Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
да је онај грађанин и велики господии био који је нас љут увредио, и мене бедну у толико очајаније привео и с ума свео, да за освешити бешчестије теби нанесено морала сам ... Познати су ти наши случаји, нашто ћу старе ране позлеђивати?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Једва је пред зору свео очи. Таман свану, а већ стаде газда Милун, по обичају, викати по кући и око куће: тера чељад да устају, заповеда
Сава се брже-боље обуче, па потеци школи. Сад, опет, он узе лупати на врата школска. Никола таман беше свео очи, трже се кад чу отет лупу; промрмља онако бунован: »Та каква је ово напаст ноћас!«... па устане и извири на прозор.
— рече Пурко готово јетко, па упита: — А ти? — Кад ми каза Средоје, мени се нешто смрче пред очима. Сву ноћ ти нисам свео ока на око. Премишљао сам од сваке руке. Најпосле прегох да идем у свет... — Море, Страхиња, и ти си луд!...
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
било одвећ пригодно, поправио грубе историјске грешке, додао још више поуке, »ободрителних наставленија«, целу драму свео у пет чинова, а чинове поделио на сцене.
изишла је у Бечу Писменица сербскога језика, по говору простога народа написана. Караџић је ту у граматичка правила свео »говор оних Сербаља који живе по селима далеко од градова«, и то је била прва граматика народног језика српског.
Он је себе, на своју штету, свео на срећног подражаваоца народне поезије, постављао себи за задатак да покаже »како се српски пева«, био песник једне
сеоских песама и полуреалистичних приповедака из сувремена живота, остаће роман Сањало, у којем је своје рђаве особине свео на најмању могућу меру и унео оно што је било најбоље у његовом књижевном таленту.
покушај: Игњатовић је хтео да буде »поетичан«, али његова природа вукла га је доле, и он је свој »исторически роман« свео на препричавање историје и вулгарне и нетачне описе живота на српском двору у XВ веку.
Он је сатирично опевао омладинског песника разбарушене Косе који је сав свој духовни живот свео на мржњу на Турке и љубав за алкохол: Старо, срећно доба, тебе многи жале, Либералне твоје битке и скандале, Кад је
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Немо ме ломити. — Ја миром ваздух појим, Миришем људима; А онако би свео На твојим грудима! МЛАДОСТ Раскошног пролећа крас Лептирак облеће мали И пије медену сласт, И, блажен, Господа хвали.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
кресао полну снагу да се сувишни полет у земљи смањи И после декаде овог заната он постаде плотски мудрац мршав и свео, пун гвоздене воље.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У Богу је ведро. У нас, све се сневесели и, као што јесен не зна сваки свој свео лист, умрећу због Сербие, а нисмо се ни срели. Да ли је то иста моћ, која све расипа и разлије?
А кад ми сломе душу, копље, руку и ногу, Тебе, Тебе, знам да не могу, не могу. ЖИВОТ људски, и хрт, свео лист, галеб, срна, и Месец на пучини, привиђају ми се, на крају, ко сан, као и смрт једног по једног глумца нашег
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Свеједно да ли је то један лист свео Спомена што кида смрти ветар зао, Или се то руши један идол цео Обожаван, што је у прашину пао.
— Које је то време? — О, давно; ко ће тога да се сети! — А ово? — То је цвет у књизи, свео. Смешно; ал’ некад људи су век цео Чували тако нешто.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Кандило и сад пред иконом тиња, И сад је позно предбожићње доба; Ал' глуха јама сад је моја соба, А ја лист свео под бјелином иња. Узалуд чекам... У нијемој сјени Никога нема. Сам, к'о камен, ћутим.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
јер увиде јасно неминовност, каузалитет, у природи, и у њој могућност да се природне појаве испитају и објасне; он је свео квалитативне разлике на квантитативне, као што то чини и наша модерна физика, он је загледао дубље у ткиво природе но
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ Још синоћ му она уши пробила свео томе истом, па је то Јаћим целе ноћи сањао и сетио се тога чим се освестио. Прибрао се и прикупио брзо, па се још више
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Да сам кад попустио радозналости и завирио у какву стручну књигу, рјечник, лексикон, свео бих ту птицу и тај цвијет на одређену зоолошку или ботаничку врсту; овако, они у мени фантастично живе, као птице и
У мени тишина, нада мном подне без руба, уоколо призори земље у доброј поплави сунца. Зар се на тако мало сав живот свео? Је ли то старост, преживјелост, умор? Или посљедња, врховна мудрост: крајња одрека свега? Не знам.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
доста широко описана ограничења у метрички везаноме стиху која је Милош Црњански или настојао да укине или их је свео на факултативна, сада би ваљало исто учинити и код прозе.
Ако је Милош Црњански 20-их година ишта укинуо или барем на малену меру свео, онда је то пре свега поменута говорна диференцираност.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
душе, ишчупао мржњу из његова срца, изагнао ону ненаситу неман из његове унутрашњости, па га као брава заоглавио и свео на Косово у ово шумарје као каквога најобичнијега божјега простака. Ха, ха, ха!.. Је ли ти доста?!..
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Младост неће доћи више с венцем ружа, Гробар брзо блатна затегнуће ужа И кô предзнак пашће лист свео и мрк. Сунце мучно бије кроз облака слој, Развејава бура расцветани бадем, А ја залуд мирис, залуд сунца крадем,
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Најистрајнији у експериментисању је Бора Ћосић (1932). На крају је свој обимни роман Тутори (1978) свео на игру градње и ироничне саморазградње, у чему се читалац тешко сналази.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Како би било кад бих ја то свео на једну штету. Нека добијем батине, када већ тако мора бити, али нека добијем и дукат!
Покушај науке да се и она уплете у објашњење брака као појаве свео се на голе речи и празно философирање. Или се зар може сматрати за решење проблема једно овакво мишљење једног
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
У поља, где огледајући се језером брда силазе у понор, Са њима прастари храстови и бела крда и свео бор Под ким се скупља словенска господа на договор; Бор, дивни зелени бор, Дедова мојих зелени бор.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Кандило и сад пред иконом тиња, И сад је позно предбожићње доба; Ал' глуха јама сад је моја соба, А ја лист свео под бјелином иња. Узалуд чекам... У нијемој сјени Никога нема... Сам, кô камен, ћутим.
На теби сада виси црни вео... Муке те ломе кô рапаве спиле, И ти ме гледаш суморан и свео. О боре, упи' своје јаке жиле У ову земљу пуну црне драче... У њој су снаге, у њој твоје силе.
Испред воденице, што наслања на њу Своје рачве сиве један орах свео, Божи је и зове млинар, и на пању Са дечаком седи, сав од млива бео.
Гле! откад пахуља снега На лесковоме листу? Није. То бони лептир један у сан се свео А цео Бео Ко бела свила, Само по рубу лепа му дрхти дуга.