Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
стихове, оригиналне и преведене, штампао је доцније под насловом Дѣла Јована Хаџића, у кньижеству названога Милоша Светића (И—ИИ, Нови Сад 1855, Карловци 1858). Хаџић је велики поштовалац »древне вештине«, класичне поезије.
1839. Караџић је написао Одговор на Ситнице језикословне Г. Ј. Хаџића — М. Светића, где је оштро напао свог противника, упућујући га да пре но што отпочне давати савете другом сам добро научи српски.
(Ј. Хаџић: Утукъ, или Одговоръ на Одговоръ на Ситнице Єзыкословне, 1839; — Вуков одговор на Утук Г. М. Светића, 1843; — Ј. Хаџић: Утук ИИИ Єзыкословный. О єзыку и правопису србскомъ, 1846; — В.
Хаџић: Утук ИИИ Єзыкословный. О єзыку и правопису србскомъ, 1846; — В. Караџић: »Утукъ ИИИ єзыкословныи одъ М. Светића,« 1847.) У борби се са научног поља прешло на груба лична вређања.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
192). Прештампано из Дела Јована Хаџића у књижеству названога Милоша Светића. Књига И. Пјесне изворне. Нови Сад 1855, стр. 108—13. Као поднаслов стоји да је „пјесна епијска”.
124—6; без измене прештампано у књизи Дела Јована Хаџића у књижеству названога Милоша Светића. Књига И. Пјесне изворне. Нови Сад, 1885, стр. 121—2, са ознаком да је песма написана „у Београду 1839”.
Оду на рат Стефана Стефановића, Песму Владислава Стојадиновића Чикоша, једну нову песму Стеријину, две песме Милоша Светића, једну Матије Бана, три нове Никанора Грујића, — укупно дакле 48 нових песама.