Употреба речи свемогућем у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Немој!... Нашој грешити душе о неопојан гроб и о свог најбољег друга!... Ево, ја чича Иван, молим се теби као свемогућем богу!... Опрости!... Станку се згади... Овај човек беше некада поносит...

Теодосије - ЖИТИЈА

њен, обоје у скрби и жалости због овога, јер им је душа веома жудела да добију још једно чедо, ноћу ставши на молитву свемогућем Богу, за се, са сузама говораху: „Владико Господе Боже Сведржитељу, који ци негда послушао Авраама и Сару и остале

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

па се најпосле толико осилио и понео да је почео и самом Богу да пркоси како је он, по сили својој, раван Њему, Богу Свемогућем. Људи, поданици његови, много су се бојали свога цара. Он је убијао кога је хтео и остављао у животу кога је хтео.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности