Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Једино ти си што је протуречно — Кад си у срцу да ниси у свести... На ком се мосту икад могу срести Свемоћ и немоћ, пролазно и вечно! Води ли пут наш к теби, да ли води?
Искушитељу, пун сам страха, По беспућу и блату стида; Смрзавам од твог топлог даха, У тми без свести, злу без вида.
Је ли ово жена коју љубим, збиља? Ил' сен на проласку преко мога пута, Тумарање мисли без свести и циља, И све дело једног болнога минута! Не знам; но на међи тога сна и јаве, Видим моје срце да чезне и пати.
И немо и споро ослушкује тада Неку тамну јесен у души, где тако Дан гасне без туге, без свести, полако... И чујем, у мени лист за листом пада. СТРАХ Зашто волим тако све оно што мине, И радост, и боле?
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
се, избија у пуном бесу ове необичне, ове луде звездане ноћи кад је пена и крв узбуњивала ослепљену машту до помрачења свести и кад је атмосфера, чудна, пуна неке пантерске накострешености, неког страшног треска и лешинског задаха.
Појмиш ли ме, мили? Понекад ми је изгледало да је она твоја слика у мојој свести само плод моје фантазије и да може бити, ох Боже, непостоји ни тај фронт доле где замишљамо да сте ви, па ни ти.
Африка
Није ли чак и за нас, већ после броја десет или петнаест, појам количине: доста или много? Не каже се, нити је у свести представа, да сам прочитао за месец дана четрнаест књига, већ се каже: доста књига или много књига.
се сетити да ни код нас мати која има дванаесторо деце не мора бројати да би знала да једно, није ту, јер у њеној свести није број деце који се смањи, но једно извесно дете, баш то и то, које је одсутно.
Сада, када сам видео острво Горе. могу свести да сам угледао у ствари пет ликова Африка. Африке, бескрајне прина Комои; Африке, чедне и чисте, наге, око Банфоре;
Црњански, Милош - Сеобе 2
Немамо сриће – вели. А кад је Ана, очајно, упита, је ли при свести, кад то говори, Варвара поче да плаче, да није ни чудо, што у браку са Петром праву срећу није могла наћи.
Она је светлела у њиховој свести, као што у мраку светле далеки вулкани. Кад би се поменула, сви би се уозбиљили. Није имала хришћански, ни верски,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
“ Овде се испољавају најбоље динарске особине: љубав за слободом, ширина и дубина народне свести. Иако нема племенске организације, подела на братства је јасно изражена.
По врсти шале више се приближују подрињским и ваљевским крајевима Србије. Бокељи су високо развијене националне свести, која је ојачана богатством српских историјских традиција. Ове особине нису развијене у једнакој мери по целој Боки.
Средњовековна историја није оставила у њиховој свести дубоких националних трагова. Ова се историја није кристализовала у предањима, осећањима и у народној мисли, или, ако
— Предања н национална свест. — Безизразна (аморфна) словенска маса и балканска душа. — Трагови националне свести. — Новији утицаји.
које не знају више влашки, још нису усвојиле славу и одсуство славе код неких породица централног типа махом се може свести на њихово аромунско порекло.
Ипак се могу показати неки трагови, неки преостаци од националне свести, која је из давнина наслеђена. Који су то трагови?
Који су то трагови? да ли у овом погледу има разлике између појединих етничких група овога типа? Трагови националне свести.
* Новији утицаји. — Углавноме такво је стање националне свести трајало међу овим становништвом све до првих десетина XИX века, па чак и До 1870. године.
Док оно има врло нејасне трагове српске националне свести, нема, напротив, никаквих историјских успомена које га везују за Бугарску.
У овом погледу то је углавном архаична словенска маса, флотантна маса, без одређене националне свести. Ниједан научник, који је ово питање проучавао на лицу места, не може данас примити да су македонски Словени по
Јер широке народне масе заиста немају никакве националне свести, већ само они који су се школовали или грађани који су у бугарском, грчком или српском национализму нашли свога
У погледу историјске свести код њих има само трагова старе српске прошлости. Старији људи знају за косовску погибију и за „цара Лазара“ и о
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- дижу очи према Тимотију, а ја кажем да није. Нека мирно задрже пољупце за себе, додајем нечим ван свести, запажајући како мама одмахује главом, а оне две, пољубивши оца, излазе у башту. - Причекајте!
Била је још при свести и шапутала је да је пусте, јер ионако више ништа није важно. - Пустите ме, пустите ме, људи! - мицала је уснама и
После тога сам мало као спавао, али то није било право спавање, мислим, јер сам све време у једном кутку свести видео почетак свог новог романа.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Пушећи све више, бројећи, без краја и без свести, бројанице, Аранђел Исакович живео је то неколико недеља сасвим узалуд.
Сенке ствари биле су зато огромне. На белој постељи, у тами, Аранђел Исакович, мада је био потпуно при свести, опран, умивен, ван сваке опасности, чињаше се жут и помодрео, као да се бори с душом.
Ишчезавајући из његовог сећања, појављиваху се изнад његове свести, још неколико дана. Кад се сасвим почеше губити из његових мисли, јавише се крвава, за тренут, округла и нејасна, у
Била је потпуно при свести, али заборављајући сваки час где се налази. Тако је, склапајући очи да их опет отвори, губећи слух да после опет чује
Бесмисленим очајањем зажелела је да види, још једном, мужа, мада је знала, у потпуној свести, да је Вук Исакович отишао и куд је отишао.
Мало доцније, она опет погледа својим великим модрим очима, боје зимског неба, мирно и чисто. Била је при потпуној свести. Запита за мужа и одмах затим сети се, хотимице, прве године свога брака.
И пребројавајући непрестано своје бројанице, без пажње, без свести, мрмљао је непрестано, понављајући речи. Шта је после рекао епископу, кога је знао још из доба када је Ненадович био
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Дани у недељи, чврсто верује народ, нису исти. Време од понедељка до недеље није хомогено, односно постоје у свести народа велике семантичке и аксиолошке разлике између појединих дана током седмице.
природу, запажа или занемарује одређене типове односа или појава, усмерава своје резоновање и гради грађевину своје свести“, пише Ворф.
Основне хипотезе, тестиране у овом испитивану, могу се свести на следеће: 1) У српским народним пословицама може се пронаћи релативно усклађена слика детета и његових особина; 2) У
нису грубо моралистичке, огољено дидактичке, већ су превасходно уметничке творевине, литература која се не може свести на упрошћене васпитне рецепте за „искрено делање“.
Стога је разумљиво да у свести народа превладава мишљење да су за карактер детета одговорни, пре свега, његови родитељи и породица (што је у великој
пословице говоре, а то је показало и наше прелиминарно истраживање са скалом фатализма — активизма, да у свакодневној свести народа, један поред другог, стоје фаталистички и активистички став.
и облици социјалног понашања (навикавање на чистоћу, храњење, обликовање агресивности, сексуалности, развој моралне свести), онда ћемо видети да је и у народном свакодневном социјализацијском моделу једна од главних полуга формирања личности
да олако и паушално говоримо о „брзом пропадању“ народних обичаја и веровања о „ишчезавању“ архаичке митско-магијске свести, морамо бити много опрезнији, аналитичнији и одређенији у својим исказима.
Али управо ове, са статистичког становишта неупотребљиве ставке веома добро нам откривају колико је у свести савремених припадника наше културе високо вредновање порода.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
од свих сиромашних градова, тај пресудни делић снаге који је попут очајничког сигнала тонућег брода допирао из његове свести до његових тетива, које, мада су чуле наредбу, нису могле да је послушају, држао га је у пат-позицији, не успевајући
њих некакву куглицу, а што је најзанимљивије, кажу, све те травке брао је баш око места на коме је професор лежао без свести, и кад је куглица била као орах, старац раствори прстима укочене професорове вилице и натера га да прогута траве, па
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Уређен и осмишљен свет могућ је једино као тежња, односно конструкција наивне свести, на коју је дете природно упућено.
Може ли се певати без притиска културе, без свести која би пошто-пото да преобрази, на виши план уздигне прве подстицаје?
Животињски свет, као изразито примитивна фаза свести и деловања, нашао је у дечјим песницима духовите тумаче. Њих привлаче све директне, незадрживе животне манифестације.
То, као што рекох, не значи су деца одушевљена предлогичким стањем своје свести, да у њему уживају, или да настоје да га сачувају.
Стриц Ниџо покушава да ложењем ватре у њиви одагна јазавце из кукуруза, и та ватра се, у дечјој свести, већ разгара до усхићења: На једном крају бугиња ватра, а на другом лаје куја, у тами брбља невидљив поток, а јазавци
облик боемског егоцентризма, час закаснелог ларпурлартизма, Радовића посебно иритира; његова дечја песма критика је те свести. Однос према речима и стваралачком процесу уопште ту се битно поједностављује.
Она се, у свести многих, изједначује са подјармљивањем стваралаштва пролазним и променљивим захтевима наручилаца. Корисна песма је
реда, од сваке речи, почиње да се руши лавина речи и ритмова, појмова и веза, сходно искуству и устројству појединачне свести.
Све је повезано, али везе нам измичу. Једино предискуствено стање свести може да наслути бесмислено-смислени ток збивања. Оно не робује објашњењима с којима не зна шта да почне.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЛЕПРШИЋ: О, Милош Обилићу, чујеш ли га? Србине, Србине, не вређај пепео твоји праотаца! ШЕРБУЛИЋ: Али имате ли свести? Да дижем барјак, па после да ме обесе! ЛЕПРШИЋ: Ништа зато; за народност никаква жертва није скупа.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У ствари, са великим неповерењем се гледало на те ратоборне досељенике друге вере, који су имали много свести о својој историјској прошлости, и страховало се да они не зажеле јединство са Србима који су се ширили од Тимока до
Један од данашњих писаца српских недавно је Обрадовића назвао »родоначелником наше свести«. И одиста, данас, после више од једнога века, Обрадовић изгледа ближи, модернији, живљи од Вука Караџића, садашњост и
био је наставник кнеза Милана Обреновића у Београду. Више но ико Медо Пуцић је учинио на буђењу и развијању народне свести у Дубровнику, и био душа српског покрета код далматинских католика и центар целога једнога круга писаца и јавних
Светозар Милетић. Он је створио читалачку публику српску, био један од главних будитеља народне свести у тешким временима, и организатор књижевног рада српског педесетих година.
« Као таква, ова књига је образац патриотске историје, и утицала је на буђење свести кад широких слојева народних и на историјско васпитање нашега романтичарског нараштаја. ЉУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ ЖИВОТ.
Он има двострук циљ: да код Срба развије осећање словенске свести и солидарности и да западни словенски свет упозна са Србима и Хрватима. У оба правца он је имао пуно успеха.
прошлошћу, да стекну појам о сувременом стању Словенства, и да преко тих општих научних знања дођу до словенске свести.
Са пуно свести о сопственој вредности и о задацима који му предстоје, он је 1819. писао Лукијану Мушицком: »Ми смо Платони и Аристотел
ОПШТИ ПОГЛЕД. — Свакако да се Змај не може назвати великим песником у европском смислу речи, али он се још мање даје свести на способног стихотворца, вештог сатиричара и доброг дечјег песника, као што су хтели да учине његови противници, који
воље, »започете а недовршене људе«, како вели Тургењев, навика да у појединостима и опширно рашчлањава разна стања свести и савести код својих јунака.
ни наука ни занат, но страст, поезија, вера и патриотизам, силно средство за јачање народне душе и подизање народне свести.
Он не верује као романтичари у »Народно Јеванђеље«, не мисли да се уметничка поезија има свести на подражавање народних песама, или бар на развијања у њином уском оквиру; као песници четрдесетих година он је за
Сремац, Стеван - ПРОЗА
година како служи у просвети; он мири децу, чисти школу, прави добру кајгану учитељу, и помаже му у буђењу политичке свести по околини. То шаренило и та врева трајала је до осам часова, кад обично учитељ Максим долази у школу.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
»Не дај се од виле смести, »вештица је, зле је свести, »Бог би знао, куда. језди!!« Као смели морепловац древних прича и времена, што је, везан за катарку, у безумљу
— Таса — — Калидаса — — Тако мене звуци гоне, а за сваким речи звоне: »Не дај се од виле смести, »вештица је, зле је свести, »Бог би знао, куда језди!« — Ал' мануше бела крила, проговори моја вила: »Куда језди? —- Нашој звезди!
делила цикну, пребледи кô сен, обнесвешћена паде на камен. ИИИ У по шесте бујне ноћи што му свести не дад' очи, из љубавног неодваја Делилина загрљаја Самсон скочи: „Жено, жено, кажи право је л' у теби бог ил' ђаво?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Са буђењем свести о човековом значају у друштву и његовом животном позиву, рађала се и развијала и тематика овоземаљске стварности.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ІІ Горски ветар отпирује машу с лирске материје и с грмушом сриче сиже: тек је душа зрнце риже. У свести ми сјаји трина, гора сиња и самштина, са црвеном укосницом, полуплава и са птицом.
У шупље гајде ветрина свира: цвати ми, цвати Роѕа цаніна. Расцепом свести цвили ракита. Селену хвата љута грозница. Од тешке звеке сјајна накита пуцају вене, дрхти лозица.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Мучила ме је стрепња да не наиђем на кога од њих, јер су ми њихови ликови остали у свести, те су ми били блиски. Али мучно је загледати, јер су сви мртви имали подједнако мученички израз, те су наличили један
Али сва та наука, посматрана са врха црквенога торња, личи на неки водени конац и сва би се могла свести само на три речи: срце, људи, оруђа.
Александар се чисто нарогуши и застаде. Као да је оно Милутиново: цап, цап, и уз то удар у груди, у свести Александровој изазвало живу представу. — Кога бре? — Молим, ти ћеш и онако умрети, па зашто да се мучиш?!
Неко је обилазио око земунице. — Зове вас командант — упаде ордонанс из дивизиона. Још ми је исувише био у свести онај његов строги лик и накострешени бркови. Ишао сам невољно. — А, дошао си. Добро...
Из земунице га запахну мемла и мирис фиксованих чизама, што у свести његовој изазва представу накривљених фуражних кола, чија руда штрчи високо, као набрекла жила на челу наредниковом.
Ваљда је само искра свести трептала. Покушавам да се дигнем, али ме нешто неодољиво вуче земљи, и, ослоњен на руку, кретао сам главом, док ми је
Црњански, Милош - Лирика Итаке
„Суматра“ – рекох, опет, подругљиво, себи. Одједном се тргох, неки немир у мени, који није стигао ни до свести, пробудио ме је. Изиђох у ходник, где је било хладно. Стајали смо опет у некој шумици. У једном вагону су певали.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
И мене одушеви тај бујни народ пун грађаске свести и самопрегоревања за општу ствар, па ми се из груди оте узвик: „Страдијо, ти нећеш никад пропасти, па ма сви народи
Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам... — Затим додаде мало тише: — Познајеш ли ти тога што је написао ове песме? — Не познајем. — Тхе!...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Пера се беше толико задубио у Византију, да му ово питање, и ако га је чуо, не оста у свести. Он усвоји последње речи, те на основу њих поче мислити даље. »После Аркадија... нема Луксембуршке династије.
Он стаде да мисли, и наједаред, као муња, засветли му цело питање у свести. Он се пренерази, пребледе и осети како почеше да му клецају колена.
Резултат овога испитивања беше јасан и несумњив: будан сам; при чистој сам свести; ни трага од пијанке. Знао сам да од мог стана до школе морам корачати правом улицом сто и девет пута.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
(у својој соби, држећи у руци један згужвани број новина, говори претећи Ивковићу): То није израз народне свести, то није допис, то није политика, то је клевета!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Утеха му је у њему самом, у његовој свести и савести. Пред његовим очима лебде они горе споменути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји се
његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они којима је долазио и остављао их у току ове три четири
се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој. Ево, дакле, како се Срета лепо довио.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
своје, Изван свих еснафа, сталежа и народа (У оном тренутку нације непостоје) Нигде, ни у најдубљем кутку његове свести Нема представе о томе које Платон, ко Хенрик Шести!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
С тога ће им се, за време путовања, органи за варење смежурати и скупити; код мужјака ће се свести на половину, а код женке на трећину нормалне величине.
али се не може имати појма о томе како би то чуло изгледало према осталима и каква би била његова веза са појавама свести и покретима јегуље којима би оно управљало.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Јесен... Свуда јесен! ВАТРЕ СПАСЕЊА Ватре спасења у даљини букте У свести мојој. Кроз ноћ црну лете Гвоздена кола. Задихано хукте. Промичу брзо мутне силуете.
када уђе сумор У цело наше биће, и овлада Душама пустош а срцима умор, Невољни умор без жеља и нада; Када у свести о сопственој беди Сваки напор умре смрћу тужном, ледном, И када се, душо, остари, одједном, К’о што се — кажу — за
тренут када уђе сумор У цело наше биће, и овлада Душама пустош а срцима умор, Невољни умор без жеља и нада; Када у свести о сопственој беди Сваки напор умре смрћу тужном, ледном, И када се, драга, остари, одједном, К’о што се – кажу — за
Празна скриња Где не тиња Ни пламичак свести више, Која зјапи помрчином што схватања наша брише, Што и сама већ одвратно на ђубришту неком трули С целим својим
— Мис’о без сунца и умор без вере; У свести мојој истина не важи Светлошћу свога бића. Ту се стере Широки покров снежног заборава, Црнина гроба, где сунце не
— она која у свести и души Ствара тужну пустош, неречене јаде. Кроз свет наших нада, осећања жива, Кроз домове среће и колебе беде,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И он одједном, сав опијен нечим што се не одређује у свести, нечим ШТО је ван ње, изгубљен и расут у трајању дужем од памћења, дуго остаде тако. Онда се полако врати себи.
Он му став и прст под грло. Млак... — Болестан, несрећник! — узвикну Тола а пијанство напусти једно парче свести. — Ако ми леви умре, бога му! А крупнији од десног. То сам и заслужио...
После је болесничким ходом изнео нараслу главу напоље, у мрак. Ход му је и дотурио до свести: опет је побеђен. А она нада с којом је после два покушаја трећи пут одлучно дрмнуо браву на очевим вратима, та снага
Али, само у мислима, и то првим, које се брзо скрише у најзабитији угао свести, одступајући пред другима: „Ико, ја частим. Мој се син жени. Девојка је добра и кућа је поштена. Што се .
Она га прати очима, с победничким осмехом, док јој из нагнутог ибрика истиче ракија. Млаз ракије из ибрика оста му у свести — оштро, блештаво сечиво на сунцу. Косо заривено у гњецаво сивило. И као жалост што се ракија просипа.
вратио из Београда, оне ноћи кад је бајаги спавала, а у његовој глави, тежој од буренцета ракије, пливао је крајичак свести. Нека затрудни с Толом. Он је веран. Чуваће тајну, а добро ћу му и платити. Ја му и овако храним децу.
Питао је и зато што се, кријући наду од себе самог, наду са дна свести, тренутак-два, ипак, понадао да ће неко дете изговорити његово име.
што он Адаму каже „сине“, отвара врата, нем прилази кревету, руком гура Милунку, која држи лампу док Тола дечаку без свести голе груди облаже топлим ракијским облозима.
Откако је спустио на кревет, малаксалу и без свести, ноћи проводи уз њен кревет. Болесна и немоћна, без мужа и свекра у кући, она је први пут припала њему: може поред
Сме да се љути и да је кори што се Толи дала. Све може и сме, јер она ретко долази свести. — Сина зове, не тебе — понови збуњеном Ђорђу, не крије мржњу, ни гласом ни очима, што је дошао да га истера из собе.
Смирује се: прилази му умор. Пријатан му је. Сујеверно гони из свести све што је пријатност и нада. Бог њега никад није волео. И то је грех. Опет му се помоли у себи.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Дижите школе, Деца вас моле! Јер брза река поред нас тече, А ми на брегу наше несреће; Ко има свести, отуд се клони; Окати виде, брег нам се рони. Градимо брода, нема се часа, Сутра смо жртва бурних таласа.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И као што сам без свести одступао преко арбанских гора, расејано прелазио мора, збуњен лутао између маслина, луд корачао по усијаном Халкидику,
1916. У ПРАЗНОМ ОЛТАРУ Мирославу Крлежи После се опет нешто разјаснило у свести радника Петронија Свилара. У том тренутку, ћелија, сва крвава и опогањена по зидовима, била је слабо осветљена, а два
часовницима и прстењем, све се то повукло било с њим у једном муњевитом збрканом покрету и тако све до потпуног мрака свести. „Али није у томе ствар. Него ствар је у томе зашто је све оно било, какав је оно узрок и зашто су ме...
онда обема песницама једновремено са обе стране у вилице и слепе очи, осети како му сва крв јурну у срце док се у свести све поново замрсило.
А кад је опет нешто свануло у свести његовој, ћелија није била сасвим мрачна и свитање јутра гонило је негде ужасне ноћне визије.
Ја већ почињем да се мучим у магловитој свести о томе да сам ипак будан. Ту свест о томе да нисам потпуно заспао, осећам најпре као необично фину, танку и лаку
То је било овако: најпре ми се појави однекуд онај лепршави прамичак свести о томе да сам будан, па из њега, као обично, он, онај лептир (и баш онакав какав је облетао око лампе), затим (а у
слика која ми често, ноћу, кад сам расејан и нервозан, кад ме злоставља несаница и кад се нимало не надам, искрсне у свести да ме престрави.
А кад самоме себи Јаћим постави питање о томе: по чему је он то наједном постао велики човек, у његовој свести понова све потамни, па се на тој тами одједанпут заблисташе само ова слова: трећи октобар.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Тад ће се питање старости свести читаво на то да ли ћемо умријети до три или до тридесет и три године. А то питање улази у широко крило свеопће
Али не! На тај начин прича је испала и сувише кратка. Тако кратка да је ето већ испричана. Хтио сам је свести на најбитније, но видим да то не иде. Битно представља само половину ствари. Често ону мање битну половину.
* Хтио бих се свести читав на једну беспросторну тачкицу свијести, ванвремену, нерањиву, ван домашаја збивања. Мала абулична мисаона
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Где се ко нашао, тако се и спустио на под и заспао. Новици остаде још толико свести, те угаси свећу, па се и он пружи, не знајући више ништа за себе...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ЊЕНО ИМЕ Кад склопим очи — и то једном биће — Нестаће свести где су моје биле Идеје, мисли; и покров од свиле, Поклопац, земља тело моје скриће.
Све ми се чини да пре него вео На мисли, снове и идеје сиђе, У свести она јавиће се тада. Бојим се да ће лица израз цео Одати лик јој свету, кад ми приђе, И име које не рекох никада.
У хармонији светлости и таме, Лик душе трајно где се од нас крије, Где свести нема, већ идеје саме, Откуд бол слеће, да осећај свије У мени о њој, о лепоти, цвећу И о младости — о још једном
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
сам назрео или погодио да постоји мали простор између површине воде и дасака које су стајале на деблима и готово без свести сам испливао на површину, чврсто притиснуо уста на даске и успео сам да удахнем мало ваздуха, на несрећу помешаног са
Сваки утисак је стварао на хиљаде одјека у мојој свести. Желео сам да сазнам што више о тој чудесној сили. Жудео сам за експериментима, за истраживањима, и предао сам се
Знао сам да ћу страдати ако не успем. Сада сам осетио да је битка добијена. Негде дубоко у свести налазило се решење, али још нисам могао да нађем начин да га изразим.
гласину да је грађевину о којој је реч срушила Влада, што је због ратног стања могло да створи предубеђење у свести оних који можда не знају да се документи којима ми је пре тридесет година указана част да добијем америчко
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
године почетак краја аустријске царевине. Он је био зачетник буђења националне свести у царству Фрање Јосифа Хабзбуршког. Љубав народа према земљи у којој је живео, почела је да јењава и најзад се угасила.
Остали свет престајао би да за нас постоји; појављивао би се у нашој свести када је рана зора најављивала, како би се то нама дечацима чинило, божанску заповест: ”Нека буде светлост” и када би
Право знање је само оно које се може стећи путем свесних напора свести самог ученика, а не бубањем из књига.” Ове његове речи тачно су се односиле и на мене.
Свака чињеница у природним наукама означава неко деловање, јер иначе не би могла продрети у дубину наше свести. Деловање је живот у најширем смислу речи.
Свака природна појава има два краја: један који је у нашој свести, а други на некој звезди која ужива у бујној снази своје младости.
младожења и сјајно сунце, тако исто и свака активност на земљи, свака природна појава, једним крајем укотвљена у нашој свести, потиче од даха живота неког небеског младожење, неке пламтеће звезде.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Смисао је довољно јасан: чим почнемо да размишљамо о сопственоме свакидашњем, аутоматизованоме и самим тим од јасне свести удаљеноме понашању, ми се толико изненадимо открићем крајње блиских и крајње очигледних ствари да се ланац навиком
а право изненађење и откриће наступа онда кад се суочимо са другим и другачијим системом навика, јер нам тада до свести долази оно што смо одувек и несвесно практиковали, јер увиђамо да културни круг у коме се крећемо и који представља
Ту не помаже позивање на добру вољу, него једино довођење до свести разлика које нам показују да једна иста или слична конвенција може да има и има две различите функције, тј.
Ето такву прикривену разлику на свеколиким нивоима културе и имамо овде у виду. И њу треба уводити у светло поље свести.
И она заиста често пада на људе, на њихове главе, као омаглица при губљењу свести, али пада и у поље, у доње ливаде. С једне стране је као тамна слутња, с друге је оличење тихе али тешке туге.
на стоногу: спонтано се понашамо, служећи се многобројним културним навикама, све док их не уведемо у светло поље свести и не погледамо на њих са стране, као туђим очима, што наше понашање одмах отежава, чини га несигурним.
Сада нам већ не изгледа да се тајна рођења – до које смо поново доспели – може једноставно свести на трауму рођења. Са психоаналитичког становишта Ота Ранка то је могуће.
2) нек теку реке нек теку реке нек теку реке нек носе муљ ружа свести на столу нек мирно почива за то време у коси свакој звезда ће касно да се јави док стопе се дечје топе кроз поља
ланцу за засебну јединицу признаје само ону која осим препознатљивога почетка има и такав крај, јер се само тако у свести може формирати концепт целине. Зато и стих, да би за нашу свест постојао, мора имати препознатљив почетак и крај.
кретање уназад и њиме условљено исто такво читање не чине, разуме се, непосредан, него посредан садржај читалачке свести: да бисмо их довели у јасно поље свести, потребан је известан хотимичан напор.
такво читање не чине, разуме се, непосредан, него посредан садржај читалачке свести: да бисмо их довели у јасно поље свести, потребан је известан хотимичан напор.
визија непосредно пријемљива на основу примарних језичких узорака моделовања и разумевања који су похрањени у нашој свести.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
И очигледно је да се до њега дошло зато што је Станковић настојао да му приповедање потече из Софкине свести. И више од тога, не само из њене свести, него,и то је још важније, из њенога укупног самоосећања, емотивног колико и
И више од тога, не само из њене свести, него,и то је још важније, из њенога укупног самоосећања, емотивног колико и чисто телесног.
романа Софкин силазак (судбински пад) трагички стилизован поред осталог и зато што она унапред, барем крајичком свести, зна каква је судбина чека. Зна, и зато што зна прихвата, а у себи се дубоко и постепено распамећује.
Она у једноме потезу износи оно што ће роман широко развити; између ње и осталог текста суштинска се разлика може свести на обим.
]”. 66 Према замисли, дакле, приповедање је требало да потече из Софкине свести, па исказ и долази отуда, канда из немога, унутарњег говора.
показује, у извесном се смислу обнажује - како би рекли руски формалисти - да је јунакиња добила улогу лика у чијој се свести прелама опис који аутор у своје име даје. Значи да је постала лик који се -у данашњој теорији романа зове рефлектор.
XИX века; али нису ни субјективни описи онога што се дешава искључиво у човеку, и који на крају завршавају у „току свести”, појави карактеристичној за једну врсту модерног романа ХХ века.
И уводи се из Софкине свести. Начин на који је уведен показује да је мотив продаје куће тесно повезан са формом приповедања, па према томе исто
Али пошто се опис који аутор даје у своје име прелама у Софкиној свести, мотив продаје куће настаје као производ тог преламања.
А пошто је мотив продаје куће искључиво садржај Софкине свести, где се год појави „купац”, неминовно је да потиче из њеног опажања.
при чему искачу и неке врло необичне слике настале тренутно и као да су се нехотично омакле из доњих слојева свести. Међу њих иде и газда-Марково обрнуто гледање.
Пошто се приповедање прелама у јунакињиној свести, појава очевог гласника из Турске у В глави, потом очеви учестали доласци, па на крају и остајање, могли су се лажно
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
од уздаха, Ако није ветар само, Ако српским уздасима Твој аманет усисамо; Ако сузе рода твога Буду роса сложне свести, Први цветак из твог гроба Биће цветак благовести; Ако тугу, јадницу нам, Твоја мисô очеличи, Заточници твога
Слава теби, чији дари и краљеве красе! Ти си стекô много, много — али ништа за се. Мачу правде, звездо свести, алеме поштења, Слава теби, угледниче нових поколења!
Овде ће данас браћа се срести, Ту нек’ се грешност тихо причести, Нек’ се причести Светињом свести. Ко је тај Вишњић, ком на гроб грéмо? Њиме се свету похвалит’ смемо.
Ал’ видите л’, очи младе, Што на ближој мети? Ви’те л’ алу ближу, која Само нама прети? Што се свести нашег рода И имену руга — Према њој смо ево сами, Без помоћна друга.
Падни, снеже; падни, снеже, Па расхлади пламен жêсти, Пламен који није никô Ни из ума ни из свести. Падај, снеже, два три дана И застри нам трулеж цео, Нека нашем искушењу Нек’ бар Божић буде бео!
Потомство се жељам’ покојника клања, Здружује им кости под сводом штовања. Будилници свести и намере красне, Носиоци мисли тако горостасне, Ви сте сада мртви — време напред уји, А ми изложени вихру и олуји.
Само двома... само двома Не знам како ’ш одговарат’: Једно себи, својој свести, Друго Богу, кад запита; А питаће, питат’ скоро... Пази само: већ те пита. »Стармали« 1881.
Не буде л’ скоро Онда је јао... »Стармали« 1886. ОПОРУКА Опоруку чиним још за здраве свести, Сад ћу још једаред прапорце затрести. Не велико звоно већ прапорци мали Нек’ отцингиличу: свршује „Стармали!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ПОЗОРИЈЕ 9. ЕВИЦА, МИТАР МИТАР: Девојко, шта је твојој матери? ЕВИЦА: Ах, ујо, она канда није при свести, гледајте шта је урадила с кућом.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
СУМЊЕ Некога света тешке сене пале Робе напорног брега и злих вести Доцкан је да посумњамо у оно што је у нашој свести Целога живота речи су нас крале.
Петровић, Растко - АФРИКА
Није ли чак и за нас, већ после броја десет или петнаест, појам количине: доста или много? Не каже се, нити је у свести представа, да сам прочитао за месец дана четрнаест књига, већ се каже: доста књига или много књига.
се сетити да ни код нас мати која има дванаесторо деце не мора бројати да би знала да једно, није ту, јер у њеној свести није број деце који се смањи, но једно извесно дете, баш то и то, које је одсутно.
Сада, када сам видео острво Горе. могу свести да сам угледао у ствари пет ликова Африка. Африке, бескрајне прина Комои; Африке, чедне и чисте, наге, око Банфоре;
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ХАСАН: Сам? КОЛЕБАН: Не беше сам. Са њиме беше женска некака; Кад сам је видô старим очима, Мрче ми свести, свака искрица, Те сам се једва у тој забуни Поруке твоје, збуњен, сећао.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
за ову жалосну историју, нити се приближавати овоме малом и несрећном сведоку њеном, овоме тужном споменику одбегле свести...
хоризонту, спремати се за њен долазак, стати на страну новога друштва које се рађа, и тиме олакшати порођај и свести неминовно крвопролиће на најмању меру, јер што год је јача странка која помаже да се роди ново друштво, тим све бржи и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Испред нас нема наших војника. Ми смо први на које они треба да налете. А сцене од прошлог дана ковитлају по мојој свести, па ми не дају мира. Ово своје расположење крио сам од војника.
У мојој свести је наш командант одреда био велики човек. Вредно је било погинути за тога човека. То, истина, кажем сада.
Од болова и заглушнога треска већ сам се онесвестио. Понека искрица свести сине и разрогаченим очима посматрам оне мртве око себе.
— Ја не могу никако да се присетим — вели Војин. — Стварност је толико упечатљива, да је из моје свести истисла ту ранију представу. — А сећаш се ваљда оних слика на којима је представљен рат између нас и Турака...
— Има читавих пукова који су се из основа обнављали људима по три, четири пута. У свести нашој појављује се визија те бескрајне колоне убијених људи.
— Видећете, где истоварују муницију. Идући лагано, чуо сам неке чудне звуке... развучене и тужне, што у мојој свести изазива сећање на широко поље обасјано сунцем, кроз које протиче тиха река... А на обали пландује стадо. — Гру-у!
— Ви ме добро познајете. Док сам трезан, ја ни мрава не згазим. Али кад се напијем... луд сам. Док сам још при свести, скрећем вам пажњу, немојте да сте ви луди и будале. — Шта хоћеш од нас? — понављао је Радослав.
Уста мала, као неки пупољак, а зуби као бисер. Та тренутна слика изазвала је у мојој свести визију пролећне ноћи, обасјане месечевом светлошћу и испуњене дахом расцветалих кајсија.
Као на неком филму, те главе смењивале су се у мојој свести. Али оне плаве очи Арлетине остављале су засењавајући и дубок траг, и ја сам несвесно, као да ме нешто вуче, пошао
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Није оно ни пречишћено, и далеко од тога. Јасно је ипак: тај песник се не даје свести на једину, глатку формулу, већ и стога што ако таквих формула и има за тренутно потребне програматске ставове, има их
Али, одакле је заправо пошао, и са каквим књижевним наслеђем и оптерећењем, и са колико потребе, свести и снаге да их се било делимично било сасвим ослободи — питање је већ мање јасно а одговори на њега много мање
Ходите, сетни потомци, справљајте мајци опело, Снажна бивша негда, Србија мртва лежи. Народ без свести стење, јер страсти је трзају мртву, И слепоћа духа црни јој ископа гроб. Гди је Србије гроб? Је л’ Косово? Марица?
Бајној то често траже по пустињи, Траже по чувства широком простору, — Ни сенке твоје без изумљења Свести земне не могу да нађу.
стр. 421). О песми В. Недић казује ово: „Знамо њену најближу предисторију. Ранивши у тренутку мрачне свести некога учитеља цртања, Мркаљ је био затворен.
Мркаља В. Недић пише: „На гдекоји неразговетни стих... последњих песама пала је тренутна тама Мркаљеве свести.” — Да је Сако хипокористикон песникова имена љубазно ме је обавестио др В.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
дотле нечувене, да тај бол без бола из груди му гоне, И ја праскам, бесним, крв струји кроз мене И стотине струна у свести ми звоне. У коштац са судбом!
О, пали смо ниско. У вечну ноћ нас наше воде зубље, А чини нам се сунце нам је блиско. Мремо без свести, тонемо све дубље.
Видиш ли чете што не знају стати, Што, онемеле, у сутону свести, Сен снаге скупив у челичне пести, Стег у крв боду, где се очај јати? О, пошли муње!...
Не тражисмо да нам пошље заповести, Ни да Мојсеј плоче ломи разочаран, Нити у сутону утрнуле свести У стени је извор поуздања стваран. Пустиња је наша страшнија од оне Којом ишао је народ изабрани.
И очи блесну, усне затрепере И жудња цикне и морем се проспе. А небо модрим звездама се оспе. И као грешник без свести и вере Приносим душу огњу што се пуши. И Бог још један у души се сруши.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Приповеда се из велике близине главног јунака, често и из његове свести, што помоћу интроспекције води до најранијих, дубоко потиснутих доживљаја.
редовно служење интроспекцијом - са склоношћу ка есејизацији наративног текста - тежи да прерасте у праћење тока свести. Између два рата, а и касније, И. Секулић је један од најбољих есејиста и тумача књижевности.
У изврсном роману Прољећа Ивана Галеба (1957) приповедање већ тече искључиво из осетљиве свести оболелог музичара, суоченог са смрћу и замишљеног над вековечном борбом светла и таме, бића и ништавила.
в, а Тврђаву (1970) образован човек из 17. в. Тензија и драматичност уобличени су у њиховој узнемиреној свести и поколебаној савести.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
За њом брат му са свећом, да она где у мраку не натрапа, спотакне се. Она је била чисто луда, без свести. Ишла је, обилазила је око куће, као да би хтела да побегне.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Шта се то с њом дешава? Је ли та жена при чистој свести? Ако јој је стало до човека, зар није могла наћи никог другог него баш монаха и то овога који је смернији од сваке
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Да буктиња свести јасна На славу нас вечну сећа Као звезда неугасна Кроз године и столећа. 1891. У ОСАМИ Кад одјекне славуј-песма у
с довољно нервозном мином, Промумла кроз зубе нешто, држећи боцу са вином; И одмах после тога, за доказ сопствене свести, Уврсти пијанку нашу под наслов: пријатне вести. Ал' каж'те, богови силни, ви заштитиници мира!
Жега га сустиже потом, Да после једнога сата под кућним лежаше плотом Без свести и сазнања. 2. Подне је минуло касно, И већ на тавном небу сунце се гасило јасно, Жарки се испуни ваздух прохладом
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Моја мајка страховаше да се онде не оженим и сасвим не отуђим и преклињаше ме, у сваком свом писму, пуном националне свести, да то не учиним.
Наше животне функције, а нарочито наши осећаји и наше мисли, нису такве природе да би се могли свести на кретање слободних честица. Али, то је споредна ствар.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Ова прва напуклина, „рана“ у инфантилној свести представља и тренутак сазревања, прву „лекцију“ о неумитности живота. Песма „Рибарчета сан“ („Циц“) такође пева о
Песма „Рибарчета сан“ („Циц“) такође пева о суочавању инфантилне свести са стварношћу и разочарењу које оно доноси, али кроз знатно блажу ситуацију; однос јаве и сна.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У таквим тренутцима њој је долазило јасно до свести да се она никако није уживела у посед, и не може да сматра да је њено оно што је било Лазарићево.
Нашли се очи у очи не отац и син, него два човека, онај који је радио и живео са сталном рачуницом у свести и онај који први пут види здерану маску с лица на којем би могао замислити све друго само не маску.
људма који неће моћи разумети Павла онда баш кад ће му бити потребно да неко разуме и другу половину његова бића и свести... Тај Јеврејин са две крви, тај православни Јеврејин неће имати лак живот...
Мислио: како је тешко писати историјско дело ако човек није истовремено и уметник, песник. — Ако историчар не уме свести једну историску област на три, четири јаке и оригиналне личности, онда бадава прича чињенице, онда ништа од те
се, Марко, такав сложен случај, сложен почевши од Аустрије и свршивши са Дунавом који дави, може ли се све то сложено свести на један, на неки један узрок; као што ми, лекари, а, мислим, и ви, васпитачи, погрешно верујемо, и узалуд тражимо?
Па је оглувео, ослепео, и после три недеље дана, иако без свести, у мукама умро. Живот је уосталом изашао био из њега још у Суду.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Положисмо га на земљу, али на њему не нађосмо ране... Лежао је он као мртав, готово без свести. — Оставите га мало на миру, то је јака конту зија. А где је ударило? — запита командант војника. — Баш уз нас...
Контузија је тежа од многих рана — каже потпуковник Петар и показа на капетана Власкоја, који је непомичан и без свести лежао на земљи. Војници журно однеше и капетана Власкоја. Видимо непријатељску пешадију како наступа у скоковима.
Први пут од почетка рата. Њихово расположење могло би се свести на двоје: или енергична офанзива, па ма сви изгинули, или да их распусте кућама.
Гледам као кроз маглу и сузе ми ударише на очи... Више ми није стало до живота. Стајао сам, као да сам без свести... Неко ме дохвати за руку. „Бежите, само што нису дошли!“ Тек кад смо одмакли два километра, дошао сам к себи.
3аћутасмо... Пред очима имамо визију оних кршева које смо гледали у измаглици дана. То су слике и у свести непријатне, а тек како мора бити страшна стварност.
Ваљда је то био последњи одблесак свести... Мајчине очи лагано се склопише, а на устима замре последњи дах. — Свршено је!
Посматрали смо занемели. У нашој свести појави се визија бојишта, мртвих, рањених. И једна мисао, која је дотле подсвесно тињала, под утицајем овога пуцња
Онда ме је захватио општи замах и у мојој свести лебдела је само једна мисао: дужност. Тек када ме је парче гранате клепило у главу, изгледа ми као да сам се отрезнио.
Не знам колико је то трајало и шта се са мном збило. Када сам дошао к свести, моја је глава била увијена. Око мене неки непознати људи у белим огртачима.
“ А мене нешто гуши и пред очима трепере неке искрице. Као да гледам само кроз један крајичак свести, па су предмети унакажени, главе војника велике, велике, а неко огромно клубе поче да се ковитла над мојом главом, и
Неки људи усплахирили се, трче около. Кроз кутак свести познајем лекара који држи термометар... Онда почињем да тонем, све дубље, и као да се подајем замаху, како бих само
Рањене и болесне ставили су на носила, па су их по четворицу уносили у аутомобил. Кренули смо одмах. Али ја из своје свести не могу да истиснем слику оног маларичног болесника и непрестано мислим, како ли је њему сада.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Око града, Да ли се сећаш? Кад се сетим, моје је сећање онда јаче од свести. Кад се сетим да онда аероплани улетеше светлуцајући.
ништим себе, не из љубави, већ из беса; са тобом почиње животињство и канибалство, због тебе нећу стићи трезне свести ни умрети, мој трбух није могао још сварити грудву крви и меса. Место врба, удове и црева простирати на Цвети.
изазивају она беспримерна дрхтања, привлачења, и одгуравања целих тела, катастрофе судара, ерупције, грчеве, еклипсе свести; ја бих их тако свесно и пажљиво понављао, пратећи све нијансе прелазака из ритма у ритам, из брзине у брзину, што
према томе идеја је дубоко логична у својој основи и гласи: можда и нисам рођен себе ради, али дошавши једном до свести да известан број потчињавања општем животу носи собом и сензацију задовољства што сам рођен, подлегаћу са што
кукавичлук - фаза мог живота, када без дискусије примам принцип божанства - мора баш да представља ненадлежност моје свести!
у страху презах да не преживим ово и у сну Где довољно ће спавање прегонити ме, у труљење, Када ниједним дизањем свести нећу се ишчупати том дну, Већ кроз спектар разједињења завршити најзад сељење: Мољах га да не одмиче се, вече то, од
Ти знаш, једини знаш, да лице твоје штујем.“ Затим бејах из рођене свести избрисан, Која још увек будна осврнута стајаше небу, Под њоме лежах, телом, одавно искрхан; Нечије руке ми на челу,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Постепено из његове свести ишчезавале су рђаве стране те државе, утолико лакше што их више није подносио, и уступале су место представи о домаћој
У стварању такве свести ускочке песме — као и хајдучке, као и песме о старијим јунацима, стварним и измишљеним — одиграле су необично важну
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
је псећа Од љубави већа Кад режи и лаје Не питај га шта је Пре ће у гроб лећи Него ли ти рећи Њему је у свести Како ће ујести УЗЕО САМ ХАРТИЈУ И ОЛОВКУ Узео сам хартију и оловку И нацртао мишоловку У мишоловци парче сира И
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
крститељ погинуо, јерно жена, девојка ли је врла играчица, не теке што ће она сама пропасти у пакло, него и оне ће свести тамо са собом, који слатко на њу гледе ил' се на њу разждижу с пожељом.
И то не тек само ка Бог, него и кано човек ни по натури и створном оном беседом ама и по зактевању, образу, свести човечој и разуму.