Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Глас истине 1884, 131б, 132а). И Љуб. П. Ненадовић запазио је Луку Милованова: „Лука Милованов” — писао је он Светиславу Вуловићу — „показао је песнички таленат, али после неколико лепих песама умукнуо је занавек”: в.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Њен најмилији унук није могао доћи. Сестри Бранковој — ранила се секиром — отсечен један прст на левој руци. Светиславу плућа доста слаба, и мора му се преко лета створити промена ваздуха.
Магистрат је помогао породицу у први мах, и појачана је акција да се Светиславу даје помоћ за школовање док се братовљева стипендија не ослободи.
А ја, до ђавола, баш онда имам надљудску снагу! Па је мислио о брату Светиславу, који је очас постао чувен окулист, једини у околини, и ради и богати се, и сва породица сад њему окреће.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ти си, кажеш, био на Кожуху? — Јест. — Ти си Тимочанин? — Тако је! Он се обрати потпоручнику Светиславу. — Ти си из Дринске дивизије? — Не, ја сам био у комитском одреду. — А... Тако ми кажи.
— Молим! — потврђује Светислав. Капетан Радојчић седе на суседни кревет, и обрати се Светиславу: — Да чујемо прво тебе! — онда се окрете Предрагу: — А ти слушај и пази шта он говори, па ћеш после рећи шта знаш.
— Видећемо већ... Продужи, где си стао? — обрати се Светиславу. — Ви, господине капетане, изигравате баш озбиљно председника — вели смешећи се Предраг.