Употреба речи светлило у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

је давало дубину небеском своду, боју пределу, трептање звездама, лепоту страсти и коби у очима жене; и које је сада светлило још само дубоко у вечерњем сутону једне душе. Јер ствари имају онакав изглед какав им даде наша душа. 2.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

То је било Сунце Младости што је минула, сунце што је светлило још само дубоко у вечерњем сутону једне душе, и које је давало свему што је обасјавало чудну и магијску лепоту Илузије.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Црне и непомичне планине посташе плавичасте, као да су копреном обавијене. Светлило поче нагло да осваја. Наместо многобројних трептавих звезда као да се расу плава небесна пучина.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности