Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Где је хармонија, Осим у љубави? И знак вечитога, Ако не у срећи свемира? — Свуд зија Твој понор и злочин; свуд су твоји пути Бесмисла и страха; саму, узвишену Над свачим, дух људски само
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
положаја у животу и на позорници ипак самоуверено смешио као да је најважнији у целој представи — центар драме и свемира, града и уметности.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Јеси ли невидљивом сличан? Сродан бићима што се виде само у духу? Или те господар свемира познаје по телу и по тлу од којег си саздан? Да ли си предодређен знању?
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
— Све је то беда, моја премила; Друштво је тешка, мучна досада, Коју је хладна судба спремила За наша срца, робље свемира.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Та је осветљеност можда долазила и од радости свемира а приказивала се само онима који су за собом већ оставили већа искушавања патњом.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
кад га буди сунчани зрак и славуј, колико сам се пута напрезао да замислим: како опет кроз сан слушам онај исти жумор свемира и осећам сав онај, буран, пун страсти дах зоре пролећа, кад је ваздух сав од мириса и од цвркута, зујања оса, веселих
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Све што су људи, бар досад покушали измислити и поставити на његово мјесто — „друштво“ , „човјечанство", „бесконачност свемира“ , „бесмртност врсте” и томе слично — показало се далеко премалено и непасионантно а да би га могло надомјестити.
смрти, бит ће све што постоји; оно ће расти и расти, надимат се до високога свода, прерастати границе свијета, границе свемира. А „бесмртност врсте” и „бесконачност живота као таквог” постат ће опет неозбиљне и недостојне пубертетске флоскуле.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Јер нас хвата језа и северац свира Кроз недра, где чама на згариште седа, Јер храмови свети нашега свемира Остали су иза урвина и леда. Опраштајте зато наше речи грубе. Опраштајте клетве и пирујте даље.
Чуј, тутњи, жури свом циљу све даљем, Тисућ мириса у загрљај збира И растура их стазама свемира. Нек нађе твоје око које спава!