Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Апостол Павле јавно каже: „Чадо Тимотеје, доћи ћеду бедна времена кад ћеду неки за светињу држати да се од законога брака удаљавају и од меса уздржавају, но залуду.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” То његово слово напомињем вам да се смејете, али ипак од збиље вам препоручујем, да све оно што народ почитује за светињу и ви да почитујете. Свашта можете поправљати, али само у свештене ствари нигда не дирајте.
и да се чувамо да не бешчестимо турске џамије, хареме, турске гробове, и, једним словом, што годе Турци почитују за светињу и ми да почитујемо, да не би и добре Турке и самога султана наљутили и на гњев раздражили.
Сваки је донео како се заклео, и од скупштине полномошчије... Чуше околни људи за синод и навалише као на светињу, тужити се и питати које зашто. Особито калуђери са старим дипломама, да им потврдимо.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ништа. Ништа, тако ми бога!... Али ја мислим: сваки човјек има своју светињу; и као што није лијепо смијати се човјеку кад се Богу моли, тако исто није лијепо смијати се светињи.
Јуначки, браћо, да очувамо образ и светињу дома нашег, чељад нашу, те да нашу чисту српску крв не окаља крв поганичка и душманска!
Јуначки, децо божја, да очувамо светињу олтара божјег! Јуначки, браћо моја, јуначки да изгинемо или победимо!... Хајдмо!... Срца су лупала, очи засијале.
Нешто му се дизаше и спушташе у грудима; он је осећао у својој души неку светињу, нешто налик на мирис запаљење измирне...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И то мучки ударац од оне, у коју је он гледао као у светињу. Нека му опрости, али он то неће трпети. Нове нарави које ок види да се увлаче по нашим варошима и у наше односе после
Теодосије - ЖИТИЈА
би доведен преподобни из Ватопеда у свој манастир звани Хиландар, и цркву у њему посветише Входу Матере Христа Бога у светињу над светињама.
И када је свети у светињу над светињама сам ушао и када је свету божаствену службу за свога оца с вапајем крепко и са сузама принео, Бог, „богат
И у време када треба да се освећује, узе к себи у свети олтар, у светињу над светињама, венцеименитога брата великог жупана Стефана, молитвама и мољењем Богу благословивши га, багреницом и
Пошто је ово тако било, убрзо уђе свети са свима епископима и свештеницима у светињу над светињама да сврши свету и божаствену службу.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
и насиља је овде, сасвим природно, нашао ревносне обожаваоце, а тако исто и презирање свега што се иначе сматра за светињу. Војном службом, новинама и школама зараза је захватила и сам народ.
Ове су посете биле још чешће после ослобођења Косова. Сваки је српски сељак хтео да види ову националну светињу и да са ње понесе грудву земље за успомену.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
). А она је још тридесет и три дана нека остане чистећи се од крви; ни једне свете ствари да се не додјева и у светињу да не иде док се не наврше дани чишћења њезина.
“ Ово је још један доказ да се у нашој патријархалној култури на пород, тачније на мушки пород гледа као на светињу и да је највећа несрећа остати без мушких наследника који ће неговати и чувати породични култ.
). Многобројним пословицама уче се деца да цене правду као највишу светињу: „Правда држи земљу и градове“; „Блажена вечера с правдом стечена“; „Што је право и Богу је драго“ и сл. Вршњаци.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Љубомир, вели он, показује »магарећу памет« када се жали на оно што чини »светињу«. »...Наш Љубомир ваљада је чуо гдје Доситеј и Рељковић (и јошт гдјекоји) вичу на обичаје народне, а није знао
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Ако, сад! ... — поче он покорно. Па узе торбицу, саже се полако, прекрсти се, и као највећу светињу отпоче скупљати њен прах. Руке му 1 50 дрхтаху, а понекад тек врцне суза низ умрљано му и земљом посуто лице.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
и сваке помисли, да може неко друго биће, нека личност са стране освојити њихова срца и тиме добити право, да уђе у светињу њихова уређеног кутића, који се за тренут може претворити у гомилу нереда, хаоса... Други су много конзервативнији.
То је бивало свакад пад га је ко дирнуо за његова молитвања, или кад је ко пред њим ружио светињу. Људи га већ нису никад ни љутили, али дечаци су пробали, па кад видеше да то веома вређа чича Перу, оканише се.
Отишао је у манастир, провео је тамо целу зиму, али му срце не приону за светињу, нити му се душа могаше узнети у небеске висине и предати се правој искреној, топлој молитви.
— Ја сам за правду и закон... за Христа Бога и свету Тројицу... не дам светињу!.. и он се као дивљак обазираше око себе, лутајући погледом по далеку видокругу...
за Христа Бога и свету Тројицу... не дам светињу!... Ето, то ви је! Прочиташе се сведоџбе једног архимандрита и неколико калуђера, који једногласно сведоче, да је
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
расудити колико су хиљада година неке велике лаже за истину и лукава лицемерја и преласне прит|ворности за праву светињу држате биле!
Добро, добро, видићемо и ту светињу! Засад обаче овде не могу изоставити да не учиним ово назначеније које ће служити мојим читатељем за забаву и за
и жена, женидба и удаја, у свему тому представљао би се у мом уму чин родитељски, у ком чину упажавао би[х] највећу светињу после бога на земљи; како би[х] чуо да у цркви бива венчање, ишао би[х] га гледати с таким умиљенијем како год свету
се срдио, кротки божји агнец ни на што тако није се гневио колико на сујеверје, на лицемерје и на лажљиву и притворну светињу. Не бојте се народа; милији ћете, дражи и чеснији народу бити кад му отворите очи ума и кад га просветите.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— прекоран глас из мрака уплаши Николу, разби његов занос, оскрнави његову тајну и светињу, и дуго потраја док се прибра, препозна глас, и цикну: — Како си смела, стара кујо, како си смела да уђеш?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Куку, проклети да су! Па како су могли, антихристи ниједни, цркли да Бог да... светињу... цркву..., са чим да преместе? — Са чим? Па са електриком, са чим би другим? — Са електриком?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— викну Ђурица. — Можете ме убити, али сад немам. — Хоћеш да те молим — викну Пантовац и опсова светињу, па завитла ножем и удари га по глави.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Гаси се жагор, тишма, Ни птица не полета; — Још мало пак ће за нас Нестати цела света. Ни речи наше неће Светињу рушит’ тију; Чујемо само једно, — Како нам срца бију.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ни онима из четврте групе није рат толико мио. Али је у њима развијена савест, и у душама својим носе светињу домаћег огњишта...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ПО МОДИ Ништа није више смјешно што сви узму људи, Било срамно, било подло, били скверни блуди, Они правду и светињу праве или кваре, Гди закона њина није, за све то не маре. Кују мисли како хоће — „Завјет с неба!
Познајте најпре Сербљином Сербљин чим Је, пак свом снагом духа, серца Слож’те с’, да светињу обдержите. Чрез мене знате!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
“ Ох, Венецијо! Што нисам муж? Да бојним мачем спасем зидине, У којима ти стара тврдица Независности скупу светињу Слабомоћнима чува прсима... (Чита.) „Трошне су, кћери, наше галије, Мачеви слаби, да их потисну — Ти, кћери, мо’ш..
А сад?... Ал’ нека, ево, девере! Једина ћерка дужда млетачког Ропкињама се равна азијским, Да не повреди ону светињу Којој се земља дичне слободе — Од прастарина можда поклања... (Маша се да пољуби Станишу у руку.
РАДОШ: Нека изгину — Ал’ у подножју овог престола, Бранећи груд’ма камен студени, Што тамом својих црних гудура Светињу чува царства пропалог... Ал’ не у Италију... господару, не! И проклет богдô, проклет сваки тај!
А Херцеговина, та сестра наша, Чекајућ жртве браће слободне Са сваким даном више жртвује: Слободу, народ, цркву, светињу. ПРВИ СЕРДАР: И право има! ДРУГИ СЕРДАР: А кад он није право имао?
Твој ли је глас Што ми крваво срце премеће, Што ми на душу хладну ручицу У грозничавом своме заносу Као светињу своју намеће? Осветићу се! КАП. ЂУРАШКО (озго на стени): Ох, скупа пољупца!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ПОЗНОЈ Чајала, ведра ти пут, прозрем, болело. Прости за бол. И додир покајни мој светињу те прокази. Небожан, позна, по мрља греха остане. Прости за грех. Ни зрна винограда теби за лек.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Велики и разгранати примерци б. обично се у нашем народу сматрају за светињу, и кад је каква процесија, под њима свештеник застане и очита јеванђеље и даје благослов (Врчевић, Помање, 76).
). На Новом Брду сачувано је од све културе само неколико огромних ј., у које преостали мештани не дирају као у неку светињу (Ст. Дим.). Хеінріцх Марзелл у Хандw. ДА, ѕ. в.
СЕЗ, 14, 99). Ц. може бити и фетиш. У околини Велеса има један стари ц., који народ сматра за светињу, и нико се не би усудио да га посече или оскрнави.