Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СЕЛО Из Трстеног Виторог се месец заплео у грању Старих кестенова; ноћ светла и плава. Кô немирна савест што први пут спава, Тако спава море у немом блистању.
СУНЦЕ Кроз мој сâд река тече, Света и обасјана; Увире сва у вече, Извире сва из дана; Светла реч Бог што рече Да плоди тло Ханана. Виноград мој у страни, И трешње већ у цвету.
СУМЊА Моја сумња страсна, и светла, и плодна, Моје друго биће и други вид; јетка, Брани коју чашу да испијем до дна, И да коју срећу познам до
Знаће да је само она земља светла Где никад још није пала суза срама; Где су деца на мач име оца метла Што живи у химни и у молитвама.
Река се лагано гасила. Магарац подиже главу, крупан и силан. Два његова мокра, светла, широка ока загледаше се несвесно у долину која је била пуна звука.
(„Американски Србобран“, 30. децембра 1942) БОСНА И ови те, Светла, иду да продаду: Сви те вођи воде од трга до трга!
Још везаног воде старца Вујадина, Пеција и Голуб сад су прах и сена, Петра Мркоњића покрила је тмина: Светла је легенда на трг изнесена.
Африка
Нигде ни сала ни претераних мишића; кожа угасито бакрена, светла и свилена. Ликови су симпатични, меки и насмешени; израз бадемастих влажних очију скоро болан.
Види се да живе већ само по томе што су тако здрава и светла. Чим се уђе у савану мења се и становништво. Села, која су била угушена између шуме и стазе, овде прже на сунцу и
Џиновство каквог ратника више ме не испуњује увек дивљењем, већ често тугом: дивна, светла тамнина његових мишића носи каткад бледе мрље испод којих је једе бољка.
Моји црни пријатељи, Зана, То, Ђандуба и други, дрхтећи од хладноће и сна, изишли су да ме испрате. Њина кожа, светла и глатка преко дана, била је од хладноће као испуцана и посута пепелом. Одједном видех да ме је уистину жао растати се.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сребрна дугмад на његовом славонском мундиру била су светла. Држао је, на грудима, своје везане руке, као пар голубова. Као да се помирио са њима.
Једино што је било добро, од оног што су добили, била је сабља, Светла, оштра, нова, китњаста, чудна, крива, азијска. У том се зачу Павлова команда: „По коња!
Нема бољег супруга у Кијеву, од Ђурђа. Ана јој онда рече да се не разумеју. Њена је љубав била, каже, као ватра, светла, врела. Сад је као поливена. Као мокра слама. Дим, без пламена.
Теодосије - ЖИТИЈА
се показа ученицима својим божаства својега славу, малу зраку — колико могаху поднети, одакле и глас Очев из облака светла, како му сведочи да је он његов син вазљубљени.
Склоних се ка гробу светога Саве Србина, и несвестан врх њега легох и заспах. Око поноћи нека светла прилика, обучена у светле свештене одежде са жезлом, дошавши нада ме заспала и гурајући ме, рече: „Зар на моме гробу
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Нисам желео да будем овца, иако нисам могао да будем ни лав. Тиса је била као велика кап живе: светла, изнутра покретна, сва растопљена на сунцу.
- и ја га видех како сав слепљен са коњем лети према Халас-Чарди, док иза њега, у ваздуху остаје светла пруга, а у тек исцветалим багремима гракћу младе чавке. Његова глава у црвеном вечерњем ваздуху била је готово бела.
Било је чудно мислити да ћемо једнога дана гледати Земљу са Месеца. Једна светла метална лопта насупрот другој и ти на једној од њих, или између њих, мали као мрав, а ипак јачи од било чега.
Километар и пô даље, у Каранову, светла су горела једино у фабрици мог очуха и у платнари. Градић се чинио као заспало дете, али то је било погрешно поређење.
Вече је падало нагло, као што пада завеса у позоришту. Видели смо како се у Каранову пале светла, а онда је нешто даље, иза гробља, у Циганској Мали одјекнула музика. То су се Цигани радовали што постоје.
За мене није било важно, јер сам морао да мислим на прозорчић. Био је тесан за излажење, а ноћ је била тако светла да се сасвим добро разликовао стари цреп од оног стављеног прошле године на местима која су прокишњавала.
Црњански, Милош - Сеобе 1
После, када се појави Месец, постала је читава једна страна земље светла и, под мрачним брегом, читава непрегледна пољана видна.
храбро, носећи на рамену секиру и колац, држећи се, као у неком притајеном страху, баш великих сенки жбуња и растова. Светла месечина на пољу и на падини брега стишавала га је и он је, својим жмиркавим очима, задовољно упијао ноћно небо и мир
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
града, сама, са погледом упртим кроз замагљени прозор купеа треће класе, кроз чија се тамна стакла пробијају само светла усамљених сеоских кућа и њене, тада младе очи.
Онда по екрану Кинотеке почну да се јуре Том и Џери. Млади човек посматра у треперавом млазу светла младу жену. Млада жена осети да је он гледа па поправи несташни прамен косе.
У мислима још увек окрећете кључеве и затварате браве, гасите светла и плаћате рачуне, заврћете боце гаса, прецртавате једну по једну ствар на листи сопствене заборавности; јесте ли
– Шта мислиш куда иде? – Завежи! Бел Ами с напором окреће тело у плетеној столици. Старац пресеца сноп светла и јаре изгубивши се начас у блеску излога. – Тражи нешто по џеповима ... – Како те не мрзи на оваквој врућини'?
– Како те не мрзи на оваквој врућини'? – А, зашто би ме мрзело? Облици старца се поново склапају испливавши из светла, и он се зауставља на простору на коме је донедавно стајала кућа, сада само бетонски прах са траговима кипера.
је било могуће издржати када би га она чекала на изласку из школе, у оним магловитим јесењим вечерима у којима улична светла претварају суморни град у још суморнију тамницу.
Са платоа испред трбушастог здања дебелих зидова видела се долина поплављена љубичастим сутоном из којег су се искрила светла раштрканих сеоских кућа.
ухватише за руке, док трећи уђе у кола која су стајала паркирана у близини, упали мотор, усмери фарове на Нину и упали светла. — Дуга! — нареди њен отмичар.
— Дуга! — нареди њен отмичар. Под млазом светла што је пекло очи, Нина за тренутак постаде омамљена ноћна лептирица прикована за шофер-шајбну »дијане«.
— Пустите је! Истог часа руке непознатих људи склонише се са Нининог тела. — Угасите та светла! — Пакао је утонуо у таму. Покупите јој ствари! Нечије руке јој гурнуше гужву одеће у наручје.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У сећању мојем нигде светла зрачка; Оца ми је, јаој, прогутала мачка, Једноставно је несрећна животињица која би, да може, управо тако
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Његови глатки, складни, грациозни стихови теку као мирна и светла широка река. Још од 1881. почео се служити шеснаестерцем, али то није био прави класични метар.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
39. У мени срце једва што је тукло, Красоту око не гледаше плама Вечерње небо штоно је обукло; Пред њиме бија светла нека тама, И тавнило је свет ми то одвукло, Баш цео свет, и оставило м' сама: Грдоба празна, ја у њој зрно прâ —
Издај, пушко, мачу, саломи се, — Ти, десницо, само не дај ми се! Док је тебе, биће и пушака И оружа светла свакојак!“ Тако збори Србекања ова, Па опрема праа и олова.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Не беше то бујно, крупно чељаде, као што су већином код нас, већ средње, нежно, мало и вито. Беше округла и светла лица са сниским, мало испупченим челом.
Ленка одсече грозд. — Ево! — И пружи ми га. Гледа ме замагљеним и упола затвореним очима. Чак јој брада румена и светла. — Хајде да беремо! — шану и клекну до мене. — Не могу корпе да носим. Тешке су — браним се ја. — Нека.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
За сав род наш ми ћемо г’ молити, Са сузами ЊЕМУ говорити. Светла круно, ЈОСИФЕ ВЕЛИКИ, Простри милост ТВОЈУ на род српски. Обрати лице и ТВОЈ поглед благи!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Свецка ружо, васељенко, сиротанко, незеленко, саморанко, светла сенко, а камо ти твог славуја? — У то неки звук забруја. Је л' олуја?
Ал' тек она светла бива што с облака падне сива па је сунчев плам целива, да се засја и прелива на дивоту света жива. Тако су и просци
трком прегазит је мора, излети и брзо нестаде у гори, цура се крсти, у себи збори: „Да црна коња, да црња јунака, из светла је дома, ал' је чедо мрака!” Тако збори цура, па се чудом крсти, у крст се већ слажу нехотице прсти!
Будимо га! Камо справа? Камо остра слепила? А ти, ћерко, не стој туна, уцена је твоја пуна: светла круна Аскалуна за тебе се спремила! Живо, синци, камо клинци? камо остра слепила?
Нек богињи буде жртва, погуби га, круно светла, скини мржњу с моје душе, да љубави није сметња.” Тако збори нева млада, разговор јој огњем сева, млад је женик мрко
Моћ победа филишћанских и народа грдна беда и наслада злобе ради Самсонових славних дела. „Светла круно, славо млада,” свећенички збори деда, „мислиш ли му ти милостит, израиљски народ не да.
” Хтеде старац дале клети, ал' у грлу стаде клетва: ево с' онај слуга враћа што га посла круна светла. Послани се враћа слуга, за њим воде једног слепца, стаде дрека Филишћана: „Убијте га, једног штенца!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Пошто га пријаве пусти га цар преда се па га запита: — Хоћеш ли чувати овце? А он одговори: — Хоћу, светла круно! Онда га цар прими и стане га световати и учити: — Има овде једно језеро, и покрај језера врло лепа паша, па
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
сте ви те које гледају друге девојчице како претрчавају раскрсницу код Лондона и како срећно проразе кроз забрањена светла, потрчавају кроз ваш живот, док вам ваш рођени муж спава испод растворених новина преко лица, а ви не знате шта бисте
гађао је грудвама уличне лампе кад малчице више потегне пива, и стално се сељакао ескивирајући плаћање кирија, дрва и светла, управо због типова као што је он, носилац мексиканских бркова, коме интелектуалке као што сам ја треба да шетају
Чекајте, ко ли је то рекао? У том тренутку бакута наглим покретом руке попали сва светла у кући и стан нам израња из сумрака лажне отмености, го као жица без изолирбанда, без боје, мириса и укуса, тачно
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Колико светла у речи призма, кад зрачно прожме грижу савести чаром јесени - пуклих ципела, с разврз-пертлама - што се испела врх
С вокала дугог круни се у зреник и звуком коси зрелу камилицу. Од светла два му, једно би да блиста, а друго, с круга, Књигу мрака листа. Ни Петков цyцед нити Средин женик.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Никад код млина видели нису празника тако светла, у славу спаса од страшног суда испекȏ Триша петла. Мачак и Жућа уз деду сели, печеног петла заједно јели . . .
Започе шишмиш нечујан лепет, искри се небом звездани трепет. Уз поток тама, слепа и глува, згаснуо светла последњи трачак. Низ тиху стазу, шапа за шапом, шуља се Жућа и уза њ мачак.
сам оглас у земље стране, на ноге дигȏ листове знане: „Париског Мачка“, „Манчестер Петла“, „Чикаго Патка“, угледа светла, „Варшавског момка“, „Лапонску бабу“, кинески дневник „Же-Ни-Ми Жабу“.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Врло је јака. Она је и мати двоје деце. Старија има пет година; рећи ћете ми да ли је лепа. Коса јој је савим светла. — Волите много децу? — Деца су сатисфакција живота. — Нисам вас добро чуо. — Кажем, да су деца једна сатисфакција.
Ваљда бих једино волео да птице ћуте: али ни тога нисам свестан. Враћам се истим путем скоро кроз мрак. Вода је сад светла и звучна. Код недовршене грађевине сусрећем оне рибаре, који су се ту близу искрцали. Више их апсолутно не разазнајем.
јер сад се јасно разазнаје да је то жена која виче, кричи дивље у кући на којој између преклопљених капака сија дуга, светла линија. Људи говоре полугласно.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Скини знаке туге твоје, Да јуначки запевамо Најмилије песме своје: Отаџбино, мајко мила! Буди светла и виђена, К'о и некад што си била Још у царска у времена.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
на коленима изручују плен у бездане мора, широким белим путем путују гомиле сребра и злата, на земљи сва светла погашена и тањири празни, свако је вратио свој плен: час најдубљег непоседовања и кајање разбојника!
Пошто се упалише светла почех да дајем заповеди: гласници у Неродимље! бродови на Турке! и гозба по дворанам нек почне!
свадби на којој се вода преточила у вино И да сам седео за столом на којем се мало хлеба претворило у многа и светла тела Или да сам само протрчао преко поља пре но што се смркло небо изнад Голготе Нисам био на свадби у Кани нити
избе, да се природи покаже да природа није одгонетка сама себи, као што ни тама у тами није тамна – светлост је светла само другом у теби.
О теби смо имали неверице многе шта сад? Тела нам цепте и душа оклева да л је пред нама светлост или шибе? О светла језо јасно да не беше ниједног зла које нас испунило није а више нико не очекује наша дела сад нам озари лица
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али сада се ниједан не превари да узме туђу ствар, иако се радило по тамној ноћи, без светла. Батерија је била спремна за десет минута. Путовали смо целе ноћи.
У овој црној и страшној ноћи та светла кугла личи нам на неко огромно живо око, које нас у почетку посматра бојажљиво, потом подругљиво, док најзад не
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Кад смо се вратили, и кад сам остао сам, стајао сам пред залеђеним прозором и гледао како се светла окна, једно по једно, гасе. Ледено, звездано небо умирило је, полако, све уоколо, улице, куће, и облаке.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Чамотиња и туга продиру у душу... И седиш тако у чами, а душа се вине у бескрајне просторе, тражећи ма где светла зрака и, наједаред, пред тобом се носе сјајне слике, са којима се душа једини и ти заборављаш на све око тебе, на цео
Наже се над новине светла и весела лица и, наједаред, као да неки невидљив дух дође те га премаза, промени се и постаде као мртвац.
Дете отвори јако очи, па их тек крете у страну... А тамо иза стола гледају је она иста два љубавна, светла ока, али сад гледају онако, као кад Коса разбије чашу, па је зову на признање кривице...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Судопера врат свој криви: Боже, ал се овде живи! — — — — — — — — — Кад су светла утрнула, заћутали гости, судопера запевала тихо, од радости.
Јер има негде једна мачка, Светла и добра ко играчка, Са очима ко два маслачка, Ах, тако ломна, и слабачка, Чиста ко љубав прва, ђачка...
(Омириши га: светла свилица Ноздрву ће да ти заголица). ОРАХ Нити га копах, нити орах: Као дар с небеса, паде орах.
Недеља мирује ко роса на цвету , И све је благо као полусан... Мачка заспала на тротинету; Недеља светла као лан, Недеља, најлепши дан на свету. ДАНИ Понедељак — сељак Пошао у Мељак.
ЈЕСЕН НА ПИЈАЦИ У срце ме такну светла игла. То јутро шуми. Јесен је стигла. Тезга пуна паприка И ситног арпаџика Чека Да се Наслика.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Спроћу њих седела би мати. Она, сигурно окупавши се за овај излет, била сва румена и светла. Њене очи, оне њене чувене, крупне очи са изведеним обрвама и врелим јагодицама, тако би јој се сјале а уста срећно
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Свих погледа ти си једна светла жижа, Свих жеља мета варљива и сјајна; Ипак, ниси једном но другоме ближа, И остајеш чиста и тиха, к’о тајна.
Очајан пораз живота и нада, Пред мојим мртвим, заклопљеним оком Свет што се губи и јесен што влада Сетна и светла преко свега што је Живело негда. Сунце зраке баца Дугачке, жуте врх сàране моје, На прости ковчег и главу мртваца.
Када светла суза с твог бисерног ока У немиле дане кришом тужно кане, У свету порока, мржње, зла дубока, — У моме се срцу отвара
и будућност бити, И да неће општа и вечита рака И траг славног, плодног живота му скрити; И да ће, и даље, као светла трака, Сијати траг благи његових идеја. Мирно леже кости старог Доситеја.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Пошто га пријаве, пусти га цар преда се, па га запита: „Хоћеш ли чувати овце?” А он одговори: „Хоћу, светла круно!” Онда га цар прими и стане га световати и учити: „Има овде једно језеро, и покрај језера врло лепа паша, па
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Славу непокрадљиву, богатство неисцрпно, мудри, врлину примивши речима украсив, сазнањем просветлив ум из кога чудеса светла шаљу се, оче блажени, вернима слух ваистину озарују светло!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сумануто је обишао све зграде, свуда завирио, мада је ноћ, без светла наточио ракију, попио неколико великих гутљаја. А сада? Куд ће и шта ће?
Зашто? Двадесет и пет година, тридесет година, зашто све? Клону насред ћелије. То је сада само једна необично светла брада и исто тако бела коса у нереду. Беле се и новине на поцрнелом цигланом поду.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— стрпљиво рече Велика речна мајка, али тек рођена кћи није хтела ни на север, ни на југ, нити с планине у море. Сва светла, сва прозрачна одмахивала је главом, понављајући: — Не, и не! Велика речна мајка уздахну.
Била су отворена. Је ли један тренутак или је читава вечност прошла док јој се очи нису навикле на промену светла? Девојчица крикну од чуда!
Наједном, учини му се да се мичу, да из њих искачу некаква сићушна, светла створења. Чак им је чуо и пискуставе, танке гласове.
— зграну се старац. — Сад те први пут видим! — Мислиш? — малишан се насмеја, тресући главом. Низ лице му је падала светла, скоро сребрна коса, а из модрих очију искакале подругљиве искрице. — Зар ме ниси видео прошле и претпролше ноћи?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Дучић XЦИИ 5 Виторог се месец заплео у грању Старих кестенова. Ноћ светла и плава... У твоме врту свака ружа спава, Ладолеж засп'о на широком пању.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
бавиле оптичким појавама и које су хтеле да, тако зване, призматичне боје, оне које се показују при пролазу сунчевог светла кроз стаклену призму, објасне мешавином светлости и таме или различитим згушњавањем светла.
при пролазу сунчевог светла кроз стаклену призму, објасне мешавином светлости и таме или различитим згушњавањем светла. Њутн се запитао не би ли било могућно објаснити ту загонетну појаву опитима и егзактним мерењем.
Да би испитао састав сунчаног зрака, пропустио је сноп Сунчевог светла, који је кроз рупу у прозору ушао у његову собу, кроз две засебне призме.
А како постаје белина Сунчевог светла? - Она није друго до мешавина свих боја тог светла. да то очигледно покаже, Њутн је Сунчеву светлост, расуту његовом
А како постаје белина Сунчевог светла? - Она није друго до мешавина свих боја тог светла. да то очигледно покаже, Њутн је Сунчеву светлост, расуту његовом призмом у своје елементарне боје, скупио опет помоћу
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
сео, добро угрејао столицу и радио: да би пред, чувену са строгости комисију за полагане мајорског испита, могао изаћи светла образа.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Већ су се јасно видела четири светла ока као жеравице. Курјаци се приближише обору, па стадоше да разгледају стоку, јер и они не ускачу у обор где има
Сунце падаше косо на лишће пред њим, а он, у оном хладовитом оквиру, изгледаше јој као ванземаљска појава, као она светла јуначка лица из наших песама, која нам буде топла осећања за себе.
Ђурица иђаше невесео, замишљен, не слушајући шта се око њега говори и ради. Само му једна мисао беше светла и мила: да је она, за којом је тако дуго жудео, сад његова, потпуно његова, и да се више неће од ње растајати...
И срце хајдуково живље и веселије куца, и оно види пред собом неку нејасну наду, обузима га нека светла милина, и оно у тренуцима личи на срца људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; нека светла неодређена вера у
обузима га нека светла милина, и оно у тренуцима личи на срца људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; нека светла неодређена вера у добро обузима и њега... Ђурица се вратио завичају, камо га је снажном силом вукло срце његово.
И уз то једнако, уза сваку мисао, и уз саму њу, уз оно страшило, трепери и вије се друга, она светла и слатка мисао, која га непрестано држи у грозничавом надању... Све се роји , ври... без реда, без свезе...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Пошто га пријаве, пусти га цар преда се, па га запита — Хоћеш ли чувати овце? А он одговори: — Хоћу, светла круно! Онда га цар прими И стане га световати и учити: — Има овде једно језеро, и покрај језера врло лепа паша, па
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И ту виде доба, она светла, ведра, Да их већ нестаје полако и тужно, Да пролазност своја отвара им недра, И да стварност свуда подиже се ружно.
Ваша жарка љубав и витешке груди Донеле су веру и времена боља, Велика и светла, без страха и студи, И испуњен завет са Косова поља.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Одмах затим линије постају светлије и цео простор бива посут тачкицама трептећег светла. Слика се полако креће кроз видно поље и за десетак секунди нестаје на левој страни, остављајући за собом прилично
време многе важне функције нашег организма нису биле познате и филозофи су тапкали у мраку нарочито у погледу природе светла, грађе и рада ока.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Нарочито су им се свиђала моја загонетна питања о природи светла које сам постављао Косу, а који на њих није знао да отвори.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
икони и фресци – да продужимо ову паралелу – ликови и предмети не бацају своје сенке, јер се не признају спољњи извор светла, него унутарњи, који се, као што је познато, доводи у везу са духовном егзистенцијом (мајсторски нанесени слојеви боја
који се, као што је познато, доводи у везу са духовном егзистенцијом (мајсторски нанесени слојеви боја једини су извор светла), тако и у Попиној песми речи не знају за експресивне и „питорескне“ гласовне, ритмичке и сликовне ефекте којима би
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Тако су код дубоко потресеног Томче унутарњи грчеви и мишићни трзај и споља продужени и појачани у игри светла и сенке.
Цео је пут приказан с једне стране као кретање у све мањи и све затворенији простор, с друге као игра таме и светла: крећу се кроз таму и маглу, толико густу да се и по образима осећа, а испред њих светли фењер који носи шегрт; замичу
Нешто светла је бачено и на чисто књижевну генезу те реченице. Очигледно, први подстицаји за померања налазе се тамо где смо можда
а и њену смрт навешћује, постепено преобраћају у симболичко степеновање таме насупрот такође симболичког степеновања светла и белине.
Има у овој песничкој симболизацији светла и таме нешто од прадревног митског разлучивања светла као начела живота (рађања) и таме као начела смрти.
Има у овој песничкој симболизацији светла и таме нешто од прадревног митског разлучивања светла као начела живота (рађања) и таме као начела смрти.
налазимо у видноме пољу средишњих ликова романа: исте завичајне и туђинске реке, воде и небеса; исти контрасти између светла и таме; исти одрази, преврнуте слике у води и злокобне сенке; и исте, на крају, слике пејзажа, све у покрету, лаке и
кола (одатле и помињање ветра) и визуелног утиска који око даје кад се такође при кретању посматрају снопови сунчевог светла у даљини. Синестезија је производ динамизованог опажања, када се субјект опажања и предмет опажања присније прожимају.
Има, међутим, једна звезда која из даљине томе залуталом, и обезглављеном, народу баца нешто мало химеричног светла. Наиме, Милош Црњански је - да и то најзад поменемо, завршавајући овај рад - у самој грађи, код Пишчевића, лако могао
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Невен« 1890. ЗАЛУТАО АНЂЕО (По француском) Анђелак један мали, ведра и светла чела, Развио крила видећ’ широки простор свуд; Први пут ето рају окренуо је леђа И летео је, ни сам не знајући куд.
Химне и блесак, Муње и тресак, Алеми, топази, смарагди, рубини, Којима се свака круна на висини Тако светла чини, И цела чароб тог земаљског шика, То није кадро заслепит’ песника: Он је жмурећ’ гледô, то му је најслађе, Па
“ Сви су најпре себе спасли Па су светла лица. Јербо свету нема спаса Од — самоубица. ВИИИ Зашто моје гусле гуде У узаном кругу?
Ал’ то не зна свет далеки: Муке њине нико не чу — Црногорци не јаучу. — Јест, нерука пада тврда На та гола, светла брда; Многе иду муке живе На те људе, на те диве.
Усуди се старац рећи својој Анушци: „Клањам ти се, светла круно, наша царице: Сад си једном и ти срећна, сад већ имаш све!“ Ал’ царица продера се: „Гле угурсуза!
И то је ваљда зато Да буду светла лица Кад сване видовданска Петстолетница. Ено се Срби мире! — Ја мислим Србе праве, Јер има назовника Што се у
Петровић, Растко - АФРИКА
Нигде ни сала ни претераних мишића; кожа угасито бакрена, светла и свилена. Ликови су симпатични, меки и насмешени; израз бадемастих влажних очију скоро болан.
Види се да живе већ само по томе што су тако здрава и светла. Чим се уђе у савану мења се и становништво. Села, која су била угушена између шуме и стазе, овде прже на сунцу и
Џиновство каквог ратника више ме не испуњује увек дивљењем, већ често тугом: дивна, светла тамнина његових мишића носи каткад бледе мрље испод којих је једе бољка.
Моји црни пријатељи, Зана, То, Ђандуба и други, дрхтећи од хладноће и сна, изишли су да ме испрате. Њина кожа, светла и глатка преко дана, била је од хладноће као испуцана и посута пепелом. Одједном видех да ме је уистину жао растати се.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Они моле, тако својски, — Ја морадох обећати. Топчидерска црква мала, Ал’ је пуна светла нада: Како не би била нада, Србин војно, српска млада. Хај, како је сунце топло! Хај, како је цвеће славно!
„Далеко је, високо је, — Сто година дугих прође, Докле њена светла зрака До нашега ока дође.“ „Ми видимо звезду ову, Видимо је како трепти, А ње можда давно није, — Верујеш ли?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Опет се чује онај стари узвик: „Држ’ десно!“ — јер је ноћ сасвим мрачна. Нигде се унаоколо не види светла искра. Уколико се приближавамо равници, све се разговетније чује шум тешких камиона, који довлаче муницију...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Црном са крвљу он избљува погану зверску му душу; Трупина лежа у праху, и једва у кршје је свучем, Светла скинувши јој ватрена ножа и удесне пушке.
Душо моја, Цвет-девојче, Буди само добре воље, Светла софра на нас чека: За софром је цар-Стефане Са Роксандом из Леђана, То су, душо, кумови нам; До њих седи јунак
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
сјајне одлике Преиспунише душу прерано, — Што те у име дужда, оца ти, Као Венеције први посланик, Поздравит могу, светла госпођо!... ЈЕЛИСАВЕТА: И није — и мило ми је.
ЛЕОНАРДО: Можда и тако мислим. Али се данас чисто радујем Што бољу срећу ниси имала. — Несрећа твоја, светла госпођо!... Венецијанцима срећу доноси!... ЈЕЛИСАВЕТА: Моја несрећа?...
И докле она стоји на мору, Море ће бола срце кидати... ЛЕОНАРДО: До тебе стоји, светла госпођо! Ако нам твоје нема помоћи, Детињства твога љуљку злаћену Лубардама ће душман видела, Син Арабије, бесно
БОШКО: Ха! ха! ха! гле Вује ти! Међер и вук се уме шалити? БОГДАН: Па како, Вујо? Де причај, како још? Откад нам светла дође госпођа, Ваљда се дворац сав изменио? Све по латински?... Вила ил’ кастел? Ил’ тако нешто?...
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ти би, — Ал’ никад ја!... ЈЕЛИСАВЕТА (насамо Ђурђу): Тако, ха! Буди муж!... ШУЛОВИЋ: Моли га и ти, светла госпођо! ЈЕЛИСАВЕТА: Ја молим — ви’ш! МИЋИЋ: Хвала, госпођо! ВУКСАН (за себе): Радуј се сада, седа старино!
Говори, моли, светла госпођо!... Ви’ш, лепо би ти израз милости На дивотноме лицу стајао... КНЕЗ ЂУРЂЕ: А је л’ заслужио!
КАП. ЂУРАШКО: Неокрвављена.... ЈЕЛИСАВЕТА: Како? Зар ниси још?... КАП. ЂУРАШКО: Јесам. Ал’ нисам знао, светла госпођо, Да једних груди тврде костуре Два жива срца хране челична: Једно размрсках врелим оловом — Он мртав паде..
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
А ти си тужна. Стид ти образ прели. Разумем. Ова ноћ светла и бурна Тражи у нама блесак палих днева. Умрлог Бога ми би васкрс хтели. Поноћ је. Задња звезда догорева.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
већ тече искључиво из осетљиве свести оболелог музичара, суоченог са смрћу и замишљеног над вековечном борбом светла и таме, бића и ништавила.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ето, дошао је овде твој слуга Доротеј, као да си га сам послао. И учинио је да се у многе врати пламичак вере, мала светла тачкица што шета зеницом обзнањујући да се у души поново разгорела ватра животодајна.
Док ми тако кроз главу пролазе ове детињарије, светла небеска лагано утрњују, кржљаво растиње што се упиње да опстане у пукотинама на окомитој литици постаје све црње: Зато
утрњују, кржљаво растиње што се упиње да опстане у пукотинама на окомитој литици постаје све црње: Зато се слабашна светла у кућама на падинама преко Вратимљског поља јасније виде.
„Да је наш брат Доротеј отишао њима са намером да им у те окореле подивљале душе улије мало божанског светла, мало вере хришћанске, православне, ја га не бих овде оптуживао, не бих говорио да је крив и не бих тражио да буде
Неће виле морати више да брбају око Саборишта, прозрачне за дањег светла, видљиве за ноћи пунога месеца, приметне за човека којег нису одабрале за своје задовољство једино кроз отужни мирис
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Но, ти му знаш већ име. 1888. ВЕЧИТА ХАРМОНИЈА На чисто, лазурно небо са благим, нечујним ходом, Силази Дијана светла. Из своје вечите урне Безбројне милијарде звездица по небу сипа.
О завичају цветни, мудрости и вечне славе, Где светла царица југа са цветног диже се трона На пепелишту своме. И храбри синови твоји, Уз громке ударе лира и Риге и
Божица стидно се трже, И груди заклони брже. Ал' чиста капљица једна из груди матере младе Кô светла, јутарња роса на травну земљицу паде, И јасно затрепта тамо.
1890. ДАНАЈА Некад је громовник, силно заљубљен, ишао теби Са златном, обилном кишом. Но светла младост је прошла, И ти снуждена стојиш на њеном обронку травном, Јер старост већ је дошла.
Ја гневно потресох лиром. И светла васкрсну младост, И с њоме пропала вера у борби и у злу, И жице пукоше јасно - и нека очајна сладост Душу ми прожме
Ах, познајем га, и пре сам га знао, Са светла ума, правде и врлина. Сталан кô стена, мудар као змија, Он чува народ и брани слободу, Чело му ведро, а поглед му
Гле, вечна тама покрива њихове груди, И светла ока гаси се и трне зрак. Ликује Карло. И гробни мир и поноћ, Увија плаштом поражен смрћу свет Тишина мртва.
Јутро је стајало красно, И светла, јутарња звезда на небу трепташе јасно. Са сниске, сеоске цркве звоно је јављало свима Да света недеља свиће и празник
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Она се сада налази у опозицији, како се то астрономски каже, па се највише приближила Земљи. Зато је тако светла и згодна за посматрање. Упримо наш доглед у њу.
Између тих стубова повучена је доле, лепо изрезана, светла дрвена балустрада са тамном бордуром, а горе скачу од стуба до стуба изрезуцкани дрвени лукови, исте боје као и
Од тих лукова па до крова преплиће се лака, светла дрвена резбарија. Свака страница павиљона, па и његов полупречник, мери тачно три метра.
Она се почела шарати као плод који сазрева. Неки делови њени су пожутели, па видимо како се њихова светла боја прелива, у средњим партијама, у боју наранџе.
Сунчеви зраци улазе опет у наше одељење, али је небо остало тамно. На његовом црноме дну, посутом звездицама, лебди светла плоча Сунчева, праћена од две сјајне звезде. Она десно је Венера, а она лево Меркур.
Ми не знамо да ли је дан или светла ноћ. Кад бисмо се нас двоје, каквим чудом, састали, овакви какви смо, у овоме пејзажу, ми не бисмо препознали једно
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Око њега, дике моје Чиста трака од три боје, Трака вере, миља, нада, Да ће слога свуд да влада! Шта је Српство? Светла круна Бисерова кама пуна; А у круни што се сија, Бисерче сам једно и ја!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Честитам ти, Лука, и радујем се. Ти можеш светла лика стати и пред мртвога оца, и пред матер, и пред твоју „добротворку”, како си ме у последњим писмима називао.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Наша је земља преживљавала и теже часове, па је милошћу божјом и храброшћу својих синова излазила наново на видик, светла и чиста образа. — Седи Краљ је заћутао и оборио главу. Затим је лагано диже и, прикупљајући снагу, настави: Јунаци!...
И после толико времена, паде команда: „У фронт!“ Сваки пронађе своје место... Лица су обријана и светла, као да су преображена, командири их наново прегруписавају, јер постоје шупљине, пошто су многи изгинули и помрли.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ударом огромне љубави пробих прозор на зиду у правцу ње; и уморан се насмеших на дом јој убави - Растко, колико је светла та линија од тебе сад до ње! Ти више нећеш пити вина, ни проводити блуди: живот твој мора да се уљуди, због ње.
мрава, магарца, кутију, петла, Молим се удаљеноме оном војнику који јаше; Из ове скрушености, свем, што је длана светла, Молим се, не изговарајући то чудно име њино, Да не спутам им подло и мало светле снаге; Толике су ми вечери, и јутра,
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Као кап росе блистао је и смешио се. Жена подскочи од радости, али се одмах затим забрину: шта једу таква малена, светла бића? Како се бране од хладноће?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Сви се чудом чуде у селу и зборе: ''Сирота, полуђе!'' Но светла кô свила, И чврста ко рало што црницу оре, Све је ближе циљу њена жеља била.
а мраморној плочи Свако јутро, рано, у појање петла, Тихо мати дође, па подиже очи, Моли се и дуго сриче слова светла.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Душа светла у смрадљиву месту затворена је то била. ДОКЛЕ НА ТИХУ ВРЕМЕНУ ПЛАВАШ... Докле на тиху времену плаваш, дотле лађу чувај
о теби се радујем красно, ти ми си свирајка и лепе гусле, богодахнут орган, дипле! Сунчана светла луча, моје сјајно спасење!
Да чудно красних људи светла образа и лепа им одела!« То он изрече и таки замукну те издаше. Ал оно ангели бијаху од Бога послати мирно примити му
И срећа им бољма служи. Двострук им је доходак, свакад су разговорни, ноћ им је слободна и светла ка и дан, ни од кога не стрепе и отети се од зла могу. Ко ли у самству милује живити, горак је и чемеран његов живот.
Нит им је беседа из божаставнога писма, него из свога им вртоглавога џепа. А да ко ли би не пожелио видела светла данка и у болести лека? Свака је наша правица ка исто једна паучина. Куд га очи воде нека иде...
Девојка Видим те да си сасма леп и хубав момак с красна стаса. Цифрасто одевен, гиздава образа светла. Ал' те је сам Бог изобразио и божија светлост, видим, кад нисам чула, — све ми се чини да нешто ти мене не вараш.