Јакшић, Ђура - ПРОЗА
У руци је држао златан крст. У црним очима светлео му је огањ, чело му беше бледо, образи румени — светли пламен побожности и одушевљења преобразио је све што обично
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павле је на свом кревецу, очигледно, спавао сном праведника. А кирасир, кад то виде, утули фењер, који му је светлео у очи. Исакович је био решен да бежи, па и да мре, ако треба.
Нека неочекивана милина преливала се по лицу тог младог створења, а неки необјашњиви сјај светлео је на том лицу, и док је руком тражила да врата напипа. Била је као омађијана. Стајала је задихана.
Него на спрат, чекрком, као роба. На сваком ћошку, светлео је, ту, фењер. Кад су кола стала, из стражаре на тргу, изишао је сержан. Пришао је колима лагано и провирио у њих.
Утекао је од Гарсулија, утекао, али куда је утекао? Отишао је из свог Срема, где је пањ на огњишту, и ноћу, светлео, гријао, а дим мирисао. Где се спавало тако безбрижно. Како се лепо чуо лавеж паса тамо.
четврти Месеца, тих година, старији свет је, у Хунгарији, био уверен да је то, можда, последња кришка Месеца, који се светлео на небу, као жута лубеница. Да ће доћи, да је дошао, смак света.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кожа њена и кост, смех и дах, као и њен поглед, имали су неки гладак сјај што је светлео у њој, док је носила чедо у себи.
Под вратима је продирала светлост, а прозор у мрачној соби светлео се већ као нека отворена, а застрта врата, под решеткама.
Њене очи биле су му још у памети. Велики, плави поглед њен, ванредан и при издисању, који је светлео над њом и који није губио свој модар сјај у његовој души.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Срећом, бејаше купус. Истече чорба, али остаде густиш. Сунце већ беше зашло, али је још светлео црвени ужарени ореол, као да ватра гори. — Могу ли сад? — Можете... само претрчите, сигурније је — тешио ме.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Једино што је било још светлости, то је долазила од оног великог купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиштимаљи. За Софком уђоше и остале.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Велики, плави поглед њен, ванредан и при издисању, који је светлео над њом и који није губио свој модар сјај у његовој души”.
Краков, Станислав - КРИЛА
Сву ноћ су страже преко реке слушале вику и јауке. Потом би се чуо који пуцањ пушке. На небу је мирно светлео млечни пут као и пре. Свици су летели и светлели у мраку. Зрикавци су помамно врискали. ИВ Све је било у покрету.
Настала је поново над градом тишина. Пробуђени су поново поспали. Само је у лекарској вили светлео један прозор. Био је још будан, и чуо како тихо шкрипи песак у парку. Кораци су били лаки и све ближи.