Јакшић, Ђура - ПРОЗА
У руци је држао златан крст. У црним очима светлео му је огањ, чело му беше бледо, образи румени — светли пламен побожности и одушевљења преобразио је све што обично беше у створу његову; задркташе му усне, у сувој руци
И Маџарима се сажалило, те из чистог саучешћа запалише хиљаду томашевачких кућа. Ни цркву нису поштедели: нека и она светли синовима православне вере!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
И на ови начин, уверени будите да ћете бити дика и слава нашега рода и имена, и тада биће вам пред богом и пред светом светли и пресветли образ, и бићете управ свободни, храбри и славни народ; које вам жели срце и душа моја од благога бога
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ову реку кроз шуму, широку блиставу и спору Све то затварам својим ребрима, и тај звук, И твоју мрачну главу која светли у мени, И полумесец од снега, и брда зелени лук Који се у зениту самом светли и зелени 3.
и тај звук, И твоју мрачну главу која светли у мени, И полумесец од снега, и брда зелени лук Који се у зениту самом светли и зелени 3.
МРАК Не светли ништа ни у кући, не светли ни на сокаку. Неко с неким о твојој судбини разговара у мраку. Узалуд чекаш, дигавши
МРАК Не светли ништа ни у кући, не светли ни на сокаку. Неко с неким о твојој судбини разговара у мраку. Узалуд чекаш, дигавши очајно лице из шака.
и, препун танких кула по бедемима, види се са свих страна, из свих даљина; седми врх се диже на западу, у њему светли Стефанов царски дом.
9. С прага видим оба Београда: у облаку светли Горњи град, Доњи се дими под облаком на рекама. У Горњем влада жезло, у Доњем весло.
дотакавши дно, тим силаском у понор и ад, подиже горе, у ону висину, високо изнад шарана и вина, тас на коме светли Горњи град? 10.
СВЕТА ЈЕСЕН Има ли ичег да ујесен не сија? На сунцу, у прозору, дозрева парадајз. Из шаше светли гомила тикава: јесен доводи тикве до усијања! Свако дрво сија као црква! И крекљаво је дрво ујесен златно!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Но хвала Богу и браћи Србима, Осветише нашу цркву и наше куће. Ово је било на Светли Уторник [3. априла] 1806. — Наша се војска врати опет Добрани чувати Шабац, и у Варну.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Вуја се упути право за вајат, где беху привезани коњи. Озго са чардака светли се она зубља луча, те обасјава чак ту до коња. Види се Стамена како намешта постељу.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И, не знајући шта ради, он скиде капу па опучи корачати. Топло илинско сунце пробијаше кроз густо лишће, а његови светли зраци падаху овде-онде по земљи. Он је горео и без сунчеве топлоте.
му се пред очима грозна, страшна слика: како Станку очи ваде, па у очне дупље сипају зејтин, мећу фитиље и пале да им светли кад вечерају... Снага му охладни. Он осети како му се срж леди... Скочи, стресе се и пође да корачи...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Љубичасте горе, гранитне, до свода, Зрцале се у дну; мирно и без пене, Површина шушти и целива стене; Свод се светли топал, стаклен, изнад вода.
Немо стоје у њој сребрнасте, родне Обале и врти; и светли и пали Младо, крупно сунце; и не шуште нали — Галеб још светлуца. Мир. Свуда је подне.
Поноћни црни петли Већ су се трипут чули; У луци фар не светли Где брод мој мирно трули. Црни ће ветар да пири, И кише падаће црне, док дан на окно завири С детињим очима срне.
Где је тај светли извор, шта је Та истина прва, далека? Не води ништа у те краје! Све дубља и црња је река. Да најзад с чистог
— Кад небројне очи отворите, када Пружите спрам сунца безброј својих рука, Све шуме без конца и мора без лука Ваш светли долазак поздравиће тада.
и пратњу на друму; И мој траг на песку, и мој сен на зиду; И као што љубав зрачи једном уму, Да свирепа мржња светли твоме виду.
Без буктиња иде та војска што ћути, Пожар селâ светли за маршеве горде... Ваше громке химне не чуше нам пути: Немо убијају деца старе хорде.
(„Американски Србобран“, 17. септембра 1942) НА ЦАРЕВ АРАНЂЕЛОВДАН За твоју Славу, светли Царе, Што и сад владаш у нама, Који чувамо славе старе У молитви и на струнама!
Али је црно доба за нас Откад је ово кољено: Све је на пазар пошло данас, Све слављено и вољено. За твоју Славу, светли Царе, Нека свак пехар попије — Јер су спопале путе старе Змије и љуте шкорпије...
За твоју Славу, светли Царе, Царе над трима морима! Зли жреци данас причест кваре; Губа је у свим торима... Над твојим царством мрак се
Заставу идеје у руци подлаца! Место мач што светли, увек нож што пара! Борца што се блатом место копљем баца, Јунака што пљачка и жреца што хара!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
па он узме она два грдно велика бокала, а Јула чирак са лојаном свећом, па трче доле у подрум, па он точи, а она му светли. А он се шали с њом, па је плаши, па каже да ће јој угасити свећу и отићи, а њу закључати у подрум ако га не пољуби.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Тамо у даљини, иза високих модрикастих таласа Бабе планине, кроз расцепљену облачну завесу, један златно—светли појас, ружичаст и сјајан, ширио се весело на небу које се ведрило. Шума је влажно мирисала и потоци се још рушили.
Африка
Волим овај узбуђени, журни разговор белаца на веранди, јединој која светли у овој безграничној мрачној савани. Сваки говори као да му је само за то вече повраћена моћ говора, па треба да
Њихови су ликови раздрагани; зуби који блеште и очи које сијају. Удови светли и чврсти. Постављене у тесан круг опкољен старцима, децом, старијим женама, оне тапшу и певају, и сваки час по једна
од пурпурнога блата, а да се пред њом не виде, чак и мускулозне девојке, витке као ратници, чак и младићи снажни и светли, тек намазани палмовим уљем, са ожиљцима било губе, било сифилиса, или других тропских болести.
Истовремено се радујем да сам приморан да то вече лутам по савршеној помрчини кроз село. Нећу бити човек који светли и кога због тога сви виде и сви га поздрављају.
Сви су они били осветљени са једне стране сунцем и небом, а са друге нашом емоцијом. И сви су зато били прозрачно светли скроз, између нас и вечнога.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А рука јој је била, у трави, хладна, као змија. Рече Исаковичу да јој Сунце светли у очи, а ничто не видит сја! Пошто је Исакович, у недоумици, седео поред ње, као скамењен, она му, дрско, прошапта:
Ванредну. Тражимо међу женама најслађу. Што, међу женама – као росијска царица, Елисавета, међу крунисаним главама – светли. Зна ли Исакович како се куша вино?
Тако је и са женама! Треба упознати неколико, а не остати код прве, да би се нашла она, права, која ће да светли, као звезда на небу. Он је тражио. Исакович се онда, први пут, насмеја пијаном човеку, и упита: Па, је ли нашао?
Ђаво је то. Кад би се женио, такву би жену узео. Мрак је у животу – само је веселост што светли. Ђурђе опсова Трандафилку.
Живимо, плачемо, смејемо се, кад како. Сваки има свој век, своју љубав, свој светли део живота, као тица која, кажу, улети из мрака у осветљену дворану и излети на другу страну у таму.
Теодосије - ЖИТИЈА
И одмах у последњој старости изненада младићки са одра устаде, и као да је чекао да дођу неки благородни и љубљени и светли и високи од цара, веселом душом, светлим и светим анђелским образом украсивши се, и тако се светим и пречистим и
А када је дошао светли и велики празник божаственога Богојављења, цар и блажени Јоаким патријарх, одајући почаст светоме, заповедише му да на
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ: У, 'ајде да си казао, на пример: угасило се сунце, лепо, примам; што светли мора се једнога дана угасити. Примам!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- А где бих? Матори је железничар! - одмахну главом споро и сањиво док јој је коса као светли обруч клизила низ образе. Бароница је певала песму о бродићу који није никада, никада запловио.
Чух крцкање, а онда се она одмаче у страну, тако да сам јој од читавог лица видео само косу налик на светли обруч. - Зашто не? - приближих се један корак, али она рече да се не приближавам, јер ће ме гурнути у воду.
Писао сам полако осећајући непрестано Рашидин светли поглед у потиљку и писмо је испало шећерасто узнемирено. То сам схватио тек касније кад је Атаман зазвиждао трипут под
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Образ му је сав збрчкан, на челу дубоке боре, руке суве, кожа на њима сува, нема више влаге, светли се што је окорела. Но ипак изглед лица му је паметан. Што ближе смрти, све је паметнији.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
За њену ћерку, по имену Лаура, написао сам да је окружује л'аура, мислећи на светли круг око светачких глава. Она је ту реч познавала једино у значењу најаве хистеричног напада.
Жртвовао је, такорећи, себе, да би деци показао светли пут; спустио се до оних који за праву књижевност нису још дорасли.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
нећаче, зар сам дочекала да ме змија из руже народности уједе, да ми сунце потавни онда кад сам мислила да најлепше светли? ЛЕПРШИЋ: Шта је вама, госпоја ујна? ЗЕЛЕНИЋКА: Шта је? Та мрска кокарда сме ли дичити прса Србина правог?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
« Његови први радови су или изливи једног топлог срца које природа потреса, или светли описи спољног света. Тек доцније он прилази вишим проблемима социјалнога живота и модерне душе.
његовим приповеткама има много мора и светлости, и његови живи, осећани, импресионистички описи мора, чисти, зрачни и светли, иду у најбоље описе наше књижевности.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
вода са жубором Са камена што се слива, Само што се кашто петли, Само клепка што се чује, Само с' онде малко светли, Јер се данак приближује. Бела зора већ је туна, Јоште путник један — глај!
Поред стене, поред жбуна На врлетни стиже крај. Како стиже, сунце грану, Светли с' гора и долина, А путнику душа плану, Па закликта од милина: „Ој сунашце што разгониш Пусте ноћи силне таме,
Али веће учестали петли, Ето веће де се зора светли, Дан се бели на истоку спрема, Мене станка више овде нема. Одо, браћо, збогом мени сада, Збогом, браћо, можда за
Тио иде ноћ студена, Је л' јој тешка, да је боли? Нојца иде, поју петли, Да л' и броји она млада? А зорица веће светли. Што ли чини, де л' је сада? Је ли дома? — Ајде, ајде, Тамо реци погледајде.
Певац се оће и с10 другим да опрости.11 Но јурве кукуричу петли, И зора веће ено светли. Он се накратко с њима опрости и сврши: Ко зна оћемо л', браћо, икад, Ми видети се — можда никад.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Светлост се гаси, али тако да непомичне силуете Хасанагинице и мајке Пинторовића остану видљиве.) ХАСАНАГИНИЦА: Не светли ништа ни у кући, не светли ни на сокаку. Неко с неким о твојој судбини разговара у мраку.
) ХАСАНАГИНИЦА: Не светли ништа ни у кући, не светли ни на сокаку. Неко с неким о твојој судбини разговара у мраку. Узалуд чекаш, дигавши очајно лице из шака.
Стоји у цвећу до колена... Мирише као ливада, киша и дуван... Стоји и чека ме, а тело му и кроз одећу светли... Али после је дошло и дете. Па сам мислила: како ћу тамо дете да пренесем?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Карловац румен; је л' од радости, ил' је то зрака срдитог жара? сунце већ седа; кроз облак густи продиру светли његови зраци, кô зрачни, сјајни подупирачи, што сунце држе да се не спусти.
Зар то није храм? У њем се служи жртва љубави. Иако се у њему не славе боговско-људске страсти Христове, иако му не светли сунчев плам, ал' у њем трепте јасне звездице, самртних страсти бесмрт-веснице.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
слуга у дрва, па кад се врати кући, а то се онај камен претворио у злато те сија као сунце, сва се колеба од њега светли. Кад он то види, уплаши се па отрчи своме староме господару и каже му: — Господару, шта си оно ти мени дао?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Зла прилика: костреши се чемерика. Трн дозрева. Ко то рида, ко ли пева? Чије лице светли јутром из самице? Кише точе. Није лако преко Фоче. Је ли она боса, гола стигла јутрос до Стамбола?
РАЧАНИН: РАЧОМ О ПОСТУ ЧАСНОМ По церов-горју гдегде врана, гачак, пламенак траве да ми светли тмуша. Ни хладов хладак ни од влакна влачак а гладан што сам, то ме ђаво куша. Крај глогов-трна кукурек и свлачак.
У лањске Цвети увире ми душа. По церов-горју гдегде врана, гачак, пламенак траве да ми светли тмуша. Колебљив ходим - у јединству тродел. Теготу своју увијам у рондел. Окрепи, Боже, макар душин подбел...
По церов-горју гдегде врана, гачак. ПРОХОР РАЧАНИН: ЛИПА РАЧАНСКА У цркви липе липов бог се светли, а дружба пчела, приљежно, у срху, имање тече. (Збожен, крцат стрепњи, са срца круним молитвицу крхку.
) По пелуд-царству стадо пасе, гуди што службу чини просјаку и луди. У цркви липе липов бог се светли, а саће јуна као квасац буја и попак жеже, и жубори гуја. Тек сјајак ланен (анђео ли, цвет ли?
), кроз свето руно (блажен, душо, лан ти), у сабор-коло с пропланка упламти. У цркви липе липов бог се светли. КИРИЈАК РАЧАНИН: САН У ИСПОСНИЦИ Шљивике гужва рачваст налет ветра. (Потеци, снаго, извору у ждрела.
Зло је мени цијукало кад ми ребра чијукало: Ја сам свећа, цвете бели, што ти светли док те цели. Зло је мени тихо рекло кад ми гвожђем уши пекло: Ја сам игра - нисам злоба, играћу ти око гроба.
Нема животу границе, рока. Чувар од врта, лика ми одлив, с четири реке, истога врела, шуми божанствен, светли незлобив свештено радан слави ми дела. Зрнима грожђа небо се кити. Дишите са мном - бићете сити.
ВИ Поподне светли мудро, старославно, а језик ћути опуштених крила могућност своју губи интегрално. То буди очи одбеглих милина, у
То буди очи одбеглих милина, у чији лан се, преко угарака, лепота глува сурвава из мрака. Поподне светли мудро, старославно, под живом водом с Божијега трона, у жаркој јези Врховног тринома, из чијег вира, уздрхталог
Поподне светли мудро, старославно ВИИ Кроз ћубе горја Бели пастир слази: растрепте сутон лиске крститељке а грабеж-време огрезло
- Ми смо Будим град, што тек се жутне у четвртак ран, кад зраком - јао!— светли јелен млад, а с вилин-коња слази Дојчин-бан.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Дражи је мени мој скромни дом!“ Шуштећи шумом јеж мери пут, кроз грање месец светли му жут. Иде јеж, гунђа, док звезде сјају: „Кућицо моја, најлепши рају!
А кад је нађем, кући је носим, нек мојој мами у седој коси вечери сваке светли. ПРОДАНА СЛОБОДА Слободан, смео, вештак у лову, вере се мачак по стрму крову, вечити ноћник, без топла
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
— Мир је. Тихо, к'о уздаси, Изумиру светли гласи... Лаку ноћ! МОЛИТВА Кад за гору сунца зађе, Кад утрне бели дан, И све живо мира нађе, Што га благи даје сан
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
је између обале и замка пао је преко свог чардака носе га мртвог на точку литица се чуди села запомажу ужаснут је светли пламен свеће потом је виђен за морем у једној луци седи и пије очи му сиве питали га да л 'је убијен он рече био је
је била косовски тешка друга нас крепи и односи у лету Са беле тачке трга добро се виде сводови Јерусалима зорњача светли где је Соломоново здање ми се враћамо у занатске радње на оштрења цијук странац у пролазу пита где је судница Сутра
што у поноре сиђе ујутру се црвена излије преко њиве удари у камен песма тужна призренска суза пред каменом што светли из сваке честице.
1972-3. ТО СЛОВО 1. Док иде испред нас длан који нас води и гледа милује нашу влас излази из рамена светли на поласку у свет и одмах каже: стој човек мора да се сећа док удариш дланом о длан свест му постаје већа и пут
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Деца одговарају : по неко већ схватило добро целу мајсторију и одговара правилно. Љубица све више светли очима. Али по неко устане, па све наопачке...
Сећа се својих осећаја за време познанства са Драгутином. О, то беху неки светли дани, срећни часови... она се топила само од једнога погледа, била је блажена кад се руковала са њим, осећала се
И над том белом, миришљавом завесом трепере светли сунчеви зраци и виси осветљен свод чистога небесног плаветнила... Идући у школу изјутра, Љубица застаде између два
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ: Мишљу мудраца, кога је прапорац с капе огласио, иза завесе светли свет који се пред њом угасио! (Светлост на позорници се гаси, а у гледалишту се пали. Спушта се главна завеса.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У Слободу, куд, над нама, гране језде. У прах мирисан, куд липе распу звезде! Узеше нам част, али светли сласт, небесна, као понос, на нашем лицу! Наша је страст гурнула у пропаст: лажи, законе, новац, и породицу.
Месец, што котрља, вечером, празни свет свој жут? Она магла, и дим, што стреса, луком сребрним, кад раздире ноћ, на светли, незнан, Млечни Пут, што се губи у звезданим пустињама црним?
Барке су се судариле и притегле као да извлачимо дављеника. Нови сада светли у даљини. Острва се црне. Уоколо је пустош мора. Под светлошћу једне лампе, рибари раде. Ћути се и стење.
Други међутим, враћају се јасни, оштри и светли. Неко незнано сунчање, које није од овога света, обасјава их. Обасјава их по својој вољи, те нам се указују сјајни они
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Бого мили, жесна уживања!... распламтели се ћуци на прочељу, па нема, но само пуца, а кућа се светли, ка' да је сва у пламену. О веригама виси велики бакрач, пун млека; око ватре поређани лонци, све један уз други.
баш знам како си почео: »Ваша светлост! Ми, капетани и пандури, попови и грађани, ми народ«... велиш ти, а светли кнез, обрадован, прекиде, па вели: »Доста, капетане: с то мало речи казао си много«... Поп се намршти.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране. Тако је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко.
није им се никако то допадало што се он толико пута недељно брије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећемо тако!
лисиче, или мало курјаче, па га продаје поваздан по паланци; или нађе какав минерал, на пример »мачије злато«, који се светли, па распитује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Више него Универзитет и највиши језички одбор Сам самцат, за месец дана, за језик учини Тодор. У касну ноћ светли прозор један једини Као светионик у аљкавој и неписменој средини.
Десет врабаца, три сенице И гњурац из јаза крај воденице, Ватрених креста, избише петли И кад над брегом поче да светли, Објавише песмом ранораном Да живот почиње са сваким даном. ВЛАСНИЦИ ЛИВАДЕ Ко су власници ове ливаде?
Ђак са књигама, коњ пред бичем, Лампа што светли ником и ничем. Мали аутобус у седам сати Оде, да се никад не врати.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Ал̓ ко бесни хрти Немилосни дани, све јачи и јачи, Вас гоне и ниште — срце моје, плачи! — Вас, спомени моји, светли али крти. Лавеж, вика, граја. Покличи се оре, Јури хајка кроз пољане и кроз горе, И оставља пустош на утртој стази.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Око јој још топло, коса јој се још као зифт црни и светли. Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Поноћ. И из таме Ноћи и бола видим где светлуца Очију безброј управљених на ме; Очију безброј злокобно се светли — Мистике бића људског слика бледа. Неко је са мном! Срце бурно куца...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
слуга у дрва, па кад се врати кући, а то се онај камен претворио у злато те сија као сунце, сва се колеба од њега светли. Кад он то види, уплаши се па отрчи своме господару и каже му: „Господару, шта си оно ти мени дао?
Кад изиђе пред цара, рече му: „Светли царе! Ето твоје сабље, а ево моје главе. Ја нисам дуго време имала од срца порода, пак сам се молила Богу да ми да да
Цар како легне у постељу, он се занесе и као мртав утиша се, а она кад остане сама с њим, стане му говорити: „Светли царе, сунце огрејало! баци десну руку преко мене, не бих ли се растала с твојим де | тетом.
Царица пристане и на то, па цара опет обенђелучи, и тако се цар опет занесе и не чује кад она стане викати: „Светли царе, сунце огрејало! баци десну руку преко мене, не бих ли се растала с твојим дететом.
Кад легну у кревет, он се учини као да спава, а она повиче: „Светли царе, сунце огрејало! пребаци руку преко мене, не бих ли се растала с твојим дететом.
ни сама куда, најпосле заиђе у шуми, па тумарала тамо амо тражећи куд ће да изађе, док смотри на далеко ватру где се светли па онда хајд к оној страни од куд је ва- | тра светлила.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Сија Шабац, Тимок тече ко злато, бачки кукурузи препуни сунцокрета, Београд светли као бело грожђе, светли Призрен, пун жита светли Срем, реке се уливају у реке, пролазе лађе, с Дунава се пуши
Сија Шабац, Тимок тече ко злато, бачки кукурузи препуни сунцокрета, Београд светли као бело грожђе, светли Призрен, пун жита светли Срем, реке се уливају у реке, пролазе лађе, с Дунава се пуши велика светлост, уз Дрину
Тимок тече ко злато, бачки кукурузи препуни сунцокрета, Београд светли као бело грожђе, светли Призрен, пун жита светли Срем, реке се уливају у реке, пролазе лађе, с Дунава се пуши велика светлост, уз Дрину блистају џелепи говеда,
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
(Пријатељима): Овамо! (Пење се с пријатељима и варошким свирачима, иза Софије која им светли уза степенице; Софији): За нас горе гуменџу, и кафе, одмах! А деда -Трифунове чаше и зарфове стамболијске!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
При реченом свештенику пребудем до Ускрса. Ови намераваше по празнику поћи и од епископа патенту на то узети; кад на светли фторник дође нам невесео глас да је други свештеник епископу Грешлики неколико дуката више дао, него лије мој обештао
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
У Катићевом дворишту је тихо. У кући не светли лампа. Где ли је Симка? издалека помисли Никола. Зна да јој је он ноћас једина мушка рука у кући и заштита.
Унук!“ Од радости не може да устане. Унук... Мој унук, шапуће и плаче. Ђорђе, пали лампу, све лампе упали, нека ми светли кућа! Сада нека светли, све нека светли! Родио ми се унук. Где си, пањуго, да те загрлим? Он грли Мијата, Николу, Толу.
Унук... Мој унук, шапуће и плаче. Ђорђе, пали лампу, све лампе упали, нека ми светли кућа! Сада нека светли, све нека светли! Родио ми се унук. Где си, пањуго, да те загрлим? Он грли Мијата, Николу, Толу. Све их љуби у образ.
Унук... Мој унук, шапуће и плаче. Ђорђе, пали лампу, све лампе упали, нека ми светли кућа! Сада нека светли, све нека светли! Родио ми се унук. Где си, пањуго, да те загрлим? Он грли Мијата, Николу, Толу. Све их љуби у образ.
Тресе се. Сам је на свету. Угледа светло у новој кући Па она је умрла!... Али зашто у ово доба светли лампа? Адам! Излази. На кревету поред Адама, који спава, седи Ђорђе, главу наслонио на даску кревета и дрема.
Богомољке и гатаре предсказивале су злато по свим српским брдима и планинама. Стари људи виђали су ноћу како светли под жбуновима и дебелим дрвећем. Неки су казивали да у глуво доба по утринама из земље излећу златне пчеле.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Овај одречно одмахну главом и нареди малим свирачима да покажу своју вештину. — То су баш они о којима се прича, светли царе! — Кад је тако, нека свирају!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
90 XЛИВ* НЕГДАШЊЕМ ПРИЈАТЕЉУ 93 XЛВ ОТАЦ И СИН 95 XЛВИ ОТАЏБИНА 97 XЛВИИ ПАДАЈТЕ БРАЋО! 99 XЛВИИИ СВЕТЛИ ГРОБОВИ 101 XЛИX СПОМЕН НА РУВАРЦА 107 ДРУГО ДОБА (После 1880) 116 Л ЗАЛАЗАК СУНЦА 117 ЛИ БДЕЊЕ 119 ЛИИ ЉУБАВНА
Та Србин кипи - кипи - и чека Ал' не да ђаво... ил' не да Бог! Ђ. Јакшић XЛВИИИ СВЕТЛИ ГРОБОВИ Бејасте ли, браћо моја млада, Да л' бејасте ви на гробљу када, Ај, на гробљу, на голему!
Па се тако светле млази Па се виде светли трази Једног духа разних доба, Духа коме нема гроба. - У гроб само сруши кости, Стресе пеп'о кој' му смета Бржем бују
Поноћ је одавно пала и месец на небу светли, А поморанџа слатка мирише у самоћи, И Рим почива мирно. Покашто бахат се чује: То стража ликтора блуди, и кличе по
Он, жељан вечерњег мира, Бледо, високо чело на стуб је притиск'о хладни; На коленима светли сребрна и звучна лира. У цвету младости прве љубљаше Хипоник Хелу, И јутро живота њиног радост је красила штедро; На
Љубичасте горе, гранитне, до свода, Зрцале су у дну. Мирна, и без пене, Површина шушти и целива стене; Свод се светли, топал, стаклен, изнад вода.
Немо стоје у њој сребрнасте, родне Обале и врти; и светли и пали Младо, крупно сунце, и не шуште вали Све је тако тихо... Мир... Свуда је подне. Ј.
Са покиданих жица, Последњи акорд звони. Божанска нека туга светли се са њеног лица, И она сузе рони. Анђео то је Туге.
божице штедре на столу одавна стоје; И поморанџа слатка, и сочни оливе плод; Мирисом нарда и смирне миришу одаје моје, Светли се глатки под.
У разговору мудром, док Веспер на небу светли, Ми ћемо славити мудрост и тихи живот свој; А кад јутарњег Феба огласе далеки петли, Тад - збогом, друже мој!
Попа, Васко - КОРА
овој ноћи без јутра Ко је та светиљка са угла Погледом ме твојим обавија И прати до нашег ослепелог стана И светли на пустим насипима вена И ко је та птица На напуклом небу мога срца Једина птица Гласом ме твојим к себи зове Јер не
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
пре нове ере, у коју ћу да се сада пренесем душом и телом, Апенинско полуострво обасјавали су светли зраци јелинскога духа.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Официри се насмејаше иопраћајући га, а ја изађох за њим. На истоку, према граду, један беласасто-светли каиш, који се растезао над грбеном и с муком увлачио у црне и мрачне облаке, одавао је зору, али је ноћ још владала.
Била је недеља. И ја сам осећао, ја сам гледао, ја сам лепо видео: како та недеља, како тај светли и свечани празник, као јато ластавица, у најфинијој лакоћи грације, мазно, радосно, лако, трепери у оном божанском
Погурен је, покоран, снисходљив, роб мањи од макова зрна. Метанише лисац, све изиграва, пузи, ласка. Вели: „Светли пашо! Смилуј се јадној раји.“ „Јок, јок, не може, валах, не иде. Милош на Дубљу, Милош на Љубићу...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Примичу се последњи тренуци... Ноћ пролази... XXВИИИ Блиста се дивно јесење јутро. Са плава чиста неба падају светли ватрени зраци по шуми и косој падини, што се протегла између Букуље и Венчаца.
И одједном му се очи обртоше низ пут, којим је дошао... у њима се светли последњи пламичак наде, наде очајне, мученичке... »Ко зна... ако се покаже отуд коњаник!... прамен густе прашине...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Цар како легне у постељу, он се занесе и као мртав утиша се, а она кад остане сама с њим, стане му говорити: — Светли царе, сунце огрејало, баци десну руку преко мене, не бих ли се растала с твојим дететом.
Царица пристане и на то, па цара опет обенђелучи, и тако се цар опет занесе и не чује кад она стане викати: — Светли царе, сунце огрејало, баци десну руку преко мене, не бих ли се растала с твојим дететом.
Кад легну у кревет, он се учини као да спава, а она повиче: — Светли царе, сунце огрејало, пребаци руку преко мене, не бих ли се растала с твојим дететом.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Кроз моју душу прошле су све воде, Крвава поља и умрли крици, Брегови, кланци, стегови слободе, Бели крстови, светли рањеници.
ШТАПОВИ И ШТАКЕ Да се поклоним пред вама, јунаци, Што сад носите штапове и штаке: Новоме добу ви сте светли зраци, К'о многи живи, као многе раке.
Гле његовог дома! Глад израсла свуда. Ту се чаша жучи испија до дна. Мру гробови светли, мре и света груда, Деца мру с осмехом крај мајки без сна. Све што год је им'о све је Србин дао.
Погнута дрвета, у знаку ћутања, Стоје к'о кајања, неми ученици Апостола мртвог што поразе сања, Земљу коју носе светли мученици. Одаје се крећу у тишину саму. На колевци празној мир дубоки спава.
Све ми се чини узалуд сам чек'о. Све више су моји мили од мене далеко. Можда јој брани баш светли цар: Неће да царством утеха прође. Милион срца пробо је бар, јер мисли кроз срца небу да пође.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Путовали смо према Шкотској путем који је пролазио северном страном Ирске. Што смо ишли више на север, светли сутон северног Атлантика скоро нас је навео да поверујемо да не постоји ништа тако слично као што је тамна ноћ.
Ћипико, Иво - Приповетке
Него, човек снује, а бог одређује! Изненада обрну време. Радећи преко дана, опазише како се небом к северу вуцаре светли облачићи што су изгледали као рашчешљано руно.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
овог доследно проведеног опонирања назиремо с једне стране заштићеност у мајчиној утроби, с друге драматични излазак у светли (сунчани) свет.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
с друге као игра таме и светла: крећу се кроз таму и маглу, толико густу да се и по образима осећа, а испред њих светли фењер који носи шегрт; замичу у чаршију, и магла је сва „испресецана укрштеним млазевима свећа из дућана и кућа”; кад
Светлост - опет у зеугми - не светли, него „запахује” заједно са „топлотом и јаром људском” . 11 Код Борисава Станковића доста је чест ноћни или вечерњи
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
рана Кô и спомен дȅла, братском крвљу свȅта, Мушки започета; И док траје звезде, ма и за облаком, Што и кад не светли оглашује сваком: „Не малакши, роде, слогом јачај снагу, Одолећеш врагу!
Из страха ти радост ниче. Над Миленом звезда сјаје, Спасена је, спасена је Мајка рода твог! Ех, радуј се, Светли Кнеже! Црно ти је небо било; Ево сад се разведрило, Враћа ти се свет.
Сад ми је све јасно: Та ја много могу; ала је то красно! Могу, вала, ведрит’, могу и облачит’; Цео светли дувар ја могу помрачит’. Е, ко би се надô такој моћној срећи! Та ја ево могу да пркосим свећи.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
(Удали се.) ЕВИЦА: Ах, боже, сад ми помози! ПОЗОРИЈЕ 7. РУЖИЧИЋ, ЕВИЦА ЕВИЦА: Службеница понизна, светли господин филозоф. РУЖИЧИЋ: Мир тебје, Хелено, очеса твоја звјездоносно блешчат.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
да буду јетке Спава са својим мраком из загрижености Спанђала се са временом Мешајући свој пепео са свежином зоре Она светли: то светли њена празнина Њена ће немоћ осветлити наше путеве Сунце је име њеног насиља Њена издајства скрива људско
са својим мраком из загрижености Спанђала се са временом Мешајући свој пепео са свежином зоре Она светли: то светли њена празнина Њена ће немоћ осветлити наше путеве Сунце је име њеног насиља Њена издајства скрива људско срце Она је
је круг под којим се све одиграва својом удаљеношћу омогућује нам пространства ономе ко га схвати буде око главе и светли док реке теку уокруг. Оде а опет све је ту. Орач широким замахом руке почиње годину.
Краков, Станислав - КРИЛА
Град и бродови на мору бивали су све мањи. Једино је био велики магични, светли круг елисе. Радосно се нагињао напред. – Сергије, Сергије... Ни себе није чуо у хуци. Ипак је морао да кличе.
У полутами шуме, кроз чије се проломе међ грањем опажали светли комади пробуђеног неба, мицале се прилике, и једна другој тајанствено шапутале: — Нападају...
Петровић, Растко - АФРИКА
Волим овај узбуђени, журни разговор белаца на веранди, јединој која светли у овој безграничној мрачној савани. Сваки говори као да му је само за то вече повраћена моћ говора, па треба да
Њихови су ликови раздрагани; зуби који блеште и очи које сијају. Удови светли и чврсти. Постављене у тесан круг опкољен старцима, децом, старијим женама, оне тапшу и певају, и сваки час по једна
од пурпурнога блата, а да се пред њом не виде, чак и мускулозне девојке, витке као ратници, чак и младићи снажни и светли, тек намазани палмовим уљем, са ожиљцима било губе, било сифилиса, или других тропских болести.
Истовремено се радујем да сам приморан да то вече лутам по савршеној помрчини кроз село. Нећу бити човек који светли и кога због тога сви виде и сви га поздрављају.
Сви су они били осветљени са једне стране сунцем и небом, а са друге нашом емоцијом. И сви су зато били прозрачно светли скроз, између нас и вечнога.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А ако нема тробојки, онда да им се за леђа свежу светли плехови. — Где нађосте тробојке? — пита капетан Радојчић. — Узели смо сигналне барјачиће.
— рече Груја. Валови магле промицали су покрај нас. Разреде се, затим се опет згусну. Обузе ме немир. Над нама је светли застор магле, и сунце само што није пробило. Сетих се оних речи: „Чувај се магле.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кад су дошли светли Д’ови, Подигли се бели свати, Кум с невестом и девером, Младожења с старим сватом, А пред њима тај војвода Са
На част сунцу даница И њен светли стас, Мени све је Милица И срца јој глас; Данка нема чувства жар, Красне Милке мили дар, Вели славног рода син, Славни
Волем српске Милице Верни бити друг, Нег’ у туђе краљице Светли доћи круг; Љупки Милке поглед сам Свети раја ствара храм, Вели славног рода син, Славни српски син. Песма А.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И тај тренутни осмех ће изрећи Суд над некада вољеним животом: Оно што тада звасмо живот цео Беше тек један мали, светли део.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Ил’ се од бола посветила, по кап нам уља за лек из незнани, миљем да светли кандило, бол твој где жив још остао, сејо, где бела промину. Субота, мори ме туга, прислужи, мамо.
8 Патнику из тиха срца то чудно пукне зоре цик. И чудно, на рамену себи, светли свој сагледа лик. 9 Ни реч, ни стих, ни звук тугу моју не каза.
Благе од срца срцу вести полете. 6 Мрежи то, и пауку, злослуто што је плете, приснива се свила. Души то, светли за лет, тајно израстају крила. 7 Тишином чудно све ми засветли — крилата походи ме она.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
и гледа како се све више раздањује, чаршија почиње да се бели, шарени од уздигнутих ћепенака, излога, и чисто сва се светли од већ сасвим распаљених мангала.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ђаво, кад је украо сунце, обесио га је на б., да светли само њему (СЕЗ, 41, № 163). Буково лишће употребљава се као лек за очи (ГЗМ, 20, 1908, 355).
Зајечара верују да је ова трава — што »за једну ноћ израсте, процвета и угине« — »по облику слична човеку« и да ноћу светли као »три свећице које горе изнад кладенца«. Према причама из Алексинца и Сокобање, до р.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
преко главе и они који опонашају дроздове, рудари што су по рудницима злата и сребра здипили по који комад, рогозе светли образе држи воду док бачвари оду, неимари којима се грађевина скљокала чим су замакли за брдо, колари чија су се кола
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Да, тија поноћ шири лет, Све жив о снева сан; У светле снове пада свет, И светли чека дан; Ал' ноћ кад падне, бајна ноћ! Почињем песму ја И те је песме силна моћ, Младост јој име зна!
И копни снег. Разбивши срдито лед, с планинских висова тавни' Сребрни поток шумно управља светли скок, И бурно мумла и ври - и пада у цветне равни Блажени ток Како је чаробно све!
У крв огрезну, трупином се покри, И цирк, и форум, и поље, и град, И снова вера из крви се диже, И снова светли заблиста се над.
Да, и сад често у немој тишини, Кад месец светли у плавој даљини Царица вила са дна се извија, На таласима санано се нија.
Са покиданих жица Последњи акорд звони. Божанска нека туга светли се са њеног лица И она сузе рони. Анђео то је туге. По дубравама тавним Њезина чудна песма болно и слатко јечи; У
с ока твога бежи детињски, ведри сан, И чије име с плашњом спомињеш у самоћи, И зашто с тугом чекаш празнично светли дан. Остави играчке своје. Лутке и лýтка нека, Не забављај се тиме. Ах, зашто црвениш, лудо? Та лутак лепши те чека...
“ И пастир иђаше њојзи, занесен мислима сретним, Да вечно остане тамо. А месец двороги светли... На обалама цветним Тишина влада само. 1888. ПРЕД ТРОЈОМ Дан је окончан бурни.
з. Још не свиће зора, још не поју петли, Сладострасно бледа Дијана ми светли; А море, и небо, и обале бајне Разливају шапат и узвике тајне: То природа јужна, у вечери касне, Шуми своје песме
Умреће истине људске, и море столећа тавни' Покриће гробове њине. Ал' светли живи Крон, И с њиме, крај зрачног трона, у чистој, небесној правди Живеће вечно он. 1889.
штедре на столу одавна стоје: И поморанџа слатка, и сочне оливе плод; Мирисом народа и смирне миришу одаје моје, Светли се глатки пôд.
У разговору мудром, Док Веспер на небу светли, Ми ћемо славити мудрост и тихи живот свој, А кад јутарњег Феба огласе далеки петли, Тад збогом, друже мој!
И кратки отури чекић и тврдом, жилавом руком Обриса топле сузе. 1890. МОЈОЈ МУЗИ С небесне висине своје, кô светли ђеније мира, Ти си ми пружила лиру. И колебљиви дух Прèну се од гласа твога, и гордо потресе лира Мој очарани слух.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Нека уобразиља покреће наша крила, а буктиња, науке нека нам светли кроз таму. Ја је већ држим, упаљену, у руци да бих, чим стигнете овамо, оставио ову моју радну собу, која ми је
Марс је, како се научно каже, ступио у опозицију према Земљи. Онда нам он светли највећим својим сјајем. Није чудо да су се око доба сваке такве опозиције Тихова посматрања те звезде нагомилавала.
при којој та растопљена платина кључа и претвара се у пару, па, напослетку, ону при којој се та пара толико усија да светли својом властитом светлошћу.
Та крв, пламена лава, светли, тамни, усирава се и каменим арабескама шара оклоп, који је невидљива рука наново стегла и заковала.
Али је оно, посматрано са Марса, два пута мање но што се нама, овде, указује. То Марсово Сунце светли, али слабо загрева. Зато је онде ваздух и о подне свеж, као код нас на брдским висинама.
Но између Сунца и Јупитра постоји једна знатна разлика. Јупитер не светли! Он је опкољен густом атмосфером, пуном паре и облака. Она је обавила његово тело и сакрила га нашим погледима.
Кроз те облаке не продире светлост његове усијане језгре, и зато Јупитер не светли. Али он шаље своје топлотне зраке у васиону као топла, но неусијана пећ.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Збирке: Песме (1874), Пред Васкрс (1877), Светли дани српски (1878), Песме (1884). Милорад Поповић Шапчанин (1842–1895), рођен је у Шапцу, умро је у Београду.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
оца наслеђено, имале су ипак обе сестре: сузе, боље рећи сузу, ону севдалинску једну сузу која стоји у оку непомично, светли, нити отиче нити усахњује. — Отац наш је био севдалија: лепо уздисао, лепо певао, лепо ћутао и кроз сузу гледао.
— На госпа Нолином лицу светли резигнација: памет њена, пуна доброте и увиђавности и жртвовања. — Ти дакле остајеш у туђем свету? — Младић се смеши.
— Ко ти зна. Можда је само некога плашио, а можда је неко изгубио главу. Тиса бледи неким сухим белилом. Месец светли кроз танке облаке, и још му се светлост меша са испарењем.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Но сад, г. Диоген, имате ли вољу јошт нас за наше аљине исмејавати? Видите, наше злато светли и без вашег фењера, а ја мислим да се и ви не би срдили кад би вам ко нову аљину поклонио; но будући да се нико не
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
сам дан Ускрса били су људи постројени и старешине су им честитале празник са жељом да идуће године дочекају тај исти светли празник у слободној домовини. Сваком је војнику дато обојено јаје, а као предовољство добили су и вино.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
кроз магле; Преда мном Велики Медвед, и Северни пол, И ноћ, и месечина, и друм, Тап, тап, брум, брум, Топот, и широки, светли друм, У галоп, у галоп! У галоп, у галоп, у галоп! Моји перунски коњи. Хоп!
лукавства му, бејах толико први, Да сам гледао за њим, још дижући сан с лица, у чуђењу, Стално сам налазио траг његов светли при мом буђењу.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Цар Царева се само насмеши. — Шта каже Светли брат? — упита доглавнике. — Микики-Мики-Но! — одговорише му углас. — Ово сигурно значи да ће ускоро запевати!
— упита доглавнике. — Микики-Мики-Но! — одговорише му углас. — Ово сигурно значи да ће ускоро запевати! — окрете се Светли брат свом малом сину, али се Царевић наглас насмеја! — Откад певају овце и папагаји? Микики-Мики-Но! рече.
Када се боље загледа опази да су то, у ствари, очи трава. »Глупости!« — помисли. »То сигурно светли роса на сунцу!« Бљесак је био тако јак да он и нехотице затвори очи.
А онда је свануо дан девети. — Ево га, светли! — викнуо је са дна јаме и повукао конопац да га извуку напоље. — Ој, исклизнуо је! — додао је разочарано.
Коначно, насликани лептири и цвеће забава су и радост оку, мада не онако величанствена и сјајна какав је Царичин светли лик.
Тада ће моћи да на миру и без страха од пророчанства наслика Царичин светли лик. Дотле, нека се одмара и скупља снагу.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Својим челом само пред њихове скуте Падô сам, и цвећем осипô им путе, И клечô где њихов светли олтар стоји. Оне су ми дале свога срца део, И загрљај њихов и пољубац врео Велики и сјајни ордени су моји. 1924.
Што ли из биљке бије цветне Кô задах лешине које? Што тако хладно изнад луга Сунчана светли трака? Што ли је земља сва кô туга, И пуста, кô гробна рака? Што ме и сама туга цепа, И што сам мрачан кô сене?
Цвет сваки шапће по леји И болно шаље ми глед: ''Не буди зао нам сеји, Ти туробниче блед''. 46 Моја се љубав светли У тмурној светлости, сетној, Кô тужна, суморна прича Причана у ноћи летњој.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Пребио га на три половине, тј. на три дела. И на њима три пламена мача, тј. мачеви светли као пламен, и који пале кад секу, или који су у облику пламена („измјенице накривљени на једну и на другу страну“).
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Знамо те хубаву како луну и добру; у наших бедних ноћи светли нам. Видимо твоју главу окићену красно са дванаест звездама.
И рече му: »Имам ја неку даву код тебе, светли цару, за неку вешт!« Рече цар: »Говори брате слободно о том, видећу ти суд док чујем каква је кривица.
Него ли издај твоју реч доброхотиву ангелу и најпаче господу Богу твоме. То ти светли ангел говори, поглавица небесној војски, сведок и невестовођа нелажив, договорник драг а не ковлајџија и да је који
Ја руно, — киша да изаспе се на ме. Ево купина, — нек је зажеже горњи огањ! Ево свећњак, — на њему да светли горућа свећа. Ручка ја — нек се саспе и сручи се мана. Ја постења — може лећи младожења.
А светлоћа сунчана и месеца и звезда, једнако је увек, младо и хубаво и свагдар у својој снаги се јако држи и светли ради повељивања владике и створитеља, како им је заповедио јоште испрва да владају даном и ноћом.
га на мале крупице, те кује и раскива на сваку форму мале и велике дукате и из тога прави што ли хоће, позлаћује да се светли.
А свет је огањ, он светли и пали. А и сам Бог огњем и светом се прозивље ако и ником није дознат што је собом. Јерно он у недоприкучному свету
Камо шестокрилатих серафима појање служно са стрепљењем? Где ли ти је та златозрачна лопата и дух светли? Мојсеја, свога ти раба, — једна човека, тако си био прославно га пред народом и лице му просветљао да не може бити
може бити тафралији, те кад је преко мора проводио израиљски род, поставио си пред њим пламено горући стуб да им ноћом светли и напредује водећи их својим путем.
зове се карбункулум, да речем на србски језик горућ угљен зашто но он у мраку и ноћу како ватра сја се и видно светли.
Тако и Христос нама на земљи светли с науком јеванђелским и са својим прикладним животовањем ко томе докле је на земљи уједно с људма боравио светлио је у
Зарад тога вели то јевангелист Јоан за Христа: »Свет в тме светит се: свет у мраку светли и помрчина не може га заслонити.« Карбункулум брани људе од куге који га код себе имаду и носе га.