Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
корњаче, би се нашао ко би га заклао како год пиле, пак би га тај дан свештеник његов пречестио, и би му јошт рекао: „Светао ти образ!” Али мал' не заборависмо нашу басну.
Они кад се међу собом поздрављају, веле један другом: „Светао ти образ!” Ово је прекрасни поздрав! Али ваља чисто знати да они који увреме мира туђе неправедно грабе и отимају и
А може ли икада светао образ бити онога ко је достојан да на вешали виси! Њему је црн образ пред људма и пред богом, и он је нитко и ништо, и
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
наузнак — полеђушке, унатраг нафора — парчићи освештеног хлеба који се узимају током причешћа нимбус — ореол; светао круг око свечеве главе, знак светости и божанске духовности нурија — парохија, црквена општина (или део ње) коју
Африка
Најзад полазим. Са стране Океан, светао и свилен, нежне резеда боје, иза јаке тамне боје мароканског земљишта и јасно жутих пешчаних плажа.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Над Дунавом, међутим, још се сјала последња, сребрна, четврт Месеца, преостала на небу. Река се у даљини претварала у светао пут у даљину. Сунце је ипак већ било почело да расипа своје зраке, као муње, на падине у Табану.
А није му био непријатан. Тај смрад га је пратио целог живота.. Иако је напољу био дан, сунчан, топао, светао – унутра је владала, за тренутак, помрчина, која се затим, кад се очи навикну на њу, претварала у плаветнило као неког
А на појутарје пачисте недеље, Ана је родила, лако, ћерчицу. Те ноћи је Месец био пун, сав од сребра, светао, у Кијеву.
Имао је израз самртника. Као да се налази већ на другом свету. Светао и непомичан. Трже се, међутим, кад му Павле приђе, па задиже мало леву руку, као да је хтео да да доказа да му се миче
Теодосије - ЖИТИЈА
мили другови, био је весео духом, а овим весељем потврђиваше се долазак анђела Божјих к њему и показа се неисказано светао у лицу, чиме доказиваше чистоту душе своје.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Над ритинама и врбацима почело је да се ведри и крај кола зачуше се прве шеве. Видик је био пун јата врана и све више светао од безмерних, равних поплава и бара.
Крекет жаба, око куће, започе да хуји и брекће Велики, светао комад неба био је осветлео и један зид у изби, у којој се превртала од досаде и очаја, скоро плачући, госпожа Дафина,
У диму турског дувана, госпожа Дафина гледала је светлост прозора, као што се у мрачној ноћи загледа у светао Месец. Лежећи уморна, од мисли, госпожа Дафина чу, нагло, иза себе, трчкање мишева.
Жене за њега више нису постојале, а његов поглед, пре светао и жут, као у мачке, беше постао мутан и подигнут, некуд, изнад Ананијеве главе.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Чак ми је бледоћа и годила. Мој корак беше тром, немарљив и несигуран. Мој поглед или мутан или грозничаво светао. Имах врло честу главобољу или несвестицу. Па и само учење беше ми мучно, тешко, неугодно.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
писмо, рачанске школе подгајен жарак, а шум тополе у жут ћилибар михољских дана тиховно своди са фрушких звона светао сазвук Сион Сиона. Проспе се књигом светлост с Јордана.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Преда мном поток вије се и краде К'о сјајна пруга, светао и чист, И баца искре на гранчице младе, На шарен цветак, на зелени лист.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Покрај пута се дизала нека шеварика и осећао задах барске тиње. Исток се почео беласати и светао круг, као ореол око главе светитеља, бивао је све шири. А свеж опојан ваздух ћарлијао је око нас...
Разазнајемо мештане у колима и неколико војника без оружја... Забезекнути посматрамо светао крст, тај симбол вечне трагедије људске. Војницима је овладало тихо, побожно расположење...
Хиљадама их гину сада — одговори више за себе наредник Милутин. Одмакли смо далеко кад се сасвим разданило. Био је светао сунчан дан без прашине. Поља су лежала пуста, а влажна дрвета опустила тужно гране. Лишће је почело да жути.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Одједном се на зиду, право пред њеним очима, расветли и показа велики светао круг из кога потом изиђе глава са исплаженим језиком, и њој се учини да је то глава њене газдарице из Београда, код
ах, проклете ноге, издају... баш сад. Ево га унутра у кући. Звера око себе и види насред куће пламен, велики, светао, топал. Ћутање... Неко се паче, устаде, он обрте главу. Један дечко стоји и гледа га... — Где је... соба... Љубица?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Прекрасно, прекрасно!... Никад боље!... Ви ћете тек моћи савесно вршити овако светао задатак. Одмах идем министру, а за неколико дана можете поћи на пут!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И прича: дан је тако бео, Топао, светао ко рибље пераје; Дођите, децо, одред цео! Берите, једите, — ко вам даје! Та данас, данас — недеља је...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Из прошлих дана љубав и знак њен – Спојеност срца — остала нам још; Наш живот овде светао је трен, Срдачан, кротак.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
поп ти по кући пев’о; све ти хукало, а бурета певала; губио другаре, добивао шамаре; образ ти био црн, а салаш светао; жена те миловала прутом, пси те нападали путом. Е, ’оћу ову чашу попити, макар се нећу опити.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
„Нипошто”, речем му, „нисам ја дошао овде срамотити себе и вас.” „М’ ’ајде, калуђеру, светао ти образ!” — отвешта мајор и пођемо у цркву.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Из прошлих дана, љубав, и знак њен - Спојеност срцâ - остала нам још. Наш живот овде светао је трен, Срдачан, кротак. Онај живот лош У коме знаци, родбина остају, Невиност нашег не познаје света; Животно вино,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Онда добро, узми трећу категорију овако: до брака рђав, покварен, свакојак живот, а у браку светао. Он је заиста други, очишћен и почиње нов, чист, исправан, сјајан живот најлепше верности. Замисли тако, а тада?
Ти имаш потпуно право. Заиста, књига је све. И после тога ваздух, ваздух, драги мој; а овај Београд тако је светао, широк, сјајан. Ето вечерас, попнем се горе и с брда гледам, Боже гледам, гледам и дишем. Ох дивно, слатко дишем.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
страшне мисли, која се рађа у занесеној глави, или би да продру у саму дубину црнога застора и да нађу тамо ма један светао зрак, који би давао наде на спасење...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Чуо сам да си кренô најлепших жеља лист И да је здрав и снажан и светао и чист, — Добацит’ га не мога ти пред она мога вид, Јер висок ли је, брале, хинески овај зид.
Али, јаој, Мргуд има оца жива — Па кад стигли гласи до старца кукавна, Те на светао образ паде сенка тавна: Заплака се старац први пут свог века, Лати с’ џевердара, једина му лека: „Рођени ми синак
Петровић, Растко - АФРИКА
Најзад полазим. Са стране Океан, светао и свилен, нежне резеда боје, иза јаке тамне боје мароканског земљишта и јасно жутих пешчаних плажа.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Овај светао дан, ова тишина у природи, ова потмула тутњава с бојнога поља, све је то чудно дејствовало на ме, и ја се удубих у неке
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У овом мукотрпном животу та мала Арлета била је светао жижак, који је, чини ми се, одржавао мој разривен живот!... Зар и њега да нестане! Нашто ће ми онда живот!...
Или се под земљом разлеже јаук рањеника... Сунце је утонуло у бездан иза планина. Још само светао одблесак зрачи у висинама. Предстраже се поздрављају и већ одјекују пуцњи пушака.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
од свих својих претходника, стоји у нашим замислима непрестано он, бесмртни карловачки ђак, лиричар изнад свега чист и светао, заувек издвојен између свих пре и после њега.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Преда мном поток вије се и краде Кô сјајна пруга, светао и чист, И баца искре на гранчице младе, На шарен цветак, на зелени лист.
Од села лавеж се чује. Изретка промичу луди, И све се лагано креће, живот се светао буди. 3вездана, некако тромо, гледаше на исток тавни, На осенчену реку и тихе, далеке рâвни.
И онда, захвална Богу, Трже се, и обви руке око његових ногу И очи подиже к небу. А дотле олуја стаде, И један светао зрачак кроз тавне слојеве паде И поља обасја собом. А озго, с висина тавни', Равни удари звона тоњаху у мирне равни.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Такав један засветлео је баш синоћ на небу, остављајући, само за трен ока, светао траг иза себе. Бог зна одакле је дошао.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Оде.) САРОШ (узме ракију и пије): Ох тамо, код ње, могао сам данима да лежим, да удишем онај чист светао ваздух што мирише на босиљак и испајане ћилимове.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
да гранам живот са Богом, Због нераздвојности, у сраму, да лежи са мном он, Да ја сам његов зао дух, он мени дух светао, Да нема неба нит греха где не може нам бити дом Да праштати ми верно није он никад, никад престао, У часовима патње
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Златокоса се трже и задрхта. Да се то није Месец у момка-лепотана претворио? Поглед младића, светао, и врућ измицао јој је тло испод ногу. Но Златокоса се прибра и рече: — Врати се тамо одакле си и дошао, момче!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
СТОЈАН (показујући на кућу): Тамо! Унутра! Код даде! И њој је сада Ускрс и светао дан. (Грлећи Магду): Ово је моја друга мајка, њезино сам млеко сисао.