Употреба речи свемогућега у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

касно, силом и на љуту срамоту) допуштене, и сад су свуда те вешти чудотворне; а вешт чудотворна, то значи која имаде свемогућега бога силу у себи. А нису ли, рећи ће ко, сјен Петрова и Павлов убрусац у оно време немоштне исцељивали?

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

О сљепоћом опојена злобо, о зла жертво душе изгубљене, рат сте дигли на свемогућега! Би несретњи морехоци пређе, - постигнути корабљекрушењем на средину бучна океана, кад окрену сунцу на рађање

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

— Заповедај! А бог је свемогућ. И ево ти се кунем, госпођо, Свемогућега светим именом, Заклињем ти се оним престолом Са кога свемилостивна рука Безбројном свету светлост поклања, Да ћу

На тужном пољу шта нам пропаде, А шта остаде?... ВЛ. ВАВИЛА: Остаде вера, Да у промисô свемогућега, Да у његову помоћ верује. РАДОШ: Свет оче, верујем, — Верујем творца бога, ђавола!

Ћипико, Иво - Пауци

свјетује, и најпослије вели: — Зафалан сам вам од срца, пољубљени кршћани, јер знам да су и ваше молитве помогле код свемогућега бога те издравих од тешке болести; па особито ми је мило што сам ухватио згоду те могу да вам узвратим „мило за драго”.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности