Употреба речи свети у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Хтео га је и попа Танасије отети, да њиме водицу свети, ха, ха!... Какви сам качамак кувао у њему! Баш би га и господин прото могао кусати. Једанпут сам опекао уста, ха, ха!

Василијем? Зар не би могло стојати: дан први: Света Слобода, и то црвеним словима; дан Други: Свети Слободни састанци: дан трећи: Света Слободна штампа; дан четврти: Света Удружења; дан пети: Света Искрена скупштина,

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ко хоће да га зову „свети”, или нек је прави светац, или нек не мути. Ко носи пречесно отеческо име на себи, нека показује љубов и попеченије

о пречесно општество человеческогарода, а навластито сербскога, за кога ја ово пишем, послушај ти глас человечества, свети глас јестества, а то ће рећи глас божји! Не раздељујте се и не мрзите се између себе за цркве грчку и латинску.

О овој чистој дружеској љубави и свети Григорије Назијанзин, с речма играјући се овако поје: „Φίλοι ϕιλούσι τα των ϕίλων ϕίλα: Љубезници љубе љубезних

Али из тога закон, и што је најужасније: свети и христјански з а к о н, установљавати и правити, ово је управ против божјег намјеренија, воље и благослова, против

Дух Свети, благи и истини свуда преизобилно излијава знаке вечне мудрости, промисла и благоустројенија за добра срца и благоразум

Није дакле нимало довољно што неки хоће: „То је дух свети за добро нашао и установио; многа су се Евангелију сасвим противна мудрованија на ови начин увела.

Између прочег предложи ми ово чудновато питање говорећи: „Кажи ми, молим те, зашто нас попове зову 'свети оче'? Даје ли нам се ова светиња заједно с поповством, или би ми морали бити без сваке шале свети?

Даје ли нам се ова светиња заједно с поповством, или би ми морали бити без сваке шале свети?” Презнем се на такови вопрос, и речем му зашто то пита.

А ко их исполњава како надлежи, он је прави свети отац и високопочитанија достоин, носећи попеченије о оном што је светјејше у человеческом роду, то јест благонаравије,

Те здраво! Време је већ да сви чистосердечно признамо да смо зло и неправедно творили, инатећи се и мрзећи у сами свети недри и наруча евангелскога закона, који је извор љубови, мира и доброте.

настрану, из којих се ништа не рађа него кавга и мрзост, а примимо чисту Христову науку, из које би се родио свети мир и слатка свеопшта љубов и свака правда и добродјетељ.

За све то блажени и свети апостоли нису ни речи ни слова нити знали нити мислили. А наши славенски народи примише христјанство неки од Греков, а

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Браниоци и нападачи, Тужиоци, жртве и кривци, свети ратници и колачи: вашљивице и вашљивци! Писана је иста чаша и вашима, и нашима: у мртвом свету, крв ће наша

У потопу свети Петар светом Павлу не да руку, по Јерусалиму свети Марко уходи светог Луку, а о Јуди и да не говорим!

У потопу свети Петар светом Павлу не да руку, по Јерусалиму свети Марко уходи светог Луку, а о Јуди и да не говорим!

када држиш руку у води, Држиш све поноре везане за твоју руку“, како, у једној од својих славних химни, каже свети Симеон Нови Теолог, тако и ја, спустивши руку у Дунав, држим у руци све поноре, све воде, али и све ведрине, и све

Дува двеста на сат! Севне близу ко шибица! Боже Господе, и заштитниче, свети Георгије, не објављујте ми се муњом усред зиме, ни дугом у облаку, кад јој време није!

(Из Боја на Косову) СВЕТОМ ЈОАНИКИЈУ ДЕВИЧКОМ Молимо Те, свети Јоаникије Девички, подигни руку, заштити, заустави ово расипање, сабери нас, врати мраве у мравињак, светлост у

Молимо Те, свети Јоаникије Девички, засветли испред оних који пале, устани пред оне који кољу, и њихове лучеве погаси, ножеве

Молимо Те, свети Јоаникије Девички, сакриј Девич у браду, ватру у пепео, траг у снег, сакриј пчеле у осице, птице у мишеве, лето

у браду, ватру у пепео, траг у снег, сакриј пчеле у осице, птице у мишеве, лето у јесен, и бос по путевима, свети Јоаникије, Господњим, кроз бежаније, кроз пожаре и глад, заустављај нас, и подижи нас, и учи нас, на страшном

МАЛИ ОТАЧНИК ЗА ПУТНИКЕ СВЕТИ САВА НА АТОСУ Из двора с длана очевог, Свети Сава босоног оде кроз пелен и чкаљ. Купином се храни, на камену спава,

МАЛИ ОТАЧНИК ЗА ПУТНИКЕ СВЕТИ САВА НА АТОСУ Из двора с длана очевог, Свети Сава босоног оде кроз пелен и чкаљ. Купином се храни, на камену спава, маслачак му је светац, невен краљ.

Док га засењује слово, што се бели у лептиру, док га заглушује слово што зуји у грожђу и цвећу, Свети Сава сунчеву светлост дели с хлебом и маслинама, а хлеб и маслине дели са косовима што му на руке слећу.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Кад ја виде̓ да се тако може, бацим мој шал преко два ̓арара и рекнем: „Ова два хоћу ја за свети синод!” У оно веће нико не дира. Живко са момцима пренесе свој ̓арар и у једну кућу мету.

Живко са момцима пренесе свој ̓арар и у једну кућу мету. Ја му рекнем: „Молим те, буљубаша, да и ова два за свети синод тамо пренесемо”. Живко одма заповеди момцима, те пренеше код његова ̓арара, и кућу затворимо.

би, ал да није владика Леонтије у почетку код Карађорђа и код народа укварио, и не хтео остати међу народом (као наш свети Антим ваљевски, ако је и био Грк). — Кад је Божа умро [25. марта 1807.

Ја пређем на Купинову. Чујем да је Верховни Вожд у манастиру Фенеку. Отиђем њему, где су били и свети краљ студенички и сви калуђери.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Кад већ да зађу у воћњак, они промакоше мимо Раку, па похиташе у вајат. Шта је даље било, бог би га свети знао! Само да се ко прикрао, могао је чути у вајату загушен Ракин глас: — Немојте, браћо, молим вас!

— Ама ја вам рекох — поче поп Стеван мало потише — видећете да нећемо добро проћи, а иде Свети Илија! — Нећемо ја! — прихвати неки Јован травар из горњег краја.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Нека ми говори ко што хоће, али од њега нема бољег момка у Црној Бари... Сад што је мало згрешио... шта ћеш?... И свети су грешили... Алекса сену оком. — Он није грешио! — рече оштро. — Јесте! — рече Маринко. — Лажеш!...

Па ти му твојим опроштајем дајеш права да и даље зло чини!... Не, не!... Бог нека прашта, а човек нека се свети!... Вода је жуборила. Он се предао својим осећањима, па га то уљушка као у бешици — он заспа...

Кад из куће изидоше, он рече Станку: — Напред, сине!... Води нас! Бог ми каже да је тебе одредио да започнеш овај свети посао! Станко осећаше нешто узвишено у души својој. Осети се и снажан и дорастао да поведе љуту крајину.

Кад се мало прибра, Станко се окрете својој дружини: — Има ли још ко од вас зајма невраћена? Има ли још ко да се свети? Сви су ћутали... — Онда, браћо, имамо једног страшнијег крвника!... Њему ћемо се од данас светити!

Никад, војводо! — Ти можеш прећи преко Саве. — Ја сам једном прешао Дрину и нашао дружину која свети оно јадно робље!... Данас да прелазим Саву, да паднем на хлебац каквом сиротану, нећу!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Ја се ноћас бојим Себе, и ја стрепим сâм од своје сени. ЧЕКАЊЕ Доћи ће и тренут последњи и свети, Када ћемо једном, мирно чекајући, Рећи једно другом: већ је време мрети, Као што се каже: већ је време кући.

Док је прилазио час повратка свети, Уморни, тај сусрет вечно чекајући, Када ћемо рећи: већ је време мрети, Као што се каже: већ је време кући.

браман што са страхом чува Урну, што прах драгих покојника крије, Безбожничка рука да је не разбије, И пепео свети ветар не раздува — Музо, зашто и ми не чувасмо тако Срце са пепелом покојникâ мили?

ХИШЋАНСКО ПРОЛЕЋЕ Видик се крвљу сав зарубио, Први кос пева танко и тање. Аждају Свети Ђорђе убио, Сребрним копљем баш у свитање.

Крај цркве чемпрес црн загустио, Христово јагње овца родила, И Свети Марко орла пустио, И Свети Тодор свог крокодила. Голубица у сунцу синула, Са лишћа капљу свете арије...

Крај цркве чемпрес црн загустио, Христово јагње овца родила, И Свети Марко орла пустио, И Свети Тодор свог крокодила. Голубица у сунцу синула, Са лишћа капљу свете арије...

окана шарених, У митри, под тешким покровом од злата, Спи млад с грбовима племићским по стени, Арцибискуп Марин, свети потестата.

А није веровала ни у љубав, и није разумевала сузе дечака. Није веровала ни у природу која се свети, и није слушала кад су јој говорили о детету које је дала на свет, без његовог гласића, с мртвом руком на срцу.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

, па пита и нашег попа. Каже он све како је и хвали се нама — хвала му! — као својом дјецом. Онда, веле, рече свети владика: — Ти си, оче, од најстаријих овдје; а богати, колико ти је година?

— рече владика милујући дијете. Сједоше они за ручак. Посадише Мару до попа, па јој висе ножице низ столицу, а сам свети отац намешта је. Онда уђе један стар човјек и унесе чинију с јелом, а Мара скочи па њега у руку. Чича сав поцрвење.

Уједанпут загрмје попов глас: — Икона! Икона! Ми погледасмо кроз прозор, а свети Сава гледа оним истим мрачним и озбиљним погледом на нас све. Поп полетје на један прозор.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

« — А сваки поп чудо што воли крофне! Откуд сад то, бог ће га свети знати; али то је непобитан факат, познат сваком правом сину наше свете православне цркве.

Све је у божјој руци. Али опет... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио па викао: »Помози, свети Никола!« а свети отац Николај му одговори: »Хе, синко, мани и ти рукама, а већ моја ти помоћ неће оскудјевати!

Али опет... — вели поп Спира. — Знате како оно кажу кад се онај давио па викао: »Помози, свети Никола!« а свети отац Николај му одговори: »Хе, синко, мани и ти рукама, а већ моја ти помоћ неће оскудјевати!

Та чува ноћас село сам светац — свети Ђурађ! Та јес’ вид’о колики миждрак има, к’о уланер какав! Лопова нема, јербо све је то данас пијано отишло одавде из

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

XВИИ Мајка му, некада у своје доба прва, чувена лепотица, а после хаџика, која је с оцем му чак и на Свети Гроб ишла, пре времена умрла због њега што га родила таквог.

Африка

То је један прост трговац луталица из Бисандугова који је, повевши свети рат против фетишиста, покорио државу краља Уасулуа.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Знали су они да у свету не влада светац Исаковича, Свети Мрата, него лаж, превара, зло, саблазан, и срамота. Нису ти припрости ветерани били глупи, па да не виде куд Темишвар

Добиће и медика. Болесни ће у болнице. Здрави ће кренути на пут до Кијева. Он им се куне, на свог свеца, који је свети Мрата. Исакович тада доживе нешто, чему се није надао, а што је било опет неочекивано, као гром из ведрог неба.

Писма су била пуна суза! Не надају се више да ће се икад видети! Нека им буде у помоћи свети Мрата! Павле поче онда да хода по Бечу, погнуте главе.

своје наочари, млађи му фратар, онда, на неком чудном немецком језику, исприча да је то жалосно, да то жали чак и Свети Отац, који је човек просвешченија.

И сам свети Августин, каже, није тражио да цео дан у црквама проводимо, него каже: „Гледај да унутар себе постанеш храм божији!

Старији францескан, Габрич, исприча му, онда, да шизматици греше и не знају да је свети Мрата, заправо свети Мартин. Био је то коњаник, као и капетан што је, и добар светац, дао је пола свог огртача,

Старији францескан, Габрич, исприча му, онда, да шизматици греше и не знају да је свети Мрата, заправо свети Мартин. Био је то коњаник, као и капетан што је, и добар светац, дао је пола свог огртача, сиромаху, кад га је срео и

А ето, тај њихов свети Мрата даје пола капута сиромаху. А они, Исаковичи, поштују га и не знају. Чудно! Чудно! Само неће смети свом братенцу,

И кад је просто брбљање, молитва никад није узалуд. Како нас свети апостол Павао, његов имењак, уверава: дух Божији у нашим молитвама и тада, и у таквим молитвама, моли се за нас

Нико не може упропастити човека, док га жена не упропасти! Кад она удеси мужа, не може му помоћи ни свети Мрата! Павле је причао, после, да је оставио, тако, Трандафила у Будиму, измењеног, снужденог, ошамућеног.

Да ће Петар, крај све велике разлике у официрском чину, насрнути на њега, да жену свети. Само, Вишњевски је, као махнит, кад би зажелео неку жену, био готов на то, да не само живот, него и све друго, изгуби.

на дан уочи своје славе, које су се Исаковичи, од старина, држали, иако нису знали, ни ко је био, и какав је био свети Мрата. Ноћ, уочи поласка, Исакович је провео у сновима, којих се сећао после, а који су били горки и тешки.

Теодосије - ЖИТИЈА

где принесе Богу коленоклањање и ноћно стојање и многе молитве из дубине срца, и радосним и топлим сузама довољно тај свети врх одаждивши, која ли благодарења не говораше Богу, који га је удостојио да се попне на њега.

И обишавши свуда тај свети врх, и сагледавши на падинама горе и у њезину подножју многе испосника, сишавши са горе испитао је њихов најсуровији

самотно живе, који су постили по три и пет дала, и недељу дана, и сваки је по својим могућностима држао пост, јер беху свети велики, пости четрдесетнице, а дан суботњи настајаше, па је журио да их насити топлим хлебовима, јер жаљаше да прими

младића где седи с њим, и када су од старца измолили молитву и благослов, заповеди им старац да седну и све што је свети старац имао y ћелији — пустињско воће варено, и са њим маслине и хлеба предложивши, љубазно их угости, а душе њихове

А свети тајним уздасима призиваше у помоћ Вишњега, говорећи: „Избави ме, Боже, од непријатеља мојих, и спаси ме крвника, јер

А свети одморивши се у Лаври, примивши са игуманом духовну и телесну утеху, целивавши свету цркву и гробу светог Атанасија покл

Када је свети примио писмо написано од родитеља, радошћу великом због живота њихова испуни се, а уједно и сузама многим, благодаривши

За време службе и молитве, самодржац отац и свети епископ часним крстом и полагањем руку обојице на главу благословише Стефана за великог жупана, владара и самодршца

А долажаху и многи из пустиње да виде преподобне. Свети старац биваше од свију по душу корисно усавршаван и поучаван, и сви милосрђем његовим обасути одлажаху кући.

Дошавши ка своме преподобном оцу рече му за протову љубав, и да се њихова молба може испунити. А свети отац, крепљен топлотом, хтеде сагледати место где су уз Божју помоћ хтели да подигну манастир.

И ппетекавши запита га цар: — Да ли је још жив свети старац, отац твој? Одговори: — Још је жив молитвеник Царства ти, отац мој.

И опет тада свети им много злато са собом беше донео. А сутрадан ушавши, све рече цару, како манастир са оцем у Светој Гори подигоше, и

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Највише их је ишло у хајдуке због неправде и од разјарене мржње. Пушку, која свети неправду, звали су косовка. У доцније време су се одметали у хајдуке, јер су их вређале уредбе Војне границе, према

Динарцима вера није страна, већ је њихова. Они су са њом дубоко везани, јер их заступа, осим других домаћих светаца. Свети Сава, који им је близак и који је њихов представник код Бога и Христа.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Његове беличасте очи сада су биле тамне: толико су му се зенице рашириле. Изгледао је помало као свети Ђорђе на аждаји. Упитах Рашиду у шта су се опкладили. - У свашта нешто! - рече.

Он би телефонирао и достављао писма. Ја сам био тај који ће да их пише. - Боже свети, Рашида! Ја ни за себе нисам писао љубавна писма!

Боље би било да сам се обесио. - Боже свети, Весна! Мислиш ли и ти да би боље било да сам се обесио. - Он мисли! - забила је нос у књигу и по томе сам знао да је

- Можда и гори! - рекао сам. - Бароница ми је обећала да ће ме увести у кућу. - Боже свети! - звизнуо је на прсте тргавши вероватно пола Каранова, а онда додао да ја знам чија је идеја то што се Баронице тиче

Шејтани су престали да ходају по земљи! - насмејала се још једном, а онда сам се и ја насмејао. Шејтани! Боже свети! - Ходају само шејтани без репа и рогова!

- Дај сто динара! - Рашида ми гурну руку у џеп на кошуљи. - Ниси погодио. Корњача! - Боже свети, Рашида! - готово се сруших на њу. - Зар није могло да буде куче или зец? Њима бар знам шта бих дао да ждеру.

Писма, то је у реду, али њен новац!... Боже свети, Атамане, на шта ти ја личим? - погледао сам га а он је само завртео главом и процедио: - На будалу.

Зашто се рађамо, боже свети, и зашто смо осуђени да рађамо? - Ако будемо имали децу, Рашида, обећај ми да им нећеш навући на врат некаквог друга

Чим је преврнем на стомак, панично ће одмилети у неки заклон, или ће се завући под оклоп. Њен оклоп? Боже свети! Није ли јој мој отац сличан, само што је његов оклоп галама? Оно: „Зар баш увек ја, све ја?

- Шта ова ради на скели, Боже свети? Шта мислиш Рашида, да она ту ради? - буљио сам према скели готово не верујући самоме себи, мада сам нечим што није

Она је то могла. Жене све могу. Шта је то што оне не могу да ураде, Боже свети! - Кад је отпутовала, Сулејмане? - рекао сам и не запажајући да ме зелембаћ посматра нестрпљиво.

Сулејман нестрпљиво облизну усне. Рашида, Боже свети, Рашида! Дадох дечаку ножић и он се спусти низ насип. Ђаволски се плашио да му га не узмем назад.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Не одговара им се. — Развалићемо врата! Почну врата издизати. Господар, Софра прекрсти се, повикне „помози свети Никола”, па стане пред врата на два корака, а наџак подигао. Провалише кроз врата. Први капетан лоповски.

— Хајд’ сад опет да пијемо, да уталожимо код кога јед, код кога страх. — Свети Никола, благодарим ти. Како први пут у цркву ступим, одма’ ћу ти од фунте свећу запалити и сребрно кандило на жртву

Чамча прими у руке и преда Кречару. — Но баш мило ми је што сте ми то донели, сутра ми је баш имендан, свети Станислав, доћи ће ми млоги гости, господа; имам разна вина додуше, ал’ и ово ће ми баш требати.

Но још нешто. Гроф те позива сутра на ручак, као венгерског шљахтеца; сутра му је имендан, свети Станислав, биће овде млого господе. Господар Софра грохотом се насмеје. — Но ти си баш враг, Чамчо.

На том красном кандилу израђени су светитељи, међу којима главно место заузима свети Никола. После неколико дана спреме се на пут, кола натоваре платном и пођу натраг.

— Мани се сад тог разговора. Данас је свети Стеван, богзна хоћемо ли идућег дочекати. Зато будимо поштено весели; ми смо већ старци, гроб је близу.

— Па опет, мој Софро, било је како је било, али и ми смо већ остарели. После нас шта ће бити, то бог свети зна; и није већ дуго време, и ми ћемо морати на други свет, скоро, скоро.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Недеља је свети дан, хришћански празник одмора, када се ништа не ради (прасловенска реч „не-деља“). Недеља је раније била празник бога

Дете рођено у недељу биће изузетно срећно и живеће „господски“.⁴² То је разумљиво с обзиром да је недеља, срећан, свети дан, дан одмора од рада. За срећног човека се каже: „Мајка га родила у белу недељу.

у десну руку суд (боцу или земљану тестију), напуни га водом, обавезно стави у грлић киту босиљка, па однесе попу да свети водицу. Он тада каже: „Нашло се дјетенце... дошао сам по зламење“ или овако: „Жена да простите пала у сламу.

(Вук, бр. 1350) — Ко гођ што ђеља, предањ пада. (Вук, бр. 2257) — Махни и ти рукама, махни! (Казао Свети Никола чоеку који је био пао у воду и само викао: „Помози Свети Никола!“ а није гледао да плива или од воде да се отме.

(Вук, бр. 2257) — Махни и ти рукама, махни! (Казао Свети Никола чоеку који је био пао у воду и само викао: „Помози Свети Никола!“ а није гледао да плива или од воде да се отме.) (Вук, бр. 2983) — Многи чоек није назадан Богом већ собом.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

Нисам ни властелин ни себар који се свети, који враћа жаоку за жаоку, срам за срам, нож на срцу за нож на оку, ја се по срцу не управљам, ја сам цар заробљен

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

вам испричам само то како сам уочи Светог Николе, заштитника морепловаца, стављао поцепану чизму у прозор, и како је свети Никола, веровали или не, чак и за време рата остављао разне ствари у ту чизму.

Божић-Бата, Свети Никола и Деда-Мраз су раскринкани. Питам се кога ће сада измислити мој ујак? ИГРАЊАЦ Игранке су почеле већ првог

У том граду њему су се догодиле најважније ствари, управо оне због којих наоко повучен, тих младић и одлучи да се свети и постигне нешто у животу.

И он је човек, син своје мајке, сигурно добар према њој, бивше дете које је неко некада давно повредио, па се сад свети свима.

Матавуљ, Симо - УСКОК

?.. Неће бити то, јер аларм долази од црногорских врата!.. Одиста су Црногорци ударили!.. Зар опет!?... Помагај, свети Трипуне!... Опет стари јади!...

Боже помози! Боже помози! Боже милостиви, ти помози и утјеши. Жива богородице, смилуј се, помози! Свети Ђурђу, моје лијепо крсно име, помози нама грјешнима!

Жива богородице, смилуј се, помози! Свети Ђурђу, моје лијепо крсно име, помози нама грјешнима! Сви свети угодници божји, будите нам у помоћи, у дневу и у ноћи, сачувајте дом ови од болести, срамоте, биједе невидовне,

Дед, стрикане, још по једну! Благословите, владико свети! Испивши, ђакон одмахну главом и стаде ожимати устима. Питко је, реско, миришљаво, дивно!

Један бјеше још голобрад. — Студено, дјецо? — пита их владика. — Да отпану ноге и руке, свети владико! — одговори старији. — А зашто по толико стојите? Можете се почешће мијењати!

А то, веле, дође му у походе свети Василије Острошки, у помоћи нам био! Је ли то истина, стрико? Кувар, који простираше своју пустину, леже, покри се и

— „Што ти би, господине?“ пита га Свети. — „Би ми то, што нијесам вјеровао у твоју моћ, свети владико! Но ти се молим, опрости ми грјешном!

— „Што ти би, господине?“ пита га Свети. — „Би ми то, што нијесам вјеровао у твоју моћ, свети владико! Но ти се молим, опрости ми грјешном!“ Па му, вели, цјелива руку и лијепо га замоли да сједне...

Тада се племе договори да се свети племену у чијој је граници њихов погинуо. Спремало се велико зло, јер оба племена бјеху јака!

“ — Трећи се умијеша: „Ада, ја бих за плету отишао и питао га: молим те, Свети, што сад ради бог?“ — „Е, валај, ако ти то баста, даћу ти тврду плету! Хоћеш?“ — „Хоћу!“ — „Ма, нећеш.

Остали се примакоше да све чују: „Које добро, синко?“ — пита Свети. — „Молим те, свети владико, да ми кажеш шта сад ради бог?“ — „Ев’ ово ради бог!

Остали се примакоше да све чују: „Које добро, синко?“ — пита Свети. — „Молим те, свети владико, да ми кажеш шта сад ради бог?“ — „Ев’ ово ради бог!“ рече владика, једнако пребацујући кутију.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

предговору Башти сљезове боје Ћопић каже да се у списатељском послу „не може измишљати, а поготово не добри људи и свети бојовници”.

(Свети Раде Лоповски) Пипавог психологизирања нити бескрајног рашчлањивања ту нема; песник једним погледом све прозире, све х

и оде Ниџо, нестаде га. (Свети Раде Лоповски) Поиздиг до поиздига, пад до пада, а у целини: један једини талас, без погрешке и без сувишности.

Из лепетаве орахове крошње просу се шапат и належе зеленкаста сјена, далеки предзнак сутона и вечерњег покоја. (Свети Раде Лоповски) Давна узбуђења, која испуњавају дух ванвременим миљем, и пагански осећај сласти живљења, главна су

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

године »свети рат« против Турака. Бојеви су били у јужној Угарској, Славонији, Србији, Далмацији и Старој Србији, знатним делом на

Они хоће одушевљење, и да би »свети пламен«, увек буктао у њиним грудима, они пијанство постављају као једну књижевну потребу, алкохолизам сматрају као

За њих је словенски језик био »свештени, свети језик«, за митрополита Стевана Стратимировића »неоцјеноје церкве наше сокровишче« и »котва Православија«.

утицаја на духовно формирање познијих романтичара, који су га назвали »Мојсијем нове српске књижевности«, [чак и »свети Вук«,] и са доста разлога нараштај од шездесетих година назива се и »Вуковом омладином«.

песник у романтичарском смислу речи, устрептао песник свим својим бићем и свим својим животом, носећи у себи истински »свети пламен« поезије.

Али његова природна оригиналност била је кобна за њега. Његова главна мисао је постала: песник, у чијим грудима букти свети пламен поезије, треба да буде другачи од осталих људи.

Оно што се од 1875. дешавало грубо је побијало српски идеализам и ентузијазам шездесетих година. »Свети рат«, ратови за ослобођење од 1875.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Било је свега што школски законик прописује, па и нешто више. На зиду патрон школски, Свети Сава, испод њега виси Пелагић; то јест, не виси Пелагић, него неко његово Морално огледало, и испод њега седи Максим

Твој је посао свети, а ми смо слуге његовог величанства народа, извора и утоке; за твоје је паре све то саграђено, подлого друштвена, а не

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ Тако путник туди Тици малој збори, По млади му груди Силан пламен гори, Пламен, пламен свети — Путник сузе рони, Тици да полети Пламен њега гони. Скочи лаком ногом, А тичица прну, „Збогом, тицо, збогом!

Боже, Боже, да вељи си свети, Ао свете, да леп ли си клети, Млоги те је сретан глати стао, Ал' ко те се јоште нагледао?!

Доће данак, сунце ће се дићи, На студенцу још ће цвећа нићи, Да доплетем венац започети, Да допевам појак овај свети, Браћо мила, за живота свога. (1844, јан.

Гледа доле, реку, врело, луга, Дрва, жбуне, горе и врлети, Па му с' чине до толико друга, До толико успомена свети, С кима дане прелепо пробави, Па и сада мора да остави.

Ваљда га је збунило пециво Што ће скоро на сто се донети, Ваљда оно рујно ладно пиво, Те ме отац не спазио свети.

Док понеком брука не додија, Те поскочи и хвати се горе, Па се свети, и јуначки гине, Гине сретан, ал' му име неће, За довијек у пјесмама траје — А од отих једна и ова је.

ето оће њина крвца млада Да спомен даде свету за свакада, За правду како ваљаде умрети, Да ђаво клети Богу се не свети.

Да благо теби!“ побро му је рекô, Те пушку лако од ока салети; Те бије, руши, своју браћу свети. Но што за фајду, и пре беше мало, Ал' сад их само стотина остало, А злотвор своје броји на иљаде, — Ох сунце

— К себи доше, Од земље се подигоше, Ма с' авети свак осети, Удри на се крст тај свети, Ње не има крај мртваца, Свак около око баца. За њом, за њом! свако збори, А страва га јоште мори.

но ма како: Кривица је грдна била, Ма с' и грдно осветила. 12/12. 849. УРОШ И Ноћ пролази — данче свети, Шта ли ћеш донети? И пролази данак свети — Шта л' ће ноћ донети?

12/12. 849. УРОШ И Ноћ пролази — данче свети, Шта ли ћеш донети? И пролази данак свети — Шта л' ће ноћ донети?

— Ој животе... свети, Тешко ли те прегорети, Па и да си јад до јада, Опет ниче међ њим нада; Јад до јада бар је ишта, Ал' у смрти

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

БОЈЕ 6 ЧУДЕСНА СПРАВА 9 ТИ СИ КОЊ 13 ПОХОД НА МЈЕСЕЦ 18 МЛИН ПОТОЧАР 23 КОЊСКА ИКОНА 29 РАДЕ С БРДАРА 34 МАРИЈАНА 40 СВЕТИ РАДЕ ЛОПОВСКИ 46 МУЧЕНИК САВА 53 ДАНЕ ДРМОГАЋА 60 СЛИЈЕПИ КОЊ 69 ДАНИ ЦРВЕНОГ СЉЕЗА 76 ДЈЕЧАК С ТАВАНА 77 ПОСЉЕДЊИ

Ти би најбоље знао да ништа нисам измислио и да се у овоме послу не може измишљати, а поготову не добри људи и свети бојовници. На жалост, ни оне друге нисам измаштао, мрке убице с људским лицем. О њима не могу и не волим да причам.

!), па тако није како треба ни дочуо Вукову измишљотину о томе како је чак и свети Игњатије Богоносац обдан преносио путнике преко ријеке, а обноћ се ваљао са женама по млину.

Њега је обично правио по свом лицу и подобију. Поред Николе доста је тражен и свети Јован, арханђео Михаил, света Тројица, мудри врачеви Кузман и Дамјан, па чак и неки прастари, тамни, вучји свеци,

И шта би ми онда казао драги бог, а? Раде, Раде, рекао би пријекорно и дигао свој свети прст, зар ти у мој дом шаљеш овако једно бесловесно бравче које ни бекнути не зна?

— Хм, Радојица! — отровно фрчи стриц и од једа бјежи напоље. Баш ће свети Петар слушати свакакво говече и његово балегање — пљес, пљес! — ко крава.

То ти је овај тијесни живот, ђаво да га носи! СВЕТИ РАДЕ ЛОПОВСКИ Кад је стриц Ниџо при кући, онда ће ти разне скитнице и потукачи нерадо увратити код нас.

Да није свети Вратоломије, бог ти га помогао? Тај има посла с дрвећем и висином, па, ево, спузнуо с ораха и нашао се ...

Охо-хо, људи, досад смо имали вучје свеце, па вјетрене, па женске, па ове, па оне, а сад, ево, стекосмо и лоповског. Свети Раде Лоповски, аха-ха-ха! Помени само његово име, прекрсти се, па слободно у туђи тор.

— Даћу га ономе свом најмлађем сину, који се преклани одијелио од мене и скрпио кућу горе у крчевини. Нек му и свети Јован ломи ноге по оним пањевима, као и он. Имаће бар о шта тупити ону своју свету сикиру.

Десно од пенџера, држећи јој у неку руку равнотежу, висио је свети Никола, Угарчинова слава, свјетлуцајући потамњелом позлатом.

нађе као свједок приликом преметачине, а кад тамо, у старчеву собичку, у сребрном оквиру Вилсонове слике виси урамљен свети Раде Лоповски. — Аха, ту ли смо, Раде Ћопић, изображен у форми свеца!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

нарочито њу, њену проседу гологлаву главу и раздељени јој бели затиљак, а она шапуће: — Господе, Христе, Свети Никола, чудотворче, славо моја! Погледај, Господе, смилуј се и помози. Благослови софру, хлеб твој, што га ти даде...

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

главу ми крвца лије, ал' ми вила лице мије хладом свога крила мека, и још нека блага река, нека струја из далека: свети мирис памтивека.

мамна гука, што у светлиј' њених друга: Гласи мука и покаја, шапат јада, сузни бризи, неодољних уздисаја бројанички, свети низи; старе славе сетна хвала, а скорањих срамних зала осветница, — јека од гусала.

Пред носили' ће ићи по реду попови, у одеждама црним са свети крстови. Ти попови су стари, све вечни болови, све уздисаји црни, ти црни попови.

Ал' бадава је; ено их нема, црн им се облак сумраком свети, а ноћ ће црна скоро однети сунчеву славу и славу њину. — Ој, сунце, сунце, што тако већ оде, ала ме сећаш на сунце

— Тако се ори очајни гласак, слуша га само црквица стара, кадикад му сетно звоном одговара, и слуша га свети иконостасак, и с њега слуша у оквиру малу светитељ Ђорђе на беломе ждралу, дркће му рука како оштро слуша, све жешћим

горскога кланца откуд се види звоник самостанца, једна је була млађана стала: ил' је од пута свог малаксала, или су свети ступови бели меко срдашце були занели?

ох, ту зар?” уздише була, „ту је, ох, ту је, душа је чула, ту ми га свети рекоше оци. рекоше ми га млади ускоци, ту ми је драги, ох боже благи!

јој ћуте на рукама двема, нема је була, ал' у срцу стрепи, познаје ћуди свога господара, како се страшно ономе свети њега што дира, њега што вара!

Јест, ал' сада, боже свети! кад од мене туђин стрепи, сада ме се свака лепи! Сад ме љубе, сад ме маре, сад ми нуде Саре, Маре, — понеаре!

да ј' оним жаром планула ми груд што гори њим ен' онај свети плам, ипак би само зато горукô, да боље видим — грдна поруго! — да боле видим срама нашег мрак.

Самсона више нема, место њега ен' у клети на постељи мојој спава авет грдна мојих страва, — Дагон ми се њоме свети, што му храма обесвети; ено вам је, сад навал'жте, на њој, на њој кив искал'те! А шта на то мајка стара?

мâ, богу славуја и богу гуја, господу тутња громовима: ти, клетво земне омане, ти, песмо небних снова, однес' му, свети Јоване, и гласе наших бола!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

156 ЈЕДНА ГОБЕЛА У КАО А ДРУГА ИЗ КАЛА 158 НЕ УЗАЈМЉУЈ ЗЛА, ЈЕР ЋЕ ТИ СЕ ВРАТИТИ 160 НОВАЦ ДУШОГУБАЦ 163 СВЕТИ САВА И ЂАВО 164 ДЈЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА 167 НЕМА ВЕЋЕГ ВРАГА НАД ВОЈНИКА 170 ХАМАЛ И ХАЏИЈА 177 ЦРВЕНА

Господар дође, и кад види какво је бог чудо учинио, онда му рече: — Није фајде, мој синко! Коме бог томе и сви свети; ходи овамо, ево твога блага. Па му да све што је год донео на галији, и да му кћер своју те се ожени њоме.

Једном је тај чојек некуд ишао, па се замислио, док у том искрсне пред њега један калуђер, а то је био свети Саво, па му рече: — Старче, шта би најволио да видиш на свијету?

— Па, то није ништа тешко, — рећи ће свети Саво — ето попни се на ово дрво па ћеш виђети правду. Чојек се попне на дрво и погледа, кад угледа пред собом једно

Пут је водио преко оног поља, а он не смједе путем већ окрене шумом, тако околиши убијенога. Таман он мало одмакô, а свети Саво изиђе пред њега, па га упита: — Е, стари, виђе ли шта у пољу?

— Нијеси ти видио неправду, — вели свети Саво — већ правду, само не знаш док ти ја не кажем. Старац се пренерази, па рече: — Иди, бога ти, црна ти је оно

— Е, слушај, па онда реци да ли је неправда, — каже свети Саво. — Јеси ли видио онога јунака, ођевена, наоружана, што јахаше пољем и што се у оној води купа.

Сад реци да није правда то била! Зато не узајмљуј никада зла, јер ће ти се кад тад опет вратити! То рече свети Саво па га нестане, а чојек оста премишљајући о правди и о ономе што је видио.

заиста је онај сиромашак право рекао да је новац душогубац, јер гле шта новац учини од ова четири човека! СВЕТИ САВА И ЂАВО Пошао свети Сава преко једне планине па срете ђавола.

СВЕТИ САВА И ЂАВО Пошао свети Сава преко једне планине па срете ђавола. Кад га ђаво угледа, уплаши се и шћедне да побјегне, али не могне, па се сада

Кад га ђаво угледа, уплаши се и шћедне да побјегне, али не могне, па се сада сретну на путу. Свети Сава рекне ђаволу: — Помози бог! А овај одговори: — Није ти за тим стало. — Како си?

Свети Сава рекне ђаволу: — Помози бог! А овај одговори: — Није ти за тим стало. — Како си? — рече свети Сава; а ђаво му одговори: — Шта је теби брига како сам? — Куда хоћеш?

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Видићеш какви има вулкана на грбини брега; познаћеш југообртне земље; знаћеш гди је острово Свети Бартелема и гди су људи заврнути усница. А можеш видити и бојадисане људе. МАНОЈЛО: Је ли то далеко, г. доктор?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Бог свети зна шта би све ту испливало на површину! Јер, кад зрело размислим, просто је невероватно како смо нас четворо успели

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

ДУШЕ МИРИС 42 МАЛА СОБА, БУНЦАЛИЦА 43 МАЛА СОБА: ИСТЈЕРИВАЊЕ СТРАВЕ 45 БАЈИНА БАШТА: БОЛНИЦА 47 ЧИТАЈУЋИ ДАНИЛА, СВЕТИ МАРКО 49 СВЕТИ САВА: УРАНАК 53 ПРЕТРЕС КУЋЕ 55 КУЋА 57 ДИВЉА КУЋА 59 А У НУЛИ АЗ 60 ИИ 61 АМБАР 62 КАЧАРА, МЕСЕЦ

СОБА, БУНЦАЛИЦА 43 МАЛА СОБА: ИСТЈЕРИВАЊЕ СТРАВЕ 45 БАЈИНА БАШТА: БОЛНИЦА 47 ЧИТАЈУЋИ ДАНИЛА, СВЕТИ МАРКО 49 СВЕТИ САВА: УРАНАК 53 ПРЕТРЕС КУЋЕ 55 КУЋА 57 ДИВЉА КУЋА 59 А У НУЛИ АЗ 60 ИИ 61 АМБАР 62 КАЧАРА, МЕСЕЦ

Окреће се болница. - У пламену шарлаха таласају јецаји: Дај-нам, мај-ко, кај-ма-ка! ЧИТАЈУЋИ ДАНИЛА, СВЕТИ МАРКО И Читајући Данила (књига Башта пепео где се суђе помиње, послужавник, рецимо, и матера Кишова) - ја се

- Мати колач износи, босиоком начичкан. Око стола аура, тишинини незуји. (Свети Марко, хитро си жито с браде просуо!

Трепти чаша тропера. Зрцај, зрцај, чашице - радуј кућно кандило: кућа ми је прољеће што се маглом наткрило! СВЕТИ САВА: УРАНАК Гргољају млазеви. Топла водо, топлице! У мајчиним рукама пјени сапун „мерима“. Пјевај, пјевај, фуруно!

Губа се краде друмом, живицом. (Круне се красте - падају зуби.) Отроче мију монаси врачи. Дамјане свети, цјелбу прозрачи! Игуман Јефрем усрдно моли: „Помози, Јаки, убрани, склони! Радуј нас, Благи, и осоколи!

уз кубе се пали јечам. Звецне метал: Призрен, Звечан. Каменолом који лети, арханђели то су Свети. Ластавицом трепне стреја. Ланен глас је Сентандреја. Реч до речи - дрхтав додир: прстен, рука, златан кондир.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Сада му меца опасно пријети, спрема се, каже, да му се свети. Крај букве лежи њивица проса, по њему, јутром, сија се роса као да блиста камење драго, па врапци Ћоси мира не

“ Застаде чича, нешто се сети, чело се мрешка, а брк се смешка, док Ћира прети. Брзо ће чича да му се свети. „Гле, кад си тако чио и вредан, строг и уредан, брајкане мио, ти би мени послужио.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

НОВУ ГОДИНУ 63 НА НОВУ ГОДИНУ 64 СРПЧИЋИМАНА НОВУ ГОДИНУ 66 ВИИИ 69 НА ТИЧАРУ 70 ПЕЋИНА НА РУДНИКУ 72 ПРАВЕДНИК 77 СВЕТИ САВА 79 СВЕТИ САВА 81 ИX 83 БРОДАР 84 ПОЖАРНИЧКА ПЕСМА 85 НА ДНУ РЕКЕ 87 ДЕЧЈА ЗБИРКА

НОВУ ГОДИНУ 64 СРПЧИЋИМАНА НОВУ ГОДИНУ 66 ВИИИ 69 НА ТИЧАРУ 70 ПЕЋИНА НА РУДНИКУ 72 ПРАВЕДНИК 77 СВЕТИ САВА 79 СВЕТИ САВА 81 ИX 83 БРОДАР 84 ПОЖАРНИЧКА ПЕСМА 85 НА ДНУ РЕКЕ 87 ДЕЧЈА ЗБИРКА

Отаџбино, мајко тужна, Има л' кога у мом роду, Да распали роба сужна, На бој свети за слободу, К'о у доба она стара, Против Хуна и Авара?

бели дан, И све живо мира нађе, Што га благи даје сан — Тад молитва Богу лети, И нову ми даје моћ: Пошљи мени, Боже свети, Слатки одмор, лаку ноћ!

Само каткад сова крикне и полети, Преплашена можда од румена зрака, Од потмуле лупе и песама свети'... Кад стигоше месту, близу до обале, Хор отпева онда суморно опело; Уставама јаким размакоше вале, Ископаше раку и

Она грли сина свога, И обоје славе Бога. СВЕТИ САВА Ко удара тако позно у дубини ноћног мира На капији затвореној светогорског манастира?

и многи ће јоште проћи — Ал' то дете јоште живи, јер његова живи слава, Јер то дете беше Растко, син Немањин, Свети Сава. СВЕТИ САВА Над атонским храмом, још у давно време, Подиже се бура усред ноћи неме.

ће јоште проћи — Ал' то дете јоште живи, јер његова живи слава, Јер то дете беше Растко, син Немањин, Свети Сава. СВЕТИ САВА Над атонским храмом, још у давно време, Подиже се бура усред ноћи неме.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

На изглед, тај свети свет је много бољи стан за обитавање него свет створеног. Али откуда то знамо? Можемо слободно рећи: и не знамо.

На изглед, тај свети свет је много бољи стан за обитавање него свет створеног. Али откуда то знамо? Можемо слободно рећи: и не знамо.

провидних крила спуштају се на периферијске терасе ниже од насипа ниже од купатила ваздухопловство се страшно свети утваре иду право на мене из ината склоништа увек имају слабу тачку као и привиђења што те море апокалипса се лечи

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Муниционе колоне су довлачиле муницију. Војницима је издељен само по један хлеб, као храна за данашњи дан, и бог ће свети знати за колико дана још... — У рату је главно да су пуне фишеклије, а храна је нешто сасвим споредно!

Онај се придиже, гледајући у цев пушке, и лагано одмаче, па викну: — Народе... народе, дођи и носи, узми... Свети Илија...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Тебе на част, господине! 15. Уранила, коледо! стара мајка, коледо! Светој цркви на јутрењу, Сусрете је свети Петар На јелену златорогу, Златорогу и парогу: “Врн’ се натраг, стара мајко, Ево су ти гости дошли, Добри гости,

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Посртао сам, падао, и најзад залутао. Лутао сам тако, бог свети зна куда, а ноћ није била кратка, обична ноћ, већ као некаква дугачка ноћ, као читав век, а ја непрестано идем, а не

осећа и трунку витешке крви наших старих, грабиће се да што пре мирно и с поносом поднесе муке и бол, јер је то бол свети, то је жртва коју отаџбина и опште добро свију нас захтева. Напред, грађани, сутра је дан витешке пробе!...

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Деда вриснуше и разбегоше се куд које, и он, као да се одједном трже, спусти руке па само узвикну: — Бог и свети Илија громовник нека им за то плате! Затим се полако окрете и оде својој кући.

— Пронеси га, Боже Спаситељу!... Свети Илија, небесни управитељу, учини чудо, молим ти се и пронеси га, да не изгубим душу моју, — шапуташе у себи чича Пера,

— Не дајте ме, свети божји угодници, велики и мали... сви знате да сам за правду и закон... — узвикну чича Пера после овога читања.

Обузе га страх. Дакле и звонари долазе на ред! ПРИЈАТЕЉИ Чудим се ја шта је то !... Господе Боже милостиви и свети Атанасије, славо моја, и сви Божји угодници!... Не живимо заједно од јуче, браћо моја.... Ово је већ девета година...

— Христос се роди, Јуло, честити свети! — Ваистину се роди! Седи, нано. Откуд се ти сад укани чак озго из Палилуле ?

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— Ама, несам, господин-учитељ, писмен, прос’ сам човек. Малко чатање што научи у Свети Пандократор монастир, и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му!

— Ама треба и он ла припомогне. Сви за једног, један за све. — Знајеш како има старински реч са Свети Никола и за онога што се давеја: Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!

— Знајеш како има старински реч са Свети Никола и за онога што се давеја: Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!

« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с

Тек видиш, а оно ушао неки бес у село. Не допада се сељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео. Све он па он! Па, вала, треба мало и други да заседне.

Чуло се за ово бурно весеље надалеко! И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Све људе који су знањем богатији Нервира Јеванђеље по Светоме Матији: „Благо сиромашнима духом!” О, бого свети, Па чему онда школе и факултети?

Кад се селе, понесу гусле и икону на дну ковчега, И мисле да су важни, мада није јасно због чега. Свети Сава им је пастир и учитељ у чудесима; Горде се својим поразима, патњама и удесима!

никад неће постат западњак, Нити се ишчупати из нашег блата: За Божић у Топчидеру сече бадњак, А крсна слава му је Свети Мрата...

Поноћ беше одавно прошла. У деску је било топло. Није ми се ишло кући, где су ме чекали ледени зидови. Бог свети зна колико сам ноћи провео, тако, куњајући по редакцијама.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Херодот је, пишући о јегуљи, казао да је то свети створ о коме само божанство може дати рачуна. У средњем веку су јегуље сматране као живи доказ егзистенције

Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ

МЛАДЕНЦЕМ УГЉЕШОМ Мале иконе, но велики дар, кој имају пресветли лик Владичин и пречисте Богоматере, што их велики и свети муж дарова младом младенцу Угљеши Деспотовићу, којега неоскврњено млађахног преставише у вечне обитељи, а тело се

Н не тако ти, о мили мој господине и свети мучениче, малоподатљив бил јеси ва тљених и маловечних, колми паче ва непреходимих и великих, јаже васпријел јеси от

Јефимија усрдно приноси сија тебе, свети. ПОХВАЛА СВЕТОМ КНЕЗУ ЛАЗАРУ У красотама овога света васпитао си се од младости своје, о нови мучениче кнеже

Но ниси ти тако, о мили мој господине и свети мучениче, био малодаран у пропадљивом и маловечном, колико више у непролазном и великом, што примио јеси од Бога, јер

Јефимија усрдно приноси ово теби, свети.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Тако се свети природа, и тако Најлепши сан у ситни прах претвара: Од некадашњег раја бива пак̓о, Од кринолине сјајне, крпа стара.

прохујале среће Утиснуте давно у људској памети, Он се свако вече кроз просторе креће, Вечна опомена оног што се свети! Хладни мртви свете, далеко од мене! Прошли су ме снови, не буди их више.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

То је тамјан свети јунацима, то гвоздени срца у момцима! Тури такве разговоре црне! Људи трпе, а жене наричу; нема посла у плаха

многа зажегâ канђела на олтару цркве православне, па сам слијеп дошâ међу вама да поджежем, колико узмогу, и ваш огањ свети на олтару, на олтару цркве и поштења.

КАДА ДОЂОШЕ БЛИЗУ ЦРКВЕ, АЛИ ЈЕ ИГУМАН СТЕФАН ПРЕД ЦРКВОМ И ЈОШТ ЈЕДАН КАЛУЂЕР, КОЈИ ДРЖАШЕ СВЕТИ ПУТИР У РУКЕ. ИГУМАН СТЕФАН Ја не видим, него чујем доста.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Кад би почела да се приближава слава њихове куће, „Свети Ђурђиц“, онда на две недеље унапред настало би спремање. Видело би се како из целе родбине, а обично сиротније тетке и

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Хоће ли доћи час велики, свети, Да блесне правде и разума сјај, К’о страшног дана божја судница Што ће нас једном на грехе да сети?

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Та гдје нам је памет, није ли им данас Бадњи дан!? Апостоли Христови, кад се дух свети излио на њих, не бјеху, можда, више зачуђени од контове дружине тога часа.

„Зима је, Владико свети!“ рече ђакон клечећи једнако и пошто је пламен распирио. „А, да, није лето!“ примјети старац насмијавши се.

Војвода Мићо, турска крвопијо! Стеване Перка Шалетина, господско кољено! Улазите људи; жељкује вас Владика свети!“ настави ђакон.

“ „А ти момче, пошто желиш код мене да останеш, остани слободно!“ Господар изађе а сви главари за њим. ИИИ Свети Ђурађ јездијаше на своме бјелцу пут нашијех страна.

од Озринића, па као да и њега тај призор наведе на побожне мисли, скиде капу и крстећи се рече гласно: „Помози Боже и свети Аранђеле!“ Сви остали шљедоваше његову примјеру. Његуши за Богом поменуше Ђурђа светога. „Е, ајмо дјецо!

у својој простој побожности, слућаше Бог зна шта; можда да је баш ђаво у близини, па дрхтећи завапи: „Помози, Владико свети!“ „Бог ће помоћи!“ рече Владика на мах утољен, па мирно сједе. Ђакон једнако у страху, забобоњи: „Ја мњах е...

„Глава је ништа према души, пази се!...“ „Све на моју душу што слажем јали изврнем, Владико свети!“ рече младић и умиљато погледа старца. У толико и ђакон дође, носећи крст, јеванђеље и двоје свијеће.

Ајте сад у миру божијем! Проклет је ко уложи да се свети! Пратиће вас до куће два гласа; један ће опомињати вас, а други ове.

“ рече старац искреним нагласом. „Бог с вама!“ поврну ђакон живо, „што би ми без тебе, наш предобри, свети Владико!...

Али залуду бјеше сердар одврнуо јуриш са Цуце. Медик, паприка љута, устријеми се прво да му се свети. „Дану, причај још што о Црмничанима, чоче! Причај кад си почео.

Усне се приљубише уза усне у дуги цјелив, у први свети цјелив љубави. Мјесец, стари лукави мјесец, још је мало шкиљио.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

“ А кад личина пукне и они попадају, онда оно реку. Вала, свети Клементије, климаћеш ти око моје куће, а ја ћу одсад славити светог Николу! — Прича се како је свечар који слави св.

Махни и ти рукама, махни! — Казао свети Никола човјеку који је био пао у воду па само викао: „Помози, свети Никола!“ а није гледао да плива или од воде да се

Махни и ти рукама, махни! — Казао свети Никола човјеку који је био пао у воду па само викао: „Помози, свети Никола!“ а није гледао да плива или од воде да се отима. Не бије мене торба, већ оно што је у торби.

5 Питали Турчина: — Бојиш ли се свете Тројице? — Ја се бојим и двојице, па и да нијесу свети. 6 Питали кадију: — Зашто ти је мито мило? — Зато што је мукте дошло.

ГРОМ Кад гром удара, онда кажу да свети Илија, по заповијести божјој, гађа ђавола; зато говоре да се не ваља крстити кад гром пуца, да не би ђаво у невољи

ЂУРЂЕВ ДАН И МИТРОВ ДАН Свети Ђурађ вели светом Митру: — Види како је, Митре, мени лијепо! Сунце сија, трава клија, на све стране птичице кличу,

— Е мој Ђурђу! — пасмија му се на то свети Митар. — Ти се све вријеме мучиш по пољу и скупљаш плодове, да ја преко зиме ништа друго не радим, већ сједим крај

Онамо чак има и прича како је свети Сана једном у планини шиљао вукове у разне торове да вечерају. Ту један стари вук приђе и рекне да је стар и немоћан,

Ту један стари вук приђе и рекне да је стар и немоћан, те да не може никуд у тор да иде. Свети Сава погледа око себе, види једног чобанина који се био сакрио, па, пруживши на њега штаку, рекне: „Ето ти вечере!

ПАПРАД (БУЈАД) Док је још свети Сава ишао по земљи, и чинио добра, пређе једном преко Јавора, и дође чак на Рудник. Оно што је било пред њим земље и

„Само се бојим сунца, — одговори Тројан, — и никога више под небом“. Свети Димитрије дознавши то, да коњма пуне зобнице песка место јечма, а људима закаже да сваки својим петловима поваде

Онамо се приповиједа да су мјесто два анђела, Христос и свети Петар дошли пред дворе Гаванове. Кад је слуга казао да би им дао јагње, али је у планини с овцама, они му рекли: „Ако

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

184 16. СУНЧАРЕВА МАЈКА. 186 17. ЛИЈЕК ОД МАЂИЈА. 188 18. БИБЕРЧЕ. 189 19. ЦАРЕВ ЗЕТ И КРИЛАТА БАБА. 191 20. СВЕТИ САВА И ЂАВО. 194 ШАЉИВЕ ПРИЧЕ 196 1. ПИЈЕСАК И СВЕТИ ПЕТАР. 197 2. КО ЈЕ ТО? — НИКОЛА! 198 3. МОЈ ЈЕ ПРЕДЊАК. 199 4.

188 18. БИБЕРЧЕ. 189 19. ЦАРЕВ ЗЕТ И КРИЛАТА БАБА. 191 20. СВЕТИ САВА И ЂАВО. 194 ШАЉИВЕ ПРИЧЕ 196 1. ПИЈЕСАК И СВЕТИ ПЕТАР. 197 2. КО ЈЕ ТО? — НИКОЛА! 198 3. МОЈ ЈЕ ПРЕДЊАК. 199 4. ЗЕТ И ПУНИЦА. 200 5. ЗА ШТО СУ ПРОСТАЦИ СИРОМАСИ.

213 18. ЖЕЂА И ВИНО. 214 19. УТОПИО СЕ ПОП ШТО НИЈЕ РУКУ ДАО. 215 20. ЗЛА ЖЕНА САЧУВАЛА МУЖА. 216 21. ЗА ШТО СЕ СВЕТИ ИГЊАТИЈЕ ЗОВЕ БОГОНОСАЦ. 217 22. БОНИК И БОЛЕСТ. 218 23. ГРЈЕШНИК И ЛУДИ ИСПОВЈЕДНИК. 219 24. КУМ И ЊЕГОВА ПРАСИЦА.

Кад сиђе свети Аранђел на земљу, а он се удружи с ђаволским царем; али се ђаволски цар осјети, шта он оће, па се добро узме у памет.

Пошто се мало прокупају; онда рече свети Аранђел: „Де да ронимо, да гледамо који може дубље.“ А ђаво му одговори: „Ајде де.

“ А ђаво му одговори: „Ајде де.“ Онда свети Аранђел зарони, и изнесе у зубима пијеска морскога. Сад треба и ђаво да зарони, али се боји да му св.

” Господар дође, и кад види какво је Бог чудо учинио, онда му рече: „Није фајде, мој синко! коме Бог томе и сви свети; ходи овамо ево твога блага.” Па му да све што је год донео на галији, и да му кћер своју те се ожени њоме. 8.

Кад сиђе свети Аранђел на земљу, а он се | удружи с ђаволским царем; али се ђаволски цар осјети шта он хоће, па се добро узме у памет.

Пошто се мало прокупају, онда рече свети Аранђел: „Де да ронимо, да гледамо који може дубље.” А ђаво му одговори: „Хајде де.

” А ђаво му одговори: „Хајде де.” Онда свети Аранђел зарони, и изнесе у зубима пијеска морскога. Сад треба и ђаво да зарони, али се боји да му свети Аранђел дотле

” Онда свети Аранђел зарони, и изнесе у зубима пијеска морскога. Сад треба и ђаво да зарони, али се боји да му свети Аранђел дотле не однесе сунце.

Како ђаво зарони, а свети Аранђел прекрсти руком море, те на њему постане лед од девет аршина дебео; па онда спопадне сунце и побјегне к Богу, а

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Свети Сава САБРАНА ДЕЛА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела

Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Свети Сава САБРАНА ДЕЛА Садржај КАРЕЈСКИ ТИПИК 2 ХИЛАНДАРСКИ ТИПИК 5 СЛОВО 2 8 СЛОВО 3 9 СЛОВО 4 10 ГЛАВА 4 11 СЛОВО

Зато и ја, укрепив своју немоћ, покренух се колико ми снага допусти, подигох врт свети, дом Пресвете Владичице наше Богородице, Приснодеве Марије, светога општежитија, и ћелије им довољне у Кареји, где да

Наш свети манастир овај, треба да знате, да ово место, које се не може упоредити ни са једним на земљи, беше опустело од разбојни

“ А ви одговарате: „Бог нека те спасе, часни оче!“ И затим ви њему са умиљењем кажете: „Моли се и ти за нас, оче свети, да се избавимо од страсти и саблазни злога!

томе сазна да је право време, игуману не дође и потребну од њега молитву прими, а потом тихим гласом: „Благословите, свети“, кротко позивајући, ударивши тада у клепалце, и раздавши свима свеће, подиже и вас на полуноћну службу, коју и он сам

остало, и два јела са уљем, ради окончања празника, као и у остале отпусне дане, а рибе јести, као што је речено, на свети празник.

И пијте водени укроп са кимином. Ако ли овај пре речени празник падне на свети Велики четвртак, или иа Велики петак, или у саму Свету и Велику суботу, па макар и на Велики четвртак, то као и у

ГЛАВА 12 О слободи манастира Заповедам, дакле, свима вама од Господа Бога Сведржитеља да овај свети манастир буде слободан од свих ту власти, и од прота и од других манастира, и од било којих владика, и да није ни под

Ако хоћете да поставите игумана, јер овај наш свети манастир Пресвете Госпође Наставнице наше Богородице почаствован би од благоверних царева да је у рангу игуманских

Да друго оставим, рече свети Василије: „А и сам игуман, као отац о деци рођеној да брине се, надзире по могућству свачију потребу и ваљаном помоћи

ГЛАВА 12 О слободи манастира Заповедам, дакле, свима вама од Господа Бога Сведржитеља да овај свети манастир буде слободан од свих који ту владају и да ни под ким не буде, осим под једином Свеопеваном Богородицом

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

(Желећи да се додвори Јовчи, рачунајући да он може чути, подиже глас): Ако, ако, дошао, ја! дошао свети Илија! МАРИЈА (уплашено): Ћути! Немој гласно. Немој да те чује!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ја би[х] му онда почео казивати шта је учинио свети Антоније, Јефтимије, Пахомије, Онуфрије и хиљаду других, и свети Сава српски; а он би онда, мицајући главом и

Ја би[х] му онда почео казивати шта је учинио свети Антоније, Јефтимије, Пахомије, Онуфрије и хиљаду других, и свети Сава српски; а он би онда, мицајући главом и уздишући, одговорио: „Е, Мој синко, сад ја видим да би боље било да ти те

Назијанзина, у чесном браку живећи, епископ је био и синове и кћери изродио; тако брат Великога Василија, тако свети Спири|дон и многи други.

и пребивања с људ’ ма; који постом, неспавањем и непрестаним трудом ваља тако да осуши тело своје да му се (како вели свети Јефрем) трбу[х] за леђа прилепи; и тако сув и окорео јошт не ваља да се у себе поузда нити да изиђе пред женске очи,

За част и гоштење чиним људе невеселе!” Онда госпожа дома устане, целује владики десницу, говорећи: „Милостиви наш и свети госту, не частимо ми ваше преосвештенство толико колико нас ви частите с отачес|ком беседом!

Србљи, гди су год, мило им је вино; ваистину божју, имаду право. Зна свети цар шта говори — и вино весели срце чловека. Ништа ти није горе од невесела и намргођена човека.

Него, говори нам, свети владико, тако нам жив био, да барем у старости што добро почнем мислити. И то ми није мало утешенија, да ће младеж

И за учинити да ови обичај остане вечан, рекли су да је тако дух свети чрез свете оце установио. Но, није ли нам слободно расудити, је ли могуће да дух свети другојаче чрез апостола Павла

Но, није ли нам слободно расудити, је ли могуће да дух свети другојаче чрез апостола Павла учи и узакоњава, а другојаче чрез свете оце?

На ови начин дух би свети самом себи противречио, данас на један начин учећи, а сутра — на други, и не би му се могло ни у једној ни у другој

Што год дух свети једанпут узакони и установи, то мора во век’ века непоколебимо и свето остати. Људи честократ сами себи противорече и

Зато, дакле, ако су свети оци у чем год против науке апостола Павла поступили, нека ми опросте, они су могли као људи у том погрешити, против

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Пошто је овога вијека свети чин био у грани Брзокуса, а Кушмељ био старјешина у братству, ми ћемо о њему, и његовој породици проговорити напосе, у

, на платну. Бакоњи се рекло да су њеке од тијех слика од велике вриједности, а то бијаху: свети Фране, сух и безбрк, држи њеку тичицу на длану, а милује ју другом руком; свети Ловре, мршав, висок, млад човјек, држи

од велике вриједности, а то бијаху: свети Фране, сух и безбрк, држи њеку тичицу на длану, а милује ју другом руком; свети Ловре, мршав, висок, млад човјек, држи роштиљ на коме су га крвници пекли; свети Јероним („наш земјак“), сиједе браде

на длану, а милује ју другом руком; свети Ловре, мршав, висок, млад човјек, држи роштиљ на коме су га крвници пекли; свети Јероним („наш земјак“), сиједе браде до појаса, грбаста носа и крупнијех очију, које је избуљио гледајући људску

Заподједе се жестока богословска парба, те се призивали свети оци у помоћ. Али, како обично бива у такијем приликама, надјачани се већма ражестише и остадоше при својој.

Ђаци се гласно смијаху. Грго их запита гдје је свети Вране. Они га поведоше пред главни олтар, гдје се Грго превијао и бусао у груди, што је икад могао.

Мувајући се по цркви, мољаше се: — Мој липи свети Вране! Ослободи ме овога пута, па јево ти се за... (ћаше да рече: „заклињем се“, али се предомисли) па јево ти давам

Одатле отиде на чесму, гдје сједе и заклони лице рукама, говорећи: — Боже и свети Вране, опростите ми моје неподопштине! (Ову ријеч бјеше научио у манастиру.

А ако ли вра дозна све, пак ме истира, утопићу се, а кући нећу, вируј ми, мој липи свети Вране!... А ти знаш ко ме навеја да се скитам по ноћи, да гледам како се твоја мука краде!

А ја не би никад сам на ту мисâ дошâ, никад!... Дакле, смилујте се боже и свети Вране, меника гришнику! Да је у његовој власти било, по свој прилици не би се он тога часа смиловао својим друговима,

А на четвртом гдје бијаше насликан свети Брнард, који кличе и дигао руке пут неба, лупежи му растегли брк с уха на ухо, тако да се и Вртиреп мало осмијехну.

Бакоња чу само почетак, тј. шта кажу Јероним, Агуштин и још њеки свети оци о смрти, а кад хоћаше доћи оно што би, можда, и он разумио, тада му се примаче кувар и прошапта: — Ајдемо, дите

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Ђорђе је синоћ дошао, а још га нема да се поздрави и исприча како је посао обавио. Не поштује ме. Свети ми се, трже се. И Симку је волео више од Ђорђа. Он је њу нашао и изабрао.

„Закуни ми се у деду да ниси. У децу! Закуни се!“ Аћим је ударио песницом по колену. Ђорђе јекну. Отац му се свети... Отац се слади мојом несрећом, шапуће у мокру даску стола.

И могао да убије. А ако нико не дође пред општину, ако сâм сачека војску? Чађевић неће, зато што му се свети. Стресе се. Издан и осрамоћен од синова, јаловака и кукавице.

Господ и свети мученик, чијем дому служимо ми, мали и грешни створови, услишили су ваше молитве. Молићу се Господу и дале за тебе,

Тада, у љутњи Ми се причинило да бих с другим. Нећу с Толом. Раном смрћу казни ме, Господе и свети великомучениче, у паклу нек се кувам, само ми сина дај, њега ми, Господе, дај, да живи после мене.

Плакао је од зиме. Да није плакао, не би га ни нашла жена која му је дала име Лука. Тог дана био је Свети Лука, а доцније, кад је стигао стоку да чува и оре, Преровци су његовом имену додали — Дошљак.

дуго мисли Аћим. Јечећи, окрену се ка зиду и покри главу да више не чује звона. Погибију казују. Можда ми се Вукашин свети. Не. Заборавио је. Све што је било до те вечери, он је заборавио. Заборавио је и ту ноћ и тај разговор пред одлазак.

Па кад остари и изнемогне, Толина крв да му се свети, да га злоставља, мучи. И удељује хлеб и дуван. Чашу ракије. А село, а народ? Може ли икоме погледати у очи?...

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Сав у леденом зноју се пробуди. »Дошла вештица да се свети!« —промаче му кроз главу, али отишавши у школу, заборави и крабу и свој сан.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

“ Онамо, 'намо, за брда она, Казују да је зелени гај Под ким се дижу дечани свети; Молитва у њих присваја рај. Онамо, 'намо!

Гледа доле, реку, врело, луга, Дрва, жбуне, горе и врлети, Па му с’ чине до толико друга, До толико успомена свети’, С киме дане прелепо пробави, Па их сада мора да остави. Тешко му се, тешко раставити; Али шта ће, када мора бити!

сам Бог свети зна! Пролеће, ти, и ја. М. Ђурчин ЦXXXВИ У „БЕЧКОЈ ШУМИ“ Свеже је и ведро јутро К'о почетак лепе приче; И по грању

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

слабе зраке, и ја, пламтећ величеством неба, подобно сам њима урадио: некакво ме својство дигло тамо, некакав ме свети магнет тегли.

Да, искра је свјетлост породила, океан су капље саставиле; свети творац величеством сјаје у искрама како у сунцама, у смртнима ка у божествама - све му скупа свемогуће слави!

Судба наша отрова је чаша; вјечне судбе свети су закони, ц'јела бића њима су покорна. Види човјек своје заточење, помало се прве славе сјећа и полети небу како

“ „Хранитељу, свети спроводниче, на равнине непрегледна неба коме лику, коме легиону принадлежиш светијех житељах?

погине, кад сви краји запламте свјетлошћу, два војводе, небесни првјенци, тад ће општи творац починути и свој свети завјет испунити; тад ће мири и простори страшни слаткогласном грмјет армонијом вјечне среће и вјечне љубави; тад

“ „Нећу - каже - два вјерни војводе, завјет свети вјечно нарушити; што сам једном вјенча бесмртијем смртну косу испитати неће!

Већ су вјеси, свети облик правде, злом својијем грдно препунили, нагнули их к својој погибији. Дан четврти сјутра ће гранути на њих

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

што је то некад учинио Клеантес, позивајући целу Грчку да оптужи Аристарха Самнићанина због тога што је хтео да помери свети центар света и, да би објаснио небеске појаве, зауставио небо звезда некретница, а Земљу упутио да се креће по кругу,

Крајем једанаестог века ставило се побожно човечанство Запада у покрет да ослободи свети гроб. Непрегледне гомиле света и силне војске витезова кренуше ка истоку.

Није ли сам свети Августин рекао: ,Шта ми заповедаш да верујем што могу да знам’. Свето писмо показује нам пут ка спасењу, али нас не

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

А витло бесни, поманитало, сасвим поманитало. „Xоће ли ово проћи? Докле овако? Боже, Боже свети, велики! Смилуј ми се! Сажали се на ме. Спаси ме! Спаси ме! Спаси ме!

Д. из Загреба, Манифатуре Росари и Барци, па Виртембергише Катун Мануфактур и Манифатура Ривароло Свети Ђорђе Кановеза А. Д.

Сећао сам се свих лепота таког живота, дође ми на ум Божић и Нова година, Ускрс и моја слава Свети Ђорђе, добри и искрени пријатељи и топла соба на зимској ноћи.

најзад свршена, и заиста, без велике муке, и много раније него што су и сами могли предвидети, постигну они онај свети циљ ради кога су се на онако далеки пут, а све у славу и успомену блажено упокојене тетке Бранкове Драге-Драгиње,

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

смо се и сами свему томе већ одавна насмијали, и кад је, зато, било сасвим излишно, па чак и нимало фаир да се сама свети, она нас одједном лупи по глави. И то управ у час кад се најмање надамо.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

грешни живот, помислих, да неће бити грешно пред Богом, ако се замолим Спаситељу за ове заблудше овде, па их доведох у свети храм и очитах им велику молитву светог оца нашега Василија, иже јест на одержимих бјесом...

Гле, и крст!... Те је онај што смо га носили на крстоношама« — осећа како га обузима стид, ужас. — Ђуро, пољуби овај свети крст... Покај се бар сад, пред овим гробом... — говори му попа узбуђеним гласом.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

КОЗЈЕ УШИ 105 КО ДОБРО ЧИНИ НЕ КАЈЕ СЕ 107 ПЕПЕЉУГА 112 КРАВАРИЋ МАРКО 116 ЗЛА ЖЕНА 126 ЖЕНА ВРАГА ПРЕВАРИЛА 129 СВЕТИ САВА И ЂАВО 131 ДЕЧКО КОЈИ СЕ НИЧЕГА НЕ ПЛАШИ 134 ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ 139 ГРБО И КРАЉ ЂАВОЛСКИ 143 ОЧИНА

СЕ МЕДВЈЕД ПРЕВАРИО 201 МЕДВЈЕД И ЛИСИЦА 202 ЛИСИЦА СЕ ОСВЕТИЛА ВУКУ 205 НЕВЈЕРА СТРАДА 208 ЛИСИЦА И КОКОТ 211 СВЕТИ САВА И ВУК 212 РАЗГОВОР ОВАЦА У ПЛАНДИШТУ 213 КУРЈАК И КОЗА 214 А ЗАШТО ШИЧЕ НА СВЕЦА?

МУДРИ ЗЕЦ 327 НАСРАДИН ХОЏА И ФРАНЦУЗ 329 ЦИГАНИН И ЦАР 331 ТУРЧИН И ЦИГАНИН 332 ЦИГАНКА ЗВАЛА МУЈА 333 ЦИГАНИН И СВЕТИ ДУХ 334 ЦИГАНИН И ДИЊА 335 ЦИГАНСКО ДИЈЕТЕ У ХРИШЋАНКЕ 336 ДОБРА ХВАЛА 337 ЦИГАНСКА ПИТА 338 ОТАЦ ТУРЧИН, А МАЈКА

БОЛЕЋЕГА 342 ЈУНАЧКО СРЦЕ 343 ЗЛА ЖЕНА САЧУВАЛА МУЖА 344 БАБА И ЂЕД У ЛОВУ 345 БАБА И БЛАГОВИЈЕСТ 346 БАБА И СМРТ 347 СВЕТИ АРАНЂЕО И БАБА 348 НАЗИРЕМ 349 ХУРИЈЕ И ХУРЦИ 350 КО НАЈБОЉЕ МИЛУЈЕ?

Кад то свети Илија чује, закала па дође тамо. Кад он тамо, ал̓ стари сједи и ложи ватру, а Илија му рече: — Помози бог, старче!

— Бог помогао! — одговори старац. — Па шта радиш? — пита га свети Илија. — Ево ложим ватру — изадре се старац онако љутито, а свети Илија му рече: — Немој се љутити, јер ти не знаш с

— одговори старац. — Па шта радиш? — пита га свети Илија. — Ево ложим ватру — изадре се старац онако љутито, а свети Илија му рече: — Немој се љутити, јер ти не знаш с ким имаш посла.

Старац му рече: — Не знам. А свети Илија му рече: — Теби је година ујутру. Кад враг дође, питаће те шта радиш, а ти реци: ложим ватру; он ће те питати

Потом свети Илија отиде, а стари остане сам. Кад замало ал̓ дође враг, па га пита: — Шта радиш, стари? А стари се изадре: — Ево

к староме па реци да сам те ја послао да ми прода оне овце (јер оно су душе) и што год буде тражио за њих, подај му. Свети Петар закала па сиђе к староме, па му рече: — Помоз̓ бог, старче! — Бог помогао! одговори старац.

Свети Петар закала па сиђе к староме, па му рече: — Помоз̓ бог, старче! — Бог помогао! одговори старац. Свети Петар му онда рече: — Мене је послао бог да му те овце продаш, ако хоћеш.

А кад то свети Петар чује, отиде назад па каже богу шта је стари рекао, а бог му рече: — А ти хајде па их ишти за себе, нека их теби

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

сви војници, Грмљава ваздухом док к'о река тече, Коју каткад људски запарају крици — Он крај мртвог брата врши обред свети: Пољуби војника, свећицу запали, Поново устаде, јурну својој чети Онако узвишен и онако мали.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Када сам прихватао неки задатак, нисам то чинио са решеношћу која је својствена обичним људима. За мене је то био свети завет, питање живота и смрти. Знао сам да ћу страдати ако не успем. Сада сам осетио да је битка добијена.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Радо је рецитовала псалме. Познат јој је био и живот светаца. Њен омиљени светац био је свети Сава. Она ми је прва објаснила животну причу овог изузетног Србина. То је за мене било откриће.

Радо је рецитовала псалме. Познат јој је био и живот светаца. Њен омиљени светац био је свети Сава. Она ми је прва објаснила животну причу овог изузетног Србина. То је за мене било откриће.

Пошто није знао коме припада та торба, није ни обраћао пажњу на то. А како би и могао посумњати богословца? - О, свети Саво - рекао сам - какво ће православље проповедати Србима у Банату овакви будући апостоли наше вере?

Учитељи који су те томе научили су мудри као пророци, а свети као највећи свеци на небу. А када сам јој говорио о Фарадејевој визији да се сва материја распростире тако да допире

Ћипико, Иво - Приповетке

Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Иво Ћипико ПРИПОВЕТКЕ НА ПОВРАТКУ С РАДА 2 БРАЋА 21 ЦВИЈЕТА 32 АНТИЦА 53 СТАРИ СВЕТИ СПИРИДОН 77 ДАНГУБА 84 У СТРАСНУ НЕДЈЕЉУ 93 ПРЕЉУБ 99 ИВО ПОЛИЋ 121 НОВИ ХРАМ 131 ДОМАЋИН 137 ПРИПОВЕТКЕ НА

СТАРИ СВЕТИ СПИРИДОН Иза велике мисе, стари Жижица, братим светога сакрамента, не слуша звоно што навијешта подне, не крсти се

—И бија од тежачке руке. —То је све истина, — потврди дум Андре. Ма није они стари кип прави свети Спиридион... Оно је само... —Да ча је они ваш млади? — расрди се Жижица. —Они му ни достојан бит ни слуга!...

Четири јака и згодна младића, поносити, носе свети кип. Муче се да га равно носе, но низбрдица је, па светац клима при свакоме корачају.

пјенушећи се, разбијају; вјетар свија мрке самце чемпресе и криче галебови, — а сада око хриди тугаљиво валићи кроче. Свети кип младићи положише на отар, а док га смјестише, навали чељад да му ноге цјелива.

— А Жижица, свлачећи се, богу се моли. Па кад до њега доприје пјесма оних кичељивих младића што свети кип носијаху, пуна милиња и чежње за дјевојачким животом, слушајући: Блажена постеља на којој почиваш и били ланцуни

вели жени: —Видиш каки су, па да нас свети Спиридун неће каштигат! Ни ноћас не могу се уздржат!... — Имају правицу, кад сте пустили покопат нашега старога свеца,

Крава преболи, па сад је ред одужити се завету. Сигурно на проштење доћи ће и других горштака: свети је Роко стари чудотворац и помаже у невољи.

„Од кужне болести ослободи нас, свети Роче!” А народ одговара: „Тебе молимо, услиши нас!” И молба народа све је јача и јача: „Тебе молимо, услиши нас!

у светлости дана задах нечега давнога, застарела, још се чује јаки певачки поклик: „Од кужне болести избави нас, свети Роче!” И побожни пук, уједначено, пуним гласом одговара: — Тебе молимо, услиши нас!

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

И заиста се у „Вуку ИИ“ појављује свети брак. Само што је он изразито лирски и долази из блиског додира песничког субјекта (у вучјем облику) с небеским

И што је потпуно ново у нашем песништву, тај свети додир пренет је на дах, који је готово невештаствен, а према језичкој етимологији сродан је духу: „Мало спаса навираше

“ Тешко да се у свој нашој поезији, осим код Настасијевића, може наћи толико драматичан а тако сублиман свети брак, који се одмах и именује: Сузама светим, и спаса, отиче талас са лица, Зрак, којим дишем сад, пун обећања је

дишем сад, пун обећања је болног зрак, И небо место звезда пружа ми врт љубичица, Између мене и њега зрачног опет је свети брак; Ја нисам више ту! Ил да! Ох, да, да! не!

песми „Ходочашћа“: Ходам са очевим штапом у руци Са упаљеним срцем на штапу Стопе ми сричу слова Која ми свети пут исписује Цртам их штапом по песку Пред спавање На сваком коначишту Да ми се из сећања не избришу.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Па се још не зна докле ће те муке трајати. Докле?.. „Докле, Боже, стари крвниче, и Свети Петре, јадна узданице рајина из Корише?

И то ко? Иван Мојсилов из мртвога Воћника!.. Мене, Брњачанина?!.. О, помози, Свети Петре, или данас Мени, или више нећеш имати кому!.. С пута, кујо потуричка!.. Виђи, да ти кажем!..

чудан је човек Анадолац: пиљи туђим женама у очи грђе но какав задригли калуђер кад у рано доба зађе по селу тобоже да свети водицу. И мало-мало па шапну: „Овај Арнауд има две жене!..

Чекао и убијао колико је могао. Припремао крађе и грабеже, чинио свако чудо Арнаутима да им се само свети, па се још удруживао са чуве– ним арнаутским хајдуцима за пљачку и убијање.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

А ви тако мирно, тихо Пролазите простор свети, Та већи се шушањ чује Кад мушица где пролети. »Српске Илустроване Новине« 1881.

Хрват се не бори да што отме коме: Чува свети огањ на огњишту своме. И док тако чини, у најтежи дани И Бог је и правда на његовој страни. А куда ће Србин?

мрачно местанце, Разби ковчег, као што је он разбио ланце, Ковчег разби, пепео проспи па у бурном лету Просеј овај свети пепео по целоме свету, Где год има срце које, у надању живо; Где год има народ који, ком’ се чини криво.

Сви језици нека живе, Разним збором Бога славе. То нек’ чују, то нек’ знају Сви народи, све државе. Свети душе, ти помози! Храни, брани језик свачи! Само језик сека Пелин Могô б’ бити — мало краћи. »Стармали« 1881.

Један пије јер га нуде, други пије јер му бране. Мирски људи, оци свети, свако нађе што да слави. Један пије кад се сети, други кад се заборави.

Има ли тога грофа, барона, Има ли тога владике, проте? На Крстов-даи се водица свети, Свештенство радо Дунаву ходи, Није му тешко, јербо се сети, Кечиго, да си и ти у води.

Деца као деца лепша и од цвећа, Тренутни пољупци вечитих пролећа. Гориш да ижљубиш тај подмладак свети — Оно из колевке кроз душу ти лети. Ех, како ће мајке све за њих да живе! Како ће бабајке биљчице да њиве!

Косовом се куне, поменом крвавим: „Никад кривим путем, увек путем правим!“ На путу им зубљу Свети Сава пали, — Та сваки ће бити Радојица мали. То те лечи, крепи, то те одржава.

Краков, Станислав - КРИЛА

Потом су гледали дуго мозаике на којима се благо смешили анђели, и заштитнички ширио руке Свети Димитрије. Уморили се од мозаика, пољубаца, тишине цркава и прљавих чувара, који су једнако пружали руку, па су

Петровић, Растко - АФРИКА

То је један прост трговац луталица из Бисандугова који је, повевши свети рат против фетишиста, покорио државу краља Уасулуа.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ГЛАВАШ: Јест, ја сам! Ја сам и онда био са тобом, Са модрих уста кад је лебдео Последње речи свети благослов: „Нека сте срећни, децо, обоје!...“ СПАСЕНИЈА (пада му на груди): Станоје!... Ох!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

са својим старим душманином, Турцима, стога нека буде храбра; сигурно сваки има да освети по неке старе јаде — нека свети јуначки! Дружина поздрави ђенерала па онда оде уз село.

Черкез има само једну заветну идеју, један свети аманет, којим још из колевке напаја децу своју, а то је: освета, страшна, крвава освета Москову, који га је прогнао из

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Устани, рано, Љубице моја, Да видиш дивот, Да видиш рај, Скрштених руку Да чујеш миран Божији свети Уздисај. Зора је осмеј Божје доброте, А сунце пева Највишу моћ...

Што те љуби, што те пази, Око тебе брижно лети, Отрује те, Боже свети, Ал’ ти не да још умрети! А кад заспиш, она шапће: „Спавај, спавај, жртво моја, Одмори се на мом крилу, Чува

Сваком часку миља Нека клетва прети; Свака радост наша Љуто нам се свети. Ох, блажени дани, Кад се заносимо, Змије, клетве и авети Јоште не видимо!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Уграбе ту прилику Срби, и кидну са Крфа. Али после неког времена сети се свети Петар и са небеске осматрачнице погледа на Крф да види шта ли ми сад радимо. Али Срба тамо није било.

Али Срба тамо није било. Уплаши се свети Петар за нашу судбину. Оде и саопшти Господу. Реше тада да се прати један херувим на земљу и види шта је са нама.

А овоме издаје заповест дивизија са петнаестог километра даљине. Дивизији армија, бог би свети знао откуда. „Доказивао сам команданту пука како ћемо бесциљно погубити људе. Али он ни да чује.

„Да“ — потврди она. — Где је ваш стан? Рекла ми је име једне улице. Бог свети зна где је... Тада сам је први пут загледао мало боље... Имала је интересантну главицу.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Чрез мене знате! Та вам је прадедни Језик и вера; свети и грађански Оцена стари обичаји: Стара без основа зла је новост!

У то и тамна се спустила ноћца са звездама сјајним; Сава је путнике примила, Срему с’ прикупише срећно, Леже где свети остаци Кнеза и деспота српских.

От оца ми остала Лепа дара три: Име Срба, мач и крв Што м’ у срцу ври; От матере свети дар — Српски језик н олтар — Има сваки српски син, Прави српски син.

Там’ под чарном оном под последњом гором Под цветнатом липом, пред бистрим извором, За духове напој свети који лева, Млади песник тамо сне вечности снева.

зелени Српског луга стан, У туђинском презирем Рају љубве сан: Српству верно служити, Крв за српство пролити Завет свети остаје Срба Милоша. А песник П. Н.

Волем српске Милице Верни бити друг, Нег’ у туђе краљице Светли доћи круг; Љупки Милке поглед сам Свети раја ствара храм, Вели славног рода син, Славни српски син. Песма А. Андрића Преображени Србин, штампана у бр.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

идем покоран — И неосуђен, и неприморан, Да ти извршим свети завештај. Хиљаду хоћеш?... Добро, хиљада За сузу твоју нека пропада... (Чича Вујо улази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Шта је, Вујо?

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

'Ајдемо, Симеуне! Одоше и однијеше пун ардовић башице. Симеун посрће и крупно уздише: — О, мајко моја! О, свети мој оче, не мереш да спаваш. Разбио ти се сан. Ето теби твог Симендаша. — Симендашу! Пострагијо стара!

— Симендашу! Пострагијо стара! — чу се громовита гласина оца Сопроније. — О, мајко моја! О, свети мој оче! — јаукну од радости Симеун, удари главом о олтар, паде, и једва се диже, па се изгуби у мраку.

Једног дана пребаци Симеун штуц пре'о рамена, па ће покојном Партенији: — Свети мој оче, ти чувај ову нашу свету ћабу, а ја одо' у ешкију. Више се, вели, овај зулум не мере трпљети.

Ја не знам како би друкчије разбили овај несрећни мамурлук? — О, свети мој оче, твоје памети, твоје науке од истока до запада нема! — викну Симеун И пољуби Партенију у браду.

Кад бисмо на 'ној окуци у гају, јекну штуц кô небески гром; за штуцом цикнуше двије мâле, па се раздера острагуша кô свети Илија. Зуји куршум око ушију. Препаде се покојни Партенија, па се обазрије и викну: — Устави, Симеуне!

Мало не уби' калуђера... Да сам га, којом несрећом, убио, куд би ми онда душа! Зови га, Гавро! О, оче мој свети!... Једва Партенија изиђе из кошаре.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Да саломим леност овог млаког друштва, Пуног женских ћуди и мушког мекуштва. Сада! Плач не трпим: плач се грозно свети.

Љубав!... Љубав. Љубав. И тада се сети. Ах, да, то је. било још у оне дане Кад детињско срце тражи огањ свети И хоће плодове нигде неубране. На врућој обали у раскошно вече, Кад жути одблесак крије магла нека, Трза се.

'' А Град Свети спава под велом тишине. Страст је закликтала на лешини Вере. (1911) САЛОМА Изнемогох и веома ослабих, ричем од

(1911) ХИМНА Жедан сам те, Сласти, јер у души чујем Крик вечите жудње, и, кô идол свети, Постала си симбол у болу, у сети. Хоћу те, Животе, и страсно те штујем, У вртлогу страха ја о теби снујем.

Јер нас хвата језа и северац свира Кроз недра, где чама на згариште седа, Јер храмови свети нашега свемира Остали су иза урвина и леда. Опраштајте зато наше речи грубе. Опраштајте клетве и пирујте даље.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

су прва дела словенске продукције обрађена у канонским облицима обредне књижевности и да је језик литературе обредни, свети језик Словена, одредила је карактер даљег словенског књижевног стварања.

је постојати јака потреба за поетизацијом историје, кад је такво схватање преузела и писана књижевна продукција. Свети Сава започиње серију српских биографија причајући о свом оцу Стефану Немањи као о оцу народа и сликајући један

Тада ће се, као и код других европских народа, појавити свети предак и славиће се његов светачки култ. Први такав српски светац јесте зетски кнез Владимир, идеалан хришћански

Стефана Немање, кога зла и неправедна браћа прогоне због његове ктиторске делатности, али га патрон манастира, свети Ђорђе, спасава и помаже му да се уздигне на престо. Ова ратничко-хагиографска повест ушла је у Немањин проглас из 1171.

Појављујући се пред српском војском у ратним походима, свети Симеон штити своју државу, коју је и за живота бранио, али и свога изабраника, сина Стефана, подржавајући га тако у

Он је пример средњевековног реализма. Али свети Сава није због тога мање светац, он је само приступачнији, ближи човеку, који може да саосећа са њиме и да следи његов

Стога је по мери његовог талента можда више од светог Саве био његов други јунак, испосник и подвижник свети Петар из планине Корише више Призрена.

хајдука који му је толико додијавао, млади напасник прислушкује разговор под прозором, упада у собу и крваво се свети, да би затим из тамнице ослободио своје другове и оженио се лепотом девојком.

их или кажњава према хришћанском и националном кодексу, појављује се често и као национални светац, на пример, свети Сава.

наставља традицију Нушићеве, београдске комедиографије: Маратонци трче почасни круг (1973), Балкански шпијун (1983); Свети Георгије убива аждаху (1986).

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Једно се је звоно с беле куле чуло, У моме је срцу трипут одјекнуло; Запојаше тихо калуђери свети... Можете л’ ме, ноге, бар донде понети?

А кад паднем, горски лаве, Моја лепа Црногорко, Тешке ране и крваве Нек замене турске главе! Ох, свети ме, Црногорко, Не кукањем и са плачем, Већ крвавим љутим мачем: У бој, у бој, Црногорко!

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Као да Младен својим напредовањем и њега свети, показује свету како није истина да кад старе куће остану без оцева, морају од синова који после њих дођу да пропадну,

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

ЗНЖОЈС, 23, 318): свети Петар је имењак Перунов [и српско име Пера није постало од имена Петар, него је то хипокористика од Перун], и ми у

код Грка ‹људска имена Θεοφόρα›) сачувано име, епиклесу, бога кога је свети Петар наследио; 3) важно је што п. — богишу — која је тог дана освећена разноси народ кућама да би га она чувала од

се претвори у девојку са златном косом. Има два дана у години која су посвећена б.: то је Свети Макивеј (1. август ст.), и јесени Крстовдан (29. август). Тих дана б.

(у песме, БВ, 17, 1902, 14). Свети Аранђео вади душе праведника б. (упор. и пословицу: »Душа му на б. мирише. Кажу за доброг човека«, ГЕМ, 5, 127; уз ово

Нарочито се употребљује као лек лубенче убрано у Међудневице (СЕЗ, 13, 437). О л. има разних веровања. Свети Ловринац помокри се у бостан, и од тада су лубенице водене (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 147). О дану Светог Јакова (25.

О дану Светог Јакова (25. јула) сазревају л. и зато тог свеца зову свети Јаков пипунар (ЗНЖОЈС, 23, 318). Ко једе вреле л. (које су стајале на сунцу) добиће грозницу (СЕЗ, 40, 229). Л.

Заштитник лозе и винограда је свети Трифун. Он је, према легенди, и сам био виноградар, и једном приликом одсекао је косиром себи нос (СЕЗ, 14, 26).

И), јер неће бити грожђа, или ће га бити врло мало (ЗНЖОЈС, 10, 41; 42). На лози спаљују се свеци. »Кад је спаљиван свети Сава, његове мошти нису се могле сажећи на дрвима и обичној ватри, него су сечене по виноградима гиџе, чокоће, и на

Ћоровић, Свети Сава у нар. пр., 187, упор. и БВ, 16, 1901, 212). Свети Андрија на крају свог првог живота (пре своје палингенесије)

Ћоровић, Свети Сава у нар. пр., 187, упор. и БВ, 16, 1901, 212). Свети Андрија на крају свог првог живота (пре своје палингенесије) спалио је сам себе на л. (СЕЗ, 41, № 166). В. л.

Тако настаје земљотрес. Али земља ипак не пропадне, јер онда свети Петар прекрсти штапом, и г. опет постане цео (СЕЗ, 19, 391). Г.

а лишће од сребра; под њом је постеља посута сваковрсним цвећем, највише босиљком и ружом, и на постељи се одмара свети отац Никола (Вук, Пјесме, И, 209). Сува д.

Ћипико, Иво - Пауци

А Војкан, удовчина, накресан, па... би што му драго! ..... Удовчина, среће ми! Ха, ха! — А може бити да се отац свети сину, — уозбиљивши се, вели Павле. —Чуј и ову! — зачуди се Петар. —Знам ја за њу, — насмија се они времешни човјек.

— И престаде часом, да одуши. Раде и чељад у цркви претворили се у уво. .. Бискуп настави: — Био сам у Риму и свети отац папа удостојио се по мени послати вам свој очински благослов. — Клекните! — повика поп Вране.

Гледајући је пред собом, бранио се од напасних мисли и силио се да подаде исповједи свети значај, да је пред собом гледа као сваку другу жену, али није никако могао.

Па, ето, ни то не помаже свакоме! Њега суд осуди, а он с њиме не може да се свети! А светити се треба, ако неће ради себе, а оно мора ради своје дјеце.

— Их, блажена она времена док је одмах преко планине турско било! .... Убиј крива, па се похајдучи... и свети се!... — Али гдје је то данас? Данас те туку, киње на сваки начин, гуле те са законом у руци... и не даду ти да плачеш.

Напокон се усмјели: — А гдје вам је они свети Никола? — упита га. „Мрсе” га ошину оком да је Иво оборио очи, па загунђа: — Лако је за њ!...

Пружим се на жало, гледам у море како мала риба велику ждере; куњам по два—три дана, док бог и свети Никола не провиди чакод. — А ни вам боље било у свиту? — У свиту?!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Упашће, вели, да пљачка и да се свети за пораз од пре две године. Међу својим људима не види никога ко би му уливао поверење.

Кад лети загрми, говоре они како свети Илија води још једну битку са Брзаном, светац га са небеса гађа пламеним стрелама, а Брзан га варака бежећи кроз грмље.

Ја ћу бити сув, они ће бити мокри. Боже, како ми идеш наруку. Хајде, свети Ђорђе, аждајино срце те чека. Дадара Ко ли ме је издао овој пиши? Богдан, вероватно. Нико други се не би усудио.

На моју срећу та нит никада није прекорачена и ја сам за њих остао свети човек за кога су имали само речи дивљења. Матија Испео сам се на шталу да бих збацио неколико нарамака сена коњима.

„Отворише се врата у стени и изађе бели анђео. У једној руци држаше пламени мач, у другој јагње.“ Никанор није свети Јован па је и његово виђење штурије без свег оног тајанственог сјаја и чудесних бића.

Једно прасе сам ошурио, очистио и усолио да бих га испекао на Митровдан. Димитрије Зашто, зашто си ме оставио, свети Димитрије? Зашто си окренуо леђа своме имењаку и поштоваоцу. Зар ти нисам палио свеће и усрдно ти се молио?

Можда је теби, свети имењаче одозго са висина цео тај призор и био леп и складан и твојим је узваницама на гозби у лице ударило крепко

Опет бих ја био тај који испашта. Сажаљење, сажаљење ме је заболело, мој свети имењаче. Чим ми се Доротеј попео на леђа, ја сам осетио да му је нелагодно.

Неће. Јер, ево га и црни ратник у црној одежди како се смешта на његова леђа. Свети Ђорђе? Да. Он. Брчине му црне, очи дивље.

Гадна? Јесам ли рекао гадна? Мислио сам да ће аждаја на коју свети ратник управља своје осветољубиво копље бити управо онаква какву смо навили да виђамо на фрескама и иконама.

Његово копље се поболо далеко од врата аждаје. Смеје ли се то аждаја? Кези ли се? Је ли то свети Ђорђе згранут? Зар је он шепртља? О чему то говори Матија?

са тела усковитланих у парењу, или сам суђаја да бдим хоће ли или неће његово семе оплодити утробу њезину, или сам свети Димитрије што у црну дебелу књигу бележи сваки уздах и грч, сваки срх сласти и задовољства, како би им праведно

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

ПОЗНУ ЈЕСЕН 116 ПЕСНИК 117 У ПРОЛЕЋЕ 118 ДРУГУ 119 ЛЕЛЕК 120 ЧЕКАЊЕ 121 НА ГРОБУ ВОЈВОДЕ ДОЈЧИНА У СОЛУНУ 122 СВЕТИ САВА 124 (ВЕКОВИ СУ ПРОХУЈАЛИ...) 126 ПОМЕНАК 127 ЗИМСКА ИДИЛА 128 (ШТЕКЋЕ ЛИСИЦА ГЛАДНА...

1889. СВЕТИ САВА Ко удара тако позно у дубини ноћног мира На капији затвореној светогорског манастира? „Већ је прошло тавно вече,

прохујали и многи ће јоште проћи Ал' то дете јоште живи, јер његова живи слава, Јер то дете беше Растко, син Немањин, свети Сава. 1889.

И сад не тужим више. Застор је подигнут свети, И кип Саиса древног обнажен сад је тек: Живот је оргија гнусна над којом без трага лети За веком мрачни век. 1890.

Мора да је страшно нешто, кад и мени бруји глава; Иди, Петре, па разгледај, јер то није забадава. Свети Петар журно сиђе, одакле се чује вика, И застаде разјарена два сабрата, два песника.

Сад се мучим и пребијам, Ал' се ничем не довијам; Та ту једва ђаво зна, Да одговор прави да!“ „Не брин'те се, свети оче, Мудрог често луде уче; Мантију ми дајте ту, И дајте ми свиту сву.

Само каткад сова крикне и полети, Преплашена можда од румена зрака, Од потмуле лупе и песама свети'... Кад стигоше месту, близу до обале, Хор отпева онда суморно опело; Уставама јаким размакоше вале; Ископаше раку и

Не, то не мора бити. И мучно дође му тада. Коме се и зашто свети? И где се кренуо сада? Он јетко одмахну руком и назад окрете селу, Чудећ се самоме себи и своме ружноме делу.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

се смемо приближити тек када нам издишући пламен на његовом жртвенику дадне знак да су сви световњаци оставили овај свети део вароши. Очекујући тај час, међу џбуњем смокава, Ви се дивите мојем познавању овога огромнога града.

Довршили сте онај посао који су некад почели наши свети оци, први христијани и апостоли. Та зар не пише у деветнаестој глави дјела апостолских: „А многи сабраше књиге и

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Блискошћу своје теме песма из ове збирке „На дан св. Саве Србског“ представља својеврсну најаву песме „Свети Сава“ Војислава Илића пошто пева о одласку Растка Немањића у манастир.

““ Тако путник туди Тици малој збори, По млади му груди Силан пламен гори, Пламен, пламен свети – Путник сузе рони, Тици да полети Пламен њега гони. Скочи лаком ногом, А тичица прну, „Збогом тицо збогом!

Мало нас је ал' смо људи! Челик срце је у груди! Челик срце, боже свети, Тврђе него бајонети! Згинућемо ако треба – Ал' гле оног плавог неба, И гле, ове сабље ковне, Сабље ковне

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Седи ту, да ти кажем. Седи!... Оно што ћу ти казати, научио је и мене и Павла стари Исак, један свети човек, то да знаш, ако још не знаш.

Тако читав месец дана. Па онда „Сви-мртви” и „Сви-свети” — католици хаџијају на гробље; српски гробар вири, превирује: „Цвеће, цвеће, а ништа за појести.

Набије их се двадесетак дечака и девојчица, трче, скачу, чувају, док могу, кромпир. А кад забораве, шта ти ту нема: Свети Сава и ђаво; Индиски океан и галије Александра Великог; поља, мора, буре, тамнице.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

ИЗВОР 13 САВИН ИЗВОР 15 ЖИВОТ СВЕТОГА САВЕ 16 СВЕТИ САВА 17 ПАСТИРСТВО СВЕТОГА САВЕ 18 КОВАЧНИЦА СВЕТОГА САВЕ 20 ШКОЛА СВЕТОГА САВЕ 21 ПУТОВАЊЕ СВЕТОГА САВЕ 22 СВЕТИ САВА

САВА 17 ПАСТИРСТВО СВЕТОГА САВЕ 18 КОВАЧНИЦА СВЕТОГА САВЕ 20 ШКОЛА СВЕТОГА САВЕ 21 ПУТОВАЊЕ СВЕТОГА САВЕ 22 СВЕТИ САВА НА СВОМЕ ИЗВОРУ 23 КОСОВО ПОЉЕ 24 КОСОВО ПОЉЕ 25 ВЕЧЕРА НА КОСОВУ ПОЉУ 26 КОСОВА ПЕСМА 27 БОЈ НА КОСОВУ

са очевим штапом у руци Са упаљеним срцем на штапу Стопала ми сричу слова Која ми свети пут исписује Цртам их штапом по песку Пред спавање На сваком коначишту Да ми се из сећања не избришу Далеко сам још

штап Узјахао је штап Вратио се на земљу И ту нашао и своје и себе Живи без година без смрти Окружен својим вуковима СВЕТИ САВА Око његове главе лете пчеле И граде му живи златокруг У риђој му бради Засутој липовим цветом Громови с муњама

везује Пере шапе својим вуковима Да трагови мрачне земље На њима не преживе Путује без пута И пут се за њим рађа СВЕТИ САВА НА СВОМЕ ИЗВОРУ Гледа у камену Своје треће око Види у непристрасној води Свој похарани ћивот Препун зрелих

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Ни данданас се не зна како је моје право презиме, а чије је ово што га ја носим, бог ће га свети знати. Настаје, дакле, интересантно питање: ко је тај од мојих предака који је сам своје презиме заборавио и под

Зашто, бог ће свети знати, али тако је! Није то лако ни објаснити! Ал' ето, на пример, моја жена... рецимо, моја жена; док се није удала

а кад га терам, ја му кажем: шибе! А бог ће га свети знати који је то падеж! Питао сам најзад и господина проту, једном приликом када је био на вечери код нас, верујући

Јесте ли замислили море? — Јесмо! — одговарамо, а бог ће свети знати како смо га замислили. — А јесте ли замислили лађу која се не види? — Јесмо!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Било је то једне ноћи, бог би свети знао кога датума, јер смо сасвим изгубили појам о времену. Нечије очи су нас водиле.

Сустижемо малаксале војнике, који седе покрај пута на снегу, погнуте главе. Бог свети зна кад ће они стићи своју команду. — Ах, животе, да л’ ти има краја! — јада се неко иза мојих леђа.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

дишем сад, пун обећања је болног зрак, И небо место звезда пружа ми врт љубичица, Између мене и њега зрачног опет је свети брак; Ја нисам више ту! Ил да! Ох, да; да! не!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

»Дошла купина да се свети, значи?« — гледа дечак у жбун и не миче се, кад се, наједном, раскрили жбун, а из њега изађе старац у белом, седа му

Станковић, Борисав - КОШТАНА

За кога овако стар седим тамо у брдима, у хану?... И ево, ако једанпут у години сиђем овамо, дођем да се на овај свети дан Богу помолим, у веру да уђем, с пријатељима да се видим, разговорим, одморим...

Седи! (Виче): Свећу! АРСА А, не! Какво седење? Знаш да места немам док овај празник не прође, ови — не свети, него, Боже ми опрости — луди дани. Улази Васка уносећи свећу у златном чираку.

ТОМА Море, шта сад: Максим, Митко! Шта овај, шта онај? Ово, ово ти мени кажи: Зар ја на овај свети и Божји дан, па овакав да сам?! АРСА Ама и мени није лако! Не знаш ти. Поред општине и кућа ми пуна.

ТОМА (стресе се): Ах, синко! Зар овакав Божји, мили, свети дан, и ја овако да га дочекујем. Не, синко! Нећеш га ни ти да заиграш и да запеваш! (Одлази и виче): Хата ми седлај!

Седни! Окуси! Само хлеб, со! МИТКА (Томи): Седни, седни! Зар не знајеш да се не ваља, да је лоше, кад се на овакав свети и велики дан дође, па да се не седне, не окуси хлеб, со... Зар ја да ти то казујем? Зашто си хаџија?

ТОМА (ломи се): Ех, молите Бога, што је овај сада свети благи, Божји дан. (Прилази побожно и седа за софру; строго.) Хајд, дај, али брзо!

МАГДА (срећна подмеће му јастук, нуди га јелом, вином): Узми, газдо. Окуси што Бог дао! Немој, на овај свети, Божји дан! (Пружа му чашу.) Окуси, газдо! ТОМА (крсти се, узима чашу): Ех, Магдо! (Пије.) Него хајд!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Моји су очеви бунтовници свети, Са душом олуја што хрли и лети, И крилима златне распаљује луче... 1912. ПОВРАТАК Мрем...

И дван'ест дива. нек дође Великих и устрајни', Јачи но Христофор свети У Келнском храму на Рајни. Нек они ковчег однесу И спусте у море тамо, Јер тако велики ковчег За гроб је велики

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Господин Паприка! Стриц је поново зажмурио и почео у себи да чита нешто као молитву: — Драги боже, и свети Никола, и свети Панкрације, и свети Акакије, доведите у разред нашу стару учитељицу, госпојицу Лану, а овога Паприку

Стриц је поново зажмурио и почео у себи да чита нешто као молитву: — Драги боже, и свети Никола, и свети Панкрације, и свети Акакије, доведите у разред нашу стару учитељицу, госпојицу Лану, а овога Паприку носите куд знате.

је поново зажмурио и почео у себи да чита нешто као молитву: — Драги боже, и свети Никола, и свети Панкрације, и свети Акакије, доведите у разред нашу стару учитељицу, госпојицу Лану, а овога Паприку носите куд знате.

присјећа се имена свих светаца које је читао у неком старом календару, начетом од мишева, па почиње да ређа: — Свети Петре, и свети Лука, и свете Часне Вериге, и света Петко, и света субото, и света Богородице Тројеручице, и света

се имена свих светаца које је читао у неком старом календару, начетом од мишева, па почиње да ређа: — Свети Петре, и свети Лука, и свете Часне Вериге, и света Петко, и света субото, и света Богородице Тројеручице, и света Стоногице, носите

— Ево је! Ту нас неће наћи ни свети Пантелија. Николица одједном запрепаштено избечи очи. — А шта ћу ја с мојом Жујом? Она се не зна пењати.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ОЧИЈУ 33 СМРТ И ЖИВОТ У ЈЕЗИКУ СТОЈИ 34 ПТИЦА СТРАХА ПРОРОКА ДАНИЛА 35 ГОВОРИ ДВОСТРУКУ и ТРОСТРУКУ РЕЧ СВЕТИ ПРОРОК И ЦАР ДАВИД ЗА БОЖИЈИ СТРАХ 36 БОГ СЕ ЉУДИ ОДРИЧЕ 42 СРП КАЗНЕ 43 ЛОВЦИ АДОВИ 44 РОСА 45 ЗЕМЉА СИ...

ВЕРГИЛИЈА 187 ИЗ КВЕНТУСА КУРЦИЈА КЊИГЕ ЧЕТВРТЕ 188 ИЗ ЦИЦЕРОНА И ТУКУЛА 189 АЛКОН КРИТСКИ 190 СВЕТИ ТЕОДОР РАСКИВА КИПОВЕ 191 АГРИКОЛИНЕ ЛАМПАДЕ 192 ЛЕГЕНДА О ЧЕТРДЕСЕТОЈ КРУНИ 193 ВЕЧЕРА ВЕЛИКОГА БОГА 194 ИЗ ЦЕСАРА

БЛУДНИЦА 255 ИСПОВЕСТ МАРИЈЕ ЕГИПЋАНКЕ 257 ОСЛОБОЂЕНИ ЦАРИГРАД 260 СОЛУНСКЕ ЛЕГЕНДЕ 267 СЛАВЕНИ 273 СЕРВИЈАНИ 274 СВЕТИ ВЛАДИКА МАКСИМ ДЕСПОТ 275 МОЛИТВА ЗА ПОВРАТАК СРПСКЕ ЗЕМЉЕ 279 ПЛАЧ НАД ЦАРСТВОМ 280 У ПРЕВРАТНА ВРЕМЕНА

ГОВОРИ ДВОСТРУКУ и ТРОСТРУКУ РЕЧ СВЕТИ ПРОРОК И ЦАР ДАВИД ЗА БОЖИЈИ СТРАХ Бојим се са својима власима зашто нисам ктео уједно с оном блудницом женом на

Јоан претеча кано ластавица запојаће. Да и смишљени славићи црковни лепо слатко попевају! Лето је вруће; тадар Свети дух с ватрени језици с неба на земљу сиходи, те све грешљиво стрњиште сажиже и трње злочинства пали.

А све горе надвишује, те их покрива висином своје славе. ДВОСТРУКО ДРВО ЖИВОТА Да будете свети људи, род избрати, царско сплетено цвеће и света лоза, господски здржан красни појас по времену с круга света

ЛЕСТВЕ ЈАКОВЉЕВЕ У неко доби, стародавнашњи Аврамов унук, жидовски први отац Израиљ, свети Јаков, мислећи му о небесному борављењу, путујући путем саму преко поља, затече га ноћ на путу.

Ништа му не бијаше нахудила. СВЕТИ ТЕОДОР РАСКИВА КИПОВЕ »На сокаку видео сам велике Артемиде богиње, њезину главу у руци некога просјака, где продаваше..

И би њихов прави друг свети, стојећи им тако у леду онде до зоре јоште живим. ВЕЧЕРА ВЕЛИКОГА БОГА У неко доби, кад је био свети Јоан у Патму, у

ВЕЧЕРА ВЕЛИКОГА БОГА У неко доби, кад је био свети Јоан у Патму, у некој ади и тамо неко виденије чудно од много руку му се показивало.

« ИЗ ЦЕСАРА БАРОНИЈА Тамо, преко мора, близу Дамаска града (гдено се је свети апостол Павао крстио од Ананије апостола), неко место има, прозвато именом Карсатас.

Ама из писма је врло био мудар и свашто је знао исказати и протолковати сваку дубоку реч. А рад тога називао га је свети Јероним својим оком, — »моје гледање«. И њега свети Антоније често га је посећивао рад његове слепоте скрбнога.