Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад би склизнуо са седла, да испружи ноге, и почео да пешачи, још чуднији је био шум лишћа свелог, које је, корачајући, пред својим кораком, дизао.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Умрећу, па кад се зажелиш мене, не вичи име моје у смирај дана. Слушај ветар са лишћа свелог, жутог. Певаће ти: да сам ја љубио јесен, а не твоје страсти, ни чланке твоје голе, но стисак грања руменог увенулог.