Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
непознатих једначина и особа, и да цркнем слушајући ове масере, диск-џокеје, па да после лепо пада киша и да се она Светлана онесвети на спроводу, док се ја будем церекала као луда у облику дима с роштиља. Али то ничему не води!
А њихови маторци им стално намештају неке Енглескиње — као: оне буду мало овде, па онда оне мало тамо. И тако нека Светлана поведе једну Каролајн да јој покаже како смо ми Срби лафови и све што уз то фура, и то где ће него у Скадарлију!
целу Велику Британију и Уједињено Краљевство и, уопште,тако пропадне ствар са гостовањем на Острву, али сила је она, Светлана — извући ће се већ мала Светланица!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Светлана Велмар-Јанковић ДОРЋОЛ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Светлана Велмар-Јанковић ДОРЋОЛ Садржај ФРАНЦУСКА УЛИЦА 4 УЛИЦА ГОСПОДАР-ЈЕВРЕМОВА 7 УЛИЦА ГОСПОДАР-ЈОВАНОВА 12 СИМИНА
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
257 БАКУЋ УЛИЈА 260 КО ЈЕ ОН? 292 НЕЗНАНИ 294 СВЕТЛАНА 297 ПРИЧА О СРБИМА 309 САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ УТУЉЕНА КАНДИЛА У ГОСТИМА Човек прича после рата 1 Господо, ужасно
Ледина је то и била и сви ћемо бити ледина, иако то многи данас заборављају. Земља јеси и у земљу идеш! СВЕТЛАНА Хтео бих не само да се сетим, него и да осетим. А не знам да ли могу, јер сам отупео, пресушио, окорео.
Баш кад сам ја о томе мислио, увелико умирен, мала се Светлана окренула према мени, па ме гласом у коме је било пуно саучешћа, упитала: — Је л’ те, Вама је баш толико жао?
Били смо стигли до станице која се налазила на самој половини нашега пута. Ја се брзо прибрах, а мала Светлана, још сањива, гледала је збуњено чао у мене час у старог кочијаша, који се доброћудно старао да нам помогне изаћи,
дотле никад ни за шта нисам осетио, ја подигох руку коју сам ослободио, па дрхтавим, а ипак читким, потезима написах: Светлана. Одмах за мном, и на својој страни, написа и она на залеђеном окну оно моје име којим су ме звали из милоште.
И ова два рукописа, као овога часа преда мном написана, гледам и сад живо пред очима. Светлана примети: — Гле, па Ви пишете лепше од мене! — Не, није тако — одговорих ја — Ваш је рукопис отменији!
Не памтим тачно колико је година прошло (али није много, кад сам у некој прилици случајно чуо да је мала Светлана, чију сам рукавицу давно био изгубио и заборавио, умрла. Али како сам ову вест примио не бих знао тачно да кажем.
Мала Светлана била је једна од безброј Светлана са којима сам ја путовао и растајао се, и које су живеле и умирале како им је воља.
Мала Светлана била је једна од безброј Светлана са којима сам ја путовао и растајао се, и које су живеле и умирале како им је воља.
Е, а сад мислим ја: а шта би Светлана била боља да је жива? Исто ово била би да је жива. Жена трговца, чији је видик од куће до дућана, и од дућана до
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Тако су, на пример, Живојин Павловић (1933), Слободан Селенић (1933), а и Светлана Велмар-Јанковић (1932), склони модернијим поступцима у обликовању савремене тематике, док је, насупрот њима, Младен