Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
И, гадећи се, глас Петров га трже: „Рави!... Стрвина!... Обиђимо брже!...“ Ал Он занесен свемирном лепотом. Он се сажали над умрлим скотом... И, као зачуђен, што се леша гаде, Место да Лепо свуд нађу и љубе.