Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
него у друштву мале једне гошће наших познаника и некаквих наших даљних сродника, истинске једне мале лепотице, Светлане, која је празнике Божића провела овамо, а коју сам ја први пут видео и са необичним усхићењем посматрао другога дана
Устручавајући се да прими оно што му је пружала, просјак је гледао у мене. А у руци мале Светлане био је новчаник са свим новцем који је код себе имала. — Ама узмите! Узмите!
У камену, у повећем округластом оквиру, угледах слику Светлане из оног доба детињства кад смо заједно путовали онога зимског јутра, у колима чија су стакла била ињем замагљена.
И још нешто мислим. Ево шта. После Светлане, волео сам исто тако другу девојчицу, грациозну, милу, паметну и племениту исто онолико колико и она.