Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
и дете непрестано осветљена свећом или кандилом, а када мајка за кратко време напусти кућу, она обавезно носи са собом светиљку или луч. У исту сврху се користи и ритуално купање новорођенчета посвећеном водом.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
дну огледала; Онај ко у руци Одсутно те носи Са несрећом нашом Склопио је завет, Па заборавио И завет и себе — Ал светиљку ипак Не гаси у ходу.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Утихну шума, нестаде граје, мачака дивљих очи се сјаје. Скитница свитац светиљку пали, чаробним сјајем путању зали. А сова хукну свој ратни зов: „Држте се, птице, почиње лов!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Дај речи горде ко мач топола За наше празне руке бола. ОТВОРИ СВУ ТИШИНУ Отвори дрхтаву светиљку Два ока уплашена ко ласте Да откривам глас — ту биљку Што из белог меса расте И трепери: зачуђено ко влат Кад ветрови
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Враћала се тек кад би сутон изједначио поцрнеле гране дрвећа с небом, палила светиљку и остајала уз њу до зоре. — Шта ли то ради ноћу? — питали су се суседи. — Да не врача?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Рига је, нагло, схватио: па то се Велестинац више не чује, одавно се већ не чује! Угасио је светиљку и, у тами, док је и жар нестајала, позвао Велестинца. Није било одговора. Чекао га је, опет ништа.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
МРТВИХ ПЕСНИКА (1956) БРАНКО Ноћ испод земље развеселим Израсте ветар у нежну биљку из тог подземља где светиљку и птицу никад да доселим Непронађене пропланке крви и пешчано подне сам одболово ал топли хлеб твог имена још
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
- „Донеси ми брзо светиљку, за вечеру немам сада времена.“ Жена га послуша, вртећи главом, и остави га самог. Он поче да говори са самим собом:
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Од жбуна до жбуна проносио је свитац своју сребрну светлост на махове палећи и гасећи светиљку која је чак и ветар успевала да зачара. Тихо, сасвим тихо пролазио је кроз уснуле редове сунцокрета.