Црњански, Милош - Лирика Итаке
Умор ми само у очима сја, и све што иштем од тебе то је: часак‑два тишине, тишине. УСПАВАНКА Кад шума свене остаће над њом звезде румене. Понећеш свуд, пошла ма куд, само срце своје горко.
шапатом страсним и отресам чланке, смехом преливене, али, полако, трагом својим, слутим: тишина ће стићи, кад све ово свене, и мене, и мене. И овде, без боје тајне, ни једне воћке нема, небесне оне боје, горке и бескрајне.
шапатом страсним и отресам чланке, смехом преливене, али, полако, трагом својим, слутим, тишина ће стићи, кад све ово свене, и мене, и мене. Фиезоле, 1921. СЕРБИА Испливах на гробљу, у несвести, као модар рак.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Живот ће проћи ко тренутне пене, Маћија некад а некада мати, Напречац ће, у напону, да свене, И шта је старост никад нећу знати.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
О СВРШЕТКУ Расточиће нас беда, болест, смрт У житку масу и несношљив смрад, Кад зине земног распадања глад И свене наших плавих жеља врт.
УТЕХА Кад се све из руке буде пустило И радост наша свене, као цвет; Када се вече буде спустило На наших старих илузија свет, — Нећемо више ништа жалити, Јер свега ћемо
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ја жељах да сте вечно покрај мене; Да моја љубав никада не свене; И венац лепих жеља ја сам плео. Ал' кад сам крај Вас био, ја сам дуго, И врло дуго, казив'о све друго, Само не оно
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Чим јој свене петељка, јабука ће, следујући силу теже, пасти на тле. Где лежи граница дејства тежиног?“ Поче да се смркава.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ја осећам... И у часу махом, Песма стаје, угаси се, свене: Појави се живот с тешким дахом, И све оде у сан, успомене.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
По току тропских година зелени и опада лишће, процвате и свене цвеће. Сидеричне године броје кораке наше Земље, а тропске, како откуцава њено било.