуго, Па кад једном опет дођо к себи Да никога украј мене не би, Кром

Све пропало, свега ми нестало, Мог живота дрво прецветало, Лишће жуто ветар ми раздувô, Шта ће јоште овде дрво суво?

41. У туђој земљи јоште неко време О(д) куће даљне ме је задржала, Но моји поји ода свега неме, Ка себи врела вода ме је звала; Ал' оне ћути не сећа големе, Ватрене мисли чињаше се шала Што онај пут на

18. Та да свега баш нестане Што смозгасмо ми дојако, Само да нам вас остане, Ао квеко, ао фрако, Па нам оста слава лепа, Док под

40. Он је љуби, она њега, Он је стиска уз себека, Та од света овог свега Дража му је та сад сека. Тако беше, ал' не дуго, А он заче још што друго. 41.

Горе, доље, траве, дрва, Лава, орла, а и црва, Ти сатвори, драги Боже, Ко овако јоште може? Осим друга овде свега, Мене створи из ничега, Дуом твојим ти подуну, У менека душу суну.

И сви људи вењаху ондака, Е то чудо учинила бака; Но ја мишља да од свега лека Више мени помогла је сека. Опрости се ране и невоље, Но могло је јоште бити боље.

То је била најпотоња мука, На самрти задрктала с' рука, Ишчупала траве нешто мало, Али сада свега је нестало: Душа оде, мртво лежи тело, Дивно за те и за црве јело...

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Његов спектар сводио се на свега четири основне боје, а оно остало — то није ни постојало или се сводило, у најмању руку (ако је чича добре воље!

Извика се дјед, расплака се учитељица, а и ми, ђаци, од свега тога ухватисмо неку вајду: тога дана није било наставе. Већ сљедећег јутра дједа отјераше жандарми.

Дјед само подиже руке задивљен овим блаженим говеђим незнањем. Ваљда је једино оно могло да сачува момка од свега што се види и не види, и од бога и од рога.

Иако га је сматрао рођеном беном и ништавком, ипак је држао да је најбоље, прије свега осталог, попричати са неким од родбине, особито ако је то старији човјек. — Ех, старији! — кукао је дјед.

Бог зна због чега то човјек тугује, па кроз пјесму олакшава души. — Хм, тугује. Шта има да тугује? Ћопића кућа пуна свега ко шип, ничега није жељан. — А зар ти, Раде, никад у младости туговао ниси?

Зна се да је Никола велики путник и заштитник свију потукача, али, ипак, и поред свега тога, неће ти се, вала, тај зимски светац приказати људима овако рано у јесен, па макар се пила и боља ракија него што

Пјесник Буро спопаде хартију из мојих руку и задивљено потврди: — Раде, свега ми на свијету! Дјед само поблиједи, лице му одрвени и очи стадоше. Сад је још више личио на неког праведника с иконе.

од онога што се ради у соби. — И ти, Пане, баш ништа не признајеш од свега овога што те терети ова наша, овдје присутна женска и другарица, Тривуна Декић? — учено пита Раде.

Е, баш је нашао кад ће да стане. Прије свега неколико дана Илија је добио тај сат од командира чете, први свој часовник у животу.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

На шта ћеш да личиш? Човек треба да једе, пре свега. Да знаш, то ти је наопако: два-три зрна бадема, орах, зрно грожђа! И врапцу треба више!

Шта каже, молим те! Да ја — ЈА! — не умем себе да поштујем! Да ја, молим те лепо, после свега, испаднем мојој сестри и никоговић! Фино, бога ми! Заиста лепо васпитање! А шта сам за њу учинио!

А друго: мисли ти и причај како год оћеш, али ћеш чинити како ти се каже! Доста ми је свега! Свадба ће бити за недељу дана, то сам ти већ саопштио, и с тим је свршено! Надам се да сам био довољно јасан!

А како Хасанагу — Хасанагу! — да молим? Ја сам то замишљао сасвим другачије! Сад ја њега, после свега, да молим? Страшно! Све ми је пало у воду! МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Није, ако уредиш да види дете.

А ја пред порођајем.., Па како, после свега тога, да му дођем у планину? Растрго би ме на комаде! У прво време сам плакала.

Сви поскачу.) ЈУСУФ: Иду ли? СУЉО: Иду. Биће овде за мање од по сата. ЈУСУФ: Ви знате шта вам је чинити. Пре свега пазите на ред. А ти јави кад наиђу. (Јусуф улази у кућу) СУЉО: А и ово ће једног дана бити чудо за причање!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега. И да онда, уз тебе, љубљен, проспавам свој сан.

Ђипих. Ухвати ме страх. Страх неописан и неисказан, страх од нечега што се у мени буђаше и свега ме поражаваше... Страх од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине. Седох.

Све ћемо, само нас не дирај и остави“ ... Из свега истицаше се твоја рука, рука женска, понизна, тиха, без смелости и јачине, али жилава, дурашна и истрајна до краја

Она је клецала. Хтела је све да пусти и падне. — Пусти ме! — молила ме. — Пусти, тако ти свега на свету!... Ох, мајчице моја!... И заплакала се. Пустио сам је. Али од јада ногом гурнух моју тестију и разбих је.

— Спавај, спавај! — умириваше ме и успављиваше, а сва се тресла, ваљда од свега овога што је око нас све силније и силније бивало. Тресла се она и сва мирисала, мирисала, тако мирисала!

Спроћу се сјаји иконостас, по њему жмиркају запаљена кандила, а више свега, као звезде трепћу и продиру озго упаљене свеће око Распећа.

И, чисто са страхом, уплашено, пошто пољуби крст, још ужурбаније пали му свеће, па, као да би се што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца: — Леле, Мито!

Али од свега у ствари није било ништа. Песма и свирка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле. А ко зна ко је тамо у механи

Песма и свирка што су се чуле у крај махале брзо су умукнуле. А ко зна ко је тамо у механи био... Ништа није било од свега. Само је дан све јаче освајао, белео се.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Замириса око мене, пун сам среће нечувене, пун сам миља, пун сам вере, а надама нема мере. Ој, та пун сам свега трога поред овог цвета мога, ох, та ти си, ти си, мила, ти си ми тај цветак била.

Рекô си ми дост'. — Алфа и омега! О мудра смрти, о самртничка, жива мудрости! Алфа је глава, алфа то је ум, почетак свега, душин неимар, што y њој зида будућности сјај; а омега, јест, омега је кук, срамота, трбух, лакомост и блуд, зидара

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

говорећи му: — Прођи се ти, шуро, тога ђавољег врага, и не иди тијем путем, него остани овдје код мене, бићеш свега задовољан. Али царев син то не слуша, него сјутра дан како сване опреми се и пође даље тражити Баш-Челика.

царска кћер заспала па јој више главе гори свијећа шарена а ниже ногу бијела, около ње спавају слушкиње а на асталу свега доста.

Кад тамо дођу, онда одсједну коње, па се мало одморе, а везирски синови спремили вечеру и свега доста — јела и пића, да и четири хиљаде људи појело и попило не би.

Грбо одговори: — Ухватио наш краљ некаква Грбу па хоће да га изгори свега, а нема дрва колико му треба, па ме посл'о у тебе да насијечем. — А јесу ли ухватили Грбу? — упита краљ.

Једном, лицем на Божић, рече он својој жени: — Спреми вина и ракије и свега што треба, па ћемо сутра ићи на салаш да носимо пастирима нека се и они провеселе.

Пошто се наједоше н напише, царев слуга скупи мараму те свега нестаде одједном и они се дигоше да иду, путник на магарцу а овај пјешице.

Кад се наједоше и напише, царев слуга скупи мараму и свега нестаде одједном. Они се дигоше да путују, царев слуга на магарцу а путник пјешице.

Послије ручка царев слуга скупи мараму и свега нестаде, те се дигоше на пут. Путујући тако путник рече царевом слузи: — Хоћеш да трампимо?

Онда анђео прекрсти штаком колебу, и на ономе месту створе се царски двори и у њима свега доста. Тада их благослови анђео и остави онде, те су срећно живели до свога века.

Од новаца су имали свега педесет гроша, и то у џомета четерест а у тивтиза десет гроша. Онда рекне џомет тивтизу: — Хоћемо ли мојих четерест

Онда устадоше, потражише и нађоше тивтиза, па га свега истргаше. Тако тивтиз сврши свој тивтиски живот, а џомет оста у поштењу и богатству живећи сретно до дубоке старости.

праведноме: — Хајде од мене, нећемо више заједно живјети, и ево ти триста цекина и један коњ, то ти је дно од свега што нам је од оца остало, више ти нема ништа.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

) Па велиш, ето, да бацим? СОФИЈА: А да шта знаш. МАГА: Ох, ох, како сам погрешила! Аратос ти, ето, и пекмеза и свега! Не знам што сам и почињала, кад ми је, ето, толики посао на глави. МАКСИМ: Маго, заборавила си за дете.

Баш добро, вратила се. 5. МАГА, И ПРЕЂАШЊИ МАГА: Ето, заборавила сам, да те питам. НИКОЛА: Мани се свега, Маго, данас се раздаје награда доброј жени. Иди брзо, те се обуци, може пасти на тебе коцка.

ИСАЈЛО: Шта је то? ДОКТОР: Роди у Берберској, гди има и јужног воћа и кориног и смоквиног дрвета које Бербери освим свега љубе. Реке су ту само приморне, и мороразбојство је познато. Познат је и Тунис са лепим двором баја и касаринама.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Друга би везала угурсуза за овај поступак у клупче, пак би га бацила коњма под ноге, да га свега изгазе. СТЕВАН: Е добро! (Пође.) СУЛТАНА: Куд си пошао?

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Од свега тога сазри једно лето, Кад бестрасно га суђаје досуде, Кад будуће и бивше, кад се све то Смири у раван спојене посуде

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

звиждала испод прозора или ми намештала заседе на ћошку и причала свој живот у лево уво, а ја после покушавао се свега сетим и куцао на писаћој машини с помоћу два прста.

И уопште, има ли шта горе од осамнаест година? Има — седамнаест! Пре свега, треба да знате да мачки од осамнаест не одговара сваки момак. Хоћу да кажем — није лако уватити слатку птицу младости.

Мислим, требало би да човек у животу непрестано у некој својој фиоци чува по једног старог Фокнера испод свега, да се не избламира сувише, ако разумете шта оћу да кажем? Мислим ... А, ево стиже и мој бифтек!

После, када се вратим у варош, некако сам сасвим очишћена од свега, на часну реч! Сећам се година кад је мом матором ишло наопако: нисмо имали ловуџе ни за једно пристојно место под

И ја сам се насукала, напукла сам са стране и поврх свега, још и пропуштам воду, прокишњавам. Све. Улазим, дакле, у стару кабину преко бивше крме и трпам пожутеле новине од

Ништа од свега, углавном, није тачно, сем онога да је Хајдук Вељко спавао под дрветом. Што се тиче гостољубивости, прочитате како је

Затим прочитате да имамо највише свега и не дођете ни до краја чланка, кад оно, цап — нестало струје! Криза не знам ни ја чега смењује кризу не знам ни ја

Драга матурска комисијо, па да ли сте ви уопште нормални? Тражите од мене до после свега што сам до сада налупетала (Видети мој необјављени есеј „О улози свитаца у мом животу“, Кондина 9, И спрат, звони два

есеј „О улози свитаца у мом животу“, Кондина 9, И спрат, звони два пута кратко и једном дугачко), зар после свега да још пишем и неки блесави матурски рад? На часну реч, ви нисте читави!

Кад ја прионем на описивање нечега, обично се најпре темељно припремим, емиционално и физички. Дакле, пре свега, огребала сам се за две кутије цигарета о свог маторог.

Пре свега, треба рећи да су Београђанке праве мученице! Обично их исфолира на брзака неки дошљак који после лепо седи пред кафана

Да би сцена била потпуна, ми почињемо да плачемо. Доста нам је свега! Да смо само знале, не бисмо се ни мртве родиле у једном оваквом граду као што је Београд! Само је још то требало!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Зелена, жива, Субота је кристал у освит-сјају, колевку где зиба господар свега (земље, птица, риба) и плач јој множи.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

тај ме после псује и проклиње; гди сам био на даћи, ту ме попреко гледе, јер се боје да и њима не ломим погачу; те од свега ништа. Највише је било ако сам покоји батак или покоји колач у џеп спустио. АЛЕКСА: Па и то је добро.

МАРИЈА: Затворити? Јошт је то остало што ми учинити можеш. Алекса, Алекса, свега си ме раставио; сад ме можеш и чести лишити. 6. МИТА, ПРЕЂАШЊИ МИТА (за себе): Ког врага, нашла га је.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ А када лети сунчана жега са свију страна легне врх грана, прљи га свега, храстова сена на земљу слети, на трн се свије, по њему леже, чува га, крије, док сунце жеже, до првог дашка

Наиђе јагње отуд од села, лопта, сва бела, мекога руна, а Ћира њега очупа свега; ко снег се бели на трну вуна.

То ти је слон. Он труби громко: „Ујкице, знај, гладан сам јако, ручак ми дај! Доста ће бити пола вагона и поврх свега једна бомбона.“ У малој бари крокодил дрема, оклопник стари, нарави грубе.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Кудикамо комплекснија, кудикамо простија од свега тога, она не носи у себи ниједну тезу, не говори ни о једној земљи, не брани ниједну естетику. Београд 28-И-1931.

То није ни овај ни онај цвет; то је мед; и особине су толико друкчије да то чак није ни мирис пре свега, већ укус. Доћи једнога дана на једно језеро као ово, приступити свему, свакоме, слушати све и гледати све и после, не

— Добро вече. Могу ли овуда изићи на врх села? — Туда. Имате још два-три корака свега. — Јесте ли ви саме девојке, или има и мушких међ вама? — С нама су и два моја брата, — одговара једна насмејано.

Само ја не видим пре свега пред собом воду над којом влада ноћ, ни светиљке језера. Не видим шта је на њему живописност, већ шта је постојање и

Чује се шум ваздуха и воде, а из даљине допире лавеж. Поред свега тога, називам опет, по навици, то ноћним ћутањем и тишином.

Ево, цео свет жали ову жену зато што пати, и ова је као све жене заиста јадница, али, што се мене тиче, ја жалим пре свега тога што се рађа. Зашто да живи, шта ће њему да живи!

Никада је осетио тако материјално, тако просторно. Све постаје материја, јер материја добија вредност изнад свега... Онда се врата отварају и жута светлост иде на нас и чини да опет ноћ свуда иза ње постаје црна као мастило.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Којим зборе милиони. Они штују обичаје. Али прошлост више свега, А уз гусле прослављају Обилића, Скендербега И Косово Поље равно, Где нам паде царство славно.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

И друго питање се поставља: ако има света који је свет, зашто онда овај мањи, мање достојан и зависан свет свега створеног? И ту нема казивања, осим да се рекне: добро је што је тако.

И друго питање се поставља: ако има света који је свет, зашто онда овај мањи, мање достојан и зависан свет свега створеног? И ту нема казивања, осим да се рекне: добро је што је тако.

оста рахли коров и пањ Спусти се у бездан дроба и на њ Неко други је требало да буде сведок смањивања свега света, мислимо у модрини која сузбија светлину небеских тела, неки други, далеки нараштај.

према другој и гледају се бело патња од речи постаје чулна Осећај светости је само наличје осећања ништавности свега. Овај осећај светости мора да остане наличје, од наличја не треба правити лице, стварност дневи.

права да не говорим о раскоши полног живота кад нема друге контроле осим нас а племенит сам и мислим да није до свега овог морало да дође вајках се после сваке битке сувише смо узимали жртви и говорио сам да живот мора да се ослади

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

САРКА: Е, баш си потрефила, прија-Видо, ако је почему другом, а по носу... Пре свега, покојник није ни имао нос. ГИНА: Ју, Сарка, како да није имао нос? САРКА: Па имао је, не кажем да није имао, само...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Неко је у близини ћурликао на свирали народну игру, из свега четири тона, док га је други из суседнога шатора пратио, певушећи: „Шалај Данке, гиздаве девојке“...

Жале се како су пешаци све покупили, те су они ове прасиће морали куповати од пешака. — Колико сте свега платили? — пита командир. — Четири динара — одговара тужно Танасије. — Ево вам десет! — рече, смејући се, командир.

Њих четворица стоје мирно према целокупној ћесаревој сили. Свега четири „репоње“, и они можда смрћу својом треба да најаве долазак непријатељске војске. — Господо, изволте у батерију!

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити. Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега... Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.

Она је погодила собу код овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест. — Молим вас, прекиде га учитељица, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите

И она види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и горко разочарање; да ће нестати снова и наступити оштра, сурова јава...

А он је, морамо признати, у дубини душе сматрао гимназију као нешто веома велико, непостижно, веће од свега... управо о већим школама није смео ни мислити. — Па ти си то мене, настави он, познао одмах... и опет си ћутао!

Све ће проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито и величанствено носити преко равна српска поља... Гојку кану суза из очију,

Сад се већ Љубица одистине наљути. Ово његово стално и одлучно држање беше јој теже од свега : писар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити. Тешко!...

Али шта мислиш о њима, шта ће бити ? — Хе, соколе, нисам ја пророк. Ту се сад нешто крупно ломи... биће грмљавине и свега. А ти чувај своја леђа, јер сад могу најгоре страдати.

настави он у још већем узбуђењу и дрхтавици, — само да ви нисте онаки... Сву ћу вас обасути брилијантима... Свега, свега што вам душа зажели, све ћете имати. Љубица се већ почела трзати нервозно.

настави он у још већем узбуђењу и дрхтавици, — само да ви нисте онаки... Сву ћу вас обасути брилијантима... Свега, свега што вам душа зажели, све ћете имати. Љубица се већ почела трзати нервозно.

Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га искасапим свега!... Лепо онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи. Па онда мазнем преко носа: фик !

јој и глава остала још мало затурена, а она само гледа то увијено чудовиште, које јој је овога тренутка страшније од свега на свету... Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела.

Смрзнућу се. А ако ме оставе да преноћим, а овакова ведрина !«... И он је готов да викне из свега гласа, али се још уздржава, јер га је срамота од сељана, који су се окупили пред судницом. Ноге му веома зебу...

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

) СИМКА: Јеси се смирила? ГИНА: Смирићу се кад умрем. СИМКА: Јеси могла бар мало да тренеш после свега? ГИНА: Да тренем? Поред тебе и твојих глумаца? СИМКА: Ја сам их стишавала колко сам могла...

СИМКА: Онаквог човека! ГИНА: Само што ниси имала птичјега млека! СИМКА: Свега сам имала! И све ми је смрдело на официрску чоју и чизме! ГИНА: Нападам ове белосветске курве...

А код Чехова налазимо људе уморне од свега тога. Скупили су се, после свих изгубљених битака, на неки јесењи пригревак, у неку заветрину, греју се на хладњикавом

ЈЕЛИСАВЕТА: Откуд знам! Понекад му завидим на том његовом лудилу! Ко зна колко је он далеко од свега овога! ВАСИЛИЈЕ: А Софија? Ваљда није и ноћас отишла да плива?

ни ваш у гњиду из које је измиљела! СОФИЈА: Треба што пре да побегнеш! ДРОБАЦ: Од чега? СОФИЈА: Од свега! Прво од те жиле! ДРОБАЦ: Не могу ни од рођеног трага да побјегнем! А ђе и да бјежим...

ВАСИЛИЈЕ: Престани да причаш само о томе! ЈЕЛИСАВЕТА: Ништа ми од свега тога не иде у главу! Да Филип, онако занет, онако сметен, дође! И да онако хладнокрвно убије човека!

СОФИЈА: Било шта да је било, Филип је, пре свега, био глумац! ВАСИЛИЈЕ: Било шта да је био, сада је леш! СОФИЈА: Филип је високо подигао дрвени мач!

ЈЕЛИСАВЕТА: Гина и стид! ВАСИЛИЈЕ: Због чега стид? СИМКА: Због чега, због свега! Софија јој је Секулу спасла од мучења... СОФИЈА: Ја га спасла?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Ја нисам певач проданих права, ни ласкало отмених крава. Ја певам тужнима: да туга од свега ослобођава. Нисам патриотска трибина. Нит марим за славу Поетика.

На свему што прође мој осмех засија. Нестану боли, окови и лаж, од мог погледа зависи сва драж, свега што прође. Жене пролазе и облике губе, смеше се, па ми приђу да ме љубе, а ја им нову сенку дам.

Безбрижност у Европи, крај свега тога, у то доба, била је толика, да је, на пример, врховни командант србијанских трупа (војвода Путник) дошао, на

Студенти универзитета, у Аустрији, имали су право да бирају род оружја и служили су у мирно доба свега годину дана. Те године, у пролеће 1914, и ја сам био рекрутован, у Бечу, и одређен да служим у градској артиљерији

Био сам се грдно препао. Видео сам да ћу погинути. Крај свега тога, ја сам у Галицији и песме писао. Кад бих се удаљио из чете и зашао иза неке куће у шумарку, да легнем у траву,

Не треба ни да додам да је служба била строго поверљива. Читалац се можда сада пита како је било могуће да после свега што сам испричао мене упуте на такво место. Одговор на то је да је таква била Аустрија.

У целом, огромном, гарнизону Беча, свега је један, један, официр бранио своју капу, оружјем. Био је официр аустријске ратне морнарице и убијен је то вече при

Ваљда се боји да ћу доћи да тражим наслеђе. Моја стара тетка, калуђерица, заблесавила је од свега што о Бечу чује. Вели, све што се догађа на свету казна је Божја, за наше грехе.

Пуковник је добио свега два шамара. Пук се просто разишао, као што се снег топи поред ватре. Ја онда напуштам идеју да тражим своје ствари и

Пошто, крај свега тога, у својој земљи нисам нико и ништа, а пошто су и преноћишта скупа, ја сам се решио да покушам да уђем у

Био сам, крај свега, типични помпије (помпиер) свог времена. Читалац је можда, стекао уверење, из ранијих коментара, да сам ја, са

Било је свега неколико прободених капута у гужви. На Универзитету, са гомиле цигаља, огорчени говорници, предлагали су сад да се

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Врућина као у паклу, а осим свега, ракија воња и дави својом смрдљивом атмосфером. Отворише се врата и путник један, младић, уђе у крчму, а за њим

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Зној ме свега облио, па се по зноју залепила путна прашина; одело ми прашљиво и већ поабано. Идем уморан, изнемогао, док одједном

— Шесет. — Зар за шесет година ниједан орден? Па где си ти живео? На Месецу, где ли? Ниједан немам, тако ми свега на свету! — узех се клети. Шеф се запањи од чуда. Зину, разрогачи очи, загледа се у мене, па ни речи да проговори.

Затим сам разговарао са једним богатим трговцем, који ми причаше много из своје прошлости; а од свега тога сам запамтио само како је пре неколико година држао први хотел у некој паланци и како је страдао због политике,

Него, пре свега, господо, као што знате, при оваквим приликама ред је да се изабере председник, потпредседник и секретар збора.

” Испод тога стоји опет нов рукопис: „2. ИИИ 891. Главном просветном савету (Један тај Просветни савет је свега и био, а мислио би човек има их бар тридесет споредних). У прилогу ./. шаље се Савету акт директора ....

Кад сам чуо о томе, упитам једног посланика: — Ви имате много морских ратних бродова? — Немамо. — Колико их свега имате? — Засад немамо ниједан! Ја се запрепастих од чуда. Он то примети, па и њему би то чудно.

— рече министар председник. — Уговор! — Да! — Уговор је потписан; и ја ћу се још сутра кренути на пут; а, пре свега, ја ћу вам и сада и довек бити захвалан на оваквом дочеку.

Само ћути и мисли; на све наше говоре и захвалности свега је две речи проговорио. — Прави мудрац!... Ретка памет!...

Тако не раде добра деца.” „Једно, опет, несташно дете шетало по улици, па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа.” После сваке прочитане поучне причице учитељ нам објасни и протолкује поуку. — Шта смо сад читали?

И наши су стари јунаци, и они су умирали на колу за слободу; и ми имамо јуначку прошлост и Косово. Свега ме обузе народни понос и сујета да осветлам образ свога рода, и јурнем пред судницу, па викнем: „Шта хвалите вашег

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

А ти си све пробао, од свега окусио, па си сад сит и задовољан; ветрић те успављује, зелено лишће склања те од сунца, деца полако шапућу и ти си

и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики заструг пун сира, па одозго потавањен кајмаком, бардак пун ракије и повр' свега бела погача, увијена у липов лист, за старешину.

му то дође на очи, и осети тежак сумор; нека магловита туга поче да му се вије око срца, око груди, поче да га дави свега... Легао је онако обучен у кревет.

»И свега ће тога нестати: и мојих вечерњих снова, и моје слободе, и мојих навика, — и ја морам постати роб другога лица, које ће

Најзад поче да осећа, како читава река туге поче да јури у њему и да га плави свега. Поплава је ишла постепено и полако, али је обузимала сваки делић његов, сваки мускул и, како му се чинило, и саму срж

Поплави га свега сумор и досада, а мисли му се наједаред разведрише и навалише читавим потоком једна за другом... Беху то јасне, али

»То је сигурно предсказање!...« Тога часа спаде му неки велики терет с груди и обузе га свега нека нагла и топла милина. Свану му пред очима. Постаде му сјајан цео свет.

Сети се Солона! Њега опет штрецну, али ово ново осећање беше нека изненадна зебња, која хтеде да га обузме свега и да га поврати у јутрошње стање. Али он не подлеже овој новој навали. — Ноћас сам те сањала, рече му Даница.

Но да почнемо од нас самих, од оне ваше старе деветнаестовековне методе: од познатог к непознатоме. Дакле, пре свега, о нашој просвети.

Да ли би ми могли казати какви су узроци навели господина министра на тако необичан преврат? — Пре свега, господине, ту нема никакве необичности: извршено је оно, што је захтевала човечанска правда; ви сте управљали

тераш ме из куће, је ли ?... тераш ме! Обарач се омаче... њему само закипе нешто у грудима, појури у главу, обузе га свега и он дрекну, закрешта, јер га већ издадоше гласне жиле: — Напоље!...

воде га к рибњаку где баца рибама кифле ... И одједном нестаде свега тога... Мама поче да плаче врло често; тата стаде долазити љут, намрштен...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

се свакојако воде разговори против постојећег стања, против владе, против начелника, против мене; против владе, против свега у овој земљи... Треба ослухнути. А ко држи кључ од тих врата? ЈЕВРЕМ (вади га из џепа): Ја!

завадио се с толиким људима, изгрдили га, изрезилили га преко новина, дућан му затворен, а и похарали га и, преко свега још, отерао зета и то зета народног посланика, ето ти! ПАВКА: Ама, може ли то бити? ДАНИЦА: Тако ће бити, веруј!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

завијутак хартије на коме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слику свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да

Ту су она свакоме већ добро позната четири годишња времена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ једног годишњег времена или једног дела света.

Пропиштало је, вели, село од прождрљивости капетанове. И поред свега тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара и

Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! — Ама, несам, господин-учитељ, писмен, прос’ сам човек.

због тога његовог смелог и одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађанска права више свега ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне класе, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну и производну

дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити. Ама ви се канда опет буните?! Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове последње речи.

Али га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру.

Које у честитци, које у потписима, било је на девет стотина осамдесет и три речи. Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пара. Срети се окрете судница. Толика сума!

— Врло лепо! — вели Ђорђе. — Ето па сад суди сам. Краћа већ није могла бити! И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. — Па шта коштаје то саг? — Шест и по динара. — Иха! — узвикну Ђорђе.

— Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! — То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — Молим?! — вели ћир-Ђорђе нестрпљиво. Срета му понови суму.

— Али жестоко, кад ти кажем! А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. — Ете, опет газда Ђорђе! Е — де! Саг сум и ја газда! Исполај на Господа. Од теб’ сефте чу’ да сум газда!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

— Е, ту лежи цела ствар, То јест, ту је оно што није лепо. Џон Хохохонд изнад свега воли да се напије, Касно у ноћ се враћа, пуца у небо, виче.

Ја, ја... Било је свега. — Деца су крива. Никад се ни на једног од њих он није испизмио; Оно, јесте... деца нису крива што су жива.

— Стари чистачи мрзе више од свега Да очисте своје ципеле. Ипак, пензионисани трубач, иначе тих, Мрзи највише од свих њих.

Ствар је, наравно, врло проста: Сви знате бронзаног кнез-Михаила, Ал не знате да му је свега доста, Да му је варош дојадила!

Све траје преко свог опсега, Ил сни у неком танком хладу. Кукурек дрхти. Ал од свега Ми разумемо једино наду. МАРТ То сунце зврнда изнад кровова У дану пуном старих послова.

(Носећи мирис балеге и отопљеног снега), То значи: зима је била оштра и врло дуга, Али се завршила, коначно, попут свега.

Уз поток, башта још необрана, А већ три дана пада слана. На вршној грани јабука оста: И без ње, свега бејаше доста. П.П.П.П.П.П. (Прва подругљива песма против повратка природи) Кажу: „Вратимо се природи!

” За човека Она је што и завичај за одсељено јато. А шта нас то прелепо у природи чека? Магла, и киша, и, изнад свега, блато! Јесте, рано у пролеће, нађе се и полена, А у јесен, печурака, испод трулог пања.

Јесте, рано у пролеће, нађе се и полена, А у јесен, печурака, испод трулог пања. Ал природа је, пре свега, глиб до колена, Сеоско беспуће, и тупост постојања...

На руци јој прстен, блиста ко зрак: Успомена на веридбу, или заруке, На дан кад јој деда обећа брак, Да од свега — о судбе њене злехуде! — На послетку ништа не буде!

где год се што важно збива, Писац потресних, поучних штива, Лепоте и памети чудесна спрега, А истинољубива, изнад свега.

Од свега што почне буде којешта, Посебно је неспретна око маказа.” „Мораш пазити она док те Опслужује, и бојати се њеног при

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

по океанима Као што је поменуто, први брод са којим је Шмит почео своја истраживања био је »Тор«, парни бродић од свега 90 тона, који је припадао данској краљевској марини.

Све дотле она је задржала свој првобитни облик и провидност стакла. И тада се она почне нагло мењати. Пре свега, она мења свој спољни облик: губи своју спљоштеност и изглед листа, постајући цилиндрична и знатно краћа.

Ту се налазе омање рупе у којима увек има понешто воде. Највеће од тих гротла је кружно, пречника свега дваестину метара, пуно вруће, устајале, прљаве, блатњаве воде, врло непријатног задаха на трулеж, за коју би се сваки

Међутим, експедиција је и поред свега тога имала лепе успехе, пронашла мноштво нових врста дубинских организама и утврдила неоспорно да и у дубинама већим

На послетку, као круна свега онога што је кнез од Монака жртвовао и урадио за науку, дошло је подизање опет о његовом трошку Оцеанографског

Апарат има облик шупље металне кугле чији је пречник свега 45 сантиметара. На кугли се налазе три мала стаклена прозора од дебелог кварц-стакла, један, на самоме дну кугле,

Њена ларва путује свега годину дана до слатких вода, на место две до три године, као ларва европске јегуље; она пре улази у слатке воде и пре

Разуме се да се при таквом објашњењу појаве не улази у питање о интимном механизму свега тога а што би једино могло дати интереса и значаја таквој врсти објашњења.

Исто је тако загонетно и то, што се европске и америчке јегуље, толико сличне једна другој, и поред свега тога што су им плодишта тако близу једно другоме, никад не мешају једна са другом.

па да гњурац сиђе у воду и са бродског вијка скида умотане око њега алге које су отежавале кретање брода, поред свега тога што се вијак окретао својом нормалном брзином.

Али природно је и то да од свега тога није остајало никаква писмена трага и да је познавање струје, заједно са китоловцима, тонуло у ноћ заборава.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Очаран, без свега што ме давно гуши, Осећам под сјајем ове прве ноћи Како се у мојој обновљеној души, Уз веселу песму раздраганих

И чујем како злокобни славуји Поју у лишћу високих дрвета, И поред свега страховито хуји Старинска песма о таштини света. — Срчана буди, бедна душо моја, И нек те сада ништа не колеба.

— Не знам шта је сада, Не питам шта ће сутра бити, Лежим у тами као клада, И живци су ми свега сити. Удар у мени неће наћи Искру што таму обасјава; Као по тужној глухој даћи, У мојој души све сад спава.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао. Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако | није могао да изиђе на крај.

Тада се видело да им, после свега, од њиховог имања неће остати ништа. А што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свега морати да иде пред

А што је најгоре било за Софкина оца, још ће поред свега морати да иде пред судове и тамо он, ефенди Мита, да се заклиње, свађа и то с ким? — са својим до скора слугама!

— са својим до скора слугама! Зато је од свега дигао руке. А могао је, само да је хтео, не признати ни једном своме чивчији да је шта од њега узимао, као што су

Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања, и обелодањивање свега што би морало да настане.

Али ипак, поред свега тога, изгледало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га

Али, поред свега што је она са собом била потпуно задовољна, што никоме није имала за шта да завиди, те се због тога никад није осетила

Да ли што се тада бива усамљенијим, издвојеним од свега и свачега, јер се, у дубоким јесенима и дугачким а јаким зимама, бива сасвим сам.

Бојала се да се ко отуда из оних отвора и рупа не појави. Зато, поред свега што није хтела, што се устезала, ипак побеже горе.

Софка се за њима врати осећајући како је од свега овога постала мрзовољна и уморна. Уђе и она у собу код матере. У кујни је већ Магда радила.

Мати, пошто је и сама била уморна од свега, прекину Магду обраћајући се Софки: — Хајде да вечераш, Софке! Донеси, Магдо! Софка јој не одговори.

брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе. И тек, као одахнувши и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа. Поче да се чује оно њено умерено, у дубоком сну пућкање на уста.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Једно је дете данас дошло к мени. Оно је било жељно пољубаца, Љубави, ружа, радости и среће. Ја јој уделих од свега по мало, И задовољан био сам са својим Делом.

У страху пружих руке преко свега Страстима гладним, суровим и јаким Плен у животу последњи још туди, Да кобни бол се живота зајази.

Те сени играју се мноме и ја са њима. Ал’ све то ствара живот опао, црн и мрзак. Све што од свега прошлог у моме духу има, То је жалосна срећа да будем пуст и дрзак И сагорелих снóва да гледам прамен дима.

Мистичне сени вуку ме у коло Што игра изнад гроба моје среће; И васкрс свега што сам икад вол’о Блиста уздањем што ме опет среће На прагу неба и гроба.

Светлосни вали свега ме засуше, И блудим... Али не знам којем крају; Можда где душе у вечности стају. А доле далек шум света што гмиже!

Данас ме залуд стари ветар бије По лицу, да ме свега опомене, Да видим како све пролазно није И да ме сети све лепоте њене. Залуд!

пораз живота и нада, Пред мојим мртвим, заклопљеним оком Свет што се губи и јесен што влада Сетна и светла преко свега што је Живело негда. Сунце зраке баца Дугачке, жуте врх сàране моје, На прости ковчег и главу мртваца.

Јече трубе Погребни марш над бићем свега света, За оне што се пате, који љубе, За просјаке живота тол’ких лета. Распростире се кроз кристалне сфере, Кроз

Хигијена несећања вида. Гледам да се свега мање сећам, Да не жалим ни прошлост, ни себе, Да се тихо што беше погребе; Гледам да се свега мање сећам.

Гледам да се свега мање сећам, Да не жалим ни прошлост, ни себе, Да се тихо што беше погребе; Гледам да се свега мање сећам. Још савести ветар неки, уздах Мртвих шта ли?

С напором се дижу поцрнеле плоче! То је буна мртвих, то је уздах свега Што је некад могло да води, да блиста; То је протест оног што једино вреди; То је стара буна, вечита и иста...

О одвратности спрам ситнежа људи, Ситнежи рада, ништавости свега, Живота који за комадом блуди! О, како гуши, к’о несносна стега, Тај живот где се лаже, пузи, плаши Свачега што

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Из Катунске нахије, најпрви дођоше Његуши, па: Чевљани, Цуце и Бјелице, Загарчанин један и један Ћеклић. Свега десет њих — десет перјаница, тê, између свијех Иван-беговијех бановина, перјанице-бановине, од онда до данас.

игуман!“ повикаше људи, а глас им је одавао чуђење помјешано са весељем. И Владика се подиже да се увјери. Прије свега, поштовани читаоче, посумњаћеш овако (отприлике): или је у свој Црној Гори био тада један једини игуман, или је тај о

Из свега тога усели им се у душу мржња према постојећем реду и тежња за поправком. То им је уселио гроф Павле (бијела врана у св

Прво што му к уху доприје, би јаук рањеника и њемачке ријечи. Брзо се прибра и сјети се свега. На Ватерлу, сила — бројна сила, савлада великога цара и његову храбру војску.

Момче се поче трести. „А рашта? Говори!“ нареди Владика. „То је подавно било... Казаћу ти насамо али, тако ми свега на свијету то није притрунило у овој несрећи... А ти, ето, знаш све и што је скривено...

“ Адолф га једнако гледаше у чуду. „Ја знам све што би ти могао одговорити. Прије свега рећи ћеш: да то не иде одмах тако, да те дјевојка не познаје.

Уз прикладност и јунаштво, шири опсежнији ум и њежност срца. Осим свега тога што их је једно к другоме приљубило бјеше тако названи нагон за укрштајем.

Промишља на понашање Јанково откад му је у кући; спомиње се свега, али не види ни трага каквој сумњи. Пребира опет у памети неће ли се сјетити чега што би Стану одало. А-ја!

Он гледну на небо, па мало наклони свој крупни кош ближе к њој и настави: „Осим свега тога промисли и на нас! Да, на нас! Ми смо ближе гробу но дому, као што попријед рекох.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

; У Штеде до греде; У Радише свега бише, у Штедише још и више). Код свих пословица пада у очи економија речи: са што мање речи што више рећи.

— Штедња вреди колико и радња. — Боља је добра штедња него рђаво течење. — У радише свега бише, у штедише јоште више. — Ко не чува мало, не може ни доста имати. — Већи је приложак, нег’ главница (чеона).

— Што је од обичаја, то је од закона. — Обичај је спрам закона. О ДЕЛУ — Хвала је празна плаћа. — У хвалише свега више. — Лако је говорити, али је тешко творити. — Гола реч — труло семе. — Лашње је забавит’ нег’ справит’.

брдо, он одозго привеже свога магарца, да је затегне уз брдо; али буква паднувши низ брдо однесе и магарца за собом и свега га разбије низ некакве стијене, да му ни кост с кошћу заједно не остане.

да свијећа она што у такијем догађајима претече, остаје њему, повиче на ђака да донесе с коња улар, да око њега од свега онога граде свијећу.

Из њих долеће на изворе те се купа... Змај кад лети ноћу преко неба, онда му се особито реп сија, и од свега њега одскачу варнице. 3. НАТПРИРОДНИ СТВОРОВИ ВИЛА 1 Наш народ држи да је вила некакво надземаљско створење.

„Ово је мој,“ — рекне вук, па га шчепа, извуче пред колибу и поједе свега. Сутрадан само му главу нађу чобани пред колибом.

Преко врана, сврака, чанака, вивака, славуја, врабаца!... Дува ветар! Дува ветар! Дува преко свега и свачега, док не подува нашега Н... сам богодан!

Дај, Боже, нашему брату домаћину свега до воље а брез невоље: круха, вина, меда, млијека, сребра, злата и свакога добра од тебе, Господине, послата;

и с њоме поигра, па онда невјеста дохвати чешљем људе до косе а попа до браде, те је дарују новцима, и од овога свега они послије готове вечеру и часте се.

(— Амин, амин! — одговоре сватови сви у глас). 2 Ево, нама кума дошла, ал’ не празна, него донела пуно свега: три пецива круха, можемо се сви исхранити и преко петка и суботе, макар и мрсили; донела је печеног брава трогодњака,

— Богме је било и буће свуда свега и свашта, а данас чини ми се да смо ми бољи но ви. — Данас знамо да нијесте бољи но гори од нас, али су ваши стари

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

једну травку, и пружи је човеку): на ти ову траву, те је остави; а ја идем, па ћу ући у кћер тога и тога цара; из свега ће царства доћи љекари, и попови и калуђери, да је лијече и да мене ћерају, али ја нећу изићи, доклегођ ти не дођеш; а

комадима од буздована другоме ковачу, и каже му да му скује буздован на кијачу, али му рече да се не шали него од свега гвожђа добар буздован да скује, ако није рад проћи као и онај прије што га је ковао.

Једном лицем на Божић рече он својој жени: „Спреми вина и ракије и свега што треба, па ћемо сутра ићи на салаш да носимо пастирима нека се и они провеселе.

„па сам” вели „дошла питати твога сина, не би ли ми могао он зањга што казати, није ли га где видео, јер он преко свега света прелази.

По том запита домаћина за што он толико силно јело готови, а домаћин му рече: „Е мој брате, ја сам газда и свега имам доста, али своје дружине никако не могу наситити, све као да ала из њих зија; само ћеш видети кад станемо

” Кад ујутру дан осване, али нема оних дворова великих, већ место њих средња кућа; али и у њој опет има свега доста. Кад буде пред вече, седне Усуд за вечеру, седне и он с њим, а нико не говори ни речи.

” Онда он захвали Усуду, па му опет рече: „У томе и у томе селу има један богат сељак и свега има доста, само је несретан у томе што му се чељад никад не могу да насите: изеду на један оброк пун казан јела, па им

Онда анђео прекрсти штаком колебу, и на ономе месту створе се царски двори и у њима свега доста. Тада их благослови анђео и остави онде, те су сретно живели до свога века. 15.

праведноме: „Хајде од мене, не ћемо више заједно живљети, и ево ти триста цекина и један коњ, то ти је дио од свега што вам је од оца остало, више ти нема ништа.” Он узме триста цекина и коња, па пође говорећи: „Хвала Богу!

” А онај му одговори: „За што не би било, кад нам је свака година родна и свега имамо изобила.” Кад изиђе иза села, нађе на путу две кучке где се кољу једнако; па их стане развађати, али не могавши

земље једну травку, и пружи је чоеку: „на ти ову траву, те је остави; а ја идем, па ћу ући у кћер тога и тога цара; из свега ће царства доћи љекари и попови и калуђери да је лијече и да мене ћерају, али ја не ћу изићи доклегођ ти не дођеш; а

Око свега се погоде и намире, само остане једна сабља, за коју су гдекоји од њих мислили да вреди много новаца. Онда један узевши

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

А ми, следећи излагање, приклонићемо се речи. Него, ти Боже и Господе свега, и, о преопевана Мати Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, нека буде ово делатно и стварно нама као и онима

Најпре од свега, у прве велике постове, у први дан, то јест у понедељак прве недеље, нити литургију појемо, нити се бринемо за трпезу

ГЛАВА 22 О уписивању свега што треба уписивати Него, још и то вам заповедам, да се све бележи од манастирских права.

Али боља и још виша је љубав, јер она је део врлине и од свега у телу савршеног најсавршеније као неки део или уд, а љубав је глава и савршенство и са њом спрегнуту смерност

случајно, него прво и ви, отпевавши погребне песме и друго достојно збринувши, ништа не изостављајући, најчистије од свега треба према страној нашој браћи чистоту указати, да и ми чисту и богату милост за њих од Бога примимо.

„Јер испуњен беше премудрошћу и разумом, и благодат Божија беше на њему“. (Лк. 2, 40) А после овога свега учини да свима јављено буде овог премудрог и дивног мужа дело, благословивши свет свој, остави владавину њему од Бога

Блажени су чисти срцем, јер ће увек Бога гледати“, (Мт. 5, 3-8) и друго остало. Јер овог свега испунитељ постаде блажени отац наш и ктитор, господин Симеон, и ни у ком, пак, добром обичају не беше зазоран, већ

) године, месеца фебруара у тринаести дан преложи се ка вечном блаженству. А ти, Боже и Господе свега, и, о, препрослављена Мати Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа, да буде ово што је написано и чињено, да ми и они

На теби, Пречиста, свега узрочник из милосрђа хотећи уселити се у људско суштаство, због непослушности изгнано пре, тобом, Богородице, опет га

сваком ко хоће држати овај псалтир, да поје јутрење и часове и вечерње, обично без ђучасја и без молитава, а уместо свега тога да буде ово: отпевавши цео метимон до „невидљивих непријатеља мојих“, рекавши и „јер је страшан суд“ и

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Гладан сам смога, гладан бензина, галаме, гладан трамваја, слободе, људи, свега! Нигде ти нема ко у Београду, предвече! Натенане, испред „Губеревца”, мало црно и јагњећа цревца!

Слажу се и растојање, и правац, али се место не слаже... ТАНАСКО: Ја би, госкапетане, диго руке од свега! Преко целе Србије пешке, па ништа!

) ЈАГОДА: Од моје руке, несретник, да погине! После свега! ИКОНИЈА: Ајде, попи још једну, лакнуће ти! ИСЛЕДНИК: Ти познајеш Трифуна Трипковића, безанимања, из Београда,

АНЂЕЛКО: Не може човек ни да пуне, а да се не зна! ИСЛЕДНИК: А четврто, и као круна свега, и мени си малочас реко да би му лично расцопо главу, и то барапску! Сада ти сам извуци закључак!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

О, колике слабости и болести ума плашња деце узрокује! А сврх свега, њи[х]ово младо срце љубовију правде, истине, поштенога мишљења и мудровања како слатким матерњим млеком да

Но, и у овом, моје слабости, моје погрешке и будалаштине дале су ми на конац познати да сам слаб и неразуман. А сврх свега, света наука, божји дар, небесни свет, наука и књиге премудри[х] и просвештени[х] људи, учени[х] људи, истини

Из свега овога следује да можемо људе миловати и љубити похуждавајући и осуђавајући њи[х]ове кривопутице, зашто иначе није могућ

Сматра и види у њима два богодана источника живота, колико свога, толико свега человеческога рода. Лепа је и благородна добродетељ. благодарност!

Сврх свега, учите се добродетељним и поштеним наровом, настојте и трудите се да наука ваша буде као чисти зрак сунца, која ће мрак

Свака правда и истина свет љуби и свет иште. Из овога свега, ко [х]оће може добро познати да чесни и свети брак архијерејем не може никад довека забрањен бити и да мирски

По самом имену види се шта је; чловек који се одрекао свега света и шта је год у свету, који ни за што друго нити мисли нити се стара кромје да спасе душу своју.

А ко проси? Монах, самац, који се свега у свету одрекао и нејма ни за што друго старати се кромје за сами свој трбу[х]. Ко проси? Чловек Србин!

од смеја уздржати се, окрене се у итошти да не попрска астал, пак ти прсне с[а] свим вином из уста на Маленицу и свега ти га по устма, по очима, по образу и по [х]аљина попрска. Дајем мислити какав се ту калабалук, вика и смеј учинио.

Каже ми све, хвалећи ми сврх свега манастир Хопово, да је други на земљи рај. Но, нигде него у [Х]опово! Пао је разговор после, шта ћемо на путу јести (и

Благи промисал оца небеснога!” Ову књигу читајући, премудри Сократ, вечна слава Атине и свега славнога греческога рода и имена, | пре Христова пришествија мученик је био за благочестије, праштајући и

Многи би сведочили да су и[х] моје молитве исцелиле. Ја сâм нисам знао шта ћу од свега тога мислити; да је некима после моје молитве лакше и да сви не умиру, то мора нешто бити!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Могао је појести печено двизе, али пити је слабо могао. Поред свега тога бјеше мирњачина, те га је ситна и жољава Барица, жена му, или како је зваху Осињача (због зеленијех очију), могла

Аја, брате! А и да није свега тога, него да га пуште да ластвује, па да само књигу учи, зар би ово теле божје икад књигу научило?

Еј! еј!... Уто се врати слуга носећи наручје сијена, којим напуни најбољи кревет. Бјеше их у кући свега три, отесанијех сјекиром од буковине, као што су обично по далматинским селима.

Алвундандра!!! — Шта? — викну фратар запрепашћен. — да се бијете?! Прида мном?! Тааако!? А зашто?! — Прије свега, реци овој магарчини да се не загони, јер ако га сваки прстом довати, неће остати папричка од њега! — вели Чагљина.

— Пасâ је козе! А овди ћеш пасти гуске, разумиш ли? А није лако чувати гуске, брајко! Прије свега, триба свакој да надинеш име, јер ти ни једна јутром неће изаћи док је не зовнеш по имену.

Метни капицу, дите, метни! Мени је име Грго, зваћеш ме шјор-Грго. Ладај се липо, а ја ћу те у свему поучити. Али, свр свега не буди кâ ови твоји другови. Ајде сад тамо, одмори се.

Поред свега тога кукавац се не пожали, него се отимао болести и посрћући ходио. Али једног вечера, смркло се увелике, а Чмањак не

— Шта велиш?... Како то? — питају родитељи, а на Кењову лицу показа се виши ужас но прије. — Кажем вам: од свега овога стриц не зна ни овишно! (То рекавши запе ноктом за зубе.

Кркотићи и Зубаци пуцаху од јада, али, поред свега тога, Чагљива, дошавши послом једаред у манастир, тражио је — баш је тражио — да се умили Кушмељићу.

У здравље нашег припоштованог оца гвардијана и свију редовника, који су овди и који нису овди, и свега пука кршћанског и његовог поглавице, светог оца папе! Живили! — Живили! — заграјаше млађи! — А шта је с Ловрићем?

Бакоња хоћаше поиграти. И опет га ухвати мала вртоглавица од помисли: како се све то дешава преко ноћ! А свега тога не хоћаше бити да ркаћи не похараше манастир, да фра-Вице не умрије на пречац!

— А-а — рече Думе. — Прије свега, сити се они златни ричи скуле шалернитанске инглешкоме краљу: „сомнум фуге меридианум“.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

А што ви радикали галамите о демократији, то је само изговор за селачку анархију и јавашлук. Сит сам ја свега тога! Србији су потребни памет и знање, а не странке! Србији треба да гледа Европу, а не турски тур!

Имао је снаге да једноме таквом оде у кућу и свећу му запали. Све до хапшења, од свега што је знао о оцу, најстрашније му је било сећање на оно пролећно вече кад се вратио из шуме са чопором свиња; био је

му средину длана голица чворић, као да хоће да се укуца у длан, и он улази у њега, путује жилама, расте, испуњава га свега, гура срце под грло, више ништа не чује од лупњаве, а зна да је под дланом тишина. Напреже се да чује.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

стазом дете које никада нису успели да имају; смејало се двоје младих као што се они никада нису смејали, а преко свега вејао је нежни златасти прах. Са свих страна света долазили су људи да виде вез Златопрсте, да му се диве.

»Куда ли иду? Шта траже?« — питала се, али одговора није било. Изнад свега узбуђивала су је разиграна дечја стопала, нарочито она најмања. Посматрајући их, чинило јој се да трчи заједно с њима.

— прибра се дечак. — Последњи пут те питам, јер већ истиче моје време: шта је то што желиш изнад свега на свету? — Да будем виши! — кликну дечак и занеме од узбуђења.

С чежњом посматрајући отворен прозор, лутка се сети крила која израстају ономе који их изнад свега жели. Затим се трже. Поново погледа отворен прозор. На раменима јој је већ нешто расло...

У сваком стаблу постоји неко сличан мени, а може га ослободити само онај ко воли дрво више од свега на свету... Маленог госта, наједном, нестаде, а нестаде и тањира.

ОБЛАКА У часу кад је дрвеће одлучило да побегне из града, у врху највише градске куле живео је дечак који је изнад свега желео да полети и постане Принц облака. — Како се лети? — обратио се птицама.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

и од злости, стали да раде један другом о глави, иако је у почетку изгледало да су сложни колико и храбри а изнад свега да су одани један другоме.

Али, од свега, видео је, мало шта остаје: неки траг од сјаја, приказа у измаглици. Осећао је да се живот, да би се познао, мора

Заиста, у промењену Мачву вратио се промењени Стојан. Мачва је била утихла од свега што је прешло преко ње; Стојан је био тих од свега што је било у њему.

Мачва је била утихла од свега што је прешло преко ње; Стојан је био тих од свега што је било у њему. Мачва је упознала смрт која хара: и глад, и кугу, и насиље, и умирање на коцу, у диму, под

Изнад свега, музиком и поезијом. Био је пажљив слушалац и сјајан говорник, знао и да се покорава и да води. Био је, ето, опасан.

Ујутру га је заборавио, а није ни било важно: већ је кретао на пут, прво у Трст па онда на место збивања, у Грчку. Свега се сетио у часу када је, тек што је стигао у Трст, осетио како нешто тамно, као просејан, зао прах, пада на његову

показивао не само као безобзиран него и као лукав; уколико јој је више одузимао од себе, утолико јој је више давао од свега осталог: од угледа, од богатства, од обавеза.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Рек'о си ми дост'. Алфа и омега! О мудра смрти! о самртничка Жива мудрости! Алфа је глава, - алфа, то је ум, Почетак свега, душин неимар, Што у њој зида будућности сјај; А омега - јест, омега је кук, Срамота, трбух, лакомост, и блуд, Зидара

И нек' пропадају дела! (То је судбина свега. Једна мрежа Флуидних слика која чили, бела, То је синтеза од свих других тежа).

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

ево како ја о њему мислим: шар небеса престолодржнога најсјајни је и највећи, зна се, - средина је он простора свега.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

У њој је био смештен главни део моје библиотеке, ту је стајао и писаћи сто, а поред њега беше удобних кожних фотеља и свега осталог потребног или корисног за духовни рад. Никад дотле није ми та соба изгледала тако лепа као тада.

Било ми је, пре свега, јасно да после тог свог највећег дела нећу целога живота успети да напишем још једно научно дело које би се са њиме

А ко хоће да самостално и са успехом ради на науци, мора имати потпуни преглед свега онога што је у уоченој грани науке дотле урађено и свега онога што се у њој без престанка, из дана у дан, ствара.

и са успехом ради на науци, мора имати потпуни преглед свега онога што је у уоченој грани науке дотле урађено и свега онога што се у њој без престанка, из дана у дан, ствара.

То је дубоки смисао свих мојих сазнања. - Број обухвата све! Он је прави израз свега бивовања. Говор бројева је виши и савршенији но говор нашег језика.

“ „За добре паре, колико год их зажелиш. - Остаћеш, дакле, овде?“ „Хоћу. Али пре свега морам да потражим себи стан“. „Да потражиш стан! Шта говориш којекакве будалаштине? - Становаћеш код мене!

Али нека ме то осећање не спречи да о њему донесем праведан суд. Морам, пре свега, да се запитам, имам ли права да га, као што чине неки познати историчари филозофије, ставим у исти ред са два највећа

Зато је, пре свега, обратио пажњу тим појавама, да би их тек после тога рационалистички објаснио. Како нам то показује списак његових

„Такво потпуно помрачење Сунца траје, по причању очевидаца, свега минут два. То нам указује да конус Месечеве сенке својим врхом таман додирује Земљину површину, како је то и овом

Увери се, пре свега, да се, и уз претпоставку да Сунце мирује, а Земља се око њега креће по кругу, опет све дешава онако како то

Но баш због тога што је био, пре свега, посматрач, није имао смисла за смеле теорије, већ се задовољавао тиме да своја посматрања изврши што тичније и из њих

ја, као одговорни чувар твога блага, кажем своје мишљење о процедури коју треба овде применити, предложио бих да, пре свега, конфискујемо правним поступком целокупно његово имање у корист државне благајне, па да га тек онда предамо џелату на

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

неколико скромних поклона: за жену од 28 година, човека 37, троје деце до десет година, једно женско, двоје мушко, свега једно предратно. Не знам зашто сам ово последње напоменуо.

сад, драги побратиме, причај ми како се реши да се ожениш и све друго што имаш да ми повериш, али право ми кажи, пре свега, која ти је то љубав по реду?“ Он се насмејао. „Је л' од правих?“ „Па јест од правих, правцатих.

— Јеси ли прочитао? — Још нисам завршио. Па суморни студент одиже књигу с колена и том приликом ја приметих да има свега један и по прст на десној руци. — Тај опат Коањар — рече онај први — То је нека фамилија Сирану од Бержерака.

Окови то вам је награда. За њих су пали милиони. И зар после свега што сам видео, доживео, трпео, треба свесно да зажмурим па да понова верујем? У шта? Коме да верујем? За чим да пођем?

Немогуће је, уосталом, заборавити ту ноћ уочи овог необичног венчања. Чинило нам се, поред свега, невероватно да ће се она појавити и хиљаде сметњи излазиле су нам пред очи.

— Па, знаш какви смо данас. У оном узбуђењу ја несмотрено пожурих да га обрадујем: — Молим те, пре свега, ево новца, донео сам ти. Он ме погледа благо-прекорно па ми хитро задржа руку којом сам се машио да тражим новац.

Ока нисам склопио. И сад се чудим да још живим, да идем, да радим, да једем и да говорим, и после свега и пошто је у мени нешто препукло, сломило се, умрло. Ето, побратиме, ништа од оне радости коју смо замишљали доле.

— Још само ово — рече он после мале почивке и поред свега што је изгледало да ће га Никола смрвити ако отвори уста — још само ово: Правник си, правник сам. Господа су ту.

Али блудна пара слатке пожуде избијала је помамно из жене, она опој се распростирала око ње и била јача од свега. Све се око мене окретало. И не знајући више шта чиним ја страсно прошаптах. — Снајкице!... Ох, снајкице!

својој дужности да се стара о командантовој кобили Ружи, чије га ждребенце витко, умиљато и несташно занимало више свега.

И откопчава бисаге и тражи. — Е, а шта имаш? — Мало пилетине... и... — Бравос, богами, код тебе увек свега. — Јуче купих у Прези, гос' ђенерале. — Баш сам и сам мислио да се мало прихватим.

— Знам... ви не марите бело месо. — Хвала. Само да се стигне на море, свега ће бити. — И шампања... — И шампања... И... и... цуцика... је л' и цуцика? А?

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Одатле ми је, можда, остала за читав живот та вјечита двојност, та основна подјела свега у животу и свијету на зону свјетлосги и на зону мрака.

Такви људи није ред да имају дјеце. Поред свега другога, још и зато што та дјеца бивају отприлике оваква какав сам ја. А то није добро.

Онда би му избиле грашке зноја на челу, збацио би ногу коју је дотле држао преко ноге, а између њега и свега око њега залегла би нека нагла и велика даљина: то је био час кад се родила свјесна мисао.

Остали би настављали загријано своје расправљање не примјетивши ништа од свега тога. А кад би онај случајно обрнуо према мени своје пепелно, цијанотично лице, ја бих брже скренуо поглед и презнуо

А преко свега дебео слој прашине. На зиду је висио још један портрет бакина брата, али незавршен; чинило ми се да је истинитији од

Просједа се читаво језеро. То није (та схватите, људи!) само моја смрт, то је катаклизам свега! Нашим нестанком нестаје све, баш све, па и само мјерило постојања и непостојања.

Али, ако умремо ми — е, тад је већ ствар сасвим другачија! Јер, на свијету (укључивши ту, дакако, и свемир), има свега изобиља, па и бесконачно много.

Но изгледа да сам се прилично касно свега тога сјетио. Као што се уопште, по сили саме ствари, касно са сигурношћу освједочавамо о промашеном: о томе може да

Тишина. Велика, безмјерна тишина у уском простору између мене и павиљона преко пута, између мене и свега. И чисто ћутилно осјећам како се, неком чудном транссупстанцијацијом, та тишина претвара у вријеме.

А онда, кад је било готово, неочекивано је подигла вјеђе с дугим тамним трепавицама на пониклој глави и свега ме окупала једним погледом. — Хвала, сестрице — захвалио сам јој тихо, више за тај поглед него за послужење.

Језа ништавила покретач је свега у нашем бивствовању, клица и немир сваког кретања и сваког тражења. Јер свако је човјечје тражење тражење једног

Све што си досад доживио и искусио, све је то пуки сјен и причина: ништа се од свега тога није стварно догодило, све си то само сањао!” — осјећам да се тиме баш ништа не би промијенило.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Ђурица то исто чини, не престајући звонити једначито и снажно, али га тај једначити звон сугестује, одваја га од свега што се види и чује и преноси га у бес крајне сањарије...

Одмах затим пођоше сви к општинској судници. Баба Мара затвори се у кућу и стаде кукати из свега гласа, а Ђурица, погнуте главе, модра, скоро поцрнела лица, иђаше пред пандурима везан, носећи на леђима своје

« И ту се тек, кад помену то »данас«, опомену свих невоља што га снађоше, и би Му чудно што се, поред свега тога, сећа јела. »Што ти је човек — продужи мислити — све... све, али без хлеба никуд!... « — Хајдес...

Час се сећао села, своје куће и свега онога што му беше тамо најмилије; час стане да мисли о оним страшним мајсторијама, које му капетан напомену и о којима

— Ђурица! — зачу се отуд глас, који га потресе свега, јер познаде чији је. — Ча-Вујо, ја сам... — прошапта он, дршћући као у грозници, и наслони лице на решетку.

којом се он само забављао, али ето, сад му се »тачкица « приближи муњевитом брзином и, као неко чудовиште, обухвати га свега, стеже га грозно, не остављајући му времена за размишљање. — Да се одметнем ? — прошапта он као за себе.

»Дакле баш да се хајдукује ?« — поче да мисли. »А младост ?... а будућност?... Све се руши, свега нестаде ; одоше, кâ прах и пепео, они лепи снови младости.« Како је он лепо замишљао своју будућност!...

« Како је он лепо замишљао своју будућност!... Али на што се сад сећати свега тога, кад је све прошло... И зар се могао чему бољем надати, зар је могао у оној сиротињи очекивати какву сјајну срећу?

Требало је одмах пресећи ове путеве за предају, и Вујо се даде на посао. Пре свега нареди Ђурици да се никуд не миче из онога ћилерчета, јер га, вели, сад журно траже.

се онога тренутка, кад је онако блесаво стајао пред механџијом, сети се погледа Пантовчева и речи његових, сети се свега... и истога тренутка скочи. »Ух, бруке!...

Нарочито јој, и више од свега, обраћаше пажњу она одлучна и необична изјава његова... Толико је пута она слушала од момака разне изјаве — разуме се

Дете трчи право оцу, вриштећи из свега гласа. Ђорђе, угледавши свога љубимца у крви и за њим замахнут нож, јурну као рис на Сремца и сјури му нож у груди.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

седне Петар, али врх чизме претегне целог Петра, па се и девојка беше обесила са његове стране о теразије, но поред свега тога опет је врх од чизме и њу и Петра претегао. После тога мораде се Петар предати смрти и умре.

А свети Петар рече: — Добро, па што тражиш за њих? — Начини ми — рече старац кулу до небеса, и дај ми у њој свега доста, и да живим девет стотина година, па ћy ти онда дати. Кад то свети Петар чује, рече му: — Па нека ти буде.

Једном, лицем на Божић, рече он својој жени: — Спреми вина и ракије и свега што треба, па ћемо сутра ићи на салаш да носимо пастирима нека се и они провеселе.

до онога мјеста гдје су се први пут састали, па ће му: — Кад год ти што устреба, принеси прстен к ватри, па ћеш свега имати.

— па сам, вели, дошла питати твога сина, не би ли ми могао он за њега што казати, није ли га где видео, јер он преко свега света прелази. Сунчевој се мајци на то врло ражали, па јој рече да се склони мало за врата.

говорећи му: — Прођи се ти, шуро, тога ђавољег врага, и не иди тијем путем, него остани овдје код мене, бићеш свега задовољан. Али царев син то не слуша, него сјутрадан, како сване, опреми се и пође даље тражити Баш-Челика.

Ти ћеш као старјешина имати свега до грла шта ти душа зажели, само заповиједај што ти треба, дивови ће те служити као старијега.

Још и на то ћу те мјесто одвести и, тако ми свега на свијету, ако се и туј превариш, ради што год знаш, а ја ћу отићи бестрага, да ме нигдар више својим очима видјети

царска кћер заспала, па јој више главе гори свијећа шарена а ниже ногу бијела, около ње спавају слушкиње, а на асталу свега доста.

Кад тамо дођу, онда одсједну коње, па се мало одморе, а везирски синови спремили вечеру и свега доста — јела и пића, да и четири хиљаде људи појело и попило не би.

— Заповиједам вам — рече им — да се ово све разиђе. Шта ће ов̓лика војска? Не би ни дланом о длан ударио, нестаде свега, као да није ништа ни било, а она узјаха коња и оде са свиралом у Стамбол.

земље једну травку и пружи је чоеку: — На ти ову траву, те је остави; а ја идем, па ћу ући у кћер тога и тога цара; из свега ће царства доћи љекари и попови и калуђери да је лијече и да мене ћерају, али ја нећу изићи докле гођ ти не дођеш; а

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

А бол шири крила... Ти си дивна била. ТИШИНЕ ОРГИЈЕ Пијемо нас неколико пропалих луди И полусвет: Без свега, и без радости; мада нам груди Чезну за цвет.

Кол'ко велик гроб! И ја, ту, крај њега Стојим к'о облик умрлих времена, Последњи човек на граници свега, Последњи талас отишлих спомена. Свуд мртво море, свуд нигде ничега; И спава вода, и нема промена. Нема промена.

Сад бих сањао, сан од мене бега; Сад бих живео и крај овог света; Сад бих волео, и то више свега; Ал' све то мени чудновато смета: Сан, живот, љубав, сад су моја стега.

Миран сам: ни трун срџбе или чега Што прави смешним немоћне и јадне; Смрт, вечно жива, будућност је свега — Свег што рођењем у колевку падне.

Апатија и клонулост — речи ствари; А досада преко свега мили, тиска, Тежња среће видна, празна — нигде чари, Нигде ичег да се жали, да се иска.

К'о да све ишчезе неосетно мину! Зар ничега нема? и зар живот преста, У визије своје разли се и плину. У облик пре свега, У постања своја, У пролазност трајну, У вечитост тајну Атавизмом неким 3а старим далеким — Дух човечји бега И на

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Једнога дана уручено ми је неколико томова савремене књижевности, која се разликовала од свега онога што сам до тада прочитао и толико ме је занела да сам сасвим заборавио своје безнадежно стање.

Инжењер је имао неколико примедаба али је после свега захтевао да се сијалица стави два инча даље од места које сам ја одредио и тек после тога је рад настављен.

Нарочито је значајно да сам у току тог целог периода када ми је сећање било делимично ослабљено, био потпуно свестан свега што се односило на моје истраживање.

Највеће добро долази од техничког напретка који тежи сједињењу и хармонији и мој бежични предајник је пре свега такав.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Пупин И ШТА САМ ДОНЕО АМЕРИЦИ Када сам се искрцао пре четрдесет и осам година у Касл Гардену, имао сам у џепу свега пет центи.

После свега би дошао поп, који је изгледао страшно уморан и почео службу пуну старословенских речи и фраза, што је нама, несташној

После свега би дошао поп, који је изгледао страшно уморан и почео службу пуну старословенских речи и фраза, што је нама, несташној

Веровање моје мајке у могућност да је, после свега, Американац Франклин ипак паметнији од свих мудраца у Идвору и прећутно одобравање мога оца, пробуди у мени живи

Али упркос свега, њега су занимала моја дечја питања па ме је увек подстицао да му долазим са тим загонетним питањима.

Била је хладна октобарска ноћ. У купеу треће класе био је свега још један путник, један дебели Мађар кога ништа нисам разумео иако се он трудио да ме увуче у разговор.

- Идвор, са свим добро познатим прозорима које сам тамо видео, искрснуо је пред моје уплакане очи, да би у центру свега видео моју мајку како пажљиво слуша моје писмо из Хамбурга које јој чита моја сестра.

Али због феса већина исељеника је сматрала да сам Турчин па се нису много освртали на моје тегобе. Упркос свега, у току дана осећао сам се снажан и јак, али ноћу моје срце је узнемирено треперило када сам усамљен у страшном мраку

А највише их је зачудило од свега то, што је један млади странац, но имену Михајло, као и баштован Ирац, деловао као највиши ауторитет на имању.

предавањима о топлоти у школи Куперове уније, Тиндалови и Хантови поетични описи научних достигнућа има, поред свега, и своје сопствене визије физичких феномена доживљених на пашњацима свог родног села.

Ово је сигурно необично и доводи до закључка да је, после свега, Билхарц најзад успео да ме одвуче од оног што је он називао ”научни материјализам”.

Поврх свега, један изненадни налет ветра преврнуо ми је чамац и ја сам тешком муком стигао у Луцерн касно увече. Власник хотела

Ћипико, Иво - Приповетке

Са црногорских брдина у себи донијела је јаку здраву клицу, из које се, поред свега што је сунце не огријеваше, лијепо развијала; и да јој мајка зарана не умрије, била би дочекала пуну младост без бриге

Девојка се враћа кући смирена, и свега се лијепо сјећа. Издвојито и бистро гледа у Спасојеву прилику и сама мисао к њему одилази. ....

Умријећу од туге! — јеца му у сузама. . . Он осјећа да га њене вреле сузе квасе, и самилост га свега прожима. Помогао би јој, али како? Дошао је да стече новаца, па да се врати, а она, ето хоће да га омете.

Не треба тајити: она одскаче својом приликом од свега што живи на шкољу, а и подаље: очи су јој бистре и прозирне као чисто море над бијелим жалом на плитку, а коса јој је

И малдане сваки дан неко дође и пође, а први се враћају, и све тако... Свега тога могла је да се наужива да је слушала свој сопствени животни нагон, једини што јој је био вјеран, да се није

Па се свега одриче и одлучно обећаје сину божјему, који је и за њ кап своје драгоцјене крви пролио, да неће више никада блудно

да сврне пажњу, и оделита песма момчади, али још није настало право весеље; оно је затајано, пригушено, јер треба пре свега одати пошту свецу, слушати пред његовим кипом свету мису.

Мирис простирао се и опајао, а море је једнако причало. Он је седео дуго и дуго. На махове милина га је испуњавала свега, на махове било му је тешко, знојио се од муке и своје врело чело полагао би на бело жало.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Мимогред ћу се дотаћи трију области и поменућу три довољно извесна имена. Поменућу, наравно, пре свега Фројда и његово инсистирање на различитим вербалним омашкама и сновима, дакле на оној области у нашем свакидашњем

То, поред свега осталог, долази и од готово синкретичке по типу везе уметности и општег културног модела који је положен у основицу

Свакоме је од нас, пре свега, јасно да се почетак нове српске књижевности у суштини подудара с језичком реформом Вука Караџића, па се као

да су књижевници највише криви што је „београдски стил“ погрешно схваћен као посебна стилска вештина писања, пре свега у књижевности, али и код научника са особитим стилским даром.

Пре свега, језик који им је заједно с усменим стихом наметнут био је, као песнички медијум, крајње нееластичан. Према познатој

може бити и то што су лирске народне песме махом кратке, што их чини невелики број стихова и у језгру им се налази свега неколико слика или мотива повезаних у малени лирски сиже.

обучена у реч или логос божији, логос који исијава као сунце; месец под ногама њеним значи да се она налази изнад свега променљивог, јер је овоземаљски живот променљив као месец; дванаест звезда на њеној глави значи дванаест Израиљевих

Поред осталог и због тога је особито пазио на каденцирање строфе и на поентирање саме песме. Али, мало би му шта од свега тога пошло за руком да у исти мах није убрзано мењана (и да је он сам није мењао) српска синтакса.

Изгледа да се за њено разумевање тешко налази довољан контекст, пре свега књижевни, али и теоријски. Када им пак са нове стране приђемо, нашој пажњи неће промаћи да се у четири наведена стиха

А пре свега за ближе одређење природе песничке слике, пред којом често застајемо као пред малом загонетком: необична је и силно

зато што – и то је прво и најопштије запажање – сабрана дела не доводе у сумњу, него потврђују да је Драинац пре свега и изнад свега песник.

– и то је прво и најопштије запажање – сабрана дела не доводе у сумњу, него потврђују да је Драинац пре свега и изнад свега песник.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЧЕДА: Хоћу, ал' кажите и ви мени: господин-министров зете; да чујем, знате, како то звучи! ЖИВКА: Пре свега, зет – то није ништа, а друго, право да ти кажем, ти некако и не личиш. ЧЕДА: Гле, молим те! А вама већ личи, као...

ЖИВКА: Право да вам кажем, то ми никако не иде у главу. НИНКОВИЋ: Међутим, ништа лакше од тога. Од свега што сам вам казао, бриџ је најтежи.

Идите зовите овамо вашу сестричину, госпођу министарку, да пречистимо већ једном тај рачун. ВАСА: Е, то не може! Пре свега, наредила ми је Живка да ти саопштим да она од овога тренутка тебе не сматра за свога зета; с тобом не жели више ни да

сам само да вам кажем, јер госпођа ми је наредила: који год продавац прође, да купим све колико год бројева има, али свега је један прошао откад стојим на капији. Не знам да л' још да чекам на капији?...

РАКА: Е, а ујка Васа? АНКА: Он је свега осамдесет. А је ли, бога ти, Рако, знаш ли ти зашто госпођа купује тако много данашњих новина, и то све овај исти лист?

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Ко није кадар да постигне минималну саобразност, да успостави извесну равнотежу између личног, пре свега чулно-чувственог живота и наметнутих прописа, тај се или распамећује или бива прогнан дуж социокултурне лествице

Да свега тога нема, не би била могућа ни она већ гласовита Софкина удвајања, када се, понирући у своје тело и у исти мах га посм

] а сва се тресла, ваљда од свега овога што је око нас све силније и силније бивало. Тресла се она и сва мирисала, мирисала, тако мирисала!

” и друга „А сећа се свега17- аутор у првој верзији више није могао ни видети ни знати ништа што непосредно или посредно не би могла видети (у

телесну, него кроз целовиту психосоматску муку пробија нова временска раван из дубине јунакињиног памћења: „А сећа се свега. Било је на три дана пред Ускрс. А она тада [ . . . ]”18 Чини се да је још разговетнији други случај.

У другој верзији темпорална је схема знатно поједностављена, пре свега зато што се више споља не виде преласци са проспективног на ретроспективни угао гледања.

И више од тога: знање до аутора долази преламајући се добрим делом кроз њено сећање. Елем, да је Станковић у свега једној, уводној реченици умео синтетичним, и спонтаним, потезом да оцрта оно што ће затим нашироко исприповедати, то

Највећег удела у притиску који долази из приповеданог призора има тачка гледишта. 58 Ту је, пре свега, тачка гледишта са које се призор у целини описује, и која је ауторова; она може бити, као што код Станковића често

113 Положај није сасвим обичан, није ни сасвим природан, него је као нарочит и изабран; поврх свега и зато што се пресамићено тело изједно налази на граници губљења равнотеже.

]” 134 Склоњена у засебно дозидану собицу, и после свега што се с њом збило, нарочито после Марковог покушаја да на трећи дан свадбеног весеља место сина оде у њену ложницу,

Кад је овако реконструишемо, слика је заиста морала изгледати чудно. Али и поред свега не би, разуме се, та и таква инверзија имала одзива у јунакињином доживљају да Станковић није и овај свој лик, као и

у јунакињином самоосећању - мера узнемирености (незадовољства) и мера умирености (задовољства) - иде упоредо, осим свега осталог, и са преуређивањем кућног, собног простора: „Кућа јој постаде топла, и то сасвим топла.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Све у стени која је имала свега неколико невеликих отвора. Црква је смештена у најдубље одељење, а иза ње су по другим пећинама распоређени за невољу

Та је светиња целокупна и код свега народа у великом поштовању. А манастир се налази између толиких нахија којима је судбина доделила ту злу срећу да око

Тад му је то било теже од свега, али је ове године био срећнији. Пред бербу му беше дошао са својим момцима Сено Дурут и увелике почео да око бачава

једне управо луде расе на безуман отпор према завојевачу, и да јој уливамо веру да је Косово њено, иако стварно од свега тога беше још Грачаница, у коју се лесковачки мухаџири спремаху да ускоро затварају своју стоку...

— Колико ти душа хоће — опет домаћин крто кроз зубе. — И вечеру, побратиме!.. И то добру!.. Но прије свега ја сам поп и Србин, а ти домаћин и слуга оџака и образа: ракије одмах да повратим душу!..

Настанили и њега у овом селу н дали му за учитеља. Било му је врло добро. Али у селу био неки богат Анадолац и имао свега једну кћер. Није девојку, но да прости Бог и образ — праву хаткињу.

Знао сам гласитога проту из брда, кога је волео изнад свега. Његова жупа, опкољена Арнаутима, стиснута између шарских брда око брзе реке, била је последња нехарица Турчину.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Виће срнâ и фазана, На шампањцу биће пена, Виће сјајних соареа И беседа и „кренцхена“, Биће свега ком се има, Шарена је дуга зима: Сећајте се бледих лица Хладних, сузних колебица! »Стармали« 1883.

»Невен« 1882. УДОВИЦА, СИРОТИЦА, НЕЗНАЛИЦА (Уз слику) За живота својег друга Свега јој је доста било: Од кад њега гроб покрива, Сломи јој се десно крило.

“ А богаташ пир пирује — Презире га, не слуша га. „Глад ме мори, дај ми чега; Невоља ми преголема!“ А богаташ свега има — Ал’ милости само нема. „Дај ми само мрве оне Што са стола падну твога!

ГОДИНУ (ма коју) — ПРЕВЕДЕНО — Чуј, човече, мога свȅта На уранку нова лета: Ако ти Јануар не испуни жељу Покрај свега труда и зноја и жара, Немој да се љутиш: можда ће то доћи Током Фебруара.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

(Поклони се.) Јуче сам била код госпоје Мирковичке на ручку, то је штогод прекрасно, од свега доста, али сарму што је имала, нисам јела скоро, пак срнећи черек и штрудла, то је штогод коми фо!

Чујеш, Евице, да ти јошт једну кажем. (Узме је за руку.) Сад треба да се свега оставиш; на род да заборавиш, и само твоју срећу да гледаш. Сутра ће те један први вилозоф просити. ЕВИЦА: Филозоф!

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Простор и време између свега што бива Безгрешним говором превазиђе у светлости Кад горе градови у самоодбрани. Он је звезда над празнином говор

ИИИ Сам у сну своме — ко ће да ме спаси! од свега мало пепела у рукама за буђење ми оста кад угаси крв моја име што га рекох мукама.

рађа дан Треба запалити све што може да гори Треба срушити све срушиво, све што није вечно Треба у свему и после свега пронаћи наду Револуцијо, оно што остане је човек Оно што прође је прошлост Прошлост која не прође је будућност и

ПЕТРУ ЏАЏИЋУ СВЕСТ О ПЕСМИ АЛЕНУ БОСКЕУ Мене ничега више није стид. Клону сунце преко свега. Жељен плод пун је ноћи. Глас, што себе сања, зид откри у даљини где зазидан ми брод.

Наше име неће бербу доживети Свега што може себе да сети. Појединачно нас, јој, унеразуми; Опште нас заслепи. Забуна је сличност.

погубној Чудовиштима лепоте ноћи белога стиха Болесној ватри колери рђаво вољеној речи Срећан ко живи после свега што је рекао Срећан ко изађе из опеване шуме ко преброди опевано Море и општа места од свега страшнија Срећан ко

ко живи после свега што је рекао Срећан ко изађе из опеване шуме ко преброди опевано Море и општа места од свега страшнија Срећан ко своју песму не плати главом Али сувише вешта песма чему користи Она све изврда доњи и горњи свет

више нема шта да каже Нечитак је свет Ми певамо да се постиде роботи Тупоглавци довршени за намеру свесну Против свега смо што хоће да кроти И мада више воли борбу него песму Наше нас срце још не осрамоти ПЕСМА ЗА МОЈ 27.

Краков, Станислав - КРИЛА

Поручник Лука иде дуж низа шатора, који су исто тако будни и осветљени, и по којима играју погрбљене сенке. Преко свега се расула месечина, на којој се црне прилике стражара, и друга уз трње причучнула бића. Поручник Лука корача задовољан.

У селу су Бугари све жене и девојке силовали. Крај реке је нађен свега један полунаги леш војника. Из врпцом притегнутих гаћа вириле су надувене ноге. На грудима је имао крваве проломе.

Страшно је летети кроз празне просторе. — Ипак страх је највећа пожуда... То је био свршетак свега. Пипермент је био попијен. Понео је као дете на рукама. У њеној соби је било много спарушеног цвећа.

Већ је и по неки од пешака из резерве подигао главу и гледао шта они код топова раде. Изгледа да су свега још два пуцала, јер су четири имала смешне и необичне положаје. Један је чак изгледао као пас кад мокри.

”Погинуће” шапутали су за њега. Најзад се скрио у дубоку рупу иза сандука и џакова са земљом. Одједном је свега нестало у црном вихору.

блоку неке заповести, што му мајор казиваше, потом кад то заврши он стаде нервозним рукама резати име на бранику свога свега изгруваног шлема. Време очекивања и нервозе. Мрачило се. Сунце је већ давно ишчезло.

Петровић, Растко - АФРИКА

који нас води, бој, нуди нам своју господарицу која је „скоро белица, груди уздигнутих, кратке косе и нимало стара: свега петнаест година.“ Она је љубав главног кувара Мадоне а по крви је из племена Пел, пастирка.

Затим смо опет, или усред мрачних шума, или усред пуклих пољана загушених травом. Али изнад свега једна огромна светковина осветљења, небесности, месечине која јури небом. Хотел, туш, ледена пића.

пун комараца и мушица це–це; да урођеници једу нешто што личи на старе дебеле лојане свеће, неке смесе начињене од свега чега се ми гнушамо; да је оно што ми волимо овде често сумњиве чистоће; да се овде вода не сме пити; воћка јести ако

Људи ниједног племена немају такву одмереност у опхођењу, такву невезаност и љубазност, а ипак, и поред свега тога, крај све своје питомости (код њих једва да има трагова да су били људождери), Бауле су без интересовања за оно

Не бити тетовиран, значи не знати ништа, не бити спреман ни за шта, остављен на милост и немилост свега што може наићи. Изложен опасности од невидљивог, лишен права пред видљивим.

Више фетиша је представљен лов на хијену и испод фетиша лов на хипопотаме. Изнад свега су велике грабљивице са змијама у кљуновима.

Не што пре овога и после овога ја нисам био у чистом додиру са природом, као никада раније, већ што је остајало у дну свега сазнање да је и туда прошао белац и да је пронео своје разочарење и горчину.

Од свега на себи он има још само појас од црних врпци, кроз који је прометнут мач. Он је једном дигнутом руком наслоњен на колиб

Када бих понова узимао сталне црне слуге, ја бих их пре свега бирао по раси. Све слуге, као Фонтенов Мури, који су били расе Бауле, Аполонијевци, или било које из прашуме крај

Њих је свега осморица, иако припадају разним породицама, изгледају сви као браћа. Пошто су ме позвали да ручам с њима љути кус–кус,

Целога тога дана, на више од три стотине километара ми смо наишли свега на два села. Код првог застајемо да ручамо. Малено сиромашно село на речици Багое, која после има да тече кроз

У Дакару, који је збориште свега што се вуче по мору, између Јужне Америке и Европе, свега такође што иде на Даљни исток а не пролази Суецом, постоји

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Па онда љубав паше свемоћног? А више свега влажна тамница У којој своје дане проклиње И залуд чека лажну замену Сиромах Бошко?...

“ А Станоје ме лепо поздравља, А тај ће лепи поздрав значити: „Са ножем ћу те свега исећи Ако ти чамац спреман не буде Да ове мразне ноћи превозиш — Дању се крију као кртице — Убице, можда, и

Ви’ш како раде кад је насилу, Кад ханџар сева више темена, Животу претећ, цепа ветрове; Е, онда свега можеш добити!... (Виче.) Скелеџија, жури се!... Време пролази! ЈАЊА: Сад, Раде, сад! Још мало нагни!... Тако!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

000 војске и Лешјанин код Бољевца И Лукова са највише 12—15 хиљада људи, свега дакле највише 22.000 војника. У случају преке нужде Хрватовићу и Лешјанину може доћи потпора од Алексинца и Делиграда,

— затим продужи писање. Дрва? Ја опет станем гледати. Сунце се још не беше родило и ја, поред свега напрезања, не могох разазнати шта су они предмети. Нагађао сам: или су телеграфски диреци?

Мајсторска је ово слика. Ово нису бледе копије молера, слике без меса и костију; урнек је ово, овде свега има. Погледај који призор хоћеш, куд год погледиш све је месо и кости.

Картеч је непрестано сипао, из стрељачкога рова Турци су били скором ватром; наши, људи, поред свега заклона, једнако су падали.

— Зато што рат уништава оно чему све треба да служи само као цељ — уништава људе. Цељ читаве људске цивилизације, свега људскога делања то је човеково благостање; али човек — он је сам себи цељ.

Кад је за један народ од свега што се може изабрати у даном историјском моменту најкорисније и најбоље по његов опстанак, по његов развитак и

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Не могу га у вис бацит’ — Па нек стоји иза свега Међ Србима као спомен Мог живота и вашега. ИИ Болна лежи, а нас вара нада: Оздравиће, оздравиће млада!

мора; Надолевах црних мисли таму; Клечах надом у божијем храму; Звах природу, која јоште дрема, А данаске, — свега тога нема.

Ал’ кад стиснем болно чело, Кô кроз сан се сећам свега, — Да сам увек тајно зебô Од проклетства данашњега. XЛВИ Док имах срећу пуну, Свету је нисам крио; У песме сам

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Нико пушку да опали. Светислав уздахну и запали цигарету. — Сад, лежећи овако на мекој постељи, кад се свега тога сетим, чудим се самоме себи.

Али замах нас је захватио. Иза једне ограде од камења скочише неколико Бугара. Сјурише се на једног четника и свега га избодоше. Опалио сам у гомилу. Дотрчаше и наши.

Одозго су набацани џакови испуњени земљом, затим камење, онда опет џакови, а поврх свега шибље, да бисмо се заклонили од погледа непријатељских осматрача.

— Главу даје, ал’ мамузе не скида — дира га Коста. — Седи на кревет и, пошто немам виљушке, умачи прстима. — Пре свега, бароне, ти заборављаш, примо: да сам ја ритер, и секундо: да ја не једем конзерве.

На осматрачници се смењује с потпоручником Ћирићем. Од старих војника у батерији је остало свега њих шесторица. — А зашто си пустио браду? — За прилику... Тако, како је кад згода.

Неко упали светлост. Радослав, готово истрежњен од страшнога пуцња, сјахао је. — Е, ово си претерао! Доста ми је свега. Крајње је време да идете. — Људи, ја више не могу да издржим — чисто запомаже ветеринар. — Пустите ме.

да ми се донесе букет... Ветеринар спустио главу на груди и једва процеди: — Ја бих сада кукао из свега гласа! — онда погледа мрко Бору: — Ти замишљаш да сам ја аутомат... Мислиш ли ти да је ова моја кућа бугарски ров.

Наиграли смо се карата и домина, и заситили заједљивих шала. Доста нам је свега. Сада се љутимо на ситне мане. У последње време почело је Војина да нервира хркање Лукино.

Арлета поклопи моја уста својом руком. Осетио сам миришљаву рукавицу. — Љутим се на вас... Пре свега, зашто бих се плашила... Ви сте били врло љубазни... — Ех, то је он желео да му кажете — дирао ме Тома.

— Колико је још од старих људи остало у батерији? — Како да ви кажем... свега нас двојица: ја и командир. То је оно: „зло ни у рату не гине“.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

ПЕСНИК 210 НЕВОЉА 211 САВА МРКАЉ 213 САСТАВЉЕНО КАД У ГОРЊОКАРЛОВАЧКУ БОЛОВАОНИЦУ ДОСПЕДОХ ПОБЕЂЕН И ОСТАВЉЕН ОД СВЕГА СВЕТА 214 ЈЕЛЕНИ ДИЈАКОВИЋ ЗА НОВУ ГОДИНУ 216 СТАРАЦ 217 СТЕФАН СТЕФАНОВИЋ 218 ОДА НА РАТ 219 ЈЕВТИМИЈЕ

битно новога, није истовремено, а бар у толико исто одсудном степену и опсегу, такође и завршни уметнички резултат свега онога што се код нас у поезији дешавало читаво једно столеће пре њега; као да би било могуће замислити Бранка који би

Баш због свега тога, састављање Антологије старије српске поезије — а то значи антологије српске поезије пре Бранка па, неминовно, и

Шулце за српску поезију био откривен већ добрим пре њега: нека дубља узрочна повезаност и уметничка намера стоји иза свега тога. А то је оно што је данас још потпуно нејасно.

А то је оно што је данас још потпуно нејасно. Баш због тога свега ни оваква, према Бранку Радичевићу наизглед потпуно равнодушна Антологија није, јер неизбежно не може ни бити, без

и лакомији од свих својих претходника, стоји у нашим замислима непрестано он, бесмртни карловачки ђак, лиричар изнад свега чист и светао, заувек издвојен између свих пре и после њега.

За свестрано и потпуно разумевање свега онога што се у нашој поезији дешавало пре Бранка Радичевића а са особитим обзиром на њега она, неизбежно и потпуно

То је имало неколико крупних, трајних и одлучујућих последица. Та поезија се развијала, пре свега, без чврстога свога културнога средишта и свега онога што са тим појмом нужно заједно иде; сред трајне

Та поезија се развијала, пре свега, без чврстога свога културнога средишта и свега онога што са тим појмом нужно заједно иде; сред трајне неорганизованости сродних напора и исцепканости намера, у

Међутим... Међутим, несумњиво је и ово. Током столећа, поред свега, и овакав славеносербски испунио се неком садржином, смислом, — животом.

Говорили су њиме, писали, крај свега, прави, једини наши тадашњи песници. Наталожило се, прво око осећања и мисли изречених у тим старим текстовима, па

Зар је тако лако одрећи се свега тога, зар је уопште и могуће? И, најзад, зар је баш потребно? Дах старинске фразеологије и заостатака старинског

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Пушке пуцају. — Катуновић се враћа.) КАП. ЂУРАШКО: Шта је, војводо? Озбиљом кобном шта ми доносиш? КАТУНОВИЋ: Свега — Али ни за лек добро, војводо, И Шуловић нас с подлим Мићићем У овом кобном часу остави, А с њима Вуксан, за њим

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

И све помрије, леже у гроб, осим њега и неколико млађих жена, које се убрзо разудаше; и све пропаде, ишчезну, свега нестаде осим худе и врлетне земље, коју немађоше нико више обрађивати и зиратити, и осим празних и загушљивих стаја,

“ На зборовима и светковинама широко се и снажно пролијевала снага његова и лепота. Свега тога нема више, све је умрло, увело, ишчезло, да се никад не поврати.

Све ћемо ми ово узорати... ја и мој Столе. Онда ће бити и цару премилосном и спа'ији свега доста... Тако ти то мени учини, мој добри господине моја слатка душо!

Ама мрачајски прото, ако'ш, мало бенда и владику и овај суд... Не гледај, Џибићу! Што звјерњаш по соби, а? Има прото свега у својој кући; немој Мислити да нема... Јеси ли самћио већ? — издера се на ме. — Јесам, оче прото, јесам!

“ И, Бога ми, човјек — 'вала му, 'вала и њему и премилостивој царевини! — оћера несретнице и опрости ме напасти. — Од свега мала и имаћа остаде ми још један прасац, добар, дебô прасац, али зијанћараст и несрећа једна!

Него, преклињем те, главати господине, да овог лопова што теже осудиш. Свега ме упропастио. Скини ми га с врата, тако ти царске службе!

Живила наша премилостива Земљана Влада! Остави жено, 'Ристос те убио. Живила, продера' се из свега грла, наша премилостива Земљана Влада у Сарајеву! Она сва поблиједи, руке јој обамријеше, и ја се спасо'.

а кућне лумере четрдесет седме, захваљује се царевини, нашој премилостивој Земљаној Влади и славном суду што су га свега ослободили и, штоно веле, кô прст оголили: 'Вала им, ђе чули и не чули! То ти додај, 'нако испред мене, а у име моје...

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Да. Ви сте мислили васцела лепота Не спава у божјој искри ваша срца; Ви мишљасте кад се позна сва нагота Свега што кô тајна у души се зрца, Познаће се живот! У мени драж сва је. Али ви сте гробљем створили ме живим.

Река се мрзне, али покушава, Све чари које даље југу броде И раскош зиме да у себи сточи. Али од свега што се оцртава У огледалу неслеђене воде Ја видим само твоје топле очи.

И срешћемо се опет једне зиме У маглен сутон пун увелих нада, Ти нећеш бити ни страсна ни млада, Али још свесна свега што се збило.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

АЛЕКСА: Ако је одатле, онда је лако. Пођем ја по наредби господин-Вићиној прво да обићем све гостионице... ВИЋА: Па свега је једна у целој вароши. ЈЕРОТИЈЕ: Ама, не прекидај га!

ВИЋА: Па свега је једна у целој вароши. ЈЕРОТИЈЕ: Ама, не прекидај га! АЛЕКСА: Јест, како је свега једна гостионица у вароши, то прво одем у њу, односно у Европу.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Наместо далеке и слабо познате Русије улогу узора све више је преузимала Европа, пре свега земље немачког језика, утолико пре што је то био доминантан језик у Хабсбуршкој монархији, без којег се није могло

С друге стране, код Срба у западним крајевима, пре свега оних у Републици Српској (на територији бивше Босне и Херцеговине), на делу је јака тенденција да се учврсти културно

Класична српска народна лирика у облику у коме је до нас дошла превасходно је лирика села, пре свега израз различитих видова патријархалне културе, која је вековима опстајала под нашим поднебљем.

Његови антички узори нису били римски, него хеленски, а пре свега Хомер, Пиндар, трагичари. У последњој фази приближио се сувременом романтизму (Пушкин, Иго, Ламартин).

на традиције европске поезије од Хомера до романтизма, као и на песничка искуства савремених српских песника, а пре свега на свог учитеља Милутиновића.

Тај став изражава се у разним видовима, у гордом одбацивању света, прометејском пркосу, презирању свега приземног, у бацању песничке анатеме на свет, али има и доста песама у којима су изражена блажа осећања: туга, потреба

али је зато та два стиха довео до ритмичког савршенства. Мање разнолик, он је и мање плодан: објавио је свега две свеске песама у кратком размаку (Песме, 1903, 1912).

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

кући иде, да је с њиме сваки задовољан; да је онакав какав треба да је син њихове, газдинске, куће, која је и покрај свега још једнако била и бројала се међу прве куће. Па још он, првенац такве куће, који има оца да наследи.

— А већ се по њеном гласу, лицу, видело да се сетила свега [њиховог]. Он се чинио невешт. Унесено, мирно, завијено, одговори јој: — Снашке, коме ја на пут стајем?

Тако и она, чим предаде новац, одмах, а а први пут у животу, у том дућану који је већ у мислима свега знала, у сну целог живота сневала, сваку стварчицу ту знала, али тада, као неки гост који први пут долази, сама позва

И што је најважније, од тада није више она баба Стана! Диже руке од свега: од куће, момака, јела, готовљења, подрума, од свега.

Диже руке од свега: од куће, момака, јела, готовљења, подрума, од свега. Могли су да раде што хоће, да готове ако хоће сваког дана најскупља јела, троше много, колико хоће масла, брашна...

може раскошно, слободно да живи, креће се као што је ред, обичај, и како је она целог живота желела — диже руке од свега, није се мешала ни у шта, није ништа гледала, мотрила.

И онда она сасвим клону, паде. И поче да бежи, склања се. Диже руке од свега. И као у инат, увређена, поче све чешће да иде од куће, да остаје код родбине по два и три дана.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Тога дана треба почети орезивање винограда, макар свега 2—3 гиџе (СЕЗ, 14, 26; 16, 71). Лозу треба резати и на Светог Матију, 24. ИИ п. н.

То је општи биљни празник, Биљани петак (цф. нпр. Караџић, 3, 1901, 121) и Ђурђевдан; то је Спасовдан; и то је, пре свега, Лазарева субота, односно Цвети, када се в. освећује у цркви, и који се дан и назива Врбицом.

(СЕЗ, 19, 324). У источној Србији на Биљани петак млечики се чак приноси и жртва: тога дана од свега била најпре се потражи м.

« нпр. Вук, Пјесме, ИИ, 1, 48, 70, и Посл., 6167: »Тако ми соли и хљеба«). П. је, пре свега, основна и неизоставна жртва у мртвачком култу и култу предака.

људима и стоци, осигуравају се врата на тај начин што се више њих меће трн или трње (ЗНЖОЈС, 23, 56); то се, пре свега, ради у оне дане када су вештице и зли демони нарочито насртљиви, на пример: о Ђурђевдану (ЗНЖОЈС, 20, 46).

Многе мајке пред прво дојење »узму коријен од о., па га на једном крају заравне ножем и издубу, онда га свега пробуше, метну на брадавицу од сисе и кроз њ подоје дијете« (често се чује: »Да није руте и омана, не би мајка дијете

П. је и лек од уједа осе и пса (ставља се »на уједено место«, ГЕМ, 27, 493, Јадар). Због свега тога врача се и при сетви п.

с., 10, 1955, 132 (Гласинац); 26, 1971, 52 (Јањ); итд. Од свега тога овде се може само мало напоменути. Припреме (и врачања) за сетву (и за следећи род) почињу већ на крају жетве или

Ћипико, Иво - Пауци

Има тога сила по пећини, али ко би све опазио? Требало би бреме луча. — Машо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: „Машо” — Зовни и ти! —Раде! — повика Маша, а јека одговори.

—Ко ће то вјеровати? — вели један од комшија. —Што не би вјеровао? — јави се један времешан човјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла! Па било је и досада, ако и ријетко, тога код нас... А Војкан, удовчина, накресан, па...

— тако рекоше на суду, — затражише потпуну накнаду за дангубу, дневнице и за преваљени пут око четрдесет километара, свега скупа сто и шездесет круна. —Равних четрдесет талијера!

Раде се загледа у весео пламен, и као да се, тек тога часа, свега сјетио, очи му засузише, и учесташе сузе, и котрљају се низ образе...

Као да се одијелио од свега свијета, и, као никада досада, у топлим сузама сазна и осјети у себи своје битство и моћ живота.

Али не будали ти, и храна, и вино... Их, још ми у носу мимо свега осталога остаде мирис печене јањетине!... Уто Маша изнебуха узе камен и уметну се њиме и вели: — Боље би од попа

Код куће дјеца ме гладна чекају. Не знаш ти, Машо, што је то кад су дјеца здрава, а гладна... прође те воља од свега. — Збогом, Машо! — и насмијавши се на њу, оте јој се из загрљаја. — Збогом, Раде!

се развила у здраву, витку жену, бујне косе као шума, са загаситим модрушастим колобарима испод очију, што газда мимо свега другога на њој јако вољаше И прилагодила се посвема градскоме животу, и више пута морао је газда закратити јој веће

Најпошље се маче и с натегом дотетура до своје куће. Када се је пробудио, бијаше објутрило. Тек што је отворио очи, свега се сјети. Оћути силну бол у глави; размази се. Растројени живци попустише и он заплаче као мало дијете.

Па зашто га од свега тога отргоше, против његове воље? Све то бијаше изгубљено, а да ништа није добио у замјену. Он пусти маха свому

— А ви што долазите издалека, погосподите се, па само важно... — Пусти, пусти! — трже се Иво. — Оставио бих се ја свега.... — Дакле, шта је нова? — Нова? Не знам ... — Кажи, нека и ми у овој пустоши дознамо поштргод!

Управо бјежаше од куће и из тијесне улице. Избивши на поље, засјени га сунце, ну и поред свега што је оно већ почело прожигати младић га поздрави жељно и усрдно. Он ходаше полако путем.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. ДОРОТЕЈ Димитрије Свега се сећам, нарочито нашег првог сусрета. Све је онда било тако необично: и тај дан, и он, и Мртваја вир.

донео. Имало је ту свега: тиквица са некаквим семењем, врећица са осушеним корењем била, сувим стабљикама и цветовима, разних посуда од дрвета,

Лауш се разбеснео и наредио да се врач избаци и да му се још поврх свега удари неколико дарги по голој гузици. Но Јевђеније је био човек кога није лако отерати.

За тили час би својим чељустима самлео пола печеног јагњета и уз то искапио пуну тикву јаке вратимљске ракије и поред свега тога остајао на ногама, као какав храст који одолева свим олујама.

Могао је рећи: поведи рачуна, отвори очи, побрини се. Не, уместо свега тога рекао је „припази“. Није рекао: припази на оно шта се овде ради, или: припази шта се ради.

Но, оно што разликује Прохоровог Христа од осталих које сам видео, пре свега је тело. Парче тканине пребачено преко бедара са фино изведеним наборима као да је живо, као да ће сваког тренутка

После сам схватио да сам изабрао погрешног саговорника јер тај стари пањ није разумео ни једне једине речи од свега онога што сам му говорио. А говорио сам како Дадара лоше распоређује војску и убојне направе на бедемима.

На супротном, јужном бедему, који је и најнижи а и са равницом покривеном ситним чечарјем, испред, распоредио је свега десетак људи, без икаквих направа.

Свако треба да ради свој посао. Наш посао је да ушчувамо веру, а то је прече од свега осталог. Можемо сви ми овде одреда да изгинемо, сви, колико год нас је у Кули, али темељи цркве не смеју бити дирнути.

Ћутао сам, главом су ми промицале неке речи које сам могао изговорити, али ништа од свега тога ми се није учинило довољно снажно, па сам у једном тренутку, не знајући шта да предузмем, покупио вршком прста

Артемије Пре свега трулеж. Затим умор и мртвило. Разбојници нападају све ређе и све тромије. Жега је несносна. Блешти кречњак.

Можда је тим својим одласком, тим немим презиром, рекао више него васколиком буком и галамом коју је иначе око свега тога могао дићи. Отишао је тихо и достојанствено, као мудрац, не као кукавни очајник.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Васкрсне ли тада наше младо доба И долети спомен са веселим звуком, Ти се благо насмеј на дверима гроба, И свега се сети - и одмахни руком... 1887.

је при чаши било, И ту се прилично јело, ал' много више пило Сваки је зборио гласно о ствари којом се бави, Док се од свега тога не створи урнебес прави!

И он виде, како лете Коњ и пана испред њега, И огањ га узе свега, Јер их спази близу мете. Па од чуда и срамоте Заигра му срце живо, Што ни у сну није снивô И његов се усклик

И утом, са свију страна, Јекнуше весели звуци у сусрет гранулог дана, И свест се кравару врати. Он се је сећао свега, И стид га толико узе: дође му да чисто бега!

Но, сад је већ било касно, Јер он се, крај свега другог, сећао и тога јасно Да је кметицу позвô у забран општинског ћате Уочи Ђурђева дана, а зашто - и сами знате.

“ И кмет је, најпосле, човек; па тако и самог њега Љубопитљивост страшна овај пут обузме свега, Надвири у окно прво, па руком лупати стаде. Набрзо и сâми Амор на посô својски се даде, Те ларма паклена луче.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Преписка није разговор; њој ће, пре свега, недостајати оно душевно расположење које је нашим разговорима на обалама плавога алпијског језера, давало ток и

Поред свега тога, Ви хитате напред, а ја пребројавам завијутке и нове куле које се нижу, све горостасније, једна за другом.

Због свега тога су Вавилонски астролози врло савесно пратили кретање планета, и о томе су сачуване њихове прибелешке.

Наша седмица постала је на овај начин. Вавилонци су познавали, као што из напред реченог следује, свега седам покретних небеских тела: пет планета, Сунце и Месец.

Пристајете ли, драга пријатељице, да се и ми укрцамо у ту лађу? То није тако тешко! Пре свега, треба да се бацимо у старогрчка одела, а за то не требамо ни кројача.

скупоцен ковчежић, а из овога Александров лични примерак Хомерове Илијаде; ту је књигу носио велики освајач свега стално уза се. Улазимо у другу просторију. У њој стоји статуа човека малога раста, танких ногу и сићушних очију.

Но када се завири дубље у тај механизам, онда он губи своју привидну једноставност. Пре свега, равнодневице не стоје на миру, него се селе полагано дуж еклиптике, вукући са собом и небески екватор, па померајући

Но поред свега тога, била је жена од главе до пете. Зато јој се мушкарци нису могли да одупру, а то је она тачно знала и рано испробал

Са Земљиним Месецом, свега их је двадесет и девет на броју. Онај велики простор који лежи између Марсове и Јупитрове путање није празан.

Њих је било свега десетак. И одговарајуће положаје Сунца и Марса израчунао је Кеплер најтачније. При томе се показало да је при деветој

Но поред свега тога, нису се ипак посматрања потпуно подударала са рачунима, извршеним на темељу оваквих претпоставки, увек је било

Са дозволом свога управника Енкеа, одлучио је Гале да још тога вечера потражи ту нову планету. Зато је, пре свега, израчунао из података Леверијеових где ће се та планета налазити тога вечера.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

почиње се са прилагођавањем књижевних дела за потребе школске лектире, издају се први листови и часописи, намењени пре свега наставницима, а затим и ученицима (на пример, у Паризу 1757.

Крајем 18. века нека од ових дела преводе се на српски језик – читају их, пре свега, деца Срба у Аустроугарској. Тридесет година после француског издања школски надзорник Аврам Мразовић (1756–1826)

Поезија српских просветитеља и романтичара (овде, пре свега, мислимо на ауторе који наменски пишу или преводе текстове за децу) показује, пре свега, потребу писаца да децу

и романтичара (овде, пре свега, мислимо на ауторе који наменски пишу или преводе текстове за децу) показује, пре свега, потребу писаца да децу васпитају и подуче моралним вредностима, а затим и да их забаве.

Осим другог овде свега, Мене створи из ничега, Духом твојим ти подуну, У менека душу суну. Хвала Боже на дар ови. О помози, благослови!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Лица мирна, уморна, али још живих, жељних очију). МИРОН (благосиља све, али поред свега не може да се савлада да буде миран, прибран): Живе биле, и благословене да сте! (Прилази Ташани): Ташана, звала си ме.

Мој слуга, клисар, пред вратима, уздисао би жељно и завидно, што он нема толико јело и пиће, док ја овамо од свега тога не бих смео ништа окусити.

Ах, Ташана, да знаш како је то страшно бити не телом већ душом стар. Да знаш како је тешко бити изнад свега, и остати зато сам, сам... ТАШАНА Дедо, ја знам шта је то самоћа, пустош!...

Иза њега, по остатку старога зида вије се ладолеж из кога вире трошни, земљом и травом покривени каменови. Од свега само што на старој чешми тече вода и до ње види се како се скоро засађена и негована младица јабука, са својим правим

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Није лако ту радити и одговорност имати. Па и смирио се на том послу онај мој бесни Риста. Чува се, кажу, свега. Ипак, провири његова несрећна нарав. Љут је као паприка, каже његова жена.

Риста је независно од свега водио своју судбину. На претресу је био дрзак, врећао, и пресуда је испала строга: две године тамнице.

„Увиђавност је нарочито јака код људи усамљених, заборављених, безнадежних; они се боје свега и стиде себе. Смрт Срећкова бацила је старог оца у сав ужас старости и немоћи.

Кирајџије нису доносиле кирију, а стари је није тражио, јер се бојао свега и свакога, и није више знао како да настоји на свом праву.

О, Боже, опрости и мени маторој грех. Храним тело, а не питам за душу. А ко би се свега сетио! Иде лепотица моја за процесијом, код часних сестара је учила шити, види сваког ђавола у сваком буџаку моје

Да није било других мука, живела би ваљда сто година. Станојла Перчинова видела је Тошу Лазарића, старог момка, свега једаред пре него што ће се за њега удати.

Станојлина мајка беше жена наших јужних сиромашних крајева. Знала је у браку с Бошком за две ствари свега: за велики рад у кући, и за ретко страсну љубав према мужу.

У тим орманима је било, као у свим старим кућама, свега и свачега, архив и старинарница. Никада се није могло све извадити и претрести; само се с времена на време избацивало

У приземљу, два улаза, колска капија и гостински улаз, и два дућана. До госпа Нолине удадбе, два дућана беху свега једна велика радња с вином.

Али, прво, госпа Нола није била без брига. Сем свега другог, филијала тамо доле није добро стојала. Талијанка се вратила, тобоже оболелом мужу, а стварно, после потрошеног

Да човек не верује, док не доживи... Ето, драга госпа Лела, после свега мога петљања и рада, мене још и бикови вијају.

и добар човек, и добар муж, и отац; и од Паве која је била понајбоља жена у варошици, зашто је од њих остао овде свега незаконити син фрајлин, а том незаконитом сину ће остати до смрти само мати фрајла, и немио запис у поповским књигама..

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Пре свега, нису ни стога што ја себе не сматрам великим човеком, те сам са те стране безбедан и миран, уверен да ће моја приватна

Тај нагон се у животу човековом свега двапут јавља: једанпут, кад осети потребу да краде туђе крушке, ораје и јаја; и други пут, кад осети потребу да краде

Сем овога, владу су чинила свега четири миминстарства: полиције, финансија, просвете и војно. У то доба, када смо ми као деца играли владе, нису

Но, сем свега тога, он је тако горопадно умео псовати, почевши од господа бога па до најмање бувице у ћебету, а умео је, богами,

За часак само, за тренутак, промишљаше како да одмазди увреду. Он у томе тренутку виде свега два начина: или да изађе у ходник, узме чизме и замоли наредника да их навуче и да му направи место, како би он могао

аждаја, стонога, псоглава, гуштера, крокодила, гвоздензуба, медуза, шкорпија, кербера, пуноглаваца, ајкула и, врх свега тога, као змај са седам глава и са седам пламенова, које свака глава бљује из чељусти, била је: ректификација круга.

Из свега тога да се извести као закључак да теби треба дати двојку и да ти можеш ићи на место. Што се тиче оне рођаке физикине,

“ Па и крај свега тога, професори ових мртвих језика, то сте извесно и сами приметили, живе у дубокоме уверењу да су деца дата у школу

Због тих батина Перса ме је омрзла и тако се свршила моја прва љубав. ПРВА И ПОСЛЕДЊА ПЕСМА Написао сам свега две песме у животу и са обема сам толико страдао да сам се зарекао чак и да не читам више стихове а камоли још и да их

Написао сам свега две песме у животу, и обе су ми толико шкодиле да сам морао прибећи мерама које би ме окрепиле и опоравиле.

Мој један друг, који је такође написао свега две песме у животу, много је боље прошао, али је он првом песмом честитао седамдесетогодишњи рођендан једној својој

Мрзнемо се исто тако и на математики, А директор школска дрва шаље својој свастики. — Пре свега, то није правилно, морало би би ти: математици и свастици, јер слово к пред и претвара се у ц, — објашњава професор

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Шта ћемо сад? — Има ли који други пут? — Колико има пушака у батерији? — Свега шест. Две покварене. — Аух!... Господа му милог! — Чекајте! — упаде командир. — Јеси ли ти сигуран, стари?

— Знате шта? — изјави одлучно поручник Коста. — Дозволите ми да одаберем четири војника,. колико свега пушака имамо, па да ударим ја на онај ескадрон. — Море, остави — добаци командир. — Слушајте, господине капетане.

— упаде подругљиво Лука. — Не верујем! — Вала, ако будемо морали на граници да положимо оружје, ја одох... — Пре свега, пита ли вас ко, те сада вадите очи... А ако желите да чујете моје мишљење... — Молим вас, господине потпуковниче...

— Из дана у дан топимо се — проговори потпоручник Драгиша. — Чуо сам данас да дивизија броји свега две хи-љаде сто тридесет и шест људи. А на дан мобилизације, пре годину и по дана, било нас је двадесет и осам хиљада..

Јанкуља су убили Арнаути. Од сто тридесет, колико је било на почетку рата, у батерији је остало свега тридесет. — Ех, шта ћете... Да нема тога и Никола Пашић би ишао у рат! — размишља Танасије.

Каква је то била спрема!... Каквим смо се надама заносили!... А какав жалосни свршетак дивизиона, и то после свега три дана! Пуковник Иван, мрачан, натмурен, прекрстио руке на груди и гледа замишљено у земљу.

На истоку се налазе стрме и високе планине. На западу је Островско језеро. На том кратком и уском простору налази се свега један пут, који смо тек сада ми нешто мало поправили.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

ШТО НЕ БИ ТРЕБАЛО ДА ЗНАМ У поноћ кад пођем улицом сам, сам, Улица је сувише широка и црна, два прозора су свега осветљена, У поноћ када пођем улицом сам, сам. Ја знам, Ја знам, Ја знам.

Ћут! Али херој сам на друмовима: Од свега највише волим да се опијем, а после тога још да путујем: Ко ти рече пријатељу, да ћу доћи у недељу, у недељу Дунав

Па ниједан живота сан Није тако чист И од свега чедан, као да је у трбуху неке матере; Проходим кроз онај тмури простор где сваки лист, У сањању, пориче да има један

Рекао си: уби; ја немам времена, вратићу се! Ниси имао снаге; заборавио си! О како си леп, ти си најлепши заиста од свега што сам сазнао! Ни једна линија, ни једна сенка сећања: сам Огањ.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Три брда у даљини, као три прозрачна мехура сапунице, привлачила су га више од свега. Био је спреман да слуша чак и песму потока који је себе називао реком.

Та светлост подсећа на бљесак дуге, на тихи и тужни сјај месеца. Више од свега мали сунцокрет волео је ноћ! Гласови ливаде утишавали су се у ноћи и шапутање трава било је једва чујно.

— Шта сам вам рекао? — подиже обрве мрав вратар који је изнад свега волео да опомиње и прориче. — Које још племе, са зрном памети у глави, гради мравињак у врбаку?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Поводом тога, мислећи пре свега на старогрчку епску поезију, Маркс каже: „Што се тиче уметности, познато је да одређени периоди њеног лроцвата не

Али овде можемо да укажемо само на неколико значајних чињеница које је истакао Бранислав Ђурђев. Пре свега, треба имати у виду да је турска владавина од почетка стално била праћена бунама.

2 Преткосовске песме У преткосовски циклус спадају, пре свега, песме о Немањићима (Немањи, Сави, душану, Урошу) и Мрњавчевићима (Вукашину, Угљеши и Гојку).

Уместо свега тога, у песмама о Душану налазе се разни легендарни мотиви (свакако, зато што су оне настале у времену које је било

И од те војске не беше бегунца, него сваколика или изгибе или у ропство паде.“ У песми се од свега тога сачувало веома мало. И у песми он живи у горском крају, али не у родопском, него у дурмиторском.

То ће, изгледа, бити пре свега. Но, било како било, Марко је најизразитија личност у нашој народној поезији, па и у поезији неких других балканских

И то је потпуно разумљиво. Пре свега, у доба кад су ове песме настале, а и много касније, људи су били тако немоћни према природним И друштвеним силама да

И у њима је, пре свега, реч о пропадању старе државе. После битке на Марици (1371) н после битке на Косову (1389) наше јужне области потпале

Тако је задобила победу над Богданом и над Дмитром. Кад се Дмитар увече вратио кући — после свега што му се у лову догодило, после поуке коју је чуо од рањеног сокола: „Мени јесте без крила мојега кано брату једном

чакшире, доње на ногама чарапе и опанке, горе чохане ђечерме и копоран, гдјекоји и доламу зелену или плаветну, а поврх свега куповни гуњ; на глави или ћелепоше или фесове или свилене капе кићенке, од којијех су свилене ките висиле с једне

су морали да се боре и памећу, да се сналазе и довијају на најразличније начине, да буду опрезни, лукави, али изнад свега морали су биги храбри и издржљиви, спремни да ведро подносе умор, глад, жеђ, ране, најтежа мучења.

Зашто? Пре свега, зато што је заснована на контрасту: на главна питања каде Кулинове гаврани дају супротан, за њу неочекиван одговор.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

ми је ове славе Признања ће да ме смлаве То миш рече испред мачке Па побеже наглавачке Доста ми је величине И свега што храбри чине Хоћу мало да се бојим Да осетим да постојим Рече мачка испред кера Па побеже у два смера Шта ми

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Не, био сам у оближњем љескару — одврати Стриц тако озбиљно да читав разред, и поред свега страха, прасну у смијех.

Стриц је неко вријеме марљиво кукао, а кад се пуцкетање сувих грана сасвим удаљи, он се нешто досјети, па стаде иза свега гласа да тули опонашајући вучје завијање: — Аууу! Ав-ав-аууу!

Истину буди речено, није баш изгледао петнаест година млађи, јер је раније имао свега дванаест, али је тако, са сламом, цикламом и дјевојачком траком, личио на весео сеоски јесењи вашар на коме чупоглава

У овој земљи гдје је све до јуче сијевала сабља туђинских поробљивача, другарство и вјерност цијењени су изнад свега осталог.

стајали зец и тигар, корњача и соко, славуј и коњ, Био је ту чак и један планински орао прорешетан гелером, али поред свега тога он је и даље весело ширио крила изнад зелених брегова у низини.

Шта има ново? — упита Јованче. — Шта ће бити ново. Нестало нам пушчане муниције — забрунда Николетина. — Остало свега по метак-два на борца. — Их, да им је сад она тамо муниција! — оте се Лазару Мачку. — Која муниција?

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Зато и сав изнутра стрепим. Бојим се с мојим срдцем; са свега ми срдца не миловах господина Бога, у срдцу о земљни послови се старам и зло из њега чиним.

Дотле се сећај свега тога докле ти се у невреме смркло није, и загње ти све широм: небесно видело, Сунце, Месец и виђене звезде, и врате се

А ту ћу и остати код твога гроба да моје надање, а твоје ускрснуће скоро видим. И пре свега тога, зактевала бих бољма уједно сад с тобом одрешити ми се с телесне свезе и сићи и мени у Ад за тобом!

(И пребеда ово пишући у опраљеној књиги, на злој хартији, јакож и види се, с неуправним мастилом!) Од свега овога зла и беде, ти нас ослободи.

Ал' што је постало од Бога за потребу изарад људи, ипак се свакад тога находи свега доста с променом годиштном. Од земље што је саздато, од ње се удиљ и рађа по завичају своме, и опет све у

О, велике му к људма милости и безмерна дара, како сâм ето, невиђен, несмештен, свега урадилац и владалац Господ, когано од страха стрепи небо и земља и воде, и свако му се колено поклања на небу и на

И један уписа у својој цедуљи да је вино од свега понајснажније, јер оно свакога човека може с ногу свалити и најпаметнијега изумити, ко га много пије.

А други је пак хвалио цара и говорио да је од свега понајсиловитији цар заштоно он и земљом и морем, влада над свим људма у свому царству, и што му је воља, то чини.

А трећи је написао да је понајмоћнија од свега млада невеста, да речемо, ето, жена. Заштоно она је на овај свет родила и цара и краља, и оне, којино виноград саде.

ће тако, с оном формом, под Јерусалим Антиох, персијски цар са силном војском [стићи], те ће га похарати и запустити свега, људе исећи, црковне ађијаре и судове све разграбити војска и однети.

с неба горући град, дањом учини црни мрак, најпосле по свој оној земљи једну ноћ све првородно од човека до скота, свега имања поби и помори.

Бог пророку Језекилу писати, за знање, јер ће наскоро доћи под Јерусалим Вавилоњани, обсести га и с бојем узети, пак свега попалити, земљу похарати и људе све, које исећи, које пак у вавилонску страну запленити. Како онда и учинише то.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

легени, ибрици, сахани, сребрни шавдани, тепсије и синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калајисано.

“ Због свега тога он је био радо гледан од млађег света, али многим родитељима није се допадао поред свег његовог лепог заната и

Па кад цвеће замирише, а гугутке загучу, — оријенталац се сваки тада радо одаје тихим сањаријама! Беше то кућица пуна свега и свачега, а највише топлине (оне топлине коју ћете узаман тражити код нас); као и све куће у тим крајевима, беше она

Кад би му споменули „више школе“, и да би добро било да је — кад му је већ бог дао свега доста — пошље у Београд, хаџи Замфир би их тада само погледао и погледом пресекао; истресао би чибук, и то би био знак

Тако је силна љубав и тако силно заноси она човека!... Ништа од свега тога није он приметио нити га се то тицало! Само једна слика му је лебдела пред очима, само један поздрав му се

да је Зона све то морала чути и видети, а још му страшнија беше помисао: шта је све морала претрпети Зона после свега тога од својих у кући!...

“ а он тада полете и викну на њу из свега гласа... Трже се и разабра.. Шта је ово? помисли Мане, каква дока, какве друге жене!

Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло весеље. Свега две ствари у свету још воли: девојке и ливене ексере; и увек му пуна шака ексера, а то добија већином приликом силних

Наравно да хаџи Замфир није смео ништа чути од свега тога и стога га је са зебњом очекивала Ташана кад се вратио од господина начелника, и кришом га посматрала неће ли

Тако је свету јављено било да Зона није никуд била одведена, него да је код родитеља, и тако да ништа од свега онога што се којегде прича није било.

Шта ће странци рећи на то? А наше будне полиције ниоткуда, да нас, веле, поштеди од свега тога!...“ Ето, тако кажу кад је о сиротињи реч.

И кад год су отпевали ту песму, добијала је чучук-Ајша лепа бакшиша и још лепших речи и погледа од Мане и свега друштва Маниног. Али вечерас Мане није поручивао ништа. Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму.