Употреба речи светац у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ко хоће да га зову „свети”, или нек је прави светац, или нек не мути. Ко носи пречесно отеческо име на себи, нека показује љубов и попеченије отеческо о чадам својим.

Бог зна најбоље ко је светац, и он ће свакому дати по делу, а ми међу нами свакога ко је поштен, разуман и добродјетељан у општеству како правога

како правога свеца почитујмо и љубимо, зашто кога видимо како живи и шта чини, онога управ можемо познати је ли светац, и, што је јошт више, син Вишњаго или не.

тадашњему начину мишљења, да свештенство, будући дар светога духа и власт духовна, зато ко ово има, по тому он је светац. То га је упокојило, и оде.

к чесности и к божественој добродјетељи, он је нечовек и звер, био философ, био господин, био христјанин и зовоми светац, био најпосле што му драго. „За децу” — рећи ће ми ко — „таке ствари пишеш?

” Ласносе преварити на лице гледајући. А шта је у срцу, ко ће нам то казати? Многи се споља чини светац, а кад после, чудиш се шта у њему нађеш.

ко је за похвалу, дужни смо га хвалити, а ко је за осужденије, дужни смо га осуждавати, био цар, папа, патријарх, или светац. Коме ли се ово неповољно види, он усред подне затвара очи, и мора бити у мраку и слепоти.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Купином се храни, на камену спава, маслачак му је светац, невен краљ. Док га засењује слово, што се бели у лептиру, док га заглушује слово што зуји у грожђу и цвећу,

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

казивати, а то ми је врло лако било из они̓ стари̓ календара, јер који је крст пола окружен црвеном бојом, оно је мали светац, и од подне може се радити; и који је сав окружен, то је велики светац, и ништа се не ради, него вас дан седи и једи а

је крст пола окружен црвеном бојом, оно је мали светац, и од подне може се радити; и који је сав окружен, то је велики светац, и ништа се не ради, него вас дан седи и једи а не ради. А зашто? Да те Бог не покара!

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ПЕСМА 295 КАЗНА 296 СВЕТЛОСТ 297 СРЕЋА 298 ПЕСМА О БОГУ 299 ДРУГОВИ 300 ПЕСМА О ЖЕНИ 301 ЈЕВРЕЈСКА ПЕСМА 302 СВЕТАЦ 303 ЗИЗЕМА 304 СЕМЕ 305 СТАРИ ЗАПИС 306 ПЕСМА ХРИСТУ 307 НА РАСКРШЋУ 308 ДОДАТАК 309 ВРБАС 310 МОЛИТВА 312 НА ЦАРЕВ

док ја стражарим ноћу пред њеним шатором, умирући од пожуде, она спава држећи међу прстима два сребрна цвета јасмина. СВЕТАЦ Ноћним путем, белим и прашљивим, враћао се светац из града у планину где је била његова колеба.

СВЕТАЦ Ноћним путем, белим и прашљивим, враћао се светац из града у планину где је била његова колеба. С њим је ишао само његов мршави магарац који није јео ништа цео дан док

С њим је ишао само његов мршави магарац који није јео ништа цео дан док је светац говорио учећи људе милости и страху од Бога, а не добивши ни сâм ни од кога ни парче хлеба.

Звезда сиђе на његов длан и обасја целу ноћ. Светац се баци на земљу пред тим знаком с неба, и затим се крену за звездом која се истим путем врати у небо.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

А она, сирота, добра, брате, као светац, па пиљи у њега као ноје у јаје. Кад се он што обрецне, а она да свисне од плача, па још мора да крије сузе и од нас и

И онда јој се по лицу разли некако блаженство и некака светлост, и мени се учини да је Бог помилова руком, и да се светац насмеши, и да аждаја под његовим копљем зе'ну.

— И ливаду! — Пустолину! Он се примаче мојој мајци. Гледа је у очи, чисто прожиже. Али она као један божји светац. — И кућу! — рече он, па разрогачи очи. — Ако ће! — рече моја мати. — да си ти жив и здрав! — Марице! — Митре!

радећи моли богу; да се он за све моли кад они морају радити; да је богомрско не радити у петак, јер је то само турски светац, и да ће он свакога избрисати из протокола крштених који одсад не буде петком радио.

Била је сасвим почађила и испрепуцала, да се једва разазнавао светац. Само горе, гдје је глава, цакле се очи, и ма у који крај школе да станеш, увијек гледају у тебе.

” Владика се добродушно и лако насмија. И ц Маром је много штошта говорио. — Који је оно светац? — рече он њој, па показа на једну икону на зиду. — Цар Лазар! — рече Мара — Гле! А откуд ти знаш?

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

»Гледај само обешењака једног како се прави светац! Па још зева, лопов преисподњи! Ху, виле га однеле!« — па га гађа метлом или портфишем, а метла јој паде на главу, а

Та чува ноћас село сам светац — свети Ђурађ! Та јес’ вид’о колики миждрак има, к’о уланер какав! Лопова нема, јербо све је то данас пијано отишло

Ко ће данас на светац да краде!... А и да има, велим, лопава — нит он може бежати, нит га ја могу овакав какав сам вијати и стићи, кад смо

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Дан св. Николе, први зимњи светац. Тај дан слави Рогозића породица, па ће тако прославити код Марка Рогозића, а и код Алке Ћирковићке, јер тако Јефта

Црњански, Милош - Сеобе 2

Знали су они да у свету не влада светац Исаковича, Свети Мрата, него лаж, превара, зло, саблазан, и срамота. Нису ти припрости ветерани били глупи, па да не

Што спомиње цара Лазу? Чему та јадиковка о оном што је давно прошло? Зар не види да се неки чудан светац направио? А уобразио да је на њему остануло царство.

Био је то коњаник, као и капетан што је, и добар светац, дао је пола свог огртача, сиромаху, кад га је срео и видео да нема абу.

Ана је, међутим, и на то цикнула: „Гле, гле“, каже, „како се сад преподобио! Прави светац! А заборавио си, дебели, шта видесмо у Токају? Есмо ли видели ону Бирчанску, или нисмо – како ти на крилу седи?

Шевич, кад то чу, добаци да је његов рођак чудан светац, а научио је да јаше – у својој Црној Бари – на голо, на грбачи кобила, кад их је водио на воду. Па се сад препао.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Само хришћански светац може по њихову схватању да излечи мухамеданске болеснике. Превлађују српски типови, тако да је немогућно разликовати

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Он те је за то замолио? - Он није имао појма о томе. - Ма немој! Као да се не зна да је и он добар светац! - рекла је Станика и саслушање се продужило, иако без неког нарочитог резултата.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

пассіе, фр. пассіон, итал. пассіоне) — страст, жеља, склоност патрон (лат. патронус) — покровитељ, заштитник, светац као заштитник породице или дома Пегаз (гр) — по грчкој митологији крилати коњ који је постао из крви Медузе кад јој

Црњански, Милош - Сеобе 1

За ћерком му иђаше, по сну, најмилији светац његов, коме су и он и брат Аранђел, хтели да подигну цркву(над очевим гробом, деспот Стефан Штиљановић.

говоре да купује и жене, ипак није извесно да он не би могао да им буде ктитор, а кад се смири, да живи као прави светац.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Девојка из Плашког, на пример, да би била лепа и за момка неодољива, када устане ујутру на какав светац, говори ову басму: „Ја се не умивам гором ни водом, већ Божијом јакости, сунчаном сјајности, и јуначком милости (...).

Због тога се за дете које је рођено на неки светац верује да ће бити јако, здраво и срећно у животу.¹⁵ За њега се каже: „добар га дан донио“.

“; „Из сваког пања не може се светац истесати“; „Какво семе онакиј и плод“). У схватању снаге и пресудног утицаја генетског чиниоца осећа се прилична доза

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ Дете тужно закопава Тицу своју под земљицу, Па са њоме затрпава И сву своју бољетицу. ИИ Дан све данка, светац свеца, А недеља недељицу, Месец гони све месеца, А година годиницу.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Бестрага му глава, још нек се само појави какав светац у фијакеру, а каква су времена изишла, нисмо ни од тога далеко.

Сви се изненађено тргоше: шта је сад ово? Паде светац међу њих однекле одозго, из раскошне орахове крошње! Како, због чега — питај бога!

се да је Никола велики путник и заштитник свију потукача, али, ипак, и поред свега тога, неће ти се, вала, тај зимски светац приказати људима овако рано у јесен, па макар се пила и боља ракија него што је ова, бирташка, трипут крштена.

— Да не буде неки вучји светац? — прожвака забринут самарџија и укоси очи према софри. Он је једино зазирао од вучјих светаца и у њихове дане није се

Он само поиздаље гвирну у цртеж и мирно рече: — Какав брат Раде. Видите да је некакав светац. — Раде, Раде! Та имаш ли ти очи, ноћна тицо личка? — инатио се самарџија.

Огранула пуста мјесечина баш као вечерас, а нас двојица . . . — Аха, кажем ли ја, прави лоповски светац! — опет се утаче самарџија. — Ево нама пред богом адвоката, не би оваког нашао одавде до Цазина. Ех, Цазин!

чисто ми се чини да је кренуо назорице за мном са оном својом сикиром. Хм, светац? А шта ће њему сикира кад је светац?

чисто ми се чини да је кренуо назорице за мном са оном својом сикиром. Хм, светац? А шта ће њему сикира кад је светац?

— Ево, замотај га у ове новине да ти се не истаре о тај твој кожух, а и да га ко не види уз пут. Лопов и светац, лијепа парада, тамо му некако баш и треба да иде, да не крива ни тамо ни амо.

Није ме драги бог у то упутио, па ето ти. — А знао си овога уоквирити, а? — То је мој и брат и светац, и ја друге не припознајем, па ви радите шта вам драго! — Аха, кажем ли ја — нововјерац! — опет се ишчакари Мунижаба.

— Нека нашег Рада, није он за те послове. — Родио се као светац, па ће се као светац и подерати — без имало злобе говорили су они, а кад би му испричали какав свој нов хајдучки

— Нека нашег Рада, није он за те послове. — Родио се као светац, па ће се као светац и подерати — без имало злобе говорили су они, а кад би му испричали какав свој нов хајдучки подвиг, осјећали су се

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

И ти, ругобе јеже одабран, глостерски кнеже, данас одигран, владару свом принеси поздраве; — јер чудан светац Вилија је наш у рају свом и паклен трпи враж!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

— А ти, Турчине, права вјеро, право би било да си ти бољи од ове двојице, јер ти знаш што у ћитапу заповиједа наш светац Мухамед, да не дираш у туђ мал, него си још научио и ову двојицу, те си ти свему кабајет, пак си гори од њих.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Тај чова живи, заиста, у складу са својим презименом — хоћу да кажем, остварио је највећу могућу хармонију! Светац! Презива се Коњовић — казао је — а син је коњичког официра из Коњица; станује на Коњарнику, храни се у кафани „Мањеж“,

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Свирају с прага дуси вратари: чивилук урла, дере мараме. Загрми кревет, пукну тренице. Размахне светац гвозден-вилама: запрште собом ватрен-стрелице, палећи крила мрачним силама.

Проспе се дремеж ћука, јејине одложи алат племе пчелиње. Светац у дроњку воћке спарује, бада се жаром, крпе спаљује. Колица шкрипе. Тмуло трутови гуде, брундају.

Гугутну букве, запиште пилад: грабљивац мишар суноврати се, у понор сукне. Видјелом љетним дежурни светац ланено пламка и сунча здјеле, шумске, ливадске. (Кроз десетерац глаголом трајним - љескај, предјеле.

- Гласом у срми, односно шоком, гором загрми михољски светац. Кроз нерв ружичаст, а надахнута, плане силина, што сена гута и руши свераст.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други штогод погрешио; а видиш, ја седим миран кâ светац. « — Устани!... викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Ветрић пирне, младице се заљуљају лево и десно, па тек почну да клањају, ка' »шутачки светац«... Још један поклон и диван плод пада на земљу и разбија се; веће парче полети низ брдо, где га чекају халапљиве

У такву стању није тешко било доћи до мисли да се светац огорчио на чича Перине тешке грехе, и да, због тога, не прима ни молитве од њега. За богомољца нема веће казне.

За богомољца нема веће казне. Шта је горе, него кад ти светац молитву не прима! Да би бар избацио из главе мисли о кући и селу, чича Пера се рано крену из манастира, те да бар код

Истина, то је таштина, и чича Пера зна како је то велики грех, али ни он није био светац. — Знам то, — поче Спасоје, — али нећеш ваљад’ месити свецу колач од туђе пшенице, са туђе њиве...

Видиш, сад се сећа и шта је згрешио, те му светац не хтеде молитву примити. Кад је погодио са деда Миланом и платио му кирију, онда се он сам у себи радовао што је тако

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ПАВКА: Знаш да ме је срамота од света што је затворен дућан. ЈЕВРЕМ: Па нека је затворен, светац је! ПАВКА: Какав светац? ЈЕВРЕМ: Па избори. Зар то није светац? ПАВКА: Није! ЈЕВРЕМ: Гле!

ПАВКА: Знаш да ме је срамота од света што је затворен дућан. ЈЕВРЕМ: Па нека је затворен, светац је! ПАВКА: Какав светац? ЈЕВРЕМ: Па избори. Зар то није светац? ПАВКА: Није! ЈЕВРЕМ: Гле!

ЈЕВРЕМ: Па нека је затворен, светац је! ПАВКА: Какав светац? ЈЕВРЕМ: Па избори. Зар то није светац? ПАВКА: Није! ЈЕВРЕМ: Гле! Зар вама Параскева светац, па мени избори да не буду?

ПАВКА: Какав светац? ЈЕВРЕМ: Па избори. Зар то није светац? ПАВКА: Није! ЈЕВРЕМ: Гле! Зар вама Параскева светац, па мени избори да не буду?

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Сад остајем пуста, ко на голети Ветровној дрво! Ох, знам, све знам: Ко се освети, тај се посвети, Ал светац је човек много сâм!” „Гледам га, главе погружене, Тако је крхак: сенка, призрак!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Ћабо света, нема у нас хиле! Што ће слабо раскршће липово пред остротом витога челика? Светац прави махне ли топузом, од удара заигра му земља како празна поврх воде тиква. Мало људство, што си засл'јепило?

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ Господар изађе а сви главари за њим. ИИИ Свети Ђурађ јездијаше на своме бјелцу пут нашијех страна. Прољетни светац, видо је из далека големијех сметовâ по дубодолинама и заладинама, али је и назирао присоје заодјевене младом травицом.

А највеће чудо што репом не ошину. „Одагна је Ђурађ одједном. Ове године баш се показа да је прави прољетни светац!“ говорило се. Еле љето ограну. Трава бујно порасте; чести се окитише лишћем. Стока жељно приону да се напасе.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Пара бије гђе ни зрно неће. — Новац (је) душогубац. — Новац је неверан слуга. — Новац је најбољи светац. — Пара је велика намигуша. — Без пара ни у цркву. — Празна кеса — готова грозница.

— Бог дао, бог и узео. — Бог не дâ једном човеку сва добра. — Коме је бог ујак, лако му је бити светац. — Човек снује, а бог одређује (одлучује). — Ако си јединац у мајке, ниси у бога. — Ко се чува и бог га чува.

рпато — много, нагомилано самур — скупоцено крзно сибирске куне Света Недеља — празник — схваћен у народу као светац и као живо биће Света Пречеста — Богородица селам алећим — турски поздрав сербез — слободно сермија — имање,

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Знам један такав случај, бекрија, женскарош, а после женидбе светац! Ни дај си Боже онај човек! ИКОНИЈА: Само би му још то фалило!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Нипошто и никако! Ја ћу девство моје хранити, анђелом ћу подобан бити! Ево, браћо, људи, какав сам вам ја онда светац био!

Ја - млад ђакон и мален калуђер, мило ми је било служити с чредом и без чреде. Свуд се било огласило да сам светац; по сели почело се разглашивати да и чудеса чиним.

Не знам из којег узрока, колико сам се чинио светац, ништа мање за младу чељад молио сам се Врло усрдно, а за старе баке није ми ишла молитва од срца.

будала), долазио бих у ис|кушеније: а како би било кад би[х] се и ја будалом учинио, па да људи не знаду да сам ја светац, него да мисле да сам јуродив?

Мој простосрдечни игуман, с ким би год о мени говорио, ј заклињао би се да сам светац. Но, придодавао би к тому: „Бојим се, неће та светиња задуго дурати.” (Тако је и било.

” П[ралат]: „Карисиме, ти или си луд или си прави светац, тако мислећи. Ја: „Да ме опростиш, господине, светац знам да нисам, а луд не би[х] рад бити; али овако мислити желио

” П[ралат]: „Карисиме, ти или си луд или си прави светац, тако мислећи. Ја: „Да ме опростиш, господине, светац знам да нисам, а луд не би[х] рад бити; али овако мислити желио би[х] срцем и душом.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

И постави власт Кушмеља кнезом у Зврљеву. А Зврљевљани у тој прилици рекоше: „Лако је ономе бити светац, коме је бог отац!“ Бива: „Фра-Брне је бог, пак ти је лако, Кушмељу!

је избуљио гледајући људску лубању, те се чињаше да се чуди он њој а она њему; најзад, њеки коштуњав и наполак голи светац, клечи у ваздуху, високо поврх једне гомиле људи, а раширио руке и заковрнуо очима.

“ Ту је мисао Бакоња читао на лицу Јелкину и вјеровао да је тако. Осим тога, обоје мораху вјеровати да њеки нарочити светац штити њихову тајну, кад она оста скривена од матере (Јелка немађаше ни оца ни браће, но двије млађе сестре), од

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

РАСКРШЋЕ Залутах, тајно, где гомиле једу Под небом, на неки светац, пагански, у лето. Черечили су месо, хитро, ко отето И заливали га вином, сличним меду.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

је грађена у XВІІ веку, у њен темељ жив узидан осуђеник који је био мученик за своју, хришћанску веру и, ваљда, неки светац.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Е видиш, Петре, — приметиће Господ, изводећи га из забуне и кад се увери да светац још увек оклеваше — што се мене тиче Ја сам зато да их пустимо нека победе.

Велико је било нестрпљење у Господа кад је св. Петар наишао. А чим светац стаде пред Њега Он га дочека: — Перо, вере ти, шта би? Говори, пронађе ли их?

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

да живим, задуго, много, да остарим... Шта је то робија, ништа!... Слушам ја тамо све старешине... као светац:... А после, пет, шест, па и десет година пусте ме. Дођем кући... слободан!... Идем, дођем, радим, све како ја хоћу...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— Вала, ако је и владика, није божији светац; ја волим мојој гладној ђеци но свијем ситанијем владикама. — Шути, зло те смело, — повиче му поп — немој да те

— Богме је тако хак бог Турцима наредио, а светац Мухамед за ћитап привезао. А ђевојка опет упита: — А да, моја ханумо, кад у рају има толико хурија, има ли за нас

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Радо је рецитовала псалме. Познат јој је био и живот светаца. Њен омиљени светац био је свети Сава. Она ми је прва објаснила животну причу овог изузетног Србина. То је за мене било откриће.

Радо је рецитовала псалме. Познат јој је био и живот светаца. Њен омиљени светац био је свети Сава. Она ми је прва објаснила животну причу овог изузетног Србина. То је за мене било откриће.

Ћипико, Иво - Приповетке

Они стари наш кип, видија си га, а? Глава му је пригнута ка да се увик моли богу за нас: прави старовирски светац, чудотворац, брани нам род маслине од болести ушенка и од сваког зла, ка прави завитник... па сад с њим у крај . .

Ма ча би он река, кад остари, да га погирају из парокије?. . —Увреди би се... —А нећеш да се светац увреди... Умешће нас... Да, биће рода од маслине ка досад! — и насмија се шрезриво. — Ма моја душа ванка тега...

До часа настави блаже:— Ви сами знате пивали сте му жиће, који је оно стари чудотворац... —Светац старе вире, — помогне му Букало. —Наш човек, родио се на чкољу ка и ми... —И бија од тежачке руке.

Четири јака и згодна младића, поносити, носе свети кип. Муче се да га равно носе, но низбрдица је, па светац клима при свакоме корачају.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Онде, хоћеш-нећеш, Мораш светац бити — Ја том нисам вичан (Можда ниси ни ти). Како ћемо онде То Саваот знаде. Ал’ од земље ваља Да се што украде.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Кад те је вишња снагом укрепила десница божја; Тебе кој’ остави, онога Бог ће оставит и светац!” Тајно се спремише људи, и жене, и деца и старци.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

У разговору с Јабланом стиже Лујо кнежевој кући, гдје се бијаше доста свијета искупило. Светац је, не ради се, па дошли људи да мало пробесједе, а као планинцима мило им је гледати и кад се бакови боду.

Он се селу од своје стране одуживô како је и колико је могô. Казивô нам је кад је који светац; кад се смије, Бога молећи, радити, а кад не смије.

Не мереш ни ти, кô велим, свађе приспјети, па ја кô млим: севап је да народу прикажем кад је који светац, да не гријеши, јер је и 'нако доста гријеха и клетве на нашем закону...

бесплатан рад за турског господара светац — светитељ; крсно име, слава свјет — савет свјетлица — муња севап — доброчинство, добро дело, племенит поступак

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Први такав српски светац јесте зетски кнез Владимир, идеалан хришћански владар, који неправедно страда у династичким борбама око власти (1016).

Он је пример средњевековног реализма. Али свети Сава није због тога мање светац, он је само приступачнији, ближи човеку, који може да саосећа са њиме и да следи његов пример.

на овом свету и награђује их или кажњава према хришћанском и националном кодексу, појављује се често и као национални светац, на пример, свети Сава.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Кад лети загрми, говоре они како свети Илија води још једну битку са Брзаном, светац га са небеса гађа пламеним стрелама, а Брзан га варака бежећи кроз грмље. Дадара Он је овде!

Коме је истина потребна? Коме је потребна чистота вере? Можда ће једнога дана Доротеј бити слављен као светац, а Никанор куђен као злобник. Све је могуће међу људима. Димитрије Најзад! Киша!

То је светац, рекоше напослетку. Богдан Људи стоје на бедему и зуре у вејавицу. Очекују да ће се баш у овом трену збити чудо и да

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

на пут, или не заустави које непознато лице, тражећи од мене обавештења када ће се славити ове године овај или онај светац. И цариградске новине објављују мој долазак.

Те године одлучило је свештенство Египта да се сваке четврте године уведе у календар један преступни дан као светац добротворних богова.

Од када сам изашао из детињства, нисам никад бадаваџисао, а и још сада искоришћавам сваки дан, и недељу и светац, за посао, сем ако ме когод у том не омете.

Зато и мора сваки боговетни дан имати свога свеца, а сваки светац своја чудеса. Ту, у нашој близини, лебди у простору једна планета, где свиће дан и пада ноћ, где после зиме гране

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Тамо код нас, под планином, био луд човек; по шуми ходио, с травама разговарао, к'о неки светац. А овај се, Боже прости, умрцинио, тешко њему, и оној његовој жени и детету, и нама свима.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Ал’ беседи Смиљанић Илија: „Ој Стојане, да мој мили брате, сутра јесте петак, турски светац, цар ће отић с Турцима у шетњу, а царица с булама у шетњу; већ ти кради кључе од ризница, ја ћу красти кључе од

И ту су се браћа послушала. Кад освану петак, турски светац, оде царе с Турцима у шетњу, а царица с булама у шетњу; Стојан краде кључе од ризница, а Илија кључе од

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

свод црковни и за коло што је на сред цркве, не би му некако за то справе што би ваљало томе камење, те се застара и светац се зато не облени него му се у сну јави и рече му да иде к мору и што је скоро кораб дошао нека, рече, гледа у илиману

Еда у језику кости су? Плава ум на многе стране. И од псоглаваца светац има. Ако неће — он си зна — широко му поље. Слабо хвајдише коју злу рану споља лечити кад се она изнутра позлеђује.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности