Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
соли кубура — брига; врста пиштоља кубурити — оскудевати кулача — врста колибе од дрвета кумаш — врста свилене светле тканине (атлас) курдисати — удесити курталисати се — ослободити се, отрести се Лаз — стаза, њивица у камењару,
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
За тобом трагам кроз све продоре, Жено, злим морем слутње тучена — У месечеве светле одоре И магле звезда сва обучена. Приказе сву ноћ слазе с тавана, Сто ножа моје руке требају!
мирна сунца седају, До на брег смрти, с кога очи На оба света гледају — Понор по понор, где год сину С небеске светле чистине... Док путић једном најзад мину Између сна и истине.
Ноћ овуд свугде смрћу заспе; Али већ јутром, дан без гласа Све љубичице Парме распе, И светле руже из Шираса. Има и на тлу очајноме Увек кап Божја која капи, И крвожедни крик Саломе, И један пророк који вапи.
Творче, кроз олуј и кроз ћутање, Слушам све твоје сјајне гласове; А чекам кад све минеш путање, Пољем кроз наше светле класове, Крај пута к мени атому скривеном, Да приђеш у те часове: И ословиш ме правим именом.
Где непроходне шумске пагоде Држе у небу звучне сводове; Где дају, као светле јагоде, Све тајне сунца своје плодове.
Све му мирне звезде светле кад се смркне, И пуно је сунца, као чаша вина; Змија на по пута застане да цркне, Држећ мртви поглед пут наших
огласили мени, Нити чух кораке твоје из далека; И не знам кад беше већ минута нека Кад се мој дух напи твоје светле сени.
Ни семе у бразди, ни стопа на путу, И како је тешка сена коју вучем! Канда туђе срце бије у мом куту? Све светле палате живота под кључем!... Вај, колико пута умиремо? Ко би Знао за све тмине под сунцем!
ВЛАДИЧИЦА Овде лежи Деспа, владичица, жена Војводе Драгоша... живе дваест лета... Скутоноша светле Царице и њена Дрýга у врлини и дивљењу света.
што крв једних зали, Уродиће другим причешћем и хлебом; И траг ових истих што су данас пали, Видеће се сутра како светле небом.
Прими крв нејачи у светле ти пене, Сто пута је за те и пре умирала: Да је не полочу погане хијене, Да не метну у њу отрова и кала.
Само на пазару твоју цену знаду, Твоју снагу мере по терету кврга... О земљо створена за светле мегдане, Увек си на тезги срамних трговаца; Сви продају твоје краљеве и бане, Крв твојих синова, и завет отаца.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Гле шта је сад света! И сви упрли очи у то парче хартије, и сви виде да је то лутријска обвезница, и да се бројеви светле и блеште, те се једва читају.
— 'Одите, децо, молите се Богу да нас избави од пропасти! — рече она. Глас јој звони као звоно, а очи светле као вечерњача на небу.
се беше расплинуло у далекој прекосавској равници, и само још поврх места где га је нестало пружаху се у небо дугачке, светле беличасте зраке, као да је отуд са запада помолио неко грдну шаку са раширеним и нагоре окренутим прстима — управо
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А и шта ће је вечерас кад се Шуца спрема на нешто велико и одважно; а за то су таман довољне и оне ситне звездице које светле и швадерски жмиркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се журно упутио, па наједаред застао.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Чика-Гавра је и онако био румен у образу, а сад, после ручка, био је сасвим црвен, а очи му се светле. Госпођа Макра гледа га па се подмукло смеши, а чича-Гавра глади бркове, па све изврће очи на њу.
Африка
Читава звездана кола одскакала су од брода, и губила се у води. Велике светле кугле, као запаљене буктиње и као сунца, бежале су такође од нас.
индиго бубуа ових црнаца што су на броду и друге боје њиног тела и одеће, пита ме Вуије: „Шта чини да ви видите овако светле боје док би романтичарски сликари овде нашли једну много тамнију таму?
Толико тела алера изгледају огромна и страшна у покрету и толико река има велике светле одсеве по тамној води. С друге стране реке је већ дубља и јача гора; улазимо опет у горњу ивицу прашуме.
Њине сасвим косе очи, плавим обојене у круг, и висока чела под тешким металним дијадемама; дивне танке руке светле од уља вију се над главама „браће“.
Био је повијен и имао врат увучен у рамена. Лица скоро сублимног од трагичности. Очи огромне, светле, раширене од страха, уста од увета до увета.
Овај је на клупици са стране уласка у колибу. Малопређашње играчице су у полукругу пред њима, сасвим блиско, голе и светле од уља. Почиње игра сасвим тесно. Појављују се сестре младине носећи на главама калбасе пуне кориа.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Гледала га је својим крупним очима, које су сад биле зелене и светле, испаване, испод дугих трепавица, које нису биле риђе, него тамне.
Он их је имао у истој згради, где је и сам становао. Биле су то лепо окречене, светле, собе, чисте, патосане, а ложиле су се добро и ветриле лепо.
Његове очи, некад тако лепе и светле, биле су сад закрвављене. Нос који му је некад био танак, орловски, као и у Павла, са ноздрама као листићи ружа, био
Сух је, иако је стасит, а сав као изгорео. А кад упери поглед у саговорника, очи му светле, као да у њима има жеравицу. Кажу му да тај човек види, и у мраку, као сова. А у својој црној мантији пролази нечујно.
Њене зелене очи биле су светле од радости. Пала је на Павла – који је био застао у улазу, да се распита, јесу ли му братенци, горе, у соби.
Биле су тако ледене, светле и мирне. Као да су хтеле да сагледају њено тело, њене мисли, њене осећаје, до дна. Као да је са леденим плавим
Надали су се, да ће јој се вратити. То је била жалост њихова, од оних, о којима се не говори, али, што на срцу светле и пеку, као жеравица, испод хладног пепела. За Ђурђа и Петра тај губитак био је као прва љубав, несретна.
Имао је необично румене усне. Крупне, светле, црне очи. Коса му је била везана, по францески, у кику, напудровану, повезану, црним шепутима.
Она је Павлу причала да су оне, обе, Бирчански. А да се њен вереник налази у росијској војсци. Имала је врло лепе, светле, граорасте, очи.
Њено лице није више било онако весело, као у Темишвару, нити су њене светле, плаве, очи мењале боју, до бледозеленог, онако дрско, и трептаво, као кад су Павла, из Беча, дочекали.
Лице јој је добило неку лепоту, као кад су били сретни. Крупне, светле, сузе, остале су биле на њеним трепавицама. Неко Сунце, које је залазило, видео је, иза ње, у сну.
Она је светлела у њиховој свести, као што у мраку светле далеки вулкани. Кад би се поменула, сви би се уозбиљили. Није имала хришћански, ни верски, смисао, као што су то
Теодосије - ЖИТИЈА
Испричаше им све што се догодило са сином њиховим, принесоше лепу хаљину и чистотне светле зла тозарне власи младићеве. А дадоше и писмо оцу, синовљевом руком написано.
отвори гроб светога и видеше га ваистину света Духом, и телом свега цела и неразрушена, и власи главе и браде све светле и целе да има, и као да лежи и спава.
Око поноћи нека светла прилика, обучена у светле свештене одежде са жезлом, дошавши нада ме заспала и гурајући ме, рече: „Зар на моме гробу спаваш? Устани и брзо сиђи!
и светог Саву пред нама у пуку како језде на коњима, и то једнога у смерности иночког одејања, а другог украшена у светле светитељске одежде.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Зашто си сео, Слободане Галац? - поновио је а на темену су му избиле светле и крупне грашке зноја. Оно што сам хтео да кажем и оно што су дахтавци око мене очекивали да ћу рећи, сада нисам имао
Она мала још је млатарала ногом по води, иако је Тиса била хладна и муљевита испод светле, дрхтаве коже, налик на живу. - Нисам чуо како се зовеш?
Помислих како Рашида личи на њу: исте светле, непокорне очи, иста златна коса, нешто лако, мачкасто и тврдоглаво у покретима. Кажу да синови обично личе на мајку.
Застала је и погледала ме, а очи су јој биле велике и светле. На насипу је земља почињала да подрхтава. Видели смо како Рашидин отац спушта рампу и, издалека, ружичасту перјаницу
- раширила је очи и ја сам видео како јој зенице светле у мраку као зенице мачке. Рука коју је држала у мојој била је сува и врела. Рекох јој да ћемо ићи ауто-стопом.
Напиши јој такво писмо да добије вољу да ме пита. Хоћеш ли написати? - упрла је у мене своје светле очи а усне су јој подрхтавале као у грозници. - Због тога се не плаче, Рашида! Написаћу!
Свеже обријан ходао је по граду као да му у лице светле рефлектори, а девојке су се освртале за њим. Овце! - Жао ми је, Галац, веома ми је жао.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
У Пелагије лице сасвим грчко, фино исечено, као у најлепше фенкечинице у Стамболу, или какве Хијоткиње. Очи као рубин светле, стрељају, још сад, у тринаестој години. Шта ће бити доцније?
— Софро, добро је, продали смо вино; прежимо коње, одма’ га морамо однети. Господару Софри светле се очи од радости, смеши се. — Ово је први дан срећан. Брзо коње упрегну, седну и зачас су онде.
— Боже сачувај, та ја знам да су ваша уста затворена кутија, — насмеши се. Очи лепе, као жижак светле. Какво неописано смешење, каква светлост очију! Иронија за живот! — О том можете уверени бити. Сад настави.
Црњански, Милош - Сеобе 1
попова, они су, кријући то један од другога, све више малаксавали, и ражалошћени, и задивљени, удисали високе и светле католичке кантилене, свирку виолина, раскошну, римску игру попова, под скупоценим балдахином, око бискупа.
Као ни његове очи што нису више биле светле. Па ипак, љубоморна и једра, покушала је да га се наљуби што више, да га се наужива, зажмуривши пред јавом.
Над острвима, међутим, на дну неба, било се отворило велико плаветнило, у ком се јасно појавише, из светле и влажне вечери, минарети и бедеми Београда.
Сем беле пећи, на којој се сушио један чаршав, као авет, и светле рупе прозора, све остало у великој мрачној изби беше пропало у дубоку помрчину, са шумом воде.
ни за имена ђенерала који су се појављивали и враћали у позадину, ни за имена вароши што су се указивале пред њима, светле, у зори, или запаљене, после битке. Као што није осећао Пруску, у залеђу, тако није знао ни где је Лорена, пред њим.
Од свег живота, размишљајући, остадоше му светле у памети и сад, само оне сјајне, чисте звезде, и сребрне, шумске путање над којима се спушта априлска магла, којима је
му се, сад, потпуно излишан и без вредности за њега, који се вози даље, крај ових усахлих, плитких баруштина што још светле.
Од свег живота, размишљајући, виде у прошлости, светле, само оне чисте звезде и сребрне, шумске путање и траве, над којима се спуштала априлска магла, са обронака брда,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
испод које су севале њене тамне ноге мулаткиње, њени блистави зуби испод ружичастих напућених усница — бичеви њене светле косе у лету у окрету игре —и њен први силазак у »Лабиринт«, њен страх од тог тако отменог места и ливрејисаних
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
) Ван свих школа, а у својеврсном, „сељачком” дослуху са свим школама, мелодија Груже се издваја као кликтај из светле дубине јутра, као говор који ван себе не тражи повода ни разлога.
богатства исконски свежих, мирисних и звучних слика, Ерић вешто искива медаљоне чија је једина сврха: да буду лепи, да светле, да нас такну у сам живац лудог препознавања, да нас усхите.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' ти с', брате, светле очи, Али ништа, само точи, Кака чаша така срећа, Дајде ону, та је већа, Још и у ту винца ледна, Мени треба јоште
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Уста јој беху мала и танка, к’о парицом прорезана, очи светле, тихе и чисте... А још кад се боље загледа она нежност и финоћа беле и провидне јој коже; оне фине, нежне маље испод
Снага јој се крши и вије као змија. Само јој очи раширене, чудне, тамне, а опет тако светле... Песма и свирка са свадбе све јаче. А месечина се разастире и плива, плива...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
А око те дивне круне, неокрунке, светле, пуне, прозорна се румен пружа; — То је, то је свецка ружа. Свецка ружо, васељенко, сиротанко, незеленко, саморанко,
” да буде погреб свет. Ти ђачићи су песме што за њом уздишу, што теше душу њену и Богу уздижу. Стихари им се светле на младих рамени', а барјаци се вију с чираци' пламени'.
Буновно се сламком титра о тамбуру, о жице, месечево коло игра — силне, светле ножице. Саме виле и јунаци арханђели небесни, поносити, бледи зраци, светле сенке, живи сни.
Саме виле и јунаци арханђели небесни, поносити, бледи зраци, светле сенке, живи сни. Ту су многе дике старе, ту је многи српски тић, до Душана цар Лазаре, а до Марка Обилић.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Када би га изводили пред публику; сипали би му у очи пола литре атропина да што лепше светле. Ишао је лежерно савијене главе, сав наковрџан и намирисан, са њушком на чију се негу трошило шест кутија најскупље
После овог, чисто хамлетовског монолога, маман почиње да износи светле примере наших суседа, који су се већ одавно вратили са пијаце. „Малограђани“!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Сабирци моји немају збира: цвати ми, цвати Роѕа цаніна. Златну ми шкрињу чворак раскује: освићу цесте, светле богази, од моје руже флора страхује, кроз мене ружа с ножем пролази.
Под сунцем слеђен, усред воде жедник, у гвозден-љусци нестрпљењем жути а мртви светле брежјем разасути. Ни Петков цyцед нити Средин женик.
- У растрој-чулу, нишући гују, све у расулу, трепте купине. Где млин је прео, разроко светле вампир-коприве у пређи сивој.
слику, где два су бреста оба патријарси, где Рудник љуби руку Медведнику, где глог се клања Чарапићу Васи, а тако светле мочвар, чот и јелав као да сија са ватраља жерав?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Бескућна куца скита, тужно јој светле зене, свакога успут пита: „Зашто не купиш мене?“ Жирафа важно шета, небески подупорањ, не може стана наћи,
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Не, уђи само, — каже дуболи мушки глас, свечан као да држи беседу; и једна сенка прелази испред пруга што светле између капака, у намери да отвори. — Нећу да улазим, биће нас сувише. Лупај, Марија-Лујза ће изићи. Лупају.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Кроз таму вечери бледе Дугачке и светле сенке по зиду чудно се вију, А око огњишта сниског озебла дечица седе. Деда узео лулу и с пажњом о длан је бије, Па
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
не знају правце ни пут до олтара ни за Прекобрђа не живе дуже од једне седмице али имају претке који су почели да светле још пре потопа и пре леда треба хвалити то кратко жиће песмом тамном као ноћна вода што у поноре сиђе ујутру се
Почињу да моле да се свако врати на улице града на улице мрачне и оне светле па ја их добро знам узвраћа онај што лута знам куда треба бежати кад те гоне којим путем и којом сенком и како
те пресреће знак велики длан из камена шака урезана у стену једва је назреш у пећини прсти збијени у зид удевени светле као глас нечувен и незнан долази из даљине жељан да се са собом сретне као и ти што на свом длану и са својим
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
па су се сад сударили. Ово је „позив парламентара“ за предају — и из очију старога наредника скотрљаше се светле и блиставе сузе. ШТО НИ У КРВАВОМ РАТУ НИЈЕ ТАКО ОБИЧНА СТВАР До зоре смо копали.
Ипак, поздравише ме, а један прошапута: „тобџија“ — и сви погледаше, чини ми се мрско, у моје сјајне чизме и светле мамузе. — Где је командант батаљона? — Право, па десно... Изворац, води господина наредника.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине, што су се понегде подигли, па се према сунцу преливају и светле неком љубичастом бојом, — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда вијуга,
Као да је боловала читаву недељу, тако се изменила. Намршти се, па оде к столу и опет стаде разгледати грану; очи јој светле живље, а усне се осушиле, поцрнеле од ватре. И сад је обузима дрхтање, а глава све јаче стеже и заноси.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У славу плотова набијених жицама, под којима су стојале страже почасне, са батином, све у славу светле банаћанске дивизије.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ноге му клецају од старости, леђа повијена, а руке дрхте. Глас му је треперео, а у очима се светле сузе. — Клеард. Учинише му почасно место.
Ноге му клецају од старости, леђа повијена, а руке дрхте. Глас му је треперео, а у очима се светле сузе. — Децо, — отпоче он, а сузе се скотрљаше низ бледе, смежуране образе и падоше на белу браду мени је тешко и
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Био сам млад а била је јесен у мојој Јасеници и она је зарезала дубоке и светле успомене у мојој души. Стојим на брежуљку и посматрам ту јесен чаробну, посматрам њене дивоте и њене богате дарове,
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Само што та светлост произлази од дубинских организама који светле; можда она произлази и од ултра-виолетних зракова невидљивих за обично око.
Видите ли ове безбројне светле тачке што се крећу у свима правцима и чине од морског дна прави светлосни мозаик? То су милиони морских организама
То су милиони морских организама који у тој дубокој тами светле и гамижу по дну тражећи храну или бежећи од грабљивица које их траже да их прождиру«.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Мрак отпоче бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женскиња, њихна одела, мириса, поче као да се креће и нија.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
у земљи, него умножив их прими од Бога благослов, којима због тебе разумне украси, знањем просветли, и од њих луче светле сијају, оче преблажени.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ Напунио је шаку. „Види колико су тешки.“ Узео је њену руку и њоме благо мешао гомилицу. „И у мраку светле. Моји су. Ја сам их зарадио. Нико их у Прерову нема оволико.“ Уплашено је потврђивала главом. „Не знаш ти шта су они.
неко псето зарежи под вајатом, па му после упразно шкљоцну вилице; он једва дише, кроз лесу јасенова види, два прозора светле, он и она, он, она, он, корак је краћи, Ђорђе иде споро као да и не иде.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Када се пажљивије загледа, виде нечије светле, радосне очи и шарену мараму око округлог лица. То не може бити Татага! Девојчица завири још једном.
Више је нико није видео. Али у светле мразне вечери, када је снег на земљи сјајан и шкрипав, на западном рубу неба, изнад саме Татагине куће, деца из
Лежећи крај прозора, гледао их је како се светле, прекривени танком покорицом слане, и падају као што у вреле августовске ноћи падају звезде.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Па се тако светле млази Па се виде светли трази Једног духа разних доба, Духа коме нема гроба. - У гроб само сруши кости, Стресе пеп'о
Ко с' осврне да погледи Бистрим оком и погледом На гробове оне светле, - Повеснице дугим редом, Мора чути како ј' живо, Кроз векове, кроз маглину, Дед унуку, отац сину, Борац борцу
“ Око сваког светлог гроба Прикупљ'о се живот нови, Наследници света жара, Купили се соколови, Пијућ' душом светле зраке Јест, тако је, браћо драга, Ти гробови нису раке, Већ колевке нових снага!
На цветној обали морској они су седели често У светле вечери мајске. Са тавних коринтских гора Ветар је мирисним дахом мрсио њихове власи; И они слушаху с чежњом шуштање
Ах, никад небеска љубав не нађе за лице своје Чистије огледало од њиних невиних душа: Светле к'о капи морске, а нежне к'о слатки уздах Што га Психеја драга са тајним трепетом слуша. Но свану и дан жалости.
Он је седео самац на пустој обали мора, Где је у светле ноћи и Хела седела с њиме. Но ипак не беше самац. Погружен у болу своме, Он звучној поклони лири све звуке младости
Весело пуцкара пламен у скромној избици нашој, И мачак на банку дрема. Кроз таму вечери бледе Дугачке и светле сенке по зиду чудно се вију, А око огњишта сниског озебла дечица седе.
Ја видим руљу с брега, где јури да те скрха, И гледам тебе како низ брдо и сам хрлиш. и нигде светле тачке у визији, - од врха До дна гранчице, нигде да руком је обгрлиш.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
да ухвати оно дугмасто испупчење на које су некако нарочито подмукло, са пуно похотљиве радозналости, упрте све њихове светле очи што оздрављују и у сласт гутају бујну и бајну сестру Степхенсон. — Ох, оуи, оуи. Ц'ест плус qуе цертаин.
уклонио, сео на камен и плашљиво погледао у њу, док је она остала на месту узносећи се, пружајући се, нудећи се сунцу. Светле њене очи биле су широко отворене и пламтећи у екстази упијале су у себе живот.
Једне такве ноћи, опружен на оном платну, посматрао сам огромне ружне шупљике и светле шкољкасте красте Месечеве коре и мислио на то: како је овај верни сведок у облацима неисказано милији и заноснији
Ја наново угледах његове огромне ружне шупљике и светле шкољкасте красте, ја увидех сав шкрипац у који сам запао, сву немоћ да га победим, да се опет нађем с оне стране и
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
»О чему то она говори?... Причешће.. .Какво причешће!.. И наједаред стадоше да му се проносе у мислима светле и слатке слике давнога детињства. Једва их изазива у памети.
Сунце греје топло и благо, весело светле његови зраци оживелој земљи, грејући јој поцрнелу кору, да из ње извуку безброј нових живота...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ноћ у тмини нек служи за дане, За уздахе нису само уста, И мрак има своје светле стране, Мис'о с' рађа кад је срећа пуста.
Своју мудрост расточисмо на изборе. Место светле историје и гробова Васкрсли смо све пигмеје и репове; Од несрећне браће наше, од робова, Затворисмо своје очи и џепове.
Место светле историје и гробова Остала нам још прашина на хартији К'о једина успомена на џинове; Сад сву славу пронађосмо у партији
Прошла ме је моја буна, мржња моја, Сан освете и одвратност на свет бедан, Заспале су моје ноћи без покоја, Моје светле амбиције и дух жедан, Заспале су, к'о војници после боја. Још ја живим.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Осећао сам да је ова девојка вила, ако оне уопште постоје. Њене светле плаве очи, њено фино извајано лице и њено грациозно кретање, учинили су на мене чудан утисак.
Физичке чињенице и принципи које је открио Фарадеј, стајали су јасно дефинисани као светле звезде на небеском своду ведре и мирне летње ноћи.
Ћипико, Иво - Приповетке
Лако им је: летња ноћ је топла и ведра, креси прелетаху испред њих и светле по шикари што ивицом пута расте, а дошавши у долац, дочека их свежи ваздух, хлади их и окрепљује.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
укрштеним млазевима свећа из дућана и кућа”; кад скрену у течину улицу и приближе се његовој кући, у сусрет им светле два на капији обешена фењера; улазе у двориште, и већ се види велика осветљена соба а кроз дрвене решетке промицање
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
у венчаној аљини саранила, а од капе јој и сад сребрна дугмета на свечаној ћурдији носим, али наши млађи све оће да светле, да су пред светом обучени, макар у кући проје не имали. ЕВИЦА: Мој Василије није такав.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
се лукавом указује се заљубљеном Ништа није изгубљено у ватри само је сажето ИИИ На крајевима ватре предмети који не светле Нити се нечим другим одликују трају у туђем времену Птица која сама чини јато из ње излеће Узмите шаку свежег
Краков, Станислав - КРИЛА
Сигурно су пуцали из митраљеза, јер су нафосфорисана зрна непрестано цртала светле пруге по ваздуху. Удар у раме гурнуо је Бору у ивицу апарата. Оловни бол се налио у руку...
Петровић, Растко - АФРИКА
Читава звездана кола одскакала су од брода, и губила се у води. Велике светле кугле, као запаљене буктиње и као сунца, бежале су такође од нас.
индиго бубуа ових црнаца што су на броду и друге боје њиног тела и одеће, пита ме Вуије: „Шта чини да ви видите овако светле боје док би романтичарски сликари овде нашли једну много тамнију таму?
Толико тела алера изгледају огромна и страшна у покрету и толико река има велике светле одсеве по тамној води. С друге стране реке је већ дубља и јача гора; улазимо опет у горњу ивицу прашуме.
Њине сасвим косе очи, плавим обојене у круг, и висока чела под тешким металним дијадемама; дивне танке руке светле од уља вију се над главама „браће“.
Био је повијен и имао врат увучен у рамена. Лица скоро сублимног од трагичности. Очи огромне, светле, раширене од страха, уста од увета до увета.
Овај је на клупици са стране уласка у колибу. Малопређашње играчице су у полукругу пред њима, сасвим блиско, голе и светле од уља. Почиње игра сасвим тесно. Појављују се сестре младине носећи на главама калбасе пуне кориа.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
поље још це замало искрило и трептало, обасјано малаксалим зракама утонулога сунца, па се онда постепено погасише светле сунчане Варнице што су се искриле на свакој биљчици, на сваком предмету у околини, а пољем се разастро вечерњи сутон и
Јутро је било ведро и јасно, сунце се тек рађало и његове светле варнице указивале су се као упаљене свећице прво на росним врховима дрвећа, прелећући брзо с једнога врха на други, па
ја почаркујем мој догорео пан и пишем дневник, а кадгод упрем поглед у тиху ноћ, чини ми се као да ми отуд из мрака светле она два сјајна ока малога Стојана, а у глави ми се понављају ови лепи стихови из Драгашевићевога »ХајдукВељка«: Сви
Шумадија с неблагодарношћу пљуне на своју матер-револуцију, кад српски народ изневери принципе и идеју своје светле и дичне револуције, која га је озарила у почетку овога века, онда је сам себи потписао смртну пресуду.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Плотун, пали! — грмнуо сам из све снаге. Гру! — разлеже се сложан тресак из стотину пушака. Бомбе полетеше као светле искрице и проломише се експлозије. Јаук се разлеже. Моји су се војници подигли и пуцали из стојећег става.
Они су одређени да погину вечерас. Онако збијени, телима својим чинили су непробојну масу, из које су цаклиле светле очи, племените, дрске, смеле и одважне, које су стремиле истом циљу, да сможде противника па макар се занавек
А за то време они ће прићи. Стога наш ноћашњи рад мора бити подељен. Чим престану наше ракетле да светле, морају се брзо склонити наше жичане препреке. Потом петорица има да улете с ножевима у њихове објавнице.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Јер где се пакост с злобом завери Поштења мушког груди цепати, Тек ће на гробу светле истине Грехова својих корак каљави Обуставити — пјано посрћућ: Са Арслан-пашом и са Османом Неверници се тврдо
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Колутаве очи светле, никад сите, А увела уста гризу тела врућа... ''Доста! Гаси луче, спржи цвећа ките! Свежине ми дајте и свечаност
Гуслари, где сте? Питах на све стране, Устајте светле да славите дане, Већи сте од нас! Из гробља се зачу Из сваког срца већа песма тече Но што је могло гудало да рече,
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И он увек, као старији брат, смејао јој се, и кад би јој се очи почеле јаче да црне, светле, уста црвенија, влажнија да бивају, а испод грла, меког, нежног, да јаче трепти, и чисто се чује неко грцање, он би је
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Кошутица моја. Гледао сам јој руменило обрашчића зажарених од жеље и крупне сам јој очи гледао, те ми сад светле као два горска језерца.
Испод, доле, дубоко као у провалији, вратимљска долина обасјана месечином, мирна, непокретна. Вода се готово повукла, светле још понегде заостале баре. Топли ветар пирка, лиже громадне зидине Куле, осећа се већ дах пролећа.
Пале су ми на ум светле тачкице у Анкиним зеницама, и ја сам одједном застао очаран. Бистре воде су уз пут пошламиле по камењарима жежене
Видим њене зубе док ми одсецају врх брка и њене беоњаче видим како светле, али ме слатка обамрлост прикрива ту, теме ми сраста са њеном глатком кожом, коса ми се меша и завезује са длачицама
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Сунце је зашло - мирно спи, Тавна се спушта ноћ... Да, тија поноћ шири лет, Све жив о снева сан; У светле снове пада свет, И светли чека дан; Ал' ноћ кад падне, бајна ноћ!
Давно сам испио пехар љубави И среће рајске И бацио га о тле. Младости златни сан, И страсне јулијске ноћи, и светле вечери мајске, Замени жарки дан. Па где су љубавне сузе? Где светле надежде моје?
Младости златни сан, И страсне јулијске ноћи, и светле вечери мајске, Замени жарки дан. Па где су љубавне сузе? Где светле надежде моје? Ил' све се сравнити може са давно умрлим звуком? Јест!
Весело пуцкара пламен у скромној избици нашој, И мачак на банку дрема. Кроз таму вечери бледе Дугачке и светле сенке по зиду чудно се вију, А око огњишта сниског озебла дечица седе.
На цветној обали морској они су седели често У светле вечери мајске. Са тавних коринтских гора Ветар је мирисним дахом мрсио њихове власи, И они слушаху с чежњом шуштање
Ах, никад небеска љубав не нађе за лице своје Чистије огледало од њиних невиних душа: Светле кô кâпи морске, а нежне кô слатки уздах, Што га Психеја драга са тајним трепетом слуша. Но свану и дан жалости.
са Хелом блудио срећан, Сада је с безумним болом клицао њезино име; Он је седео самац на пустој обали мора, Где је у светле ноћи и Хела седела с њиме. Но ипак не беше самац.
У мору кандила сјајних блиста се свештена река... Са лађа, с обала, с кула из близа и далека Шарени фењери светле и рујне машале с њима, А са жртвених места дижу се стубови дима.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Старији од њих, омањег је раста, широког чела, обријана лица, упалих образа; и очи су му дубоко упале, али се светле као у мачка. То је Аристотел! Ми се враћамо натраг, поноћ је давно прошла. Цела варош лежи у дубоком сну.
Ова постаде за сто година најлепшом вароши и духовним центром старога света. Светиљка коју гледамо и која шаље своје светле зраке далеко на морску пучину, достојно је обележје овога славног града.
Видите ли у близини планетине пуначке, јасно оцртане кугле, налазе се, скоро у истој правој, четири светле тачкице; три од њих стоје десно, а једна лево од планете, но за који дан имаће оне већ други распоред.
Зар је могуће замислити да је Бог своја небеска дела, светле звезде, створио без икакве користи по свет. Кажу: небо је часовник дана, месеца и године.
А и температура им је доста малена, око две хиљаде степени; таман толико да светле. У таквом стању налази се, на пример, Бетајгеза, велика звезда Орионовог јата.
А Месец их има још неколико, и не мање важних. Ту су, на пример, оне чудне светле пруге Месечеве површине које се, као какви зраци, шире по њој радијално из својих полова, а нарочито из Тиха, не
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сав занесен. Челик сичи, вода капље, хладовина сиге мирише, сечива се обнављају и светле. Кроз плавило наочари, вероватно у плавој светлости, види оштрач кад жупник улази у сакристију, за вечерњу молитву.
А за њих, госпа Данице, не бих радила, у надницу ишла, него бих за њих на робију ишла. — Очи јој светле, као да Бога гледају.
У варошици већ сумрак. Фењери су некако несразмерно високи, и не зна се право коме и где светле, јер су куће већином сасвим ниске. У пекарници тиња неко мало осветљење, изгледа да је свећа.
Ништа се на овом свету, па ни у овој паланчици не разуме добро. Што рекао господин Јоксим: Не зна се ни зашто светле звезде онда кад цео свет жмури. На клупи пред кућом Павловом лежи пас фрау Розин.
Коса, већ и одраније, пажљиво очешљана, шешир мало навучен на очи, крупне, светле, понекад мало сузне очи. Једнога дана, поправљајући на глобусу излизана слова, он се потужи учитељу да му једно уво
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Мени се нису никако свиђале њене светле очи, а још мање онај њен порцулански осмех. Некако се и сувише осећало да је тај девојачки осмех направљен у фабрици.
Не напуштајући овако светле традиције, ја сам се кроз основну школу провукао некако, благодарећи не толико мојој приљежности колико очевој пажњи
змијама место косе, топовским ђулетом место срца, рукама у виду гвоздених вила и фосфорним очима, које се у мраку светле као мачје око, и стомаком од говеђе коже, пуним разних цифара које та наказа бљује на уста. — То је математика!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ноћ је све више увијала видокруг. Пут је кривудао, а нигде светле тач ке према којој бих се могао управљати. Ордонанса нисам повео. Да се повратим, изгубио бих у времену.
Неки пас лану. Ордонанс нешто пропрмља, као да опсова. Куће су биле затворене, нигде светле искре, као да је цео свет замро. Само ми, као утваре, провлачимо се покрај плотова. Командир се саплете: — Пазите!
У даљини крекећу жабе. Са стране у трави зричак зриче. А ноћ топла и пуна звезда. Изгледа нам да код нас звезде не светле овако јасно. Или се то нама само чини, што је ноћ без искре светлости на земљи. Не видимо више ни оне ватре на планини.
таласави праменови кестењаве косе уоквиривали су њено високо чело. Очи плаве, а светле као капљице јутарње росе, оивичене дугим трепавицама. Нос правилан, као дело неког вајара, са танким чулним ноздрвама.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ове скрушености, свем, што је длана светла, Молим се, не изговарајући то чудно име њино, Да не спутам им подло и мало светле снаге; Толике су ми вечери, и јутра, бојиле хлеб и Вино, И оно што сваког месеца примах ја од те драге.
Одједном у свом току, пробивши бок планина, Избију те светле реке ко зрачни извори; Ко огањ даљни крај ког спавају пси чобанина, Та прва пламена звезда, на мрачном небу, гори.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, потрча и Златокоса, и трчи још и данас. Лети, када су ноћи светле и топле, погледајте у небо и — видећете: танани срп месеца на престаје да следи једна звезда.
Месец и облаци о томе не говоре... Али, у светле летње вечери када се у језеру, као бели цветови локвања, расцветају звезде силази са висина глас фруле и не престаје
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Погледај: широм Ћелије наше Те светле искре Лепоте твоје Како се вију, Како се роје И расипају По свакој страни, Кô запаљени Сами ђердани!
И сенке без броја Сокаком грну, и свака куца ми Руком у прозор, како прође која... Ти не знаш... Твоју ноћ светле драгуљи, Докле из таме све у окна моја Кô слепо око позни месец буљи. 1911.
Под кров њене душе, кô селица летом, Враћају се светле успомене дана Кад је децу дивну, као стабла с цветом, Гледала крај орних плугова и брана.
Пред њом свићу јутра жетвена, и она Све стубове кутње, младе кô кап росе, И дичне и светле кô краљеви с трона, Гледа међу класјем са одсевом косе.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Благо Рахили међу осталим мајкама, крошто она продаје свога сина прекраснога Јосифа није видела! ... О, светле све небесне силе, сиђите доле, те са мном се сузно процвелите!
ништа не знаше што то би, мнедоше да се израиљска војска замешала међу њих те их секу, а они изокола за то им светле и орле их с трубами на бој, да распрознају кога ће сећи.
горућу голему ватру, после из ње свако то горње светење на небу ил' да речем под небом кано свеће да озгор из висине светле доле на земљу и разлучују дан и ноћ и времена с годинама по њима се распознају.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Заиграше. Калина весела, блажена, — румен је сву облио, а крупне црне очи светле јој се од суза, од силне среће данашње... — „Леле, што су пристали једно за друго!... Јаги!