Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
човјек има своју светињу; и као што није лијепо смијати се човјеку кад се Богу моли, тако исто није лијепо смијати се светињи. Ја немам ништа сем овога српскога имена — немој ми се њему смијати!... — Нећу, брате!
Теодосије - ЖИТИЈА
Тако се поклони у Витлејему и у Светом Сиону, и у Светињи над светињама, и у Гестиманији, и на Гори Јелеонској, и у Галилеји, у Витанији и у посници Господњој, и у свима светим
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дјед је забезекнуто махао рукама као да смирује пламен. — Ћути, ћути, безбожниче! Зар у млину, у светињи, гдје се меље брашно за крув, за цицвару, за чесницу, за ...Како те није срамота на то и помислити?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Смрдибуба једна !... Он се нашао да се брине о моралу и светињи школској!... Написао човек министру шта ми радимо у школи, под иконом Св. Саве...
Другом приликом опет увреба и ако се овај непрестано крио од ње, па ће му узвикнути: — Свака ти се мука брине о светињи школској!... Она хтеде још нешто рећи, али Гојку прекипе.
у ходник, па погледавши Љубицу презриво, добаци јој: — Сад и сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути се о светињи школе. Љубица плану. У таквој несрећи и страдању нађе се још снаге за терање ината. — И ово је, знам, ваше масло !...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Лето, за путовање добро време. Мој ти Ника, који до тог часа никад о светињи није сањао, него јошт савише, одвећ је питом био с девојкама кад би ш њима пазарио, у ови пар сасвим се заборави, сав
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Па се загледајмо у очице њине... Засузићеш, брате, сузом од милине. Покушај једаред то у своме веку, У светињи бадњој запалити јелку; Тај обичај лепи, кô сан неке виле, У твоме ће дому опружити жиле, Примиће се таки, без икаке
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Лепа Фема не зна јошт пољубац што је, Већ уз харфу псалме Давидове поје. У усти јој дурма о светињи слово, Срце за чистоту умрети готово, — Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— И о томе, седи поглавари, О светињи, о слободи српској — Реч поведох у својој тазбини!... РАДОШ: Зар и о томе? То сам слутио...
Без оташтва смо, бабо, остали, Откад у њему жена вољкује, Откад се гази света слобода, Откад се подлост смеје светињи, Откад нам, бабо, тебе прогнаше — Нема нам онде више оташтва!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
У окну једног отшкринутог прозора спазио сам тада свој рођени лик, који није ни најмање одговарао светињи призора, нарочито не леви ћошак мојих усана, који се, и кад треба и не треба смеши из прикрајка.