Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А на кога је мрзио? На јавне, лажљиве, лукаве лицемернике, који под видом благочестија и светиње курјаци су били, и лисице и змије јадовите.
А кад је тако било у његово време, кад је тобож више светиње било, шта се је дакле после њега догађало? Свашта и свакојако, како су наумили да се покажу мудрији и од самога Христа.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А данас сва румена од крви детиње, Течеш у море песме и мит о царима: Заједно стрељаху овде људе и светиње, Траг су брисали овде новим и старима.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
очи светаца, пробушене прси Богородице, и она поразбијана кандила пред олтаром, сав тај утисак понижене и осрамоћене светиње ули му једну одвратност, која га је чудно храбрила у оној одлуци.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Нема – повика Костјурин – веће светиње, веће тајне, него то, да је, ето, сигурно да Росија има, у свету, пријатеља и брата свог, о ком није знала.
Теодосије - ЖИТИЈА
старац ава Иларије јеромонах, свету и божаствену литургију одслуживши, и тако у пуној одежди свештенства изиђе из светиње над светињама, држећи у рукама кадионицу ароматну од, мириса и посланицу светога, и пришавши часноме гробу светога и
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
су створили национално светилиште: у њој су подигли многобројне манастире и пренели у њих своје балканске националне светиње, нарочито мошти својих краљева и патријараха. Цркве и манастири које су Срби основали у Славонији довољно су познати.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тада га Исакович мирно погледа и каза му да само светиње треба да се продужују, а да његов лик треба да нестане. О свом трошку пак наручиће, како му је већ рекао, ако га што
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
своје развијање, и да је језик Вука Караџића и Ђуре Даничића дефинитиван књижевни језик од кога се, као од неке светиње, не сме одступати.
Милићевић, Вук - Беспуће
његовим мозгом, мисли полусане, уморне, сакате, чудовишта која се слијевају једна у друго, једна грозна мјешавина светиње и гнусобе, пуна понижења и одвратности.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
јекну звона с црквице старе, Тихано, бôно, кроз ноћни мрак, А суво грање зашушти благо, Љубећи први зоричин зрак — Светиње пуна, душа ми леће Тамо, где вечни борави Бог, Па му се моли молитвом благом: О, чувај, Боже, анђела мог!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Понеше те ствари као какве светиње. Куфер је, разуме се, и био светиња, јер је у њему сигурно судбоносни уговор; управо, у том куферу беше, ни мање ни
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
горо од шећера, бањо слатка људскога живота, ђе се виле у шербет купају; о Стамболе, свечева палато, источниче силе и светиње, — Бог из тебе само бегенише чрез пророка са земљом владати! Што ће мене од тебе одбити?
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
А оргије бесне џелата и хуља. Ко капије наше и светиње чува? — Нико, сем Поноћ равнодушна, глува; Наше реке теку пуне тешког муља.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Све, пак, молитве говорити уздигнутих руку, као што се каже: „Уздигнуте руке ваше у светиње и благословите Господа“, (Пс. 133, 2) и када се каже: „Уздизање руку мојих жртва вечерња“. (Пс.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
сву силу ума свога за познати какова пакосна упорност и какова црна неблагодарност рађала се у мени из источника мниме светиње.
Онда ћу срећан бити!” Но, моја глава, пуна светиње, другојаче би мислила. Кога оженити? Мене? Сачувај, боже! Боље сто пута да ме каква свирепа лавица или медведица с
Светост брака, браћо и чада моја, светост чина родитељњега и матерњега превосходи све друге светиње! Нађите ми једног свеца или праведника који се је нерођен посветио и правду творио.
у мојем милом [Х]опову светиничио, и како нисам, то ћу мало понашире описати; јербо ако је икад у мени штогод дивије светиње било, то је у [Х]опову било, док сам се јошт међу детињством и јуности находио, и док ме јошт подстреканија телесна
карао, говорећи ми да то ништа не ваља; да је нам доста и преко мере уређене посте чувати, да је он видио многе дивије светиње као ја и да су све то лажи или лудости биле; да је време светињичења прошло и да у данашњи дан сва је светиња поштеним
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
клањали им се, убијали у име њихово и чували их да не падну у ропство, тако ми сад носимо нека платна оглашена за светиње у чије име, онако исто, убијамо, и која теже прежалимо ако допадну ропства, неголи кад изгубимо стотину очева породице.
А док је за собом, за самим раменом, осећао живо оно сасвим лако шуштање свилене светиње, пролазници се и нехотице уклањаху пред његовим чудним, неустрашиво слободним ходом.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Дотадашње „вриједности” и „светиње“ постану крта сувеж, отрцана ријеч „живот”, „мој живот” надме се једним новим смислом, једном чудесном пуноћом, а жеђ
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Скупила си сузе у косе детиње. Све вас гледам сада крај гозбе сироте. Лице ти се ведри: то душа светиње Љуби твоје чело, мој сјајни животе. 1916. НЕДОВРШЕНЕ ПЕСМЕ И Не јавља ми се. А има кад.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
умногоме лишене свог основног простора, а како као појединац коме одузимају и празне – протерујући народ и рушећи светиње – завичај?
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Тај аманет шаљем данас Цркви ваших срца, Да видимо, може л’ да се И стварно отрца. ИИИ На олтару светиње нам Зрачак се разлива — (А светиња што је деду, И унуку бива).
Застава се у вис диже, Али једна само На њој пише: „Српство пада, Ал’ ми га не дамо! Око храма светиње нам Биће бедем живи: Слози нашој, жртви нашој Нек’ се свако диви!
Али зато ове муке, Лепим, слатким плодом роде: Тако можеш милост стећи У светиње и господе. Бићеш „срећан“ ако умеш Тако врдат’, тако шарат’... Само двома...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Но светиње друге овде бијаху собране: Што сам пјев'о о љубови, о занату Дида, Ту је ишло што је тајно, да му није вида.
сад тамо где кажу да живе јошт Србљи, Свете остатке и поштују Мајке Анђелије верно, Фрушка где гора се, чувајућ светиње, кулама блиста. Који вас верује Бога и свеца, нека је са мном, Свирепост коме је драга, нек’ остаје турском у јарму!
Вара ји каткад дивна Поезија, Да твој у недру светиње своје лик Носи; — поврви к њој све живо, — Зраке ти нађу, — не тебе самог. 1842.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
БОГДАН: Ми, — а да ко ће бит?... БОШКО: Ми смо, Ђурашко, ми! На нас је пало часно жребије Да пред олтаром оне светиње Којој се пуци света клањају Поотварамо вреле изворе, У којим никад још не пресуши Дедова славних витешка крв.
Ја мучитељци одох најлепшој Да од ње чујем своју судбину, Да јој се продам — да издам све. Све што у срцу беше светиње: Жену и децу — браћу, другове... А зар ту жртву не заслужује?
РАДОШ: Турцима? Ох, зар Турцима? Безбожницима, мрким вуцима! Рушитељима српске светиње, Слободе свете, цркве Христове, Упропастиоцима царства нашега, Храниоцима рана дубоких, Што их на овима груд’ма
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
— — Са светиње брзо прах тајне је спао И осрамљен идол дрхтао је блудно: Он је ниској страсти име Бога дао; Страст у њему само
Ћипико, Иво - Пауци
допис за једне српске новине, у коме наваљује на браћу—небраћу који нијечу српско име, а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки патриота мора да се бори на живот и смрт.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
јекну звона с црквице старе, Тихо и бôно, кроз ноћни мрак, А суво грање зашушти благо, Љубећи први зоричин зрак Светиње пуна, душа ми леће Тамо, где вечни борави Бог, Па му се моли молитвом благом: О, чувај, Боже, анђела мог!
Ваши борци мене мало плаше, Хладно пљујем на светиње ваше! 3. Но јесењи када стигну дани, И на пут се ластавица крене, Пријатељи, сетите се мене У далекој, непознатој
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Милина — ни прошлости, ни будућности! Две старости, две светиње. После осам дана брујало је по Кашикари и Горњој Вароши да је попа испитао другобрачног Мирка Бајића, и близу десет
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
(Марко Краљевић и Вуча џенерал) Полетио соко тица сива од светиње — од Јерусалима, и он носи тицу ластавицу. То не био соко тица сива, веће био светитељ Илија; он не носи тице
17 ПРОПАСТ ЦАРСТВА СРПСКОГА Полетио соко тица сива од светиње — од Јерусалима, и он носи тицу ластавицу. То не био соко тица сива, веће био светитељ Илија; он не носи тице
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« Молимо се, уделите и нама мало од те ваше светиње, да нисмо сасма ни ми оскудни. Ал' за то не велико зактевамо искати.