Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У касну ноћ светли прозор један једини Као светионик у аљкавој и неписменој средини. Кад огладни, наједе се пасуља и кавурме И слуша псе док лају до на крај Карабурме.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Је ли чудо што му мрзак постаде живот на острву, одвратна дедина лула, маслина, светионик? Да је риба, отпливао би! Да је галеб, одлетео би! Овако, остаје му само да чека.
Да је галеб, одлетео би! Овако, остаје му само да чека. Узалуд га је старац звао да извуку мрежу, упале светионик. — Баш ме брига и за мрежу и за светионик!
Узалуд га је старац звао да извуку мрежу, упале светионик. — Баш ме брига и за мрежу и за светионик! — одмахивао је дечак руком, помишљајући: »Добро би било да се насуче неки брод! Могао бих, касније, с њим побећи!
Могао бих, касније, с њим побећи! Кад би стари бар једном заборавио да упали светионик!« Али старац је, тачнији од Вечерњаче, чим се руб западног неба зарумени, палио џиновски фењер, све док једне ноћи
— Је ли светионик био упаљен? — набра обрве капетан брода. — Као и увек! — рече старац. — Послао сам унука да провери! — у гласу му се
— Далек је пут до њега! — покуша да одврати дечака, но овај није био од оних који одустају. — Желео бих да видим светионик! — рече. — Можда је дед још жив! — Можда — промрмља отац и поче да опрема највећи и најраскошнији брод.
— Умириће се море! — покуша да утеши дечака, али небо је тамнело, а таласи расли. »Добро је што светионик гори!« — помисли. »По њему ћемо наћи пут!« Све до ивице обзорја белеле су се кресте таласа као некада старчева коса.
»Можда је још жив!« — пролете му кроз главу. »Ко би иначе палио светионик?« Море се више није разликовало од неба. У потпуној тами светлело је само око светионика.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Он је био њихов савременик а његова открића су им била као велики светионик који имје показивао прави пут ка научном прогресу.
Он је био њихов савременик, а његова открића су им била као велики светионик који им је показивао прави пут ка научном прогресу.
Ћипико, Иво - Приповетке
Ишао је даље к мору. Пучина је дрхтала у месечини. Азијска страна губила се у фантастичним контурама; светионик бацао је прегрште трепереће светлости на големој прузи. Уз обалу пловиле су лађе пуне јагода.