Црњански, Милош - Лирика Итаке
Да понесеш од мене само тугу и свилу белу и мирис благ... путева засутих лишћем свелим са јабланова. СЕРЕНАТА Чуј, плаче Месец млад и жут. Слушај ме, драга, последњи пут.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И никад више, никад не зажелим Лепоте што их пружа зорин зрак, Ни живот худи над Животом свелим, Кад је пред оком широк, вечан мрак. ИИ Искачу, авај!
И струји Младости крв ми по жилама свелим; У мојој души певају славуји Под хладним небом октобра и зиме. И над тим колом, и над земним свиме Осећам где се
Дани су мојих жеља ређи, А хоризонти мисли блеђи; Паук у својој танкој пређи На надама се сунча свелим. Било је добрих, старих дана, Када је срце моје знало, К’о јасиково лишће с грана, Трептати свакад, много, мало,
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
збиља, да већ немам снаге Да волим, патим и да ишта желим; И не знам више за спомене драге, За пали живот са ружама свелим. Ја не познајем сад ни она доба Кад устајаху духови из гроба.