Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
је ТО стајало на прописаном месту, али нигде: ни на зидовима, ни на столу, ни било где није било ничега што би макар и светлело као злато. У сваком тањиру било је по неколико пилећих костију, давно оглоданих, и два зелена листа.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
« — пролете му кроз главу. »Ко би иначе палио светионик?« Море се више није разликовало од неба. У потпуној тами светлело је само око светионика. Али, изненада оно поче да жмирка, па да се гаси. Убрзо сасвим утрну.